Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, naravno, pitanje budžeta je jedno od najvažnijih, jer to je raspodela novca u vlasništvu svih građana Republike Srbije.

Mi iz Zajedno za Vojvodinu, Vojvođani se zalažemo za pravičnu raspodelu svih prihoda iz budžeta, a ta pravična raspodela znači podela na ravne časti. Konkretno, to znači trećina prihoda ide Republici, trećina prihoda Vojvodini, a trećina prihoda lokalnim samoupravama. Postoji više razloga i više poštenih razloga zašto je ovo najbolja, najpravednija i najkorisnija raspodela. Ja ću navesti samo njih nekoliko.

Prvo, u Vojvodini živi nešto oko trećine ukupnog stanovništva, negde 27% po zadnjim podacima. Takođe, građani Vojvodine učestvuju u bruto-nacionalnom dohotku sa preko 30%, 35%, tako da je najpoštenije, najnormalnije, najlogičnije da ta podela ide na ravne časti trećina Republici, trećina Vojvodini i trećina lokalnim samoupravama.

Postoji još razloga, to je istorijska ili kulturna osobenost Vojvodine, ustavna osobenost Vojvodine, transparentnost je takođe važna. Kada imamo jasna pravila oko novčanih tokova, onda je mnogo lakše kontrolisati te novčane tokove i mnogo je lakše postavljati pitanja.

Pored ovoga, znači, podela na ravne časti, trećina, trećina, trećina, moramo da kažemo i šta imamo sada u ovom budžetu koji je pred nama.

Imamo dalje kršenje zakona i Ustava od 2008. godine pa na ovamo. Od 2008. godine pa na ovamo je predviđeno da Vojvodina mora da dobije minimalno 7% od republičkog budžeta. Nijedna Vlada od 2008. godine, pa ni ova sada, ni ova pre nje, nikada nisu uplatili minimalno tih 7%. Procena da je na taj način za sve ovo vreme Vojvodina oštećena za 3,5 milijarde evra i to je minimalna procena, verovatno je to realno mnogo više.

Ponavljam, 3,5 milijarde evra ova sadašnja Vlada duguje Pokrajini Vojvodini. Te 3,5 milijarde evra su ogroman novac za sve, pa tako i za Vojvodinu. Na primer, najveći problem, gorući problem koji ova vlast za 12 godina nije ni pokušala da reši, a to je zdrava pijaća voda na severu Vojvodine, može da se reši za jednu milijardu evra, a dug Republike prema Vojvodini je 3,5 milijarde evra. Za taj novac mogli smo da izgradimo 220 kilometara autoputa kroz Vojvodinu. Za taj novac mogli smo da napravimo 30 novih bolnica, 30 novih mostova, ako treba, da ne pominjem mamografe i sve ostale probleme koje zdravstvo ima na teritoriji Vojvodine.

Šta radi ova Vlada sad, za 12 godina? I dalje ne poštuje Ustav, i dalje ne poštuje zakone, i dalje povećava svoj dug prema Vojvodini. To najbolje očitava kakav odnos ova vlast, ali i ona od 2008. godine pa na ovamo imaju prema svim građanima Vojvodine, a i prema samoj Vojvodini. I ovaj budžet koji ćete verovatno izglasati će nastaviti sa tim nepoštovanjem i sa ekonomskim izrabljivanjem. Ali, ostaće zapisano i ovde će biti rečeno da ste ukinuli građanima Vojvodine 3,5 milijarde evra od 2008. godine.

Pored ovih, da kažemo, ekonomskih razloga, ovakva pravična raspodela na ravne časti je jedino što može da očuva ono što se zove vojvođanski način života, a taj vojvođanski način života, to je miran život vrednih ljudi, i to onih ljudi koji smatraju da je plaćanje poreza najpatriotskiji čin, da se time pokazuje najveći stepen patriotizma i da se na taj način pokazuje poštovanje i prema državi i prema svom narodu. A vi onda od 2008. godine pa na ovamo takođe svoje obaveze prema poreskim obveznicima ne ispunjavate.

Na kraju, taj, moram reći, vojvođanski način života nije samo vezan za novac, tu je, naravno, i poljoprivreda, ali je najviše vezan za očuvanje građanskog duha, demokratskog duha i tolerancije. Ako hoćemo da opstane vojvođanski način života, onda moramo da damo Vojvodini ono što je njeno, a to je tih minimalno, ali minimalno 7% od republičkog budžeta. Ako ima pameti, treba da prihvatite naš predlog da to bude podela na ravne časti, trećina Republici, trećina Vojvodini i trećina opštinama i gradovima u Republici Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, ovaj zakon ako stupi na snagu, prestavljaće najveću zakonsku otimačinu zemljišta, našeg zemljišta koje se planira da se da besplatno onima koji su bliski ili su članovi SNS.

Da bi to lepo pokazali, uzećemo primer i to najbliži ovde, a to je BIP, Beogradska industrija piva, evo je ovde kod mostarske petlje. Nju je kupio „Auto Čačak“, koji jedini može da kupuje „Škodu“, da dostavlja „Škodu“ i da uvozi za MUP, za policiju, za sve organe, koji je donator SNS, koji je blizak sa SNS, e znači, uvoznik kola je kupio pivaru. Pivara se nalazi na trenutno najboljem mestu, najatraktivnijem, svi hoće to mesto zbog gradskog građevinskog zemljišta. To je kupljeno za tričavih 17,8 miliona, nek je 18 miliona. Kada se izgradi ili kada to bude prodato kao gradsko građevinsko zemljište, to će biti stotine miliona, ne 17, biće stotine miliona dolara ili evra, svejedno.

Ja vas pitam, gospodine Vesiću, da li ćete vi imati koristi od tih stotine miliona dinara? Da li će SNS imati koristi od tih stotine miliona evra kada to postane vlasništvo „Auto Čačka“? Da li će neko od vas ovde imati koristi od toga?

Ja vas upozoravam, oni koji budu glasali za ovo ne mogu da odgovaraju jer su poslanici, ali ministri, zamenici, oni koji rade u upravi koji će to da sprovedu, odgovaraće, jer to je otimačina zemljišta koje je u državnom vlasništvu, koje vi poklanjate onima koji su vas zadužili. Hvala.

Gospodine Vesiću, niste mi odgovorili na pitanje. Pitao sam vas da li ste imali direktnu korist od poklanjanja zemljišta BIP-a vašem "Auto Čačku"? Nadam se da ćete mi do kraja ove rasprave odgovoriti.

Takođe, osnovano je pretpostaviti da ste već tokom prodaje BIP-a "Auto Čačku" dogovorili sa kupcem, sa "Auto Čačkom" da ćete mu za godinu-dve pokloniti to zemljište i da ne mora da plati. To je pretpostavka. Ja vas ovde pitam da odgovorite meni, svim poslanicima i građanima da li ste se unapred dogovorili sa "Auto Čačkom" da ćete mu pokloniti zemljište BIP-a?

Takođe vas pitam, da li ste to isto radili sa prethodnim privatizacijama u kojima ste učestvovali, pre više godina, sa Bekom, Miškovićem i sa ostalim, kako vi kažete, tajkunima? Da li ste njima obećali da ćete pred kraj svoje vladavine da im poklonite svo zemljište koje nikada nisu kupili? Hvala vam na odgovorima unapred.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, danima ovde, nedeljama Vlada, ministri, predsednica Vlade nas ubeđuju da nema objektivne odgovornosti kod ministara i kod Vlade. Pokušavaju to na razne načine.

Pitam vas, gospođo Brnabić, zašto je onda ministar Ružić podneo ostavku? Pitam vas konkretno, koji su razlozi, zašto je ministar Ružić podneo ostavku? Iz njegovog odgovora koji je bio javan, ja sam razumeo da je on podneo ostavku jer se smatra odgovornim kao ministar prevashodno za masovno ubistvo u „Ribnikaru“. Ako vi imate neko drugo objašnjenje ili neki drugi razlog, molim vas, da nam kažete, ja ću se u tom slučaju izviniti i vama i gospodinu Ružiću.

Ono što svi znamo ovde to je da je gospodin Ružić podneo ostavku jer je objektivno odgovoran kao ministar Vlade Republike Srbije. E, sad postavlja se pitanje kako je ministar obrazovanja odgovoran, a ministar policije nije kada je u pitanju masovno ubistvo? Naravno da su odgovorni obojica, ali mnogo više je odgovoran ministar policije po prirodi stvari.

Sada kad smo već kod toga, osnovna funkcija Vlade ministarstava je da obezbedi sigurnost građana i to sam vam objašnjavao prvog dana kada je krenula rasprava. Vi kao Vlada to niste uspeli da uradite, konkretno to je posao i gospodina Vulina, ali i gospodina Gašića.

Konkretno, pitao sam gospodina Gašića mada nije bio tu ni prošli put, nije ni sad, žao mi je, ali tu ste vi, pitao sam ga prošli put. Siguran sam da za „Ribnikar“ nije moglo da se reaguje, nije moglo da se spreči, ali sigurno da gospodin Milić nije smeo javno da pročita imena dece i to je odgovornost gospodina Gašića i samo to je dovoljno za ostavku.

Ono što je mnogo veći problem i gde je stvarno pokazana odgovornost gospodina Gašića to je Mladenovac, to je Dubona, to je Malo Orašje. Prvi napad je bio u Duboni, policija je bila iznenađena, razumem niko drugačije to nije mogao da predvidi, ali problem je šta je bilo između. Od Dubone do Malog Orašja ima nekih sedam kilometara, to je deset minuta vožnje dok se uđe u kola 15 minuta, znači 15 minuta je masovni ubica iz Dubone vozio do Malog Orašja.

Moje pitanje i odgovornost gospodina Gašića je sledeći – da li je bilo policije u Duboni i da li je bilo policije u Malom Orašju? Ako je bilo policije, zašto policija u Duboni nije bar pokušala da spreči masovnog ubicu da iz Dubone dođe do Malog Orašja i da nastavi, ponovi izvrši drugi napad, ubije još ljudi?

Sledeće pitanje, ako je bilo policije u Malom Orašju zašto ta policija 15 minuta nakon prvog napada nije bar pokušala da spreči ubicu da uđe u Malo Orašje i da ponovi napad? Da li je policija bila tamo ili nije, ako je jeste šta je radila? Ako nije, po čijoj odluci, po čijoj proceni je bila tamo? Da li se tako isto čuvaju i štite i ostala mala mesta po Srbiji, po Vojvodini? Na primer da li ima policije u Banatskoj Topoli, u Bočaru, to su sve pitanja za gospodina Gašića i žao mi je što on nije i žao mi je što on nije ovde.

Posebno pitanje je naoružanje. Sada nakon ovoliko vremena prosto je opšte poznato da su svi tamo znali da je ovaj u Duboni naoružan. Imamo samo dve opcije ili jedina policija nije znala ili je znala i nije htela da ga razoruža. Ne znam koji je odgovor od ova dva gori.

Na kraju, posebno mi je žao što ministar Gašić nije tu, pa moram vas da pitam, zašto dopuštate da ministar policije štiti Predraga Koluviju optuženog za proizvodnju droge na najvećoj plantaži kod nas koja je ikad pronađena? To je prosto odgovornost koju on mora da snosi, ali ne samo on, ona je odgovornost i vaša jer ste vi predsednik Vlade.

Na kraju, moram da vas pitam, na Jovanjici, na toj plantaži najvećoj kod nas, je nađeno tona droge, pripremljene, gotove, spremne za konzumiranje. Moram da vas pitam, da li je ta droga namenjena za izvoz ili je to za svu našu decu? Hvala vam.

Dame i gospodo, građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, kada govorimo o medijima i medijskom nasilju i izveštaju REM-a, prvo moram sve da vas pozovem, a posebno Vojvođane, posebno građane Novog Sada, na sutrašnji protest - Vojvođani protiv nasilja, u 18.00 časova ispred zgrade RTV.

Nadalje, kada pričamo o medijima i nasilju i zloupotrebi, mora da se kaže da postoji jedna velika laž na osnovu koje SNS, Vučić, pa i vi svi na osnovu koje ste došli na vlast, a to je laž ili obmana građana da se vi zalažete za članstvo Srbije u EU. Tu laž i tu obmanu 11 godina održavate, 11 godina ponavljate, a ništa niste uradili kako bi se Srbija makar na korak približila EU.

Postavlja se pitanje koji su to metodi, koji su to načini kako održavate ovu laž u javnosti. To je potpuna medijska kontrola, to je potpuna medijska blokada, ili konkretno, kako je to vaša Stanislava Pak pre koji dan objasnila. Znači, predsednik Republike lično određuje teme na svim televizijama koje kontroliše, određuje pitanja, određuje goste, određuje naslove u štampanim medijima i na internetu, pa čak određuje i redosled kad će koja vest da ide i kada će koji naslov da bude. To je samo jedan od načina kako održavate kontrolu medija i to iz reči vaše Stanislave Pak. To je način na koji vi vladate 11 godina.

Nije u pitanju samo ova jedna velika laž kojom obmanjujete građane da ste za mesto Srbije u EU. Vi iste mehanizme medijske kontrole i medijske blokade koristite za širenje mržnje i koristite za širenje političkog nasilja, ali i nasilja uopšte. Današnje vaše ponašanje ovde u Skupštini i zloupotreba prenosa na RTS-u je, takođe, jedan od načina širenja laži i manipulacije, ali takođe i širenja mržnje i nasilja. Volim kada se vi pokažete u pravom svetlu. Tada građani vide to što radite.

Moram da vas upozorim što više vi ovde vređate i pretite i širite nasilje, to više pozivate građane na ulicu.

(Veroljub Arsić: Ko ti preti?)

Ja sam za to zahvalan. Slobodno, evo možete i dalje…

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Što vi više dobacujete, to će u subotu biti više ljudi na ulicama Beograda, i to tako treba da bude. Ja ne znam kako vi to ne razumete.

Druga stvar, koja je posebno porazna za nas, to je da smo trebali da doživimo dva masovna ubistva da bi došlo do delimičnog pucanja te medijske blokade i medijske kontrole. Prosto nakon dva ova strahovita događaja, strahovita dva masovna ubistva niste uspeli da iskontrolišete medije, niste uspeli da sakrijete sopstvenu odgovornost za te događaje i zato su građani izašli na ulice i zato vi više nemate tu podršku kakvu ste imali pre.

Ponavljam, u ovom trenutku vaša kontrola medija nije kao što je bila pre i to je samo za zahvalnost građanima koji su izašli na ulicu. Zato i pominjete izbore, jer hoćete da iskoristite i ove zadnje trenutke medijske kontrole…

(Veroljub Arsić: Koji su prednji trenuci?)

… koje imate ne bi li došli ponovo na vlast. Zato imamo izbore svake dve godine upravo zbog kontrole medija. Ovaj put vam to prosto neće proći.

Da se vratimo na RTV, jer sutra imamo protest, ona jeste, moram reći, malo bolja nego što je RTS, ali građani Vojvodine, takođe, plaćaju taj servis i imaju pravo na objektivno informisanje, a ne samo da to bude prosto širenje propagande sa RTS-a.

(Marijan Rističević: Mediji su slobodni.)

Slobodno vi meni dobacujte, ja moram da ponovim, slobodno možete da vređate, ali to je ono što građane izvodi na ulicu i zato su na ulici, a vi sad slobodno nastavite i time nam činite uslugu i moram priznati da mi je drago kada se ovako pokažete pred svima u pravom svetlu. Hvala vam.

Dame i gospodo, građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, mi ovde pričamo o odgovornosti, ne o krivici.

Svaka vlast, pa i ova naša vlast, ova Vlada, ima prvu, jedinu i najvažniju odgovornost, a to je da obezbedi sigurnost, fizičku sigurnost građanima. Ova Vlada to nije uspela da učini i zato je odgovorna. Nije kriva, odgovorna je. Kriv je masovni ubica iz Mladenovca, kriv je dečak masovni ubica iz osnovne škole. Kako se ta odgovornost Vlade, odnosno gospodina Gašića, koji nije tu trenutno, vidim da ima zamenu, može konkretizovati? Ja mogu da razumem da nije bilo moguće sprečiti masovno ubistvo u osnovnoj školi. Mogu donekle da razumem da je i masovno ubistvo u Duboni bilo iznenađenje za policiju.

Ono što je meni sporno, to je reakcija policije nakon ovog prvog napada u Duboni. Napadač je pucao iz kalašnjikova, svi su bili alarmirani, čuli su, zvali su policiju. On je onda nesmetano seo u auto i otišao do Malog Orašja. Između Dubone i Malog Orašja ima sedam kilometara. To je otprilike kolima 10 minuta, ali prvo je morao da dođe do kola, da uđe, znači imamo nekih 15 minuta od prvog napada u Duboni do drugog napada u Malom Orašju. Šta je policija uradila u tom intervalu od 15 minuta? Po mom mišljenju, policija je bar morala pokušati da spreči masovnog ubicu da iz Dubone izađe, da se vozi kolima 15 minuta i da dođe nakon toga do Malog Orašja i da tamo ponovi ubistvo.

Žao mi je što gospodin Gašić nije tu, pretpostavljam da ću moći da dobijem odgovor na sledeće pitanje – da li je bilo policije u Duboni? Da li je bilo policije u Malom Orašju? Ako je bilo, šta je policija radila? Ako policije nije bilo na ova dva mesta, ko je tako odlučio? Čija je to procena bila? Ne radi se samo o Duboni i Malom Orašju. Moje pitanje je – da li se tako čuvaju i ostala mesta u Srbiji? Da li tako čuvate i ostala sela po Vojvodini? Da li ima policije na primer u Bočaru, Itebeju, Banatskoj Topoli ili i tamo možemo da dozvolimo da budemo iznenađeni?

Odgovornost Vlade, odnosno ministra Gašića je u tome što građani ne odgovaraju gde je i šta policija radi, ni poslanici, svi ovde, a pogotovo opozicioni, ne odgovaraju za raspored policije i zadatke koje ima i za njihovu reakciju. Za to odgovara samo ministar Gašić i Vlada. Zato su ministar Gašić i Vlada odgovorni. Zato je gospodin Ružić podneo ostavku, zbog te iste odgovornosti, jer ako nema te odgovornosti političke, zašto je onda ministar Ružić podneo ostavku, a ostali nisu? Znači, prosto, odgovornost je uvek na vlasti kada se desi ovakva stvar. Ne krivica, nego odgovornost.

Sledeće pitanje, takođe gospodinu Gašiću, ali ga nema, to je naoružanje. To je oružje koje je nađeno kod masovnog ubice iz Mladenovca. Sad smo čuli svi sa ovom razlikom od 15, 20 dana između da je celo selo znalo da je on naoružan, pa se postavlja pitanje da li je i policija znala da je on naoružan, ali je rešila da mu to naoružanje ne oduzme, zbog oca ili bilo čega drugog, ili je druga situacija, da policija jedina nije znala da je on naoružan. Kakva god da je opcija, koji god da je odgovor od ova dva, ja ne mogu da zamislim koji je gori od ta dva odgovora. I stoga, u najkraćim crtama je utemeljena odgovornost Vlade i ministra Gašića.

Kao samostalni poslanik imam samo pet minuta, pa neću moći dalje da nastavim, ali moram da vam kažem, pominjete Jovu Bakića i nekog Brkića. Nijedan narodni poslanik ovde, a pogotovo ne opozicija, ne odgovara za ponašanje ni Jova Bakića, ni Brkića, ni bilo koga drugog, oni odgovaraju za svoje postupke. Ali ova Vlada i ministar Gašić odgovara za ponašanje policije, centara za socijalni rad, tužilaštva i svih ostalih državnih organa. Zato postoji politička odgovornost i zato je jedini izlaz da date ostavke. Ako ne date ostavke, bićete naterani protestima. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, poslednja tema na današnjem dnevnom redu je izveštaj Evropske komisije za 2002. godinu, ali se u njemu dosta odredbi i dosta delova ovog izveštaja odnosi na elektronske komunikacije, tako da će moja izlaganja po amandmanima Zakona o elektronskim …sačekaću da novinari završe sa ovim foto-sešenom, pa onda ću da nastavim…

(Narodni poslanici SNS: Teče ti vreme.)

Nema veze, tek je došlo. Imamo mi vremena dovoljno. Neka završe ljudi.

Ne, samo vi polako slobodno.

Evo, ovako.

Ovaj izveštaj Evropske komisije u delu koji se bavi elektronskim komunikacijama kaže sledeći – politički medijski pejzaži ostaju polarizovani i u njima dalje dominiraju SNS i aktuelni predsednik. Nastavljeno je korišćenje uvredljivog govora protiv političkih protivnika kako u Skupštini tako i tokom predizborne kampanje.

Šta to znači? To znači, malopre smo čuli šta je uvredljiv govor u Skupštini, biće toga još. To znači da imamo u elektronskim medijima i komunikacijama imamo dve grupe medija: državni, prodržavni, kako privatni tako Javni servis i ovi drugi koje zovemo opoziciono.

Pošto mi je isteklo ovo vreme, koristiću ovih pet minuta koje ste rekli gospodine Orliću.

Problem je u tome što nemamo objektivne medije koji bi trebalo da se nalaze između ove dve grupe medija. Objektivni mediji bi trebalo da bude RTS kao Javni servis, međutim on to nije, on je u ovoj grupi državnih medija. Ima dosta primera, recimo, juče je bio da na Javnom servisu nismo mogli da čujemo da su bila hapšenja na Kosovu od strane organa Republike Srbije, da su ljudi hapšeni zato što su govorili da je Kosovo faktički nezavisno. To se moglo videti samo u jednoj grupi medija, u ovoj drugoj državnoj prosto nije se moglo čuti.

Posebno pitanje kada govorimo o ovoj vrsti komunikacija, Javni servis Vojvodine, odnosno RTV, plaća se iz budžeta, građani plaćaju, ali njena vidljivost, odnosno gledanost je namerno dovedena na niske grane i postavlja se pitanje koja je uopšte korist RTV osim kada dođe kampanja.

Kada govorimo dalje o komunikaciji, kako sam rekao i kako su napisali u izveštaju, uvredljiv govor kod političkih protivnika. Nije samo u pitanju uvredljiv govor, mi imamo čitave televizije sa nacionalnom frekvencijom, kao na primer TV Hepi, koja je jedino i isključivo se bavi ruskom ratnom propagandom. Jedino i isključivo se bavi promocijom ratnih zločina i agresivnog rata. To sve agencije koje su nadležne za komunikaciju to tolerišu, puštaju. Takva vrsta programa ne postoji ni u samoj Rusiji, državna Rusija, ruska televizija neme tu vrstu propagande za ratne zločince, samo u Srbiji ima, samo kod nas u celoj Evropi postoji „Russia Today“, zabranjena je na drugim mestima. To su komunikacije koje mi imamo, to su komunikacije koje se pokušavaju sakriti ovim predlogom zakona čiji je cilj da sve ostane isto. Čiji je cilj da opozicija ne može da govori, čiji je cilj da opozicija ima samo ove minute koje ima u Skupštini.

Zato naravno, nećemo podržati ovaj predlog, ali moramo da kažemo da je jako bitno da se RTS kao Javne servis koji se samo tako zove, a u stvari je državna televizija, oslobodi od uticaja vladajućeg režima, ne samo ovog, svih koji su do sada bili su imali direktnu kontrolu nad RTS-om. To osećamo sada na svojoj koži svi, a osećaće i naša deca i naši naslednici, jer ako nemamo informaciju, ako građani ne znaju o čemu mogu da pričaju, ako građani ne znaju šta se dešava, ne mogu ni da donose odluke, ne mogu ni da biraju svoje predstavnike u ovom parlamentu, jer su sto posto izmanipulisani.

Drugi deo ovog izveštaja Evropske komisije za 2022. godinu koji je povezan u oblasti komunikacija kaže sledeće. Kada je reč o slobodi izražavanja u izveštajnom periodu nije ostvaren napredak, dve radne grupe za bezbednost novinara nastavili su da se sastaju. U nekoliko slučaja napada i pretnji policija i tužilaštvo su reagovali, međutim slučajevi pretnji i nasilje nad novinarima i dalje su zabrinjavajući, a celokupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba dodatno ojačati u praksi.

Znači, pored organizacionog oblika, o kojima sam malo pre govorio na televiziji, imamo problem i sa samim novinarima koji su zaposleni i koji rade u elektronskim komunikacijama, najveći utisak i pritisak na njih je novčani, finansijski, male plate, nemogućnost da imaju slobodu i nemogućnost da promene zaposlenje, a utiče na njih tako da prosto je mnogo vidljivije na lokalnim televizijama i lokalnim medijima gde ne postoji sloboda govora niti sloboda izražavanja.

Međutim ni to nije dosta, to što su ekonomski uniženi, poniženi i što ne mogu da budu slobodni, nego sad imamo i fizičke napada na njih, imamo pretnje, imamo da je novinaru zapaljena kuća, jer je izveštavao o onome što nije smeo, a izveštavao je o kriminalu i korupciji SNS na lokalu. Da li su to komunikacije elektronske o kome ovaj parlament treba da raspravlja? Hvala vam puno.

Hvala.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, građani Vojvodine, kako sam to već rekao, izveštaj Evropske komisije za 2022. godinu je poslednja tačka na današnjem dnevnom redu, ali se u svom delu bavi elektronskim komunikacijama, pa tako kaže – Vlada Srbije i dalje izjavljuje da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali je potrebno da to prati i delovanjem.

Šta to znači? To znači da Vlada samo govori da je na evropskom putu, ali da ništa ne radi po toj stvari. Suštinski to znači da ste 2012. godine došli na vlast tako što ste, prosto da kažem, zbunili ili izmanipulisali građane rekavši – više nismo radikali, sada smo za Evropu. I tu priču, taj marketinški trik držite i dalje. I dalje govorite - mi smo za Evropu, ali radite sve što možete da nikada Srbija u Evropu neće i u mnogome i u velikom delu za to koristite elektronske komunikacije, čak, mogu da kažem, najviše i to je prosto jedno dovođenje ili održavanje i dovođenje građana u zabludu o tome ko ste, šta ste i kakvu politiku vodite.

Evropska komisija koja vam je to rekla nekoliko puta jasno, ali ovaj put je to onako najpreciznije - znači, prestanite samo da govorite, uradite nešto ili smognite hrabrosti javno, glasno i jasno recite građanima – ne, mi nismo za EU, nećemo da uđemo u EU, jer to nije naša politika, da bi onda na sledećim izborima građani znali za koga treba da glasaju, a za koga ne. Hvala.

Hvala.

Kao što sam rekao, izveštaj Evropske komisije koji je na dnevnom redu, a koji se odnosi na deo sa elektronskim komunikacijama, posebno je izdvojeno sledeće – nakon ničim izazvane i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu Srbija se uskladila sa većim delom međunarodne zajednice, uključujući i EU, glasajući za dve relevantne rezolucije Generalne skupštine UN i glasala za isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava.

Međutim, Srbija se nije uskladila ni sa jednom od restriktivnih mera EU, niti sa većinom deklaracija visokog predstavnika u ime EU protiv Ruske Federacije. Održala je bliske odnose sa Rusijom, što je otvorilo pitanje o strateškom pravcu Srbije.

U sladu sa okvirom za pregovore između EU i Srbije, od Srbije se očekuje da postepeno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i stavovima koje usvojila EU, uključujući i restriktivne mere.

Stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim deklaracijama visokog predstavnika u ime EU i odlikama Saveta je stoga pala sa 64% iz 2021. godine na 45% u avgustu prošle godine.

Šta to znači građanima Republike Srbije, građanima Vojvodine? To znači da opet ne radite ništa kako bi ušli u EU, već radite sve suprotno tome. Konkretno, da smo uveli sankcije Rusiji, makar delimične sankcije Rusiji, i ovo glasanje u Savetu Evrope bi bilo drugačije, da smo uveli sankcije evropske Rusiji i predlog za Kosovo koji ste prihvatili, što je dobro, bi bio drugačiji i bio bi bolji za nas nego ovaj ovakav kako ste prihvatili, ali dobro je što ste ga prihvatili i takvog.

Hvala vam za to.

Hvala.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, prvo moram da se zahvalim gospodinu Obradoviću što je me svrstao u društvo Nenada Čanka, Čede Jovanovića i Vuka Draškovića, jer jeste, tačno je, mi imamo istu politiku kakvu su imali i oni, a to je da je Srbiji mesto na Zapadu, da je Srbiji mesto u NATO-u i da je Srbiji mesto u EU. Baš tim redosledom, jer to je opšti interes svih građana Srbije. Ne samo političara, ne samo privrednika, nego svih građana Srbije.

Kada smo već pomenuli Ukrajinu, moram da vam kažem, da napravim jedno poređenje. Ukrajina krvlju brani svoje pravo na mesto na zapadu. Ukrajina krvlju brani svoje pravo da bude deo EU i Ukrajina krvlju brani svoje pravo da bude deo NATO-a. mi to možemo da uradimo na izborima, olovkom. Zato pozivam sve građane da na sledećim izborima glasaju za Srbiju na Zapadu, za Srbiju u NATO-u i za Srbiju u EU. Hvala.

Dame i gospodo, građani Srbije, građani Vojvodine, kao što sam rekao, Izveštaj Evropske komisije za prošlu godinu se u veliku delu odnosi na elektronske komunikacije, ali i na proceduru izmene zakona u Skupštini i u jednom delu kažu - većina posebnih preporuka Venecijanske komisije je uzeta u obzir. Većina, ne sve. Zadnjih mesec, dva, u ovom domu slušamo kako su sve preporuke prihvaćene, kako su svi predlozi zakona u skladu sa stavovima Venecijanske komisije, ali prosto Evropska komisija kaže da to nije tačno. To je situacija sada, a reći ću vam kakva je bila kada smo birali istaknute pravnike.

Preporuka Venecijanske komisije je bila da se na odborima za pravosuđe utvrđuje lista od ovih osam kandidata sa dvotrećinskom većinom. To je bila preporuka Evropske komisije i samo na taj način se sprečava da SNS odabere osam svojih članova za istaknute pravnike, a onda mi ovde simuliramo raspravu, pa od osam kandidata SNS biramo četiri. Naravno, ta preporuka nije prihvaćena i u zakon je ušlo da može tri četvrtine, ali može i polovina. Onda imamo situaciju da smo tako birali da su prosto svi predstavnici za istaknute pravnike birani sa osam ili devet, negde 10 članova odbora.

To je sistem i to je način na koji ova sadašnja vlast prosto dovodi građane u zabludu kada govori neistinu da su prihvaćene sve primedbe Venecijanske komisije. Evropska komisija koja prosto kontroliše i čiji je član Venecijanska komisija vam to javno kaže - nije tako, nije istina. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, u Izveštaju Evropske komisije za prošlu godinu, koji se odnosi i na ovaj predlog zakona, navodi se sledeće – u borbi protiv organizovanog kriminala smanjen je broj optužnica i prvostepenih osuđujućih presuda. Broj predmeta koji uključuju zaplenu i trajno oduzimanje imovine je i dalje ograničen. Prošireno oduzimanje se ne primenjuje sistematski.

To govori o našem pravosuđu, a takođe govori da predsednik Republike, koji je javno priznao izvršenje krivičnog dela neće biti krivično gonjen dok god je SNS na vlasti. Njegova odgovornost može doći na red samo kao pitanje lustracije kada SNS više ne bude na vlasti. Ali, neće samo on biti lustriran, nego svi prvaci i svi članovi SNS koji nisu krivično odgovarali zbog zastarelosti, zbog ovakvog stanja tužilaštva i suda koje imamo sada.

Kada se svi ti postupci završe i kada veliki broj, uključujući Aleksandra Vučića, budu lustrirani i kada im se zabrani da se bave i dalje javnim poslom, da budu u politici, tada će tužilaštvo imati dovoljno dokaza da pokrene postupke zabrane za SNS, SPS, SRS i sve one čiji su članovi lustrirani, jer prosto ovo ovako pravosuđe ne može da ih krivično goni, pa čak i kada javno, u tv prenosu priznaju vršenje krivičnih dela. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, kada pričamo o pravosuđu, imam obavezu da vas obavestim da smo 11. aprila podneli Predlog zakona kojim uvodimo novo krivično delo kojim će se kažnjavati za tzv. osvetničku pornografiju. Rano je da se nađe taj predlog na ovom dnevnog redu, ali nadamo se da će uskoro biti.

Suština ovog zakonskog predloga ili novog krivičnog dela je da se za osnovni vid osvetničke pornografije predvidi kazna do dve godine zatvora, a za kvalifikovani vid do tri godine zatvora.

Inače, tzv. osvetnička pornografija je jedna vrsta nasilja nad ženama, nova vrsta nasilja nad ženama, ali takođe jedna vrsta seksualnog nasilja nad ženama.

Naš cilj je ovde da se svi poslanici i pozicije i opozicije veoma brzo izjasne da li hoće da zaštite žene, da zaštite žrtve od ovog vida nasilja ili neće ili hoće da zaštite nasilnike koji vrše ta krivična dela masovno, recimo, u zadnje dve, tri godine, možda i četiri.

Dovoljno je da vam kažem da je tužilaštvo pre 10 ili 15 dana našlo i stvorilo samo jednu grupu, odnosno kanal na „Telegramu“ gde je bilo 50.000 članova. Ta grupa je služila samo i isključivo za razmenu snimaka, slika koje predstavljaju osvetničku pornografiju.

Mi od tog predloga da se ovo krivično delo uvede nećemo odustati. Zato bi bilo jako dobro da se ovaj parlament što pre oglasi o tome.

Kada pričamo o izboru sudija i tužilaca moram da ponovim ono što sam rekao kada smo raspravljali o ovim zakonima. Ovo je sada samo jedna simulacija rasprave i samo jedna simulacija da ova Skupština bira istaknute pravnike.

Suštinski, mi imamo predlog od osam kandidata SNS od koga biramo četiri kandidata SNS za članstvo u Visokom savetu sudstva. Isto tako, imamo osam kandidata SNS od kojih mi kao ovde biramo koja su četiri kandidata SNS najbolja za Visoki savet tužilaštva.

Za Ombudsmana, Zaštitnika građana je situacija još gora, jer tu imamo jednog kandidata SNS od koga mi možemo da ga odaberemo ili da ga ne izaberemo, ali nemamo mogućnost izbora, pa čak ni neke kvalitetne rasprave.

O ovome sam upozoravao kada smo usvajali ove zakone, jer ovih osam, plus osam, plus sedam kandidata SNS biraju odbori – Odbor za pravosuđe i Odbor za ustavna pitanja. Tu većinu čini SNS koja sa osam, devet ili deset poslanika bira buduće pravnike koji će biti članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, tako da ako uporedimo sada ovo što vi nazivate velikom i uspešnom reformom sa onom katastrofalnom i po zlu čuvenom reformom iz 2010. godine, ima samo jedna razlika, onda su odbori stranka direktno uticali na izbore sudija i tužilalca, ali je to onda bilo protivzakonito. Sada, ovim izmenama koje ste vi predložili i usvojili, je to zakonito, jer prosto svaki šef partije, u ovom slučaju SNS, koja ima većinu u Odboru za ustavna pitanja ili u Odboru za zakonodavstvo bira direktno istaknute pravnike koji će kasnije da biraju sudije i tužioce, tako da ste uspešno, to moram priznati, zamenili jedan politički uticaj, a to je Skupština, ali ste tako otvorili drugi, a to je direktno partijsko biranje istaknutih pravnika i to preko proste većine u odborima koji predlažu osmoro kandidata.

Znači, da ponovim, ovo ovde sada, danas što pričamo je prosta simulacija rasprave i prosta simulacija izbora. Ova Skupština ne bira istaknute pravnike, već ih bira onaj koji ima većinu u ova dva odbora, a to je SNS. Tako da, buduće sudije, tužioce koji će biti birani po ovom zakonu, biraće direktno SNS i to je direktan uticaj na sve buduće sudije i tužioce i to je ono što mi danas ovde radimo. Posledice toga će biti katastrofalne. Hvala vam

Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, poštovani građani Vojvodine, politički uticaj u tužilaštvima je do sada išao preko predsednika suda i preko vrhovnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca republičkog, kako smo ga pre zvali. Sada će to biti uloga Visokog saveta tužilaštva, odnosno istaknutih pravnika koje će direktno partije da biraju za članstvo u ovim savetima.

Taj politički uticaj se ogleda najviše u nečinjenju, neradu, tako da kažem, da građani razumeju, tužilaštva ili radu tamo gde ne treba da ga bude. Na primer, imamo, već je neko pomenuo predmet Miroslava Miškovića gde je tužilaštvo radilo ono što ne treba da radi. Sada građani to plaćaju 30 miliona.

Takođe, primer za to je i veliki broj postupaka za zaštitu sigurnosti, odnosno ugrožene bezbednosti predsednika Republike putem društvenih mreža, gde je ljudima određivan pritvor, masovno, skoro u svakom predmetu. Svi ti ili većina tih predmeta je došla do oslobađajuće presude i sada država plaća naknadu štete.

Međutim, najopasniji je nerad, kada tužilaštvo prosto neće da radi svoj posao. Ovde su kolege već rekle veliki broj tih predmeta, ali ja ću reći jedan novi, a to je postupak za lekarsku grešku sa smrtnim ishodom gde je optužena Danica Grujičić, ministarka zdravlja. Žao mi je što ne dolazi češće u Skupštinu. U tom postupku tužilaštvo četiri godine nije uradilo ništa. Znači, ni jedna jedina radnja nije urađena. Nakon četiri godine na zahtev suda u Strazburu, pošto smo se obratili Evropskom sudu za ljudska prava, tek onda su uzeli predmet u rad. Tada im je bilo dosta godinu dana da završe sve. Hvala vam.