Dame i gospodo, gospođa Popović je bila prisutna kad sam obrazlagao zašto ste članom 49. predloga Zakona o Visokom saveta tužilaštva omogućio je da partije, odnosno u ovom slučaju konkretno SNS direktno bira istaknute pravnike, nije reagovala, nije to osporila. To može da se shvati kao saglasnost, ali da ne bi pretpostavljali ponoviću.

Odbor za pravosuđe, predlaže Skupštini osam kandidata za izbore za istaknutog pravnika, i to većinom, dve trećine Odbora ili polovinu Odbora za pravosuđe. U ovom trenutku od 17 članova Odbora, 11 je iz koalicije na vlasti. Što znači da će nama ovde u Skupštinu Odbor za pravosuđe poslati predlog od osam kandidata SNS da onda mi ovde simuliramo demokratiju i da od tih osmoro odaberemo četiri najbolja kandidata SNS koji će biti članovi Visokog saveta tužilaštva i koji će direktno birati tužioci.

Nije reč samo o SNS, ako ovo rešenje ostane ovakvo, sledeća partija na vlasti će takođe opet birati samo isključivo svoje kandidate i imati samo svoje istaknute pravnike. Onda ćemo imati sukob tužilaca ove i buduće vlasti. Voleo bih da čujem ko je to obrazloženje Ministarstva pravde da mi ovde nemamo raspravu pravu o budućim istaknutim pravnicima, nego da pre nas Odbor za pravosuđe završi sa selekcijom i da mi ovde samo simuliramo ili glumimo objektivan izbor istaknutih pravnika. Hvala vam.

Dame i gospodo, vreme je da se malo vratimo na zakon koji je predmet rasprave. Ovo prepucavanje možda je zanimljivo, ali nije toliko korisno.

Ono što fali Predlogu zakona o VST i generalno o uređenju tužilaštva je pravosudna ili ti tužilačka policija. To je nešto što postoji u više zemalja Evrope i ima svoju korist.

Najlakše je da se objasni na primeru Savamale. Neko je pomenuo malopre. Policija nije reagovala kada su je građani zvali koji su bili tučeni i vezivani, otimani su im telefoni. Sutradan tužilac i da je hteo da vrši istragu on je morao da pozove tu istu policiju koja nije štitila građane i da traži od njih prikupljanje obaveštenja i saslušanje. Suštinski, policija koja je izvršila krivično delo, jedan je osuđen pravosnažno, ako se dobro sećam, je trebala da istražuje samu sebe. Zato u velikom broju zemalja Evrope postoji pravosudna ili ti tužilačka policija jer bi onda u tom slučaju tužilac direktno naložio svojoj policiji da uradi istragu.

U ovom slučaju tužilac nadležni nije čak mogao da da ni nalog policiji sa Čukarice ili Novog Beograda da dođe da uradi istražne radnje. Ne, on je po zakonu ondašnjem, a i po ovim izmenama, to ostaje isto, imao jednu jedinu mogućnost, da angažuje baš tu policiju protiv koje vrši istragu da ona samu sebe isleđuje.

Jedini način da se to promeni to je pravosudna ili ti tužilačka policija. Problem inače postoji godinama ove vrste zato što kada tužilac da nalog policiji, policija ako ga odbije tužilac jedino može da se žali načelniku, odnosno šefu i tu je kraj. Nikakav drugi efikasan metod tužilac nema da upravlja policijom, a tužilac bez policije ne može da uradi ništa. Tako da ako ste hteli reformu i hteli da osnažite tužilaštvo pravosudna ili tužilačka policija je preko potrebna. Hvala.

Dame i gospodo, pošto smo do sada već dokazali da članom 49. SNS direktno utiče na izbor istaknutih pravnika vreme je da se osvetli član 44. tačka 1. stav 8. koji bi trebao da govori o tome da istaknuti pravnici ne mogu da se bave politikom, odnosno da ne mogu da budu političari.

Definicija koja je tu navedena i koja se predlaže je da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka. Već smo pričali o tome, pa postavlja se pitanje – šta znači to da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka? Da li to znači da mi poslanici koji ispunjavamo ostale uslove iz zakona možemo da budemo pravnici istaknuti jer da li mi utičemo snažno na odluke ili utičemo malo na odluke političke ili utičemo osrednje na odluke, ali ne snažno.

Ova odluka je napisana po zahtevu Venecijanske komisije, ali je napisana tako da nema svrhu. Ova odluka direktno može da proizvede situaciju da će političari prepodne biti političari, a popodne će biti istaknuti pravnici.

Ako ste hteli da zabranite političarima da budu pravnici istaknuti, trebali ste tako i da napišete, ali namerno to niste uradili da bi prosto svi oni koji vaš Odbor za pravosuđe predloži mogu da nastave da budu i istaknuti pravnici, da budu članovi VSS ili tužilaštva, da utiču na izbor sudija i tužioca, a da istovremeno budu i političari, jer kako ćete da dokažete da li je neko snažno uticao na političke odluke ili taj njegov uticaj na političke odluke nije bio snažan? Hvala vam.

Dame i gospodo, da se opet vratim Predlogu zakona o Visokom savetu tužilaštva.

Jedan u nizu problema po ovom zakonu je član 20, odnosno kvorum za odlučivanje o svim važnijim odlukama je osmoro. Od tih osmoro, pola kvoruma čine istaknuti pravnici za koje smo već detaljno objasnili da će svi do jednog biti predstavnici SNS i da će moći da se bave politikom, iako je formalno to zabranjeno.

Šta se njima dozvoljava na ovaj način? Dozvoljavaju im se dve stvari. Prvo, da ključno utiču na sve najbitnije odluke, jer bez njih ne može da se dođe do kvoruma. Znači da će SNS kao trenutno većinska, preko ovih istaknutih pravnika direktno, bez ikakvih većih problema, birati ovaj put tužioce, jer o njima pričamo.

Druga opasnost je opasnost da ovo četvoro svojim nedolaskom ili izbegavanjem rada mogu da blokiraju u potpunosti rad ovog saveta. Bez njih nema kvoruma. Ne postoji sankcija koja može da bude izrečena ovoj četvorici istaknutih pravnika koja bi ih naterala da rade svoj posao. Oni mogu da budu smenjeni nakon što neko vreme ne budu dolazili, ali za to vreme koje ne dolaze rad Saveta je blokiran. Čak i ako ih zamenite pa dovedete nove iz SNS istaknute pravnike, i oni opet mogu da ne dolaze i opet nema nikakve sankcije, tako da Srpska napredna stranka preko ovih istaknutih pravnika i suštinski i formalno apsolutno kontroliše rad Visokog saveta tužilaštva i to je ono što je direktno protivno evropskoj praksi, pa čak i Venecijanskoj komisiji, na koju se vi tako rado pozivate. Hvala.

Dame i gospodo, sledeći u nizu problema Predloga zakona o Visokom savetu tužilaštva, jeste budžet. Odredbama predloženim u okviru republičkog budžeta postoji poseban deo, odeljak za Visoki savet tužilaštva i ministar nema nekog velikog udela u njegovom određivanju, ali ima u naplati, odnosno isplati, transferu novca.

Konkretno, predsednik Visokog saveta tužilaštva ili sam Visoki savet tužilaštva, šta god hoće, šta god misli da im treba iz tog budžeta mora da traži, a Vlada hoće, a ne mora da plati i može da ucenjuje i postavlja uslove. Što bi rekli, koliko para, toliko muzike. Zato je praksa, odnosno standard u Evropi, a pozivamo se na Venecijansku komisiju, da i Visoki savet sudstva, ali i Visoki savet tužilaštva o kome sad govorimo ima svoj poseban budžet, što znači da predsednik Saveta ili sam Savet ne mora da traži dozvolu niti od ministra, niti od Vlade da bi dobio, transferisao, isplatio, naplatio nešto.

Ovako, kako je sada postavljeno samo se odvoji koji je iznos na godišnjem nivou unapred za ove svrhe, ali o toj trošnji, uplati i korišćenju toga novca, odlučuje Vlada, a ne Visoki savet sudstva.

Zato bi trebalo da prosto, jednostavno da se formira poseban budžet za ova visoka saveta, i na taj način bi se vrlo efikasno, prosto i jednostavno ograničio finansijski, ajde da kažemo potencijal za ucenjivanje od strane Vlade prema savetima i nametanje volje Vlade u odnosu na Savet i tužilački ali i sudski.

To prosto je moglo da se prepiše od većine evropskih sistema i da se vidi kako to u praksi na jedan pristojan način funkcioniše. Hvala vam.

Dame i gospodo, pored izbora ovih istaknutih pravnika koji su direktna politička transmisija na visoke savete tužilaštva, potrebno je reći da postoji problem i u izboru tužilaca koji će predstavljati druge tužioce u Visokom savetu. To je nešto na čega se skoro svi tužioci sa kojima sam pričao žale.

Suštinski, glavna primedba je da ako se izbori vrše prema tužilaštvima u kojima rade, npr. tužilaštva u Beogradu, Prvo, Drugo, Treće, Četvrto, ili u Novom Sadu, zapošljavaju više stotina tužilaca i oni će svi glasati za jedan isti broj njihovih predstavnika u Visokom savetu. Isto tako će 12, 10, 15 tužilaca pri, recimo, apelacionim sudovima glasati i odlučivati o istom broju tužioca koji će ih zastupati u Visokom savetu sudstva.

Želja svih tužilaca sa kojima sam razgovarao je da se uvede princip svi za sve. To znači da svi tužioci glasaju listu jednu i da svaki tužilac koji bude izabran u Visoki savet sudstva, njegov izbor ima istinu težinu, a ne da neke biraju 10, 12 ili 13 tužilaca, a da ostale bira više stotina tužilaca, jer prosto onda glas jednog vredi mnogo više ili mnogo manje u odnosu na druge.

Smatram da je ovo tehnička stvar koja bi mogla da se ispravi, ali nije bilo svrhe, nije bilo sluha za to.

Kad pogledamo koliko tužilaca je učestvovalo u javnoj raspravi i preko udruženja i direktno i koliko njih učestvuje na izborima, može se reći da bi ovaj sistem koji mi predlažemo, tzv. svi za sve bio prijemčiviji tužiocima i da bi njihovo učešće i u samim izborima i u javnim raspravama bilo mnogo veće nego što je to sada. Hvala vam.

Dame i gospodo, veliki problem našeg pravosuđa je neosnovano lišenje slobode koje se zloupotrebljava, ali i veliki iznosi naknada štete koje posle država plaća za neosnovano lišenje slobode. U Evropi postoji praksa da za svakog tužioca ponaosob i sudiju koji odobri pritvor i tužioca koji traži na kraju godine postoji evidencija koliko puta je bilo, koliko vremena je bilo neosnovanog lišenja slobode i koliko će biti to opterećenje za budžet.

Kod nas toga nikad nije bilo. Kod nas je samo na kraju godine zbirno navedeno koliko je država platila za neosnovano lišenje slobode, ali nikad ne znamo koji tužilac je to tražio i koji sudija je to odobrio. Bilo bi jako dobro da uvedemo i tu vrstu evidencije, a to ovde nema ni za Visoki savet tužilaštva, ni za Visoki savet sudstva. Pazite, ako jedan tužilac ili sudija jednom pogreši, u redu, dva, tri, pet puta, onda je vreme da se on bavi nekim drugim stvarima, a ne da odlučuje o pritvoru, niti da predlaže kao tužioci, niti kao sudije da ga prihvata ili odbija. Ta vrsta evidencije bi bilo nešto što bi dovelo do velike efikasnosti.

Moram da pomenem, koleginica Rakić je pomenula predmete gde je predsednik Republike navodno oštećen, gde su ljudi sa „Tvitera“ i sa „Fejsbuka“ bili procesuirani. Moram da kažem, od tih 25, ja sam branio u pet predmeta, svih pet sam odbranio optužene. Poslednji sad, žena iz Šapca je provela šest meseci u pritvoru jer je, navodno, ugrozila sigurnost predsednika preko „Fejsbuka“. Šest meseci pritvora je nešto što prosto nikome ne može da se nadoknadi ni na koji način, a i tužiocima pri Višem tužilaštvu u Beogradu i sudijama u startu je bilo jasno da tu nema krivičnog dela. Ta žena će dobiti višemilionsku naknadu štete, trenutno je parnični postupak u toku, ali sudija i tužilac koji su to dozvolili nikad neće odgovarati i to je problem. Hvala vam.

Dame i gospodo, danas, juče i prethodnih dana smo mnogo pričali o podeli na tri grane vlasti i kako vlast ima pravosuđe. Ono što mora da se kaže, pogotovo za tužioce, to je da tužioci ne vide sebe kao vlast, ne osećaju se kao vlast. Osećaju se kao državni činovnici. U velikom broju razgovora sa njima oni to i ne kriju. Ono što je naš posao, i kao pozicije ili kao opozicije, kao političara, je da im pomognemo da oni stvarno postanu vlast. Međutim, ono što ja njima stalno govorim, pogotovo tužiocima, nijedna vlast ne pada sa nema, nijedna vlast ne pada u krilo. To što piše u Ustavu ili u ovim zakonima, da oni jesu vlast, to znači da u stvarnom životu i jesu vlast.

Moja poruka njima, a i poruka advokature u celosti jeste da sudije, a pogotovo tužioci moraju da se izbore za vlast, moraju da se bore da tu vlast zadrže jer, ponavljam, nikome se vlast ne daje, za vlast uvek mora da se izbori. To je jedan od razloga, jedan od više razloga zašto advokatura i nije pozvana da učestvuje u pripremi ovih zakona. Priznajem da bi mene bilo prilično sramota da je neko ispred Advokatske komore Srbije učestvovao u pripremi ovih zakona.

Tako da, kad sam pročitao Predlog, moram priznati da mi je bilo drago što niko iz Advokatske komore Srbije, ispred Advokatske komore Srbije, u ime Advokatske komore Srbije nije učestvovao u pisanju ovog Predloga. Jer, pored mog, znači opozicionog, takav je stav i Advokatske komore i mi smo spremni da pomognemo pogotovo tužiocima da se izbore da postanu vlast u ovoj državi. To niko neće raditi umesto njih, moraju da urade oni sami, ali ćemo im mi pomoći u tome.

Hvala.

Dame i gospodo, veliki problem…

Jel imate repliku? Šta sada?

Hoću, hoću, naravno.

Poseban problem za tužioce, ali i za advokate odbrane predstavlja obavezno uputstvo za postupanje u pojedinačnom predmetu, ali je to istovremeno i poseban način političkog uticaja vrhovnog tužioca na ostale tužioce.

Za građane koji ne znaju, pošto je tužilaštvo strogo hijerarhijski uređeno, neposredno viši tužilac ima pravo da izda obavezno uputstvo nižem tužiocu kako da postupa u određenom predmetu. Konkretno, saslušaj ovog, nemoj, radi ovo veštačenje, nemoj da uradiš ovo veštačenje, ovako definiši, nemoj da definišeš.

Do sada je to obavezno uputstvo bilo tajno. Stranke nisu znale o čemu se radi. Ovim predlogom zakona je to do pola rešeno na taj način što će se obavezno uputstvo naći u spisima predmeta, ali i stranke, sud, pa tako i odbrana, advokati odbrane neće moći da vide to obavezno uputstvo do pravosnažnog okončanja spora. To je način gde odmah mi u praksi vidimo da tužilac uporno insistira na stvarima koje nisu bitne ili koje vode predmet tamo gde ne treba, ali on ne sme da kaže ni sudu, ni advokatu odbrane, ni oštećenom da mu je to naređeno i da on tako mora da uradi.

Praksa u Evropi je da… Naravno, svugde postoje ta obavezna uputstva, ali su ona u predmetu i odbrana i sud kada izvrše uvid u predmet prosto mogu da vide i pročitaju kakav je stav neposredno višeg tužioca i zašto je nešto naređeno nižem tužiocu. Kod nas se to krije i to je još jedna od metoda političkog uticaja na tužilaštvo.

Hvala vam.

Naravno.

Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, poštovani građani Vojvodine, Vlada sa ovim predlozima zakona, pogotovo po pravosudnih, navodi da će da izvrši reformu i da ćemo imati slobodnije i nezavisnije pravosuđe. Međutim, to sto posto nije istina i ne može sa pet zakona promeniti sistem.

Da bi se promenio sistem, pa i pravosudni sistem, potrebna je promena politike, jer tek promenom politike menjaju se svi sistemi, pa tako i pravosudni sistem. Dokle god budemo imali radikalsku politiku, i nacionalističku politiku nećemo imati slobodno i nezavisno pravosuđe. To je potpuno jasno jer radikalska politika, nacionalistička politika u sebi uvek ima i sadrži sistem jedinstva vlasti, gde je sva vlast u rukama jednog čoveka i to ne predsednika Republike, nego predsednika partije.

Tako da tek kada u Srbiji budemo imali evropsku politiku ili možda vojvođansku politiku tada možemo da imamo sistem podele vlasti, tada možemo da imamo slobodno i nezavisno pravosuđe, jer evropska politika u sebi podrazumeva podelu na tri grane vlasti i podrazumeva suštinski slobodno i nezavisno pravosuđe. Mi to nemamo. Mi sada živimo sistem jedinstva vlasti.

Pominjano je Kosovo. U petak je ovde bilo glasanje o Kosovu. Moram da pitam da li će se ove izmene zakona primenjivati na Kosovu? Ja mislim da neće. Da li se sada važeći zakoni o sudijama i tužiocima primenjuju na Kosovu? Ja mislim da se ne primenjuju.

Tako da moramo da kažemo da je ovo glasanje u petak bilo iznuđeno, ali korisno i dobro. Iznuđeno je bilo zato što prosto ne možemo da dobijemo bolji predlog za pregovore. Između ostalog, ne možemo da ga dobijemo jer nismo uveli sankcije Rusiji. Taj voz je prošao. To više ne možemo da promenimo.

Dobro je i korisno i za građane zato što ostavlja otvorena vrata za neku dalju evropsku budućnost i sprečava dalju izolaciju i dalje ekonomsko propadanje Srbije.

Što se tiče konkretno samih zakona i najave koji su ciljevi ovih pet pravosudnih zakona, prosto ne može se sa ovih pet zakona istisnuti Skupština, odnosno politički uticaj na odabir sudija i tužilaca. Istina je da se jedan metod, a to je ova Skupština ukida, ali se uvodi osam novih metoda i načina političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca i to četiri u VSS i četiri, odnosno četvoro u VST. To su istaknuti pravnici i to je otvoreni model direktnog političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca i to ne Skupštine, ne Vlade, nego stranke, političke partije. Po ovim predlozima će političke partije direktno birati sudija i tužioce.

Daću vam samo jedan primer. Jedan od uslova za istaknute pravnike, moram da pročitam, tako je lepo koncipiran, da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka. Šta znači da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka? Da može malo da utiče da donosi odluke ili može uobičajeno da utiče i donosi odluke, a onda poslepodne kada završi sa politikom ode u VSS i odlučuje ko će biti sudija ili u VST da odlučuje ko će biti tužilac. To je ono što vi predlažete i što hoćete da uvedete kao nezavisno pravosuđe. Od toga prosto nema ništa, jer ste svu vlast preneli ovim predlozima na partije, a to jeste sistem jedinstva vlasti i to jeste radikalsko i nacionalističko shvatanje države, gde je sve u rukama jedne partije i jednog čoveka, ne institucije, ne predsednika, ne Skupštine, nego stranke na vlasti. Hvala vam puno.

Jel mogu da vam odgovorim?

Rekao sam vam. Prvo sam se vama obratio i rekao - naravno. Žao mi je što me ne slušate.

Hoćete da vam dam pisanu izjavu? Šta?

Nije ovo kafana.

Hvala.

Gospodine Jovanov, drago mi je što pominjete LSV. Mogu da se zahvalim ligi, ligašima što su glasali za nas i za naš ulazak u parlament i za naš povraćaj u parlament. To je ono što ćete imati priliku da gledate i slušate. Tako da se još jednom zahvaljujem.

Što se tiče zakona, definicija da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka, ni na koji način ne isključuje da političari budu istaknuti pravnici, jer to snažno može da se tumači i ovako i onako. Može da se tumači da možete malo da utičete, da možete uobičajeno, ali ne snažno. Ako ste dobili već, a jeste dobili od Venecijanske komisije takvo uputstvo, trebali ste drugačije to da definišete i da u potpunosti sprečite da političari budu istaknuti pravnici. Na ovaj način ste kao i ceo zakon samo formalno primenili ono što ste dobili od Komisije, ali suštinski ste ostavili na ovaj način mogućnost da svi političari postanu i istaknuti pravnici.

Takođe na ovaj način ste ostavili mogućnost, što je kod nas inače običaj da političari zamrznu svoje funkcije i kažu puj pike ne važni, od danas nisam više političar, sada mogu da budem istaknuti pravnik. To je ono što ste namerno uradili, ne bi li vi lično, odnosno vaša stranka zadržali politički uticaj koji imate na izbor sudija, a možda hoćete i da ga povećate.

Jako je ružno što za tu vašu nameru koristite Komisiju koja sigurno nije imala nameru da vam omogući takav politički uticaj. Hvala.