Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dobro jutro želim svima.
Granični prelaz Horgoš-Reska je jedan od najvažnijih i najznačajnijih graničnih prelaza između Srbije i Mađarske, o tome smo mi, narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, već više puta govorili u ovom visokom domu.
Granica se nalazi na teritoriji opštine Kanjiža, iz koje ja dolazim i zahvaljujući zalaganjima Vlade Republike Srbije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i saradnji SVM-a i SNS-a radovi na infrastrukturi graničnog prelaza sad su u završnoj fazi.
Pored velikog graničnog prelaza Horgoš 1 se nalazi mali granični prelaz Horgoš 2. Radno vreme ovog graničnog prelaza je od 7.00 do 19.00 časova svaki dan. Upravo zbog toga zaposleni i studenti, đaci koji rade i uče u Mađarskoj svakodnevno koriste i malogranične prelaze i nažalost imaju ozbiljnih poteškoća oko prelaza, posebno radnici koji rade u noćnim smenama, odnosno opis njihovog posla zahteva da idu u Mađarsku van radnog vremena ovog graničnog prelaza.
Na autoputu je zabranjen promet biciklista i pešaka. Nažalost trenutna situacija je takva da radnici često biciklom i peške prelaze državnu granicu da bi stigli na posao na vreme.
Iz ugla bezbednosti saobraćaja ovo je, naravno, jer i pešaci i biciklisti moraju da saobraćaju među opasnim saobraćajnim uslovima, posebno posle zalaska sunca.
Kako bi izbegli duge redove na granicama i kako bi prešli pešice radnici često parkiraju automobile na srpskoj strani granice, prepešače, a zatim nastavljaju put drugim vozilom.
Prilikom prelaska male granice ova parkirana vozila predstavljaju problem i iz ugla bezbednosti saobraćaja, jer se nalaze na nezgodnom mestu pored puta.
Bilo je bezbroj provala u automobile i vandalizme, a počinioci nažalost nisu pronađeni.
Članovi mesnog Odbora Saveza vojvođanskih Mađara u Horgošu već duže vreme razmišljaju o načinu rešenja situacije i u skladu sa koalicionim sporazumom potpisanim sa SNS predlažemo da se radno vreme graničnog prelaza Horgoš 2 produži, idealno na 00-24 časa.
Smatramo da postoji rešenje i za nepropisno parkirane automobile pored puta koje ne bi zahtevalo velika infrastrukturna ulaganja države.
Naime, nedaleko od izlaznog terminala se nalazi prilično velika asfaltirana površina u vlasništvu državu. Ovu površinu treba osposobiti, tako da oni koji ostavljaju vozila mogu da ih parkiraju bezbedno, pod nadzorom i u skladu sa saobraćajnim pravilima.
Znajući da srpsko-mađarski bilateralni odnosi i dalje savršeno funkcionišu, da političari dve zemlje redovno pokazuju rezultate, da će uskoro početi železnički putnički saobraćaj između dve zemlje, zamolio bih Vladu Republike Srbije da pomognu u rešenju ovog pitanja.
Pitanja koja upućujem su sledeća – na koji način je moguće produžiti radno vreme graničnog prelaza Horgoš 2 – Reska 2 kako bi se rešio problem?
Drugo pitanje je – na koji način se može ciljano iskoristiti asfaltirana površna kod graničnog prelaza i pretvoriti u parking?
Zahvaljujem.
Dobro veče svima.
Pred nama je danas set zakona o izmenama i dopunama Zakona iz oblasti prosvete. Uglavnom su u pitanju važne izmene i dopune pretežno usaglašavanja na osnovu dosadašnjih implementacija ovih zakona.
Za vojvođansku mađarsku zajednicu koju predstavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije ova oblast je veoma značajna. Naša poslanička grupa će podržati sva četiri zakona iz oblasti prosvete koji su na dnevnom redu.
Savez vojvođanskih Mađara ima osam državnih sekretara je jedan od naših državnih sekretara upravo u Ministarstvu prosvete i obrazovanje je jako važno za nas.
Veliki odjek u javnosti je dobio predlog da od sada odeljenja imaju maksimalno 28 učenika to će samo u maloj meri uticati na odeljenja na mađarskom nastavnom jeziku pošto je nažalost mali broj škola u kojima su odeljenja u potpunosti popunjena, ali treba da se naglasi da je obrazovni, a i vaspitani rad mnogo efikasniji u odeljenjima sa manjim broje od 28 i verujemo da će ova izmena doneti dobre promene.
Iskoristio bih priliku, kad već govorimo o broju učenika u odeljenjima, da se zahvalim Ministarstvu prosvete što dugi niz godina afirmativno pristupa odobravanju odeljenja sa manjim brojem učenika.
U javnosti se dosta priča i o potrebi povećanja broja stručnih saradnika, pedagoga i psihologa u školama što smatramo da je svakako pohvalno.
Vezano za povećanje angažovanja stručnih saradnika, treba da podsetimo proporcionalna zapošljavanja koje je u skladu sa nacionalnim sastavom stanovništva.
Na kraju da naglasim, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati set obrazovnih zakona. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ja bih želeo da postavim pitanje ministarki poljoprivrede, gospođi Tanasković i ministru za javna ulaganja gospodinu Blagojeviću.
U prethodnom periodu sa područja Hrvatske u Srbiju je stigla veoma snažna oluja. Najveće posledice nevreme je ostavilo u Novom Sadu, gde je vetar čupao stabla, nosio krovove.
Nevreme je zahvatilo i srednji Banat i načinilo veliku materijalnu štetu i u opštinama Kula i Vrbas, kao i u Apatinu, Somboru i delovima Bačke Palanke.
Nevreme je uticalo na poljoprivredne useve i u celom sremskom regionu. Poljoprivreda je pretrpela veliku štetu usled dejstva oluja i već sada može se konstatovati da će ona biti izražena u milijardama dinara.
Oluje su delovale na području cele zemlje, a najviše su stradale oblasti u Vojvodini. U pojedinim poljoprivrednim domaćinstvima šteta je sto procentna. Najviše su stradali zasadi soje, suncokreta, kukuruza, kao i kasnog voća.
Prema prvim procenama, najviše štete je bilo na suncokretu. Koren ove kulture je gotovo sasvim stradao zbog naleta vetra. Odmah za suncokretom sledi kukuruz.
Šteta kod soje i šećerne repe još uvek nije sasvim procenjena, ali verujem da će se znati u narednim danima.
Povrtarske kulture su takođe bile pogođene naletom nevremena. To su višegodišnji zasadi koji treba da rađaju 20-30 godina. Zbog leda i jakog vetra popucali su mreže. Vremenska nepogoda je načinila stoprocentnu štetu. Mnogim voćarima je višegodišnji rad nestao za pola sata u potpunosti, nažalost.
Poljoprivrednici se suočavaju sa problemom tokom cele ove godine. Već je vreme setve bilo pomereno za tri nedelje, na samom početku vegetacije bilo je previše kiše i niske temperature, mnogo vode u površinskom sloju zemlje je uslovilo da biljke nisu spuštale koren dublje u zemlju, a plitak koren ne drži dovoljno čvrsto biljku za zemljište, što se u slučaju jakih vetrova pokazalo kao porazno za kukuruz i suncokret.
Preko 98% biljne proizvodnje je pod vedrim nebom, svega 2% se nalazi u nekoj vrsti zaštite biljne vrste. Šteta će se meriti milijardama. Moramo doneti rešenje da sačuvamo proizvođače, bez pomoći države mogu nadoknaditi ove štete da ne odustanu od proizvodnje hrane. Uništeni su i usevi pod plastenicima, a u Vojvodini je oko 3.000 hektara pod plastenicima, folije su pokidane, konstrukcije razbijene.
Puno se govori o sprečavanju rizika i važnosti osiguranja, međutim poljoprivrednici su imali parcele osigurane od grada, udara groma i požara, ali u to osiguranje ne ulazi i oluja.
Nažalost, za sada se ne pominju mere pomoći poljoprivrednicima. Prošlog meseca je doneta odluka o smanjenju naknade za odvodnjavanje za 50%, a gotovo 70% obveznika koji plaćaju ovu naknadu je sa područja Vojvodine. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, deluje preventivno kroz podsticaje za nabavku opremu za zaštitu od vremenskih nepogoda i protivgradnu zaštitu, ali u konkretnom slučaju ne može pomoći.
Moje pitanje je da li Vlada radi na utvrđivanju državnog programa pomoći poljoprivrednicima čiji su usevi uništeni? Koje mere planira Ministarstvo poljoprivrede kako bi pomoglo poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretrpela štetu nakon naleta oluja?
Poslednje pitanje – da li će Vlada Republike Srbije doneti mere za slučaj tzv. vis majora, prošle godine suša, ove godine previše nevremena, za naredni period?
Zahvaljujem se.
Hvala lepo.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana predsednice i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim pitanje ministru infrastrukture, gospodinu Vesiću.
Granični prelaz Horgoš-Reska je jedan od najfrekventnijih i najopterećenijih graničnih prelaza između Srbije i Mađarske. O tome smo mi narodni poslanici SVM već više puta govorili u ovom visokom domu.
Granica se nalazi na teritoriji opštine Kanjiža iz koje dolazim, a na autoputu E75 smo nažalost svedoci čestih enormnih gužvi na graničnom prelazu, posebno u letnjoj sezoni, kao i za vreme vikenda i verskih praznika, ali danas već zapravo ne, samo tada.
Upravo zbog toga zaposleni i studenti koji rade i studiraju u Mađarskoj svakodnevno koriste i malogranične prelaze i nažalost imaju ozbiljnih poteškoća oko prelaza jer su terminali preopterećeni.
Kao narodni poslanik iz te regije i sam koristim taj granični prelaz, kao i mnogi moji sugrađani i moram reći da od njih uvek dobijam konstruktivne predloge, posebno od meštana Horgoša.
Na redovnim autobuskim linijama koje prelaze preko srpsko-mađarske granice, kao što je na primer linija između Subotice i Segedina pasoška i carinska kontrola se vrši na isti način kao i na ostalim vanlinijskim turističkim busevima.
Zbog velike gužve na granici polasci i dolasci ovih autobuskih linija nisu izračunljivi i ima dosta odstupanja od zvaničnog reda vožnje.
Uzimajući u obzir da mali granični prelaz „Horgoš-Reska 2“ već poseduje odgovarajuće infrastrukturne uslove potrebna su minimalna ulaganja i dogradnja kako bi tamo mogao da se vrši prijem autobusa i sa redovnih linija, pa bih vam poštovani ministre Vesiću postavio pitanje – da li postoji mogućnost da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u narednom periodu započne izradu planova i implementira projekat koji se tiče prelaska autobusa redovnih saobraćajnih linija preko malog graničnog prelaza Horgoš-Reske br.2? Hvala lepo.
Hvala lepo.
Gospodine Vesiću, hvala vam na odgovoru. Mislim da smo dobili korektan i detaljan odgovor.
Hteo sam još nešto da pitam, ali mislim da sam dobio odgovor od vas, korektan i detaljan odgovor.
Hteo sam da pitam – da li se planira na zajedničkoj sednici Vlade Mađarske i Republike Srbije, koja će biti održana 20. juna ove godine, da se nađe rešenje za smanjenje vremena čekanja na granicama prema Mađarskoj, ali vi ste dali korektan i jasan odgovor. Iskoristio bih priliku kao zaključak da kažem nekoliko rečenica. Ne bih iskoristio treću rundu.
Jako nam je bitno da naše potrebe čuju i da postoji volja da se problemi reše u nekom trenutku, jer ne želimo da odlične odnose kvari slika sa graničnih prelaza, a siguran sam da je cilj svih nas izlazak u susret građanima. Zahvaljujem se ponovo.
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dobro jutro želim svima.
Granični prelaz Horgoš-Reska je jedan od najvažnijih i najznačajnijih graničnih prelaza između Srbije i Mađarske, o tome smo mi, narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, već više puta govorili u ovom visokom domu.
Granica se nalazi na teritoriji opštine Kanjiža, iz koje ja dolazim i zahvaljujući zalaganjima Vlade Republike Srbije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i saradnji SVM-a i SNS-a radovi na infrastrukturi graničnog prelaza sad su u završnoj fazi.
Pored velikog graničnog prelaza Horgoš 1 se nalazi mali granični prelaz Horgoš 2. Radno vreme ovog graničnog prelaza je od 7.00 do 19.00 časova svaki dan. Upravo zbog toga zaposleni i studenti, đaci koji rade i uče u Mađarskoj svakodnevno koriste i malogranične prelaze i nažalost imaju ozbiljnih poteškoća oko prelaza, posebno radnici koji rade u noćnim smenama, odnosno opis njihovog posla zahteva da idu u Mađarsku van radnog vremena ovog graničnog prelaza.
Na autoputu je zabranjen promet biciklista i pešaka. Nažalost trenutna situacija je takva da radnici često biciklom i peške prelaze državnu granicu da bi stigli na posao na vreme.
Iz ugla bezbednosti saobraćaja ovo je, naravno, jer i pešaci i biciklisti moraju da saobraćaju među opasnim saobraćajnim uslovima, posebno posle zalaska sunca.
Kako bi izbegli duge redove na granicama i kako bi prešli pešice radnici često parkiraju automobile na srpskoj strani granice, prepešače, a zatim nastavljaju put drugim vozilom.
Prilikom prelaska male granice ova parkirana vozila predstavljaju problem i iz ugla bezbednosti saobraćaja, jer se nalaze na nezgodnom mestu pored puta.
Bilo je bezbroj provala u automobile i vandalizme, a počinioci nažalost nisu pronađeni.
Članovi mesnog Odbora Saveza vojvođanskih Mađara u Horgošu već duže vreme razmišljaju o načinu rešenja situacije i u skladu sa koalicionim sporazumom potpisanim sa SNS predlažemo da se radno vreme graničnog prelaza Horgoš 2 produži, idealno na 00-24 časa.
Smatramo da postoji rešenje i za nepropisno parkirane automobile pored puta koje ne bi zahtevalo velika infrastrukturna ulaganja države.
Naime, nedaleko od izlaznog terminala se nalazi prilično velika asfaltirana površina u vlasništvu državu. Ovu površinu treba osposobiti, tako da oni koji ostavljaju vozila mogu da ih parkiraju bezbedno, pod nadzorom i u skladu sa saobraćajnim pravilima.
Znajući da srpsko-mađarski bilateralni odnosi i dalje savršeno funkcionišu, da političari dve zemlje redovno pokazuju rezultate, da će uskoro početi železnički putnički saobraćaj između dve zemlje, zamolio bih Vladu Republike Srbije da pomognu u rešenju ovog pitanja.
Pitanja koja upućujem su sledeća – na koji način je moguće produžiti radno vreme graničnog prelaza Horgoš 2 – Reska 2 kako bi se rešio problem?
Drugo pitanje je – na koji način se može ciljano iskoristiti asfaltirana površna kod graničnog prelaza i pretvoriti u parking?
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ja bih želeo da postavim pitanje ministarki poljoprivrede, gospođi Tanasković i ministru za javna ulaganja gospodinu Blagojeviću.
U prethodnom periodu sa područja Hrvatske u Srbiju je stigla veoma snažna oluja. Najveće posledice nevreme je ostavilo u Novom Sadu, gde je vetar čupao stabla, nosio krovove.
Nevreme je zahvatilo i srednji Banat i načinilo veliku materijalnu štetu i u opštinama Kula i Vrbas, kao i u Apatinu, Somboru i delovima Bačke Palanke.
Nevreme je uticalo na poljoprivredne useve i u celom sremskom regionu. Poljoprivreda je pretrpela veliku štetu usled dejstva oluja i već sada može se konstatovati da će ona biti izražena u milijardama dinara.
Oluje su delovale na području cele zemlje, a najviše su stradale oblasti u Vojvodini. U pojedinim poljoprivrednim domaćinstvima šteta je sto procentna. Najviše su stradali zasadi soje, suncokreta, kukuruza, kao i kasnog voća.
Prema prvim procenama, najviše štete je bilo na suncokretu. Koren ove kulture je gotovo sasvim stradao zbog naleta vetra. Odmah za suncokretom sledi kukuruz.
Šteta kod soje i šećerne repe još uvek nije sasvim procenjena, ali verujem da će se znati u narednim danima.
Povrtarske kulture su takođe bile pogođene naletom nevremena. To su višegodišnji zasadi koji treba da rađaju 20-30 godina. Zbog leda i jakog vetra popucali su mreže. Vremenska nepogoda je načinila stoprocentnu štetu. Mnogim voćarima je višegodišnji rad nestao za pola sata u potpunosti, nažalost.
Poljoprivrednici se suočavaju sa problemom tokom cele ove godine. Već je vreme setve bilo pomereno za tri nedelje, na samom početku vegetacije bilo je previše kiše i niske temperature, mnogo vode u površinskom sloju zemlje je uslovilo da biljke nisu spuštale koren dublje u zemlju, a plitak koren ne drži dovoljno čvrsto biljku za zemljište, što se u slučaju jakih vetrova pokazalo kao porazno za kukuruz i suncokret.
Preko 98% biljne proizvodnje je pod vedrim nebom, svega 2% se nalazi u nekoj vrsti zaštite biljne vrste. Šteta će se meriti milijardama. Moramo doneti rešenje da sačuvamo proizvođače, bez pomoći države mogu nadoknaditi ove štete da ne odustanu od proizvodnje hrane. Uništeni su i usevi pod plastenicima, a u Vojvodini je oko 3.000 hektara pod plastenicima, folije su pokidane, konstrukcije razbijene.
Puno se govori o sprečavanju rizika i važnosti osiguranja, međutim poljoprivrednici su imali parcele osigurane od grada, udara groma i požara, ali u to osiguranje ne ulazi i oluja.
Nažalost, za sada se ne pominju mere pomoći poljoprivrednicima. Prošlog meseca je doneta odluka o smanjenju naknade za odvodnjavanje za 50%, a gotovo 70% obveznika koji plaćaju ovu naknadu je sa područja Vojvodine. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, deluje preventivno kroz podsticaje za nabavku opremu za zaštitu od vremenskih nepogoda i protivgradnu zaštitu, ali u konkretnom slučaju ne može pomoći.
Moje pitanje je da li Vlada radi na utvrđivanju državnog programa pomoći poljoprivrednicima čiji su usevi uništeni? Koje mere planira Ministarstvo poljoprivrede kako bi pomoglo poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretrpela štetu nakon naleta oluja?
Poslednje pitanje – da li će Vlada Republike Srbije doneti mere za slučaj tzv. vis majora, prošle godine suša, ove godine previše nevremena, za naredni period?
Zahvaljujem se.
Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, poštovane kolege, ja sam narodni poslanik iz redova SVM koji živi u severnoj Bačkoj, u delu Vojvodine, u Kanjiži koja je bila grad tišine do 2015. godine.
Od te godine, nažalost, ta tišina i mir više ne postoje. Od 13 naselja u opštini Kanjiža, dva naseljena mesta, Horgoš i Martonoš su u velikom problemu otkad je počela ilegalna migracija balkanskom rutom.
Naša opština je postala tranzit zona, pogotovo zbog blizine Mađarske, jer smo na kapiji EU. Ilegalni migranti su zauzeli javne površine grada kao što su parkovi, šume, trotoari, zelene površine, okolina crkava i osnovnih škola.
Pre sedam godina dnevno smo u Kanjiži imali protok preko 300-400 ilegalnih migranata koji su neprekidno pokušavali da pređu u Mađarsku preko zelene granice.
Većina ovih ilegalnih migranata su mladi i snažni muškarci. Moji sugrađani od tog momenta žive u strahu od nepoznatih agresivnih muškaraca. U opštini Novi Kneževac, tačnije u naseljima Majdan i Rabe, migranti su ušli silom u napuštene porodične kuće i načinili su ogromne štete u kućama, takođe i u poljoprivrednim gazdinstvima.
Jedino su političari iz redova SVM, konkretno predsednik naše poslaničke grupe, dr Pastor Balint, od prvog trenutka govorili o ovim nesrećnim i sramnim događajima i mi stojimo iza toga i danas
U to vreme, nevladine organizacije podnele su krivičnu prijavu protiv dr Pastor Balinta i bivšeg predsednika opštine Kanjiža, dr Bimbo Mihalja. Razlog krivične prijave je bio govor mržnje, iako je gospodin Bimbo naveo samo objektivne činjenice.
U proteklim danima su građani Horgoša, nažalost, doživeli jedan od najgorih scenarija koji može da se desi. Dve grupe migranata su se sukobile u Horgošu, pucajući jedni na druge u ranim večernjim satima, dok su građani čekali da deca dođu iz škole.
Pored ovih ekstremnih i nesrećnih događaja, moram još dodati da se pored naoružanih lica, koji nemaju odgovarajuću dokumentaciju, kao prateći problem pojavila i prostitucija i krijumčarenje droge i oružja. Naši politički funkcioneri bili su u pravu tada, a i sada isto.
Savez vojvođanskih Mađara i SNS u potpisanom koalicionom sporazumu stavili poseban akcenat na obezbeđivanje i održavanje javne bezbednosti u naseljenim mestima gde dolaze migranti.
Treba obezbediti južne granice naše zemlje kako bi se onemogućili ilegalni ulasci. Zahvaljujući intervenciji MUP-a i novog ministra, gospodina Bratislava Gašića, Horgošćani opet mogu da se nadaju normalnom i mirnom životu u svom naselju.
U saopštenju policije se navodi da su krajem novembra policija i žandarmerija priveli više osoba za koje se sumnja da imaju veze sa pucnjavom, ali i ilegalnim krijumčarenjem migranata. Kako se dodaje otkriveno je više od 600 ilegalnih migranata na severu Vojvodine i još 140 ovde u Beogradu.
Vlasti Srbije, Mađarske i Austrije 16. novembra ove godine su potpisali memorandum o razumevanju o jačanju saradnje na planu migracija i zaštite granica.
U ime naših sugrađana voleo bih preneti najiskreniju zahvalnost ministru Gašiću na brzoj i efikasnoj policijskoj intervenciji.
Povodom ovih akcija na severnom delu opštine Kanjiža postavio bih nekoliko pitanja ministru unutrašnjih poslova.
Prvo pitanje – kakve su mere planirane od strane MUP-a kako se ovakvi opasni događaj ne bi ponovili?
Drugo pitanje – da li građani Srbije u ovim naseljima i dalje mogu računati na prisustvo policije?
Na kraju kada građani mogu očekivati slične intervencije od strane Ministarstva?
Savez vojvođanskih Mađara nikada nije vodio populističku politiku. Mi imamo jasne političke stavove od prvog dana migrantske krize. Odgovorni smo, uporni i borimo se za prava svih građana Srbije. Ne smemo dozvoliti da naši sugrađani žive u strahu u svojoj zemlji. Hvala na pažnji.
(Kanjiža, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 82000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Član Veća | Opština Kanjiža | Opština | Mesečno | 30178.00 | RSD | 20.08.2020 - |