Zahvaljujem.

Ne verujem da ću uspeti baš na sva ova silna pitanja da odgovorim u roku od dva minuta.

Što se tiče izveštaja iz policije koji ste čitali, ja moram da vas podsetim da ste vi narodni poslanik. Dakle, niste novinar nekog tabloida. Tako je. Funkcija narodnog poslanika nosi odgovornost. Nosi društvenu odgovornost. Vi biste morali da znate da je objavljivanje takvih izveštaja zabranjeno jer sadrže zaštićene podatke, pa čak i ako su taj izveštaj objavili tabloidni mediji koji u startu krše kodeks novinara. Dakle, bilo koji mediji, vi ne morate dalje da to promovišete. Taj način ponašanja ne morate dalje da promovišete.

Na isti način je postupio i načelnik Beogradske policije kada je na konferenciji za medije prikazivao spisak dece koja su, koja bi trebalo da budu navodno ubijena u masakru u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Dakle, to nije u redu. Prekinite to da radite, posebno kada su u pitanju ljudi koji nisu prisutni i posebno kada su u pitanju deca bez obzira o čijoj se deci radi.

(Nebojša Bakarec: Jel donirate toj deci?)

Zašto bismo donirali deci Dragana Đilasa bilo šta?

Molim vas, nemojte mi dobacivati.

Što se tiče ovih podataka koje iznosite, podaci o našoj imovini, o mojoj imovini, o imovini prof. Pavićevića, Biljane Đorđević, Radomira Lazovića takođe, i o imovini Dobrice Veselinovića su dostupne u Registru imovine funkcionera. Proverite taj Registar i ako imate bilo šta da prigovorite, proverite Registar imovine gde se vidi šta imamo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne znam da li se građani i građanke sećaju, ali ova sednica je počela pre 11 dana i radimo po Poslovniku, polagano, sve uz pridike opozicije u stilu – tražili ste, gledajte. Ni u jednom trenutku nije pomenuto sa govornice, odnosno predsednik parlamenta nije pomenuo i upoznao građane sa činjenicom da danas mora da se završi redovno zasedanje, jer tako predviđa Ustav, i nema mogućnosti da sednica produžava. Naravno, ne treba građani da znaju propise, ne treba da poznaju Poslovnik, mislim koga uopšte zanima to da čita, ali je dužnost predsednika parlamenta da, između ostalog, to objasni javnosti.

Dozvolite mi da sumnjam i da kažem da mislim da je namera bila upravo da istekne vreme za redovno zasedanje i da predlozi opozicije koji se odnose, pre svega, na obrazovanje anketnog odbora i na smenu ministra Gašića ne dođu uopšte na red za raspravu. Međutim, nešto se desilo u međuvremenu. Desila su se još dva protesta „Srbija protiv nasilja“. Situacija je sad nešto drugačija. Gle čuda, sve je moguće, 106 poslanika vladajuće koalicije predložilo je da se rasprava ipak nastavi i mi ćemo od sutra imati vanredno zasedanje koje počinje u 15.00 časova.

Želim da čestitam i mojim kolegama iz opozicije, građankama i građanima, zato što mislim da je to, između ostalog, jedan od uspeha protesta.

Treba, takođe, da znate kada se na protestima „Srbija protiv nasilja“ čitaju zahtevi najburniju reakciju građana izaziva zahtev za smenu članova REM-a i oduzimanje nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“. Dakle, građanima i građankama je to najvažnije, a protesti će se, naravno, nastaviti. Sledeći je zakazan za petak, 2. jun, u 18.00 časova.

Građani to ne traže zato što za to ne postoje nikakvi razlozi. Naprotiv, i da zakonski razlozi za smenu članova Saveta REM i oduzimanje frekvencija zaista postoje, vi ste zapravo pokušali da kamuflirate ovim, nazovi, izveštajem i formatom rasprave. Umesto da ovde sa nama sada sede članovi Saveta REM i objašnjavaju zašto su tako postupali godinama, obraća nam se zamenik predsednika Odbora za kulturu. Gde je uopšte ovih dana Olivera Zekić? Ne znam da li ju je neko video. Mislim da joj treba čestitati, jer ozbiljno ugrožava poziciju Zagorke Dolovac koju mi zovemo vrhovna ćutateljka. Dakle, nemoguće je da Olivera Zekić nema baš ništa da kaže u odbranu institucije koju predvodi.

Ovaj, nazovi, izveštaj koji nam je podmetnut, podmetnut zapravo građanima i građankama Srbije, nije ništa drugo do legitimizacija „Pinka“ i „Hepija“ i negiranje njihove uloge u promociji i normalizaciji nasilja. Da to ne bi prošlo nezapaženo, 49 poslanika opozicije ponudilo je mogućnost da se zaista razgovara o propustima u radu REM-a i potrebi hitnog razrešenja članova Saveta REM-a. Moja je dužnost da građane i građanke upoznam sa sadržinom tih zaključaka.

Dakle, u zaključcima koji su dostupni na veb sajtu parlamenta stoji da sadašnji saziv Saveta REM-a ne vrši svoju osnovnu ulogu koja je definisana Zakonom o elektronskim medijima, a to je zaštita javnog interesa u oblasti elektronskih medija. Savet REM-a kontinuirano krši zakone i ne primenjuje dosledno zakon. To se posebno vidi kada se radi o tolerisanju, promociji i neretku divljenju vršenja nasilja u društvu, produkciji programa koji glorifikuje nasilje i oružje, glorifikaciji rata i vinovnika masovnih ratnih zločina, kako u prošlosti, tako i onih koji se trenutno dešavaju u svetu, gostovanjima osuđenih ratnih zločinaca itd.

Nasilje se svakodnevno emituje u udarnim terminima i to pre svega na televizijama „Pink“ i „Hepi“ koje su nedavno dobile obnovljene nacionalne frekvencije. REM je očigledno pristrasan, ali i netransparentan u svom radu.

Takođe, Savet REM-a toleriše emitovanje sadržaja koji štete deci. U periodu od 2015. do 2017. godine stručna služba REM-a je uočila 1.000 prekršaja na televizijama „Pink“, „Hepi“, B92, RTS i „Prva“ koji se odnose na propuštanje jasnog označavanja programa koji mogu da ugroze maloletnike.

Međutim, i povrh svega toga REM je 2022. godine dodelio nacionalne frekvencije istim emiterima.

Zatim, REM je očigledno, o tome je već bilo reči, propuštao da sankcioniše i reaguje na nasilje u rijaliti programima. Navođeni su zaista brutalni primeri nasilja i sada se pokušava da nam se podmetne ukidanje rijalitija od strane Aleksandra Vučića i Željka Mitrovića.

Dakle, to ne znači ispunjavanje zahteva protesta - Srbija protiv nasilja, jer nijedan od njih nije nadležan da tako nešto učini.

Konačno, ja bih podsetila da je Savet REM-a opravdao emitovanje fotografija mučenja u martu 2021. godine kada je prenošena konferencija za medije nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, premijerke Ane Brnabić i predsednika Republike. Tada su prikazane fotografije iskasapljenih tela do kojih je policija došla u istrazi grupe Veljka Belivuka.

Savet REM-a nije našao za shodno da ovaj slučaj na bilo koji način sankcioniše, čime je zapravo favorizovao nasilje u javnom govoru i na medijskog sceni. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Generacija kojoj ja pripadam prepešačila je hiljade kilometara na protestima. Šetali smo 1996. i 1997. godine zbog izborne krađe. Šetali smo 2000. godine. Šetali smo ponovo 2016. godine zbog rušenja u Savamali, na ekološkim protestima, a danas šetamo protiv nasilja. Niko ne spori da svako u Srbiji ima pravo na okupljanje. Slobodu mirnog okupljanja garantuje Ustav.

Međutim, da li je sloboda ako vam neko preti otkazom ako ne dođete na stranačkim skup? Da li je sloboda ako vam neko za to nudi novac? Da li je sloboda ako vam šef uzme ličnu kartu i kaže da će vam je vratiti ako dođete na skup SNS u petak? Da li je sloboda kada vas negde dovezu autobusom na miting, a onda vam ne daju da odatle odete, kao u Pančevu prošle nedelje?

S tim u vezi pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – ko je naložio Inspektoratu za rad da ne reaguje na organizovanu kampanju u kojoj se zaposlenima u javnoj upravi, u javnim preduzećima, ali i privatnim preduzećima preti, ako ne odu na miting SNS, pod pretnjom otkaza? Ako je inspekcija rada u ovoj zemlji zarobljena, građanima i građankama koji trpe takve pretnje, Zeleno-Levi front, Ne davimo Beograd poručuje. Mi ne možemo da vam savetujemo da se sami borite protiv takvih ucena. Razumemo vašu odluku, ali želimo da znate da se mi borimo za državu u kojoj takvih ucena neće biti i u kojoj će ucenjivači biti sankcionisani.

Ako, pak, odlučite da se borite protiv ovih ucena, znajte da imate našu punu podršku i besplatnu pravnu pomoć. Mi ćemo podneti krivične prijave, tužbe, predstavke i zastupati vas pred nadležnim organima.

Pitanje za Branka Ružića, ministra prosvete u ostavci - da li je Ministarstvo, na čijem ste još uvek čelu, na bilo koji način reagovala na otkazivanje ekskurzija i školskih takmičenja jer su svi autobusi zauzeti zbog mitinga SNS-a? Da li je moguće da iz školskih uprava dolaze nalozi direktorima škola da na miting moraju doći sa još pet osoba? Da li je moguće da direktor srednje Tehničke škole u Zrenjaninu koristi đački parlament da bi vrbovao učenike za dolazak na skup SNS.

Pitanje za ministarku za brigu o porodici i demografiju - da li je vaše Ministarstvo proverilo navode da se trinaestogodišnjacima u Beogradu nudi novac da dođu na miting SNS, bez znanja roditelja i staratelja?

Pre par dana pročitali smo dopis stalne misije Republike Srbije UN u kojem stoji da ambasador Stevanović neće biti na poslu jer mora da ide na miting SNS.

Pitanje za ministra spoljnih poslova - koliko košta avionska karta za Stevanovića i ko to plaća?

Ko, uostalom, plaća čitavu organizaciju mitinga SNS, pitanje je za direktora Agencije za sprečavanje korupcije? Da li ćete u okviru svojih nadležnosti pitati SNS koliko koštaju svi ti autobusi, koliko koštaju sendviči sa likom Aleksandra Vučića? Koliko koštaju "kol centri", sms poruke, grandiozna bina i ozvučenje koji se danima montiraju ispred Narodne skupštine? Koliko koštaju mobilne bazne stanice i ko ih je obezbedio?

Ja verujem da građani i građanke Beograda ni na koji način koji bi mogao da se okarakteriše kao nasilje neće reagovati na dovođenje ljudi na miting SNS u petak. Verujem da će svoje neslaganje sa politikom SNS iskazati na mirnim protestima na koje dolaze svojom voljom, a koji se nastavljaju u subotu, 27. maja u 18,00 časova ispred Narodne skupštine.

Treba da znate da ljudi koji protestvuju danas u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Kraljevu, Užicu, Požegi i drugim gradovima ne dolaze zbog toga što ih pozivaju neki političari, dolaze da bi zajedno tugovali. Dolaze da bi zajedno pokazali da su zabrinuti, da bi zajedno pokazali empatiju. Izlaze takođe i da bi zahtevali odgovornost…

Mi ćemo u subotu u 18,00 časova biti ispred Narodne skupštine i bićemo na ulici sve dok se ne izborimo za Srbiju bez nasilja.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Iskoristiću ovo kratko vreme koje je preostalo da se osvrnem na jednu od tačaka po kojoj neće biti rasprave u pojedinostima, a to su zaključci povodom Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2022. godinu.

Predloženi zaključci, dozvolićete mi ovo poređenje, podsećaju na onog lošeg đaka koji nakon što se roditelji vrate sa roditeljskog i dalje tvrdi da mu odlično ide i da će na kraju godine biti odličan iako je dnevnik pun kečeva i dvojki, jer to su ocene koje je dobila Srbija o Evropske komisije. Kada se kaže da nema napretka, to je jedinica, a ograničeni napredak je jedva neka iskamčena dvojka. Pritom, ceo izveštaj na sprskom jeziku se nalazi na sajtu Ministarstva za evropske integracije i teško ga je sakriti.

Ja ću se fokusirati samo na jedan primer. U izveštaju stoji da je postignut ograničen napredak, dakle dvojka, u borbi protiv organizovanog kriminala, a da proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nisu redovna praksa.

Da građanima i građankama bude jasno, neobjašnjivo bogatstvo je, na primer, kad neko iz Srbije može da kupi 24 stana u inostranstvu, dok je za 50% građana i građanki Srbije koji primaju prosečnu platu, a nemaju tetku iz Kanade, potrebno da punih 19 godina celokupnu platu daju da bi otplatili stan od 55 kvadrata u Beogradu. Isto to je kada neko može sinu da nabavi automobil koji košta više od 300.000 dolara, dok se siromašnoj deci u Srbiji na sva zvona promoviše dualno obrazovanje koje nije ništa drugo do vid radne eksploatacije i omogućavanje jeftine radne snage za velike kompanije i investitore.

Zbog ovoga, ali i zbog drugih kečeva i dvojki kojima obiluje Izveštaj Evropske komisije za 2022. godinu, mi ne možemo da podržimo ovakav predlog zaključaka u kome se ni jednom jedinom rečju ne pominju slabe ocene koje je Evropska komisija dala, posebno u oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani i građanke Srbije, danas i sutra ovde raspravljamo o izboru nosilaca funkcija u pet veoma važnih državnih organa, onih koji treba da štite nezavisne sudove i sudije, samostalno tužilaštvo i budu produžena ruka parlamenta u kontroli izvršne vlasti, jer tako piše u Ustavu.

Dok se ovo dešava u Skupštini, nažalost, vladavina prava se u Srbiji svakim danom sve više urušava. Pre nekoliko meseci sa ovog mesta citirala sam profesora Dimitrijevića koji je rekao da borbu protiv strahovlade još uvek moraju da nose hrabri i dostojanstveni ljudi unutar svake zajednice. Neki od poslanika sa suprotne strane tome su se smejali. Time su se nasmejali hrabrim i dostojanstvenim ljudima, radnicima i radnicima „Kolubare“ koji su juče protestvovali protiv očigledne pljačke EPS-a koja se priprema, stanovnicima novobeogradskih blokova koji se od sinoć organizuju i da ponovo brane Savski nasip od nezakonitog ugrožavanja koje preduzima gradska vlast koja bi nasip trebalo da čuva, građanima i građankama Žagubice koji ustaju protiv bahatog šerifa i protive se uništavanju prirode zarad bogaćenje kriminalne elite na vlasti, meštanima Dadinaca koji su tačno 130 dana i noći protestvovali zbog izgradnje mini-hidroelektrane.

Ti hrabri i dostojanstveni ljudi su tu i neće nigde otići, a za to vreme fantomska udruženja mirno troše javna sredstva koja su dobijena na nameštenim konkursima ministarstava kojima upravlja vladajuća stranka. Otvoreno se na sastancima u javnim institucijama govori o nameštanju javnih nabavki. I dalje ne znamo gde je 38.000 potpisa za zabranu iskopavanja litijuma. Plagijatori traže zaštitu pred sudom. Napadaju se sudije koji, primenjujući zakon, osuđuju osobe koje beskrupulozno vređaju i napadaju nezavisne novinare. I dalje se pripremaju zakoni kojima će se legalizovati masovni video nadzor, zloupotreba privatnih podataka i upadanje u privatne stanove.

Da toga više ne bude neće doprineti osobe koje su ovde danas predložene, jer je većina za to već imala priliku, ali je ili aktivno saučestvovala u kršenju zakona ili je jednostavno ćutala.

Krenimo od pravosudnih saveta. Ne treba da iznenađuje činjenica da danas ovde nema predsednika Odbora za pravosuđe, koji bi kao predlagač trebalo da govori o kandidatima i kandidatkinjama. Verovatno na „Tviteru“ ubeđuje da je sada nestranačka ličnost, citiram, penzionisani političar na putu ka zaboravu.

Na ovoj sednici pokušaćete da zaokružite ono što je započeto izmenama Ustava. Ne mogu dovoljno puta da kažem da je „Ne davimo Beograd“ bila jedina opoziciona organizacija koja je bila aktivno protiv u svim fazama ustavnih promena i usvajanja zakona kojima je pravosuđe prepakovano onako kako odgovara vladajućoj stranci.

Mašnica na tom paketiću se upravo vezuje u vidu izbora istaknutih pravnika u dva pravosudna saveta, pri čemu će vrpcu možda pridržati i neki poslanici i poslanice koji do sada nisu podržavali Vladu.

Od početka i mi i druge opozicione poslaničke grupe, bez obzira na programsku orjentaciju, ističemo da će istaknuti pravnici biti kanal kroz koji će vladajuća struktura prevashodno uticati na rad saveta, pa samim tim i pravosuđa.

Nijedan od kandidata i kandidatkinja se nisu do sada ni kao naučnici, ni kao pravni stručnjaci istakli u kritikovanju vlasti.

Među kandidatima su profesori i profesorke pravnih fakulteta od kojih su neki potpisali podršku za kandidaturu sadašnjeg predsednika Republike, pomoćnik direktora Koridora Srbije, službenica BIA-e, partner u advokatskoj kancelariji bliskog prijatelja ministra Vesića, funkcioner Pravosudne akademije i član izbornih komisija tokom izborne krađe devedesetih.

Ključno pitanje za nas nisu njihove biografije i spisak objavljenih radova, jer se mnogima na tom planu ne može mnogo osporiti, iako ima onih čija su naučna dostignuća osporena i to od njihovih kolega. O tome ćemo verovatno čitati u narednom periodu. Ključna je njihova dostojnost onako kako je sam zakon definiše. Ključno je pitanje da li će ovi kandidati i kandidatkinje kada za to dođe vreme uspeti da pokažu društvenu odgovornost, očuvaju samostalnost, nepristrasnost, integritet i dostojanstvo i postaraju se za očuvanje poverenja u rad pravosuđa ili će sagnuti glavu i odćutati.

Kolegama profesorima i profesorkama čitala sam izjave funkcionera vladajuće stranke, koji su tokom godina komentarisali postupke pred sudovima i tužilaštvima, često nipodaštavajući njihovu ulogu i vređajući ih, uključujući i situacije u kojima je predsednik lično utvrđivao i cenio dokaze. Pitala sam ih da li za njih to predstavljaju primer neprimerenog ili primerenog uticaja na sudove i tužilaštva.

Kao potpisnica pisma podrške profesora i profesorki pravnih fakulteta, premeštenim zamenicama tužioca, pitala sam da li su i oni razmišljali o tome da podrže bivše studentkinje svojih fakulteta i svoje koleginice čija je samostalnost narušena. Odgovori su potvrdili ono što smo pretpostavljali. To su kandidati koji će dobiti glasove vladajuće većine, jer ili kakve neprimerene postupke i sami opravdavaju ili nisu spremni da funkciju koju će dobiti i privilegije koje uz to dolaze, rizikuju otvoreno kritikujući vlast.

Doduše, o tome kako je pljačkan EPS, više ne možemo da čujemo ni iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i sva je prilika da nećemo zato što je predmet preuzeo doktor za zastarelost Nenad Stefanović. O njegovoj ljubavi prema zastarelosti svedoče desetine službenih beležaka zamenika tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, koji su nakon njegovog avanzovanja u Višem tužilaštvu, preuzeli njegove predmete.

Rečeno je i da kandidati za istaknute pravnike imaju pravo na svoje političko uverenje. Imaju, samo je upitno kako će takav kandidat koji svoje uverenje izražava tako što kao profesor prava podržava osobu koja je do podneva tri puta najmanje prekršio Ustav i često se neprimereno meša u rad pravosuđa. O tome su već i knjige napisane.

Pitali smo i za dva minuta iz Doljevca. Pitali smo za otvorene pretnje sudijama izrečene u Narodnoj skupštini. Pitali smo za lažni štrajk glađu radi izbegavanja zaslužene novčane kazne. Pitali smo za Savamalu.

Za pet dana navršava se sedam godina od ovog monstruoznog događaja koji je izveo na ulice desetine hiljada ljudi koji nisu mogli da veruju da tako nešto uopšte može da se dogodi. U izveštaju povodom rušenja u Savamali Zaštitnik građana napisao je: „U ranim jutarnjim časovima 25. aprila organizovana motorizovana grupa od više desetina crnouniformisanih lica pod fantomkama, opremljeni teleskopskim palicama i snažnim baterijskim lampama, privremeno je na oko dva časa preuzela faktičku vlast u Beogradu u delu poznatom kao Savamala“.

Iako im je bilo vidno neprijatno, istaknuti pravnici nisu ustuknuli. Jeste da to što se desilo u Savamali nije bilo u redu, ali o slomu pravne države nema ni govora. Moguće je da je to doprinelo umanjenju poverenja u pravosuđe, rekoše, ali ni to nije sasvim sigurno.

Mi ne verujemo da će novi sastavi pravosudnih saveta na ove i ovakve slučajeve reagovati. Zbog toga mi nećemo činiti dvotrećinsku većinu koju pokušavate da postignete.

Sada kratko i o izboru novog Pašalića na staru funkciju, za šta takođe nećemo glasati. Kada smo ovde razgovarali u februaru, izgledalo je kao da ćete čoveka pustiti da ode mirno u penziju. Ovde nas je i ministarka pravde ubeđivala zbog čega istaknuti pravnici nikako ne smeju da imaju više od 65 godina, ali zato Ombusman može i to do 73.

Pašaliću ste prvo dali da sam napiše zakon koji će da mu omogući ponovni izbor na još osam godina besprekornog rada u službi vernog pomagača vlasti. Govorili smo već nekoliko puta o Pašalićevim biserima, nije potrebno ponavljati, ali stalno se ponavljaju novi.

U izveštaju za 2022. godinu on konstatuje da su ljudska prava u velikom procentu poštovana, iako ima prostora i potrebe za unapređenjima, a onda nastavlja prevashodno da hvali svoj rad.

Pošto on sam nije sklon samokritici, mi ćemo ukazati na samo neke od slučajeva u kojima ili nije reagovao ili nije adekvatno reagovao. Na primer, bilo je potrebno godinu i po dana od protesta u julu 2020. godine, a da se tek u januaru 2022. godine konačno utvrdi da su postojali propusti policijskih službenika na štetu građana, ali nije ukazao na potrebu da se identifikuju odgovori i da se utvrdi njihova odgovornost. Bilo je dovoljno da MUP da časnu pionirsku da više tako neće biti. Slično je bilo i povodom povlačenja policije pred batinašima na mostu u Šapcu.

Ni nakon 11 meseci Pašalić nije reagovao u slučaju nehumanog tretmana jedne od građanki koja je bila izložena za vreme sprovođenja procedure indukovanog pobačaja u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“. Okolnosti ovog događaja izazvale su burne reakcije javnosti, a na ovaj slučaj nadovezao se veliki broj žena koje su podelile svoja iskustva akušerskog nasilja. Moj kolega Robert Kozma ga je za to pitao na Odboru za ustavna pitanja, ali je on bukvalno pobegao bez odgovora na pitanje.

Pašalić nije reagovao niti stao u zaštitu LGBT+ zajednice povodom zabrane održavanja „Evroprajd“ šetnje planirane za septembar 2022. godine. Mogao je da preporuči MUP-u mere za otklanjanje donetih zabrana, ali to nije učinio i danas kada ga neko to pita, tim povodom izgovara tekst Ane Brnabić ili Aleksandra Vulina - nije to policija nikad ni zabranila, nego je skraćena ruta iz bezbednosnih razloga.

Nije se Pašalić oglasio u javnosti ni u toku javne rasprave o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima zbog neopravdanog ili preteranog zadiranja u ljudska prava ili rešenja koja stvaraju uslove za nedozvoljen politički uticaj na rad policije.

Konačno danas možemo da pitamo i šta je sa slučajem devojčice iz Mirijeva koja je bila izložena dugogodišnjem zanemarivanju? Hoće li i tu proći meseci pre nego što čujemo išta od Zaštitnika? Možda čeka da se o tome prvo sastane skupštinski Odbor za prava deteta. A, da, toga neće ni biti, jer ne da predsednik Skupštine.

Na kraju, šta reći o novom starom Savetu DRI? Mi zaista rado čitamo izveštaje DRI i oni nisu loši. U mnogima od njih konstatuju se grube nezakonitosti. Recimo, DRI je našla da je JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd u toku 2018. godine i 2019. godine kršila Zakon o javnim nabavkama za nabavke čija procenjena vrednost iznosi 43,38 milijardi dinara, odnosno preko 372 miliona evra. Da li neko zna protiv koga je DRI u ovom slučaju podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili krivičnu prijavu?

Godine 2019. i 2020. godine JP „Srbijagas“ Novi Sad nije sprovela nabavke u skladu sa zakonom i procenjene vrednosti 1,4 milijarde dinara, bez sprovedenog postupka javne nabavke kada nije bilo osnova za izuzeće od primene zakona „Srbijagas“ je izvršila nabavke radi gasifikacije opština u iznosu od najmanje 15,53 milijarde dinara. Ko je za ovo odgovarao?

Javno-komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“ u periodu od 2018. do 2020. godine za 90% korisnika stambenog prostora vršilo je naplatu toplotne energije suprotno zakonu, pa su zato građani i građanke za pet godina oštećeni za preko 212 miliona evra.

Da postavimo opet isto pitanje. Iako je DRI dužna da bez odlaganja podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i krivičnu prijavu, to često ne radi, a i kada uradi, prijave ne dobiju sudski epilog. Na to sama DRI ne reaguje suviše žustro, pa su na kraju priče svi zadovoljni.

Danas pitamo – da li će i na koji način nova stara DRI reagovati kada bude radila reviziju u Ministarstvu za brigu o porodici, koje je u 2022. godini dodelilo skoro tri miliona evra fantomskim udruženjima koja nemaju niti kancelarije, niti brojeve telefona, kao ni reference u oblastima za koje su konkurisale i ko će za to odgovarati?

Posle svega navedenog, jasno je zbog čega su predloženi i zbog čega će biti i izabrani. Svoj posao će i dalje raditi profesionalno, ne mešajući se previše u njega, a to nije dovoljno da bi dobili naš glas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Da, zaista, ja sam htela da istaknem ovo zbog toga što namerno u svom govoru nisam ni jednom pomenula niti naziv poslaničke grupe, niti jednu političku stranku. Ne znam šta je to bilo u negativnom kontekstu i kako ste i vi i šef poslaničke grupe prepoznali u mom izlaganju da ja baš mislim na vašu političku stranku. Moguće je da je to kada sam rekla - kriminalna elita na vlasti, pošto se ni jedna druga stranka koja čini vladajuću većinu tu nije prepoznala.

To mi je posebno zanimljivo, s obzirom da smo baš zbog tog izraza, pokret iz koga dolazim i moj kolega Dobrica Veselinović, dobili dve tužbe od „Milenijum tima“. Izgleda da su se i oni prepoznali da su kriminalna elita na vlasti. Ti postupci su još uvek u toku. Ja ih naravno neću komentarisati.

Što se tiče vaše tvrdnje o veri i uverenjima, ja se tu u potpunosti slažem. Dakle, mi ovde predstavljamo određene građane koji imaju određena politička uverenja, a kome će građani verovati na kraju biće pokazano i na izborima.

Istakla sam samo nekoliko primera gde se građani i građanke Srbije bune protiv onoga što radi kriminalna elita na vlasti i oni su zbog toga što ne postoje institucije i što se ljudi kakve danas predlažete biraju u institucije da bi ćutali i klimali glavom… Vladavina prava danas zavisi od ljudi koji brane svoj komšiluk, svoje dvorište, svoj grad, javna dobra. Zbog toga smo mi juče bili u Lazarevcu na protestu radnika i radnica „Kolubare“, jer smo zajedno sa njima zabrinuti za budućnost ovog preduzeća, preduzeća u koje ste vi kao direktora postavili menadžera pečenjare. Toliko. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Vlada nam je u obrazloženju Predloga zakona i izmenama zakona o centralnoj evidenciji stvarnih, jel možete zvonce da upotrebite, ono vaše magično zvonce. Samo da se stišaju poslanici. Hvala najlepše.

Dakle, Vlada nam je uz izmene Zakona centralnih evidenciji stvari vlasnika dala obrazloženje da to mora da se uradi zbog problema sa softverom. Jel stvarno to razlog? Dakle, razlog za izmenu celog jednog zakona i pokretanja čitave ove parlamentarne procedure jesu problemi u izradi softvera.

Dakle, umesto da nas je Vlada obavestila o tome ko je angažovan da uradi taj softver, ko je za to plaćen, kako je sprovedena javna nabavka, kakvi su to problemi, ko će u krajnjoj liniji da odgovara za to, ovde se pokreće čitav zakonodavni mehanizam da bi se izašlo u susret jednom softveru, odnosno jednom dobavljaču softvera, verovatno i nije prvi put da to radite.

Odložili ste primenu konkursa za angažovanje državnih službenika iz istog razloga - nemamo softver. Pošto u Srbiji sve živo digitalizovano, ne može ni to da se uradi pre softvera. Pola zemlje nema kanalizaciju, a vama treba softver. I to su ti savršeni zakoni koje vi usvajate.

Još jedan primer savršenstva usvojen je ovde pre dve nedelje i to želim da iznesem kao primer i paralelu u odnosu na ovu izmenu zakona, a odnosi se se na paket pravosudnih zakona. Njime ste obećali samostalnost tužilaštva da bi dve nedelje nakon toga pokazali da se ništa zapravo neće promeniti.

Da li da obavestim o tome Evropsku komisiju dok vas ne pohvali za to u sledećem izveštaju? Prepakovali ste postojeći sistem da bi vaši puleni mogli da nastave da rade ono što hoće, odnosno ono što im se naloži, a Nenada Stefanovića šefa Višeg javnog tužilaštva ovde ste u prethodnom sazivu imenovali u paketu sa izmenama Ustava. Lepo ste ga zapakovali da bi mogao da obavlja zadatke.

Pitam se gde je danas ministarka Pravde Maja Popović da zaštiti samostalnost javnih tužilaca da zaštiti tužiteljke iz Višeg javnog tužilaštva, njene koleginice ili je njena zaštita rezervisana samo za vrhovnu ćutateljku Dolovac i za šefa Višeg javnog tužilaštva Nenada Stefanovića?

Ono što se danas dešava pokazuje da ste izmenama pravosudnih zakona se prosto preigrali. Javnost je veoma uznemirena činjenicom da se tužiteljke koje su javno i profesionalno radile svoj posao sklanjaju da ne bi vašoj stranci nanosile dalju štetu.

Dok na stižu prijave za istaknute pravnike, dozvolićete da na kraju citiram jednog od najboljih pravnika koje je ova zemlja ikada imala, prof. Vojina Dimitrijevića. Profesor Dimitrijević je rekao, slušajte dobro - borbu protiv strahovlade još uvek moraju da nose hrabri i dostojanstveni ljudi unutar svake zajednice. Obratite pažnju, ti ljudi koji su hrabri i dostojanstveni su tu, a borba je počela. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici nezavisnih državnih organa, građani i građanke Srbije, na početku podsetimo se čemu služe nezavisni državni organi i kakav je njihov odnos sa parlamentom, ko koga kritikuje i ko koga treba da kontroliše.

Nezavisni državni organi trebalo bi da budu produžena ruka parlamenta, posebno u njegovoj kontrolnoj ulozi. Narodna skupština kontroliše Vladu, a ne opslužuje je. Umesto toga nama se ovde predlaže da podržimo Vladu, eventualno da je ljubazno zamolimo da nastavi ono što već radi.

Za nas je to neprihvatljivo. Mi ne pristajemo na to i ne podržavamo Vladu. Mi tražimo odgovornost Vlade za katastrofalno upravljanje zemljom, što je za one koji žele da čitaju sadržano i u nekim od izveštaja nezavisnih državnih organa.

Dok Srbija nezaustavljivo pada na međunarodnom indeksu percepcije i korupcije trenutno je na 101 mestu, nama je direktor Agencije za sprečavanje korupcije na Odboru pričao o tome koliko je priručnika podeljeno u 2021. godini, koliko je Agencija uštedela struje. Nijednu reč nije rekao o tome šta je preduzela na sprečavanju korupcije, iako je na tu poziciju izabran kao član vaše političke stranke. Izgleda da ga sada menjate možda zbog toga što ovoga puta nije donirao dovoljno u toku predsedničke kampanje?

Pokret „Ne davimo Beograd“ nekoliko puta se obraćao Agenciji predstavkama, a dve su se odnosile na gradonačelnika Šapića. Prvi put ukazali smo na sukob interesa koji omogućava Šapiću da iz opštinskog budžeta izvlači novac preko svog vaterpolo kluba i to je očigledno svakome ko je ikada kročio na bazen „11. april“ na Novom Beogradu, ali ne i agenciji.

U drugom slučaju smo dojavili Agenciji da je Šapić, koji je tada već bio gradonačelnik, izmislio funkciju v.d. predsednika gradske opštine. Zbunjena je ostala i Agencija, jer na ovu predstavku nikad nismo dobili odgovor.

Mi nećemo glasati za zaključke kojima se Vlada podržava u merama kojima se produbljuju socijalne nejednakosti i kojima se prekomernim prikupljanjem podataka o ličnosti već oko 10.000 ljudi lišava prava na novčanu socijalnu pomoć, koja im i onako omogućava da jedva preživljavaju.

Nećemo podržati ni onu većinu koja mimo zakona zadržava Zaštitnika građana na funkciji sve dok on ne ispuni uslove za starosnu penziju. Red je da mu to učinite, jer je on toliko učinio za vas. Recimo, iako je našao da su policajci u julu 2020. godine prekoračili svoja ovlašćenja, jer je to bilo toliko očigledno, nije preporučio utvrđivanje odgovornosti bilo koga u policiji, već je samo ljubazno zamolio da to više ne rade u budućnosti.

Iako je cela Srbija videla uslove u kojima je boravilo 500 vijetnamskih radnika koji su gradili fabrika guma „Linglong“ u Zrenjaninu, Zaštitnik građana obavestio je javnost da je tamo sve bilo u redu. Isto je uradio i povodom izveštaja zaboravljene dece Srbije, o slučajevima teškog zanemarivanja u ustanovama socijalne zaštite, okrivivši roditelje i rodbinu zato što ih ne posećuju dovoljno.

Ipak, šampionski prsten Pašalić je zaslužio kada je povodom zabrinjavajućih navoda Sindikata lekara i farmaceuta Srbije da je do tada 70 lekara preminulo od kovida, izjavio: „Niko prilikom razmatranja broja preminulih lekara nije uzeo u obzir one koji su izvršili samoubistvo usled pritiska na zdravstvene sisteme.“

Iskreno, biće vam veoma teško da pronađete novog genijalca koji će zameniti gospodina Pašalića.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mi smo na početku ove načelne rasprave istakli i tri glavne primedbe na ceo paket pravosudnih zakona, jedan, to jest prva od tih primedba koje Pokret „Ne davimo Beograd“ ima, jeste da se njima legalizuje uticaj vladajuće većine na pravosuđe.

I rekli smo da ćemo i kroz amandmane razotkriti druge skrivene mehanizme za takav uticaj vaše političke organizacije. Jedan od takvih jeste upravo sastav Visokog saveta tužilaštva, odnosno način na koji se biraju ovi izborni članovi. Po našem mišljenju ovaj segment omogućava Zagorki Dolovac da i dalje kadruje u svim nivoima tužilaštava i mi više nećemo zvati gospođu Dolovac Vrhovna javna tužiteljka, već ćemo sa njenom praksom od sad početi da je zovemo Vrhovna javna ćutateljka.

Dakle, u Vrhovnom javnom tužilaštvu ima 12 do 15 potencijalnih glasača koji biraju jednog kandidata, s tim što Vrhovno javno tužilaštvo, takođe već ima člana u Visokom savetu tužilaštva.

Kolege su ovde već govorile o tome da ovakav način narušava reprezentativnost sastava veća, odnosno tužitelji koji su izabrani u Savet ne predstavljaju svoje tužilaštvo, već treba da predstavljaju sve nosioce javne tužilačke funkcije.

Pored toga što je već rečeno, mi želimo da istaknemo da ovakav način izbora takođe narušava tajnost glasanja zbog toga što će tih dvanaestoro ljudi morati da se osvrću, da im Zagorka Dolovac ne bi virila iza ramena dok glasaju.

Šta je vaše obrazloženje za odbijanje ovakvog amandmana? Vi kažete da u modelu svi za sve, gde izbor članova iz reda javnih tužilaca bez obzira na vrstu i stepen iz koga se kandiduje isključivo zavisi od javnih tužilaca, osnovnih tužilaštava obzirom na njihovu dominantnost brojnost, da mi smatramo da osnovna tužilaštva treba da imaju dominantnu ulogu, s obzirom na to da su one najvažnije za građane i građanke.

Pazite, kada vas neko veže, uzme vam telefon i onda pozajmi bager sa susednog gradilišta, treba da reaguje Osnovno javno tužilaštvo. Kada pogine osmorica rudara u rudniku, takođe treba da reaguje Osnovno javno tužilaštvo. Kada radnik padne sa građevine „Beograda na vodi“ i pogine, takođe treba da reaguje Osnovno javno tužilaštvo. To je bila naša ideja kada smo predlagali ovaj amandman. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Podneli smo, takođe, amandman na član 48. U suštini, želeli smo da jasnije bude uređena procedura koja se sprovodi u Odboru za pravosuđe.

Kao što smo i rekli u raspravi u načelu, jedna od glavnih primedbi odnosi se upravo na taj segment izbora istaknutih pravnika. Ono što ste Ustavom predvideli sada cementirate zakonima da bi sebi obezbedili i dalje uticaj na pravosuđe.

U vašem mišljenju kao odgovor na naš amandman rekli ste da poslanici bi morali da prilikom predlaganja kandidata vode računa da li oni ispunjavaju ove uslove. Stvarno verujte u to?

Ja sam već govorila o tome, ali mislim da bi građani i građanke Srbije trebali da čuju kako ovde glasaju poslanici vladajuće stranke. Oni kada treba da glasaju oglasi se zvonce da bi tačno znali kada treba da pritisnu za.

Takođe, zna verovatno i ministarka, a pomoćnik ministra svakako jer je dolazio na sednice Odbora za pravosuđe, a ja ću to ponoviti. Dakle, kada treba da se glasa za, predsednik Odbora kaže – a sada pritisnite zeleno i onda oni pritisnu zeleno. Kada treba da se glasa protiv – pritisnite crveno, tako i bude.

E, sada, imajući u vidu tu potrebu, to jest vaše verovanje da će članovi Odbora za pravosuđe zaista voditi računa o ispunjavanju uslova, ja ću uzeti jedan od uslova, a to je taj snažni uticaj u ovom slučaju na tužilaštvo, pa bih volela da pitam ministarku šta ona misli, da li jedan primer, hipotetički primer, predstavlja snažni uticaj na tužilaštvo? Evo, recimo, zamislite da jedan kandidat za istaknutog pravnika komentariše u medijima kako je neka osoba uzela iz javnih fondova određeni novac i vratila samo šestinu tog novca. To je svakako za osudu i verovatno za krivičnu odgovornost. Sada, hipotetički opet kažem, zamislite da je taj kandidat na pitanje novinarke – zašto tužilaštvo ne reaguje, odgovorio – tužilaštvo, pa plaše se sopstvene senke. Mene zanima da li je to snažan ili manje snažan uticaj na tužilaštvo?

Predsedavajući će biti toliko ljubazan da mi kasnije opet da reč, da vam kažem ko je to rekao zaista.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pozivam se na povredu Poslovnika, član 106, a takođe i član 27. Dakle, nekoliko puta ste opominjali poslanike da ne govore o tački dnevnog reda. Pre polaganja zakletve kolega je preko četiri minuta govorio o programima Erasmus+ i Horajzon, i to na amandman, na član 4. Zakona o sudijama.

Dakle, moguće je da ste umorni, moguće da vam je popustila koncentracija, imate potpredsednike, može neko da vas odmeni, ali selektivno ne smete primenjivati Poslovnik. Dakle, barem opomenite kolege iz svoje poslaničke grupe kada oni ne govore po tački dnevnog reda. Zahvaljujem.

Ponovo ja.

Član 106. ne govori o potpredsednicima, govori o tačkama dnevnog reda.

Dakle, što se tiče amandmana na član 4, bilo je već reči, kolege su na sličan način obrazlagale. Ono što je za nas važno i što bih želela sada da istaknem jeste da je od presudne važnosti da kažnjivo narušavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost sudija bude predviđeno ovim članom. To kažem zbog toga što postoje već objavljene analize o tome kako neki nosioci izvršne vlasti, a najkonkretnije predsednik Republike utiče na nezavisnost i nepristrasnost sudija. Pominjani su ovde profesori pravnih fakulteta, a ja vas upućujem na analizu koju je napisao kolega Tanasije Marinković redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Iskoristiću priliku da navedem jedan od primera iz njegove analize.

Sećate se svi protesta ispred Vrhovnog kasacionog suda povodom kredita u švajcarskim francima i tada je predsednik rekao da će Vrhovni kasacioni sud u kratkom periodu morati da donese odluku i pojasnio kakva bi ta odluka trebala da bude. Slučajno ili ne, pet dana nakon njegovog obraćanja, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je ništava određena odredba ugovora o stambenim kreditima i sugerisao je određenu privremenu meru. Na kraju, nakon donošenja te presude Vrhovnog kasacionog suda, predsednik Republike je izjavio da je zadovoljan odlukom suda.

Dakle, mi smatramo da je to jedan od primera ne primerenog uticaja i da narušava nezavisnost i nepristrasnost sudija i zbog toga smatramo da je neophodno u nekoliko odredaba i ovih zakona i u drugim zakonima to izričito predvideti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Čini mi se dasmo svi saglasni ovde i pozicija i opozicija da je materijalni položaj sudija zaista važan i da je jedan veoma važan segment nezavisnosti pravosuđa u celini. Mi, naravno stojimo pri ovom amandmanu koji smo podneli, zato što smatramo da umanjenje plata ili zarada predstavlja sredstvo nedozvoljenog uticaja na sudije i sudove i smatramo da i dalje postoji opasnost u vezi sa tim.

Jasno nam je da je sada u pitanju, da postoji nekakva energetska kriza, mada nam baš to i nije ovde predstavljeno, više nam je predstavljeno da živimo sada bolje nego ikada i da postoji taj aranžman sa MMF. Međutim, pretpostavljam da on ne važi doveka. Koliko je nama poznato ti su aranžmani ograničeni vremenski. Zbog toga smatramo da je bilo prostora da se barem u prelaznim odredbama nešto tako predvidi, jer bi to bila važna poruka koja bi onda bila izričito predviđena u predlozima zakona, iako nam ministarka, koja me sada ne sluša dok govorim o onome što je i ona istakla da je od presudne važnosti.

Dakle, smatramo da je u prelaznim odredbama moglo biti predviđeno barem odlaganje primene takvih odredbi, koliko traje aranžman sa MMF. Nije prvi put da se te odredbe kasnije promene.

Takođe u obrazloženju za neke od ovih amandmana stoji da nije moguće predvideti garanciju određene visine penzija, što bi bilo u skladu sa međunarodnim standardima zbog toga što postoji sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji to uređuje.

Mogle bismo vi i ja verovatno da polemišemo o pojmu sistemskih zakona koji kao takav ne postoji u našem Ustavu. Postoji određena praksa Ustavnog suda, verujem da za to znate, u vezi sa ocenom usklađenosti međusobno dva zakona, ali ona nažalost nije toliko jasna, da bismo ovako nešto mogli da tvrdimo.

Nadam se da će biti prilike da na nekom drugom skupu, pošto ovo definitivno nije mesto na kome možemo voditi tu vrstu rasprave, diskutujemo. Hvala. PREDSEDNIK: Reč ima ministarka.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega, želela bih da kažem da potpuno razumem ono o čemu je govorila ministarka. Možete li da umirite ove vaše, molim vas?