Poštovane dame i gospodo, gospođo Popović, slažem se da treba veštačenje i to jeste problem što za četiri godine tužilaštvo nije uradilo u tom predmetu ni jedno jedino veštačenje, a kada je Evropski sud iz Strazbura reagovao, onda je za godinu dana urađeno sve. To je bilo ono što sam vam rekao, ako se slažemo.

Sada, ima tu još jedna stvar, kod Tužilaštva, recimo da li je pokrenut postupak, istraga, istražne radnje, za neovlašćeno snimanje sa galerije ovog doma? To je bilo u petak, danas je sreda, Tužilaštvo je moglo da reaguje.

Suština je što naši tužioci čekaju da im policija servira izveštaj, krivičnu prijavu, dokaze, ali nikada ne reaguju sami. Znači, tužilac kada vidi krivično delo na televiziji, u Skupštini, na ulici, on mora da reaguje. Ne treba da čeka da mu policija donese i stavi na sto, pa da kaže - evo izvolite.

Mene, recimo, interesuje, da li je gospodin Orlić kao predsednik Skupštine pozvan od strane Tužilaštva da se izjasni kako je dopustio da se vrši tajno snimanje, što je krivično delo, sa galerije ovde, a onda što je drugo krivično delo, da se to objavi javno, jer pored svih dužnosti koje ima kao predsednik Skupštine, odgovoran je i za zakonito postupanje i sve što se dešava ovde.

Mislim da Tužilaštvo od petka pa do sada nije uradilo apsolutno ništa, evo, mislim da ima dva krivična dela, a možda i više, i siguran sam da ništa uraditi neće ni u buduće. To je jedan suštinski problem koji se ovim zakonom prosto ne rešava. Hvala.

Dame i gospodo, mora se reći da bi bili objektivni da su tužioci preopterećeni, da ih malo ima, da nemaju uslove za rad, da često ne stižu da urade, ne stižu da pročitaju, dolaze na suđenja nespremni jer nisu prosto imali vremena da se upoznaju sa predmetom i to je nešto što se ovim Predlogom zakona ni na koji način ne tretira, odnosno ne poboljšava se.

Proteklih sat i po, dva dok nisam bio u Skupštini bio na suđenju, iskoristio sam priliku da svratim do tužilaštva i da ih pitam da li su uradili bilo šta da utvrde ko je neovlašćeno snimao u petak sa galerije ove Skupštine čime je izvršeno krivično delo – neovlašćeno snimanje. Ništa nisu preduzeli. Gledaju me belo. Ne znaju šta da odgovore i ne pada im napamet da pozovu bilo koga sa galerije da utvrde ko je snimao. Ne pada im napamet da pozovu gospodina Orlića ili nekog iz obezbeđenja da pitaju - kako je moguće da se krivično delo vrši ovde? To je trenutno stanje zato što se tužioci plaše da probaju, samo da probaju, da utvrde ko je izvršio krivično delo ovde u Skupštini.

Kada već govorimo o tome ovde od Beograda do Bavaništa ima 40 kilometara otprilike, opština Kovin, tamo je tokom prošlog leta došlo do seče šume, organizovani kriminal, tužilaštvo u Smederevu koje je nadležno nije moglo sa time da se izbori i po zakonu, a i sasvim opravdano uputilo je predmet Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Taj predmet je stigao u prvoj polovini decembra u tužilaštvo, u Beogradu. Od tada do danas nije otvoreno, stoji u kutiji. Nema broj, niko nije pročitao. I to vam je trenutno stanje u našem tužilaštvu. Hvala vam.

Dame i gospodo, malopre je predsednica Odbora za ustav i zakonodavstvo spomenula komentarisanje presuda rada i vreme je da se razjasni jedna stvar. Kontrola rada suda i tužilaštva od strane javnosti nije isto što i nedozvoljeni pritisak na sud i tužilaštvo.

Kontrola javnosti je nešto što je utvrđeno zakonima, primenjuje se u praksi i u teoriji je dobro poznata. Konkretno, u praksi i zakonom je određeno da su suđenja javna. Većina suđenja je javna. Vi možete da odete u sudnicu, ako ste pristojni, da sedite i da slušate svako suđenje koje vas interesuje. Dovoljno je samo da ste pristojni. Sud objavljuje presudu u ime naroda, nalazi se na sajtovima. Tako da je poželjno, društveno korisno da se komentarišu odluke i postupci.

Takođe u Statutu Advokatske komore Beograda, ali i u opštim aktima, za sudije i tužioce je čak obaveza sudija da komentarišu društveno bitne pojave i pojave koje su bitne za rad suda.

Problem je što naše sudije u velikom broju to ne rade, nego ćute i kriju se, zato što sebe ne smatraju vlašću. To je jedan od suštinskih problema koji je isti za tužioce i za sudije. I ovde je već pomenuta koleginica, predsednik Odbora za ustavnost i zakonitost, pomenula jedan deo presude kolege sudije Majića. Pomenuli su ih i drugi juče i danas i ovih dana. Tek kada većina sudija u Srbiji bude imala isti stepen hrabrosti i profesionalnosti, kakav ima sudija Majić, da javno izađe i kaže, to što misli da kaže, tek tada ćemo imati slobodno i nezavisno pravosuđe i tek tada će sudije biti vlast. Hvala vam.

Poslanik suprotne strane, nekoliko njih me vređa. Vi ste čuli. Ako vi mislite da je to uredu da vi ne reagujete uredu.

Prvo, gospodine Orliću, dopustili ste vređanje od strane poslanika vladajuće koalicije. Niste reagovali i time ste osramotili samog sebe, ali i ceo ovaj parlament. Ne znam zašto to radite, ali molim vas da to više ne radite.

Nema potrebe da se igramo, razumeli ste me.

Dalje.

Gospođo Popović, kad …

Otišao je, nije više tu. Čuli ste.

A što se igramo ovoga? Čuli ste.

Hoćete li vi da pustite da je govorim ili nećete?

Onda slušajte.

Gospođo Popović, kada je počela ova rasprava pre nekoliko dana rekli ste da u vašem prisustvu neće biti vređanja sudija, tužilaca, što je u redu i ja pozdravljam, ali vidim da to ne primenjujete na jednog najboljeg sudiju, sudiju Majića. Dopuštate da se o njemu ovde govori svašta bez ikakve vaše reakcije. Da li to znači da postoje sudije prvog, drugog reda? Jedne štitite, druge ne štitite. Prosto, bilo bi lepo da znamo.

Inače, možemo da napiše u ovim predlozima zakona šta god hoćete i da se kunete u slobodu i nezavisnost sudstva, ali dok god budete medijski… Vlast. Ne vi, gospođo Popović, nego vlast. Dok god budete medijski linčovali jednog od najboljih sudija, sudiju Majića, nećemo imati slobodno tužilaštvo, nećemo imati slobodni sud, zato što na taj način plašite ostale sudije koje ćute i poruka je da ostanu da ćute i dalje i da se ne mešaju u svoj posao, jer sudija Majić neće reagovati na ovo. On će i dalje biti najbolji, jedan od najboljih sudija, ali ste uspeli, nažalost, da uplašite ostale sudije koji uporno ćute i plaše se… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo, poštovani građani, etika ili etički kodeks je nešto najbitnije što se tiče sudija, ali bitno je i za Skupštinu, kao što možemo da vidimo.

Dobro je što su osnove etičkog kodeksa i etike sudija određene Predlogom zakona, ali je problem što etički kodeks donosi Visoki savet sudstva u kome imamo četiri istaknuta pravnika, plus predsednika Vrhovnog suda.

Tako da sudije su na taj način, hajde da kažem skrajnute, i opet dolazi do izražaja uticaj istaknutih pravnika, koji kao jedna armatura ili sistemska greška u oba zakona govorim i o tužiocima i ovde, prosto nose politički uticaj sa sobom. Već sam ovih dana objašnjavao na primeru od tužioca, ali to mora da se ponovi i za sudije, jer je prosto određen isti način.

Prosto nije tačno da će ova Skupština da bira istaknute pravnike, biraće ih Odbor za pravosuđe i to ili kvalifikovanom većinom ili običnom većinom. Trenutnu u Odboru za pravosuđe imamo 17 članova, od kojih je 11 iz vladajuće koalicije, odnosno iz SNS. To znači da ova Skupština neće odlučivati o ovo četvoro koji će da pišu kodeks etički, nego će SNS, odnosno koalicija koju kontroliše odbor, ovde poslati osam imena predstavnika SNS, a onda ćemo mi ovde da simuliramo demokratiju i da odlučujemo kojih četvoro od tih osam predstavnika SNS je najbolji, najlepši, najviše znanja ima, ali suštinski to četvoro istaknutih pravnika koji će pisati kodeks će sprovoditi volju SNS.

Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, poštovani građani Vojvodine, ja ću da pričam o zakonu, jer mislim da smo danas ovde zbog toga.

Najveći problem u celom ovom setu pravosudnih, pa tako i u Zakonu o Visokom savetu tužilaštva, su istaknuti pravnici, jer su oni namenjeni da zamene predsednike sudova koji su do sada vršili politički uticaj.

Prvi, osnovni i najveći problem izbora istaknutih pravnika nije ono što će se desiti ovde u Skupštini kada budemo o njima glasali, nego prvi korak, a to je Odbor za pravosuđe. Po ovom Predlogu zakona, Odbor za pravosuđe predlaže osam visokih pravnika, odnosno kandidata za istaknute pravnike.

Međutim, Odbor tih osam odlučuje tako što će ih glasati na Odboru dvotrećinskom većinom ili možda čak i jednom običnom većinom, što znači, ako to prevedemo na uobičajeno postupanje, da pogledamo kako je sada u Odboru, imamo 17 članova, od toga 11 članova vladajuće koalicije, tako da možemo da tvrdimo, sa velikom sigurnošću, da će ovaj sadašnji Odbor da predloži osam kandidata SNS za istaknute pravnike i onda će tih osam kandidata da dođe ovde u Skupštinu, taj predlog, i onda ćemo mi ovde da glumimo demokratiju, tako što ćemo da biramo koja su četiri kandidata SNS najbolja u odnosu na osam kandidata SNS. I tada će tih četvoro kandidata SNS da odu u Visoki savet tužilaštva i da nam biraju tužioce.

Dame i gospodo, član 49. Zakona o Visokom savetu tužilaštva određuje da Odbor za pravosuđe ovoj Skupštini predlaže osam kandidata za istaknute pravnike. Ti istaknuti pravnici su glavni način, metod, političkog uticaja partija na izbor budućih tužilaca.

Po tom članu 49. to je vrlo jednostavno urađeno. Od tih osam dolazimo tako što odbor može da ih usvoji predloge, dvotrećinskom većinom, a može i običnom većinom, znači, više od pola.

U ovom trenutku taj Odbor za pravosuđe od 17 članova ima 11 članova koalicije na vlasti. Taj Odbor će sada i sutra i prekosutra ovoj Skupštini da predloži osam kandidata SNS od koje onda mi ovde treba da glumimo demokratiju i da od tih osam kandidata SNS odaberemo četiri najbolja kandidata SNS koja će ići direktno u Visoki savet tužilaštva i tamo će imati odlučujući reč pri izboru budućih tužilaca.

Da li je to način kako se dolazi do samostalnosti tužilaštva? Nije. Da li je to način koji ste vi ovde deklarisali da se na ovaj način politika odstranjuje od izbora tužilaštva? Nije. Na ovaj način ste uradili sve suprotno od onoga što ste rekli. Znači, izmestili ste odlučivanje iz Skupštine, ali ste ga premestili u SNS, jer ovim istaknutim pravnicima koji Odbor predlože na ovaj način, direktno svoje istaknute pravnike koje ćete vi birati šaljete u Visoki savet tužilaštva da nam biraju tužioce. Hvala vam.

Dame i gospodo prethodni govornik, gospodin Mrdić, napravio je paralelu između prethodne reforme i ove sada i to je donekle tačno. Tačno je da je onda na sastancima opštinskih odbora dolazilo, da tako kažem, do izbora sudija i tužilaca ali to je tada bilo protivzakonito, a sada je članom 49. zakona, odnosno Predloga zakona o Visokom savetu sudstva to ozakonjeno i to kako sam već objasnio.

Ozakonjeno je na taj način, i drago mi je što je gospođa Popović ovde, što je tim članom 49. određeno da Odbor za pravosuđe predlaže ovoj Skupštini osam kandidata za istaknute pravnike i to ili dvotrećinskom većinom na Odboru ili jednom polovinom.

Sadašnje članstvo u tom Odboru… Znači od 17, 11 članova je vladajuće koalicije, što znači da mi ovde kada dobijemo tih osam kandidata u Skupštini, to će biti osam kandidata Srpske napredne stranke, gde mi onda treba da simuliramo ovde demokratiju i da od osam kandidata Srpske napredne stranke, odaberemo četiri najbolja kandidata Srpske napredne stranke koji će direktno ići u Vrhovni savet tužilaštva da nam biraju tužioce. Da li to demokratija? Da li tako dolazimo do samostalnosti tužilačke funkcije? Da li tako dajemo slobodu tužiocima? Ne, na ovaj način se vraćamo direktno na ono što je urađeno u prethodnoj reformi pravosuđa, ali je onda to bilo protivzakonito, kada su opštinski odbori davali mišljenja i ko treba da bude sudija i tužilac, a sada je to ozakonjeno i to ovim jednim članom 49. Predloga zakona o visokom savetu sudstva.

Ako ovaj član ostane ovakav, imaćemo članove Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika sve iz Srpske napredne stranke.

Hvala vam.