Zahvaljujem.

Pre nekoliko dana pojavila se vest o tome da se pripremaju izmene zakona koji će javnim izvršiteljima omogućiti da na terenu utvrđuju vlasništvo nad nekretninama. Piše i da ova genijalna ideja je rezultat dogovora direktora Republičkog geodetskog zavoda i predsednika Komore javnih izvršitelja. Time bi se navodno rešila višedecenijska efikasnost Katastra, ali se ne navodi da se tako izvršiteljima namešta još jedna tezga iz koje bi nesumnjivo ostvarili vrlo finu zaradu na teret građana i građanki.

Pitanje za ministarku pravde – da li vaše ministarstvo kao resorno priprema ove izmene? Ko te izmene piše i zašto o tome ne može ništa da se nađe na vašem veb sajtu? Zašto se ovaj posao poverava javnim izvršiteljima?

Vama je sigurno poznato kakav ugled u javnosti uživa izvršiteljska profesija. Razlog za to su pojedini javni izvršitelji protiv kojih su građani podnosili pritužbe i vama i Komori, ali i tužbe sudu. Moj kolega Radomir Lazović postavio vam je ovde poslednjeg četvrtka u junu pitanje u vezi sa tim. Na ta pitanja niste odgovorili, već ste skupštinsku govornicu zloupotrebili da govorite o nečemu što vas niko nije pitao. Ja danas ponavljam ta pitanja na koje imate obavezu da odgovorite u roku od 15 dana.

Tih dana bio je aktuelan slučaj oduzimanja cele zgrade na Vračaru u kojoj živi 13 porodica i to protivno sudskoj odluci. Istovremeno u Novom Sadu iseljena je penzionerka, ostavljena na ulici da se sama snalazi za smeštaj sa penzijom od 27.000. U Srbiji ljudi ostaju bez krova nad glavom zbog dugova od par hiljada evra koje vrlo često nisu ni napravili, već su žrtve prevare, ali izvršitelje to često ne zanima, čak i kada investitori priznaju krivicu.

U koliko slučajeva je vaše ministarstvo izvršilo kontrolu rada javnih izvršitelja? Zeleno-levi front smatra da se ne sme dozvoliti da nečiji jedini dom bude predmet prinudnog izvršenja, ali nas zanima šta ćete vi učiniti po tom pitanju. Vaš kolega Vesić, govorio je juče ovde o pravu na stanovanje onako kako je ono garantovano međunarodnim konvencijama. Ti standardi moraju biti poznati i vama.

Poznata su najmanje tri slučaja koje vodi izvršiteljka Mirjana Dimitrijević, gde ne postoje objekti iz presude nad kojima je naloženo izvršenje, ali se izvršenje i dalje sprovodi i ljudima se bukvalno otima imovina.

Protiv izvršiteljke Dimitrijević postoje krivične prijave zbog kojih bi ona morala da bude sa dužnosti i to vam je sigurno poznato. Nadležno tužilaštvo odbija da pokrene postupak iako je apelaciono tužilaštvo izdalo obavezno uputstvo o pokretanju postupka protiv izvršiteljke i veštaka i to zbog nesavesnog rada u službi i falsifikovanja isprava, i to ne jednom nego pet puta. I vama su se obraćali oštećeni. Zbog čega ne postupate po službenoj dužnosti i zbog čega omogućavate dalje kršenje zakona?

Neka pitanja za Javno tužilaštvo za organizovani kriminal – izdali ste saopštenje da će te od pravosudnih organa SAD i drugih međunarodnih partnera zahtevati konkretne dokaze o umešanosti Aleksandra Vulina u organizovani kriminal? Da li ste poslali te zahteve, kada i kome tačno? Ako niste, kada planirate to da uradite? Danas, sutra, možda neki dan od ponedeljka?

Ja ne znam ko vama radi pres kliping, ali to uopšte nije dobro, jer da bolje pratite medije, mogli ste još 2015. godine da pročitate da Vulin nije mogao da objasni odakle mu 200.000 evra ili je vašim iskusnim tužiocima priča o tetki iz Kanada zvučalo uverljivo? Čak i da jeste tako, tu informaciju kasnije ste mogli da ukrstite sa informacijama iz sudskih postupaka koje sami navodite u saopštenju. Godine 2022. mogli ste osnovano da posumnjate u priču o tetki iz Kanade. Mogli ste da se upitate ko je plemenita tetka i da li je stvarno iz Kanade ili je možda iz Ritopeka, ili je možda tetka iz Jovanjice?

Razne optužbe su se čule na račun Aleksandra Vulina u tim postupcima. Da li ste proverili da li su postojali kontakti između članova klana Veljka Belivuka i Vulina? Da li ste proverili da je on posećivao kuću u Ritopeku, da je bunker na stadionu Partizana bio njegov i da je on tu uzgajao marihuanu? Da li ste ga pitali šta je radio u Javanjici? Da li ste proverili navode da je nameravao da ucenjuje vašeg kolegu predsednika Višeg suda u Beogradu?

Hvala predsedavajući.

Poštovani građani i građanke Srbije počeću sa jednim pitanjem za ministra unutrašnjih poslova Gašića.

Govorili ste o tome ovde koliko je prijava unutrašnjoj kontroli podneta protiv inspektora Mitića i Milenkovića u pokušaju da ih iskreditujete kao svedoke tužilaštva u slučaju Jovanjica. Tada sam vas pitala na čiju stranu na taj način stavljate. Još uvek čekam taj odgovor.

Danas vas pitam – da li unutrašnja kontrola ispituje postupanje policije u slučaju nestanka i svirepog ubistva Noje Milivojev koja je tri nedelje nakon prijavljenog nestanka, pronađena mrtva i raskomadana upravo na mestu na kom je njena porodica od početka tvrdila da se nalazi. Koji su razlozi za ovakvo postupanje policije?

Moje sledeće pitanje odnosi ne na nedavno objavljeni spisak botova zaposlenih u raznim organima javne vlasti koji na društvenim mrežama u radno vreme, o trošku građana i građanki Srbije, obavljaju poslove za račun SNS.

Danima već nema reakcije SNS, pa je moje pitanje za predsednika Republike – da li možemo da očekujemo neko vaše vanredno obraćanje ili vi sa strankom više nemate ama baš nikakve veze?

Da li će se u tom obraćanju naći mesta i da opravdate postupanje bosa Surduličkog EPS-a Bobana Petrovića i vođe lokalnog tima Dragana Stojanovića ili kako to da Vlada Sekulić, generalni direktor „Laste“ i član glavnog odbora SNS objavljuje još jedna spot kojim se crtaju mete novinarima nezavisnih medija?

Da li ćete nam i ovog puta, kao 2017. godine ove dosta neobične okolnosti objasniti, kao kada ste nam objašnjavali da nema niče čudnog da skoro 7.000 ljudi uplati SNS baš 40.000 dinara, a da su neki istovremeno korisnici socijalne pomoći?

Konačno na današnji dan moramo da postavimo još neka pitanja.

Danas je 11. juli, dan kada je pre 28 godina počelo raseljavanje preko 20.000 žena, dece i starih i streljanje oko 8.000 muškaraca i dečaka na više lokacija na području Srebrenice.

Međunarodni sud pravde je 2007. godine potvrdio je da je na taj način počinjen genocid. Moje pitanje za predsednicu Vlade da li je i dalje zvanična politika Vlade Srbije da zvaničnicima Srbije nije mesto u Srebrenici dok se ne odgovara za napad na Aleksandra Vučića 2015. godine u Potočarima.

Šta se konkretno takvom politikom postiže? Ja ne opravdam taj napad i slažem se da ga treba ispitati. Ipak, ne mogu da vas ne pitam da li je moguće da jedne polomljene naočare stavljate u ravan sa ubistvom osam i proterivanjem 20.000 ljudi.

Šta se tačno postiže negiranjem da se u Srebrenici desio genocid, odnosno šta se postiže time kada kažemo da je to bio samo običan ratni zločin ako tako nešto uopšte postoji?

Što se prava tiče, stvar je dosta jasna, jer je pravna definicija genocida veoma rigidna, a posle Drugog svetskog rata sudski je utvrđena samo u dva slučaj. Jedan od njih je Srebrenica 1995. godine. O tome možete čitati u knjizi „Haške nedoumice“ u izdanju Beogradskog centra za ljudska prava. U njoj ćete pročitati o tome kako se pojam genocida neretko zloupotrebljava u politici, a možda u tome prepoznate i neke od svojih postupaka.

Ako zanemarimo i pravnu definiciju i politički kontekst, istina je da negiranje genocida ne čini dobro ni srpskim žrtvama koje su i te kako brojne i bolne. Nema takmičenja u broju žrtava ratnih zločina. Svaka žrtva je previše. Priznanje da se u Srebrenici dogodio genocid ne znači nipodaštavanje ni jedne druge žrtve, ni jedne srpske žrtve. Naprotiv, to nam omogućava da krenemo dalje, a Srbiji da vodi aktivnu miroljubivu politiku i stvara prijateljstva sa onima koji žele isto i za to se zalaže Zeleno-levi front.

Ja sam 1995. godine imala 17 godina, živela sam u Srbiji i na državnoj televiziji nisam mogla da čujem šta se tamo dešavalo.

Gospođo premijerka, vi ste tada imali koju godinu više i bili ste na drugom mestu. Možda ste mogli da čujete još neke informacije.

Danas vaša politika kao predsednice Vlade drži i moju i sve sledeće generacije zarobljenim u devedesetim i to uključuje generaciju moje dece, zbog kojih danas postavljam ovo pitanje.

Hvala predsedavajući.

Povređen je član 27. koji predviđa da vi kao predsednik Narodne skupštine treba da se starate o primeni Poslovnika.

Takođe, to se odnosi na činjenicu da vi kada se starate o primeni Poslovnika, takođe treba da informišete javnost istinito o tome šta u Poslovniku piše. U Poslovniku, u članu 205. piše – da se, stav 2, Vlada pisanim putem obaveštava Narodnu skupštinu o tome koji članovi Vlade ne mogu da prisustvuju sednici Narodne skupštine na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja, najkasnije tri dana pre dana određenog u stavu 1. ovog člana.

U tom smislu vaša je dužnost da kada vam je uključen mikrofon i kada je to u direktnom prenosu, građane i građanke pravilno o tome informišete, a ne da govorite da ćemo mi to dobiti u toku dana, jer to nije rok predviđen Poslovnikom.

Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Počeću sa nekim pitanjima na koje poslanici i poslanice Zeleno – Levog fronta ili nisu dobili odgovore u propisanim rokovima ili su ti odgovori bili paušalni i neprecizni, čime se praktično obesmišljava postavljanje pitanja na ovaj način, a građani i građanke se uskraćuju za informacije o tome kako se u njihovo ime ostvaruje javni interes.

Dakle, 2. juna ove godine poslala sam Regulatornom telu za elektronske medije zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, tražila da mi se dostavi dozvola za pružanje medijske usluge televizije „Informer“. Stručna služba REM-a obavestila me je da dozvola izdata 24. maja, dva dana nakon podnošenja zahteva. Zaista sam bila zadivljena efikasnošću Saveta REM-a.

Međutim, služba REM-a propustila je da dostavi elaborat koji čini sastavni deo te dozvole, a iz koje se vidi šta je zapravo opredelilo Savet REM-a da u ovom ekspresnom roku omogući Draganu J. Vučićeviću da ima i televiziju.

Podsećam da je jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“ gašenje tabloida koji promovišu nasilje, u čemu prednjači Vučićevićev tabloid „Informer“.

Danas je 27. jun i zakonski rokovi za REM su istekli. Ja ću svoje pravo na pristup ovog informaciji, kao građanka, potražiti pred Poverenikom za informacije od javnog značaja.

Danas, kao narodna poslanica, imam druga pitanja. Moram još jednom da pitam – gde je Olivera Zekić? Možda koristi stari godišnji odmor.

Inače je teško objasniti zbog čega se ona, inače žustra učesnica javne debate po mnogim pitanjima koja nisu u njenom opisu posla, u javnosti skoro nije oglasila od 10. maja, kada smo na vrata REM-a zalepile ostavku i za nju i za sve druge članove Saveta koju je samo potrebno potpisati.

Gospođo Zekić, da li ste vi naložili stručnoj službi da elaborat ne učini dostupnim javnosti? Ako to nije bila vaša ideja, molim vas da obezbedite da se u instituciji koju predvodite sprovodi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Dakle, 6. juna ove godine moj kolega Robert Kozma postavio je pitanje vršiocu dužnosti ministra prosvete – da li je tačno da je pravi razlog za odlaganje državne mature u tome što softver koji je država platila firma „Komtrejd“ više stotina miliona dinara ne radi? Rok za davanje odgovora je istekao, a v.d. ministra nije se oglasio.

Pretragom podataka na portalu javnih nabavki može se videti da je u periodu dve godine „Komtrejd“ dobio ukupno 211 projekata za javnu upravu, a 10 za Ministarstvo prosvete.

U periodu dok čekamo ovaj odgovor na pitanje od ministra prosvete, „Komtrejd“ je dobio još pet dodatnih ugovora za različite organe javne vlasti. Da li je moguće da u zemlji koja se promoviše kao raj za IT jedna firma dobije tolike poslove, a da na kraju softver ne radi?

Nekoliko pitanja iz oblasti unutrašnjih poslova. Ministar Gašić je prošle nedelje u ovom domu izrekao niz optužbi na račun inspektora Milenkovića i Mitića koji su rukovodili istragom u slučaju „Jovanjica“. Rekao je da je protiv obojice podnet veliki broj prijava Službi unutrašnje kontrole zbog zloupotrebe, ali je propustio da kaže da službom rukovodi Goran Colić, čovek koga je on u MUP doveo direktno iz BIA.

Pitanje za ministra Gašića – zašto je proglašena službenom tajnom procena bezbednosti za ova dva inspektora nakon što je prijavljeno da su im životi ugroženi i da je pripremljena njihova likvidacija?

Nakon prijave trebalo je pune dve godine da bi se izradila ova procena bezbednosti. Da li je u tom periodu nešto trebalo da se desi?

Zbog čega je provera urađena tek nakon reakcije Zaštitnika građana, i to u gotovo jednom jedinom danu?

Ko je ispitan u toku te provere i da li je tačno da je to učinjeno tako što su policija, vojska i BIA jednostavno pitane – da li neko iz vaše službe učestvuje u pripremi likvidacije, na šta su oni jednostavno odgovorili – ne?

Javnosti je potrebno pokazati taj dokument da se vidi kako je izrađen i ko je ispitan.

Gospodine Gašiću, kako vidite ulogu ministra unutrašnjih poslova? Da li mislite da je u redu da u toku sudskog postupka na ovaj način diskreditujete zaposlene u vašem ministarstvu koji su ovde svedoci Tužilaštva? Da li znate da na taj način vršite neprimereni uticaj na samostalno javno tužilaštvo i nezavisni sud, što je Ustavom zabranjeno? Na čiju stranu se na ovaj način stavljate?

(Predsednik: Pet minuta.)

Pitanje za ministarku pravde, VST i VSS – kada ćete reagovati na ove izjave ministra Gašića i upozoriti ga to što čini je zabranjeno Ustavom i zakonom?

Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Ova rasprava traje više od mesec dana i skoro sve je odgovornost i za bezbednosnu situaciju, izveštaj Vlade, anketni odbor i ova tačka dnevnog reda.

Sve vreme ponavljate isto – sistem nije zakazao, Bratislav Gašić nije ni za šta odgovoran. Čini se sve vreme da je Bratislav Gašić najzaštićeniji čovek u Srbiji. U jednom skoro objavljenom tekstu on je nazvan „crnom kutijom“ SNS-a, odnosno čuvarom svih afera vladajuće stranke, kao ministar odbrane, kao direktor BIA, a sada kao ministar unutrašnjih poslova. Zaista je dugačka lista svih onih koji ne daju Gašića, od predsednika države, premijerke, ali i drugih članova stranke, sve do najnižeg funkcionera.

Šta nam se na taj način poručuje? Poručuje se da sve može da se oprosti i zataška, samo je važno biti dovoljno blizak prijatelj vođi pokreta. Čime je Bratislav Gašić zaslužio svoju nesmenjivost?

Stalno ponavljate da je on već jednom dao ostavku i to je tačno, ali tek onda kada je šef rekao da treba. Šta je, dakle, kriterijum za nesmenjivost? Nije važno kakve su nekome kvalifikacije, nije važno kakvo mu je iskustvo, koje druge javne funkcije obavljao, dovoljno je da u svoj CV stavi da je prijatelj Aleksandra Vučića.

Problem je u tome što se svaka kritika SNS-a shvata kao napad na državu. Svaka kritika postupanja Aleksandra Vučića shvata se kao napad na državu. Gospodo, niste vi država. Ova država postojala je i pre vas, a postojaće i nakon vas. Mi samo pokušavamo da sprečimo da je potpuno ponizite i opljačkate. I to rade i ljudi u preko 30 gradova u Srbiji koji dva meseca protestvuju. Između ostalog, traže i smenu Bratislava Gašića, jer znaju šta je država, šta država treba da radi i žele svoju državu da odbrane.

Kakvi su vaši odgovori na zahteve protesta? Tražimo oduzimanje nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“ – evo jeftiniji hleb. Tražimo smenu Gašića – evo 10 hiljada dinara po detetu.

Ja ću se osvrnuti samo na jednu od odbrambenih izjava koje je izrekao Aleksandar Vučić. Reče on – Nije posao ministra unutrašnjih poslova da deluje preventivno već samo represivno. Je li? Kada to kaže predsednik države, on poručuje svim građanima i građankama Srbije da nismo bezbedni, da nema ko da čuva našu bezbednost, da to nije ničija odgovornost.

Nema veze što u Zakonu o ministarstvima piše da je MUP zaduženo za zaštitu bezbednosti građana i sprečavanje krivičnih dela. Nema veze što u Zakonu o policiji prvi posao policije – prevencija kriminala i unapređenje bezbednosti u zajednici. Nema veze, predsednik je tako rekao. Lepo. Recite to ženi koja prijavljuje nasilje ako postane žrtva femicida – desilo se, biće dovoljno da se učinilac uhvati, ili žrtvi silovanja, sasvim je svejedno. Recite to detetu koji je žrtva vršnjačkog nasilja – ako baš dobiješ ozbiljne batine, doći će policija. Dok se to ne desi, šta da radimo, prevencija nije naš posao.

Nije vam jasan ni koncept odgovornosti kao takve, ali vam nije jasno ni šta je trebalo da radite drugačije. Zeleno-levi front je vrlo jasno i javno izneo naše predloge mera, kako u vezi sa kontrolom oružja, tako i u vezi sa obrazovanjem. Ponavljamo sve vreme, tj. vi ponavljate sve vreme da nismo za dijalog i da nikakve predloge nismo podneli. Izvinite, ali iskustvo nas je već naučilo da vi na predloge opozicije ne reagujete na najefikasniji način.

Koliko čekamo predsednika Orlića da nam odgovori na pitanje gde je narodna inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma i bora - 290 dana. Ili na obrazovanje anketnog odbora o pogibiji osam rudara u rudniku „Soko“ – 329 dana. Komisija o ugovoru o „Beogradu na vodi“ – 265 dana. Komisija za utvrđivanje odnosa prema antifašističkom nasleđu – 229 dana. Konačno, odgovor Vlade na interpelaciju za smenu Siniše Malog, na koju ste po Ustavu bili dužni da odgovorite u roku od 30 dana, mi čekamo 192 dana.

Premijerka je doduše ponudila svoju ostavku umesto Gašića i o tome sam već govorila na ovoj sednici. Sada samo jedna sugestija – ostavka se ne nudi, ona se daje.

Još jedno pitanje – da li je ostavku ponudio i Veselin Milić, načelnik Beogradske policije? Koliko dana, koliko meseci treba da se utvrdi da je on taj koji je pokazao spisak dece spremne za odstrel u „Ribnikaru“? Ako je i taj snimak nestao u „storidžima“, kako kaže ministar Gašić, da li se on toga seća, jer je on stajao tačno iza njega.

Danima gospodin Gašić u Narodnoj skupštini pokušava da izbegne političku odgovornost. Do sada je uspeo da izazove jedan diplomatski skandal i da iznese neproverene tvrdnje u vezi sa nekoliko sudskih postupaka. Optužujući inspektore koji su u predmetu „Jovanjica“ pojavljuju kao svedoci tužilaštva, ne samo da narušava ugled Ministarstva kojim rukovodi, a u kome još uvek rade časni policajci i policajke, već na taj način vrši i neprimereni uticaj na samostalno tužilaštvo i nezavisni sud, što je Ustavom zabranjeno.

Na čiju stranu staje ministar Gašić? Pitala sam ministarku pravde, Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva kada će upozoriti ministra da je to zabranjeno?

Ne dozvolite da u pokušaju da ostane na političkoj funkciji zabasa i u pravnu odgovornost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Trećeg maja sve je moglo drugačije. Mogla je predsednika Vlade da izađe pred građane i građanke i da se zajedno sa njima zapita - šta nam se to dogodilo? Da li je moglo drugačije? Šta zajedno možemo da uradimo da se sve ovo više nikada ne dogodi?

Predlog za obrazovanje ovog anketnog odbora je pokušaj da se to ipak uradi, čak i više od 40 dana kasnije, i to u parlamentu u kome sede svi predstavnici svih građana i građanki. Dobro je što će za ovaj predlog glasati sve poslaničke grupe, jer drugačija odluka bi se teško mogla obrazložiti građanima.

Dobro je takođe i što je premijerka prihvatila i svoju i političku odgovornost onih koji sede u njenoj Vladi i vode resore kojih se ovi tragični događaji najviše tiču. Iako se postavila kao telohraniteljka Bratislava Gašića, nudeći svoju ostavku umesto njegove, ona na ovaj način dovodi i do njegove smene. To je ono što traže građani i građanke na protestima „Srbija protiv nasilja“. Ne traže bilo čiju glavu, ne traže bilo čije ubistvo, nikoga ne omalovažavaju. Traže odgovornost, povećanje plata i penzija, pojeftinjenje hleba. Deset hiljada dinara po detetu to ne mogu da zamene. Odustanite od toga.

Ipak, 3. maja rečeno nam je, i to ne treba zaboraviti, da sistem nije zakazao, i tačka. Načelnik policije pokazivao je spisak dece spremne za odstrel, a predsednik Republike u udarnom terminu čitao nam je delove medicinskog izveštaja dečaka-ubice, saopštavao podatke o primanjima njegovih roditelja i praktično otkrio identitet njegove desetogodišnje sestre. I te činjenice treba ispitati, utvrditi odgovornost i za te postupke, a ta odgovornost nije samo politička, već je i pravna. Dva dana kasnije mladić poznat po nasilničkom ponašanju, čija je porodica u kući držala arsenal naoružanja, ubio je još osmoro ljudi i radio 14. Sistem je i dalje radio.

Koji sistem? Da li je to sistem u kome smo prihvatili da nam je u školi potrebno privatno obezbeđenje i da ono postoji samo ako ga roditelji plaćaju? Isti onaj sistem u kome skoro 14% dece živi ispod granice siromaštva, a roditelji ne mogu da im pošalju u školu čak ni užinu, a kamoli da plate obezbeđenje. Sistem u kome učitelji i nastavnici, svi sa fakultetskim diplomama, zarađuju manje od inače bednog proseka, a pomoćno osoblje ispod minimalca. Sistem u kome je 45% dece proživelo vršnjačko nasilje. Sistem u kome je svaki peti nastavnik srednje škole pretrpeo fizičko nasilje, a 78% verbalno. Sistem u kome se Radna grupa za prevenciju nasilja u školama za četiri godine sastala samo dva puta.

Ili je to sistem u kome je moguće da se u vrtiću zaposli stranački aktivista koji seksualno zlostavlja decu? Sistem u kome svaki deseti mladić smatra da je u redu udariti ženu ako je to zaslužila, a svaki četvrti smatra da šamar nije nasilje. Sistem u kome je u toku 2023. godine bilo već 19 femicida. Sistem u kome je obrazovanje toliko nebitno da su i nastavnici i roditelji i učenici ostavljeni na cedilu da sami odlučuju šta će raditi do 20. juna. Sistem u kome kriminalna elita na vlasti menja zakone onako kako njima odgovara. Sistem u kome tužioci i tužiteljke koji istražuju državnu korupciju bivaju premešteni i omalovaženi. Sistem u kome 49% mladih želi da napusti ovu zemlju čim ugrabi prvu priliku, a nije ni čudo, jer više od polovine mladih u Srbiji nema nikakve prihode. Da li je to sistem u kome na 6,5 miliona stanovnika dolazi 2,7 miliona komada oružja, od kojih je samo 800 hiljada u legalnom posedu?

Ovaj sistem nije potpuno propao i opstaje isključivo na plećima odgovornih ljudi koji i dalje u njemu rade, nastavnika i nastavnica, policajaca i policajki, socijalnih radnika, školskih pedagoga i psihologa. Taj sistem visi o koncu i pitanje je koliko će još moći da izdrži.

Više puta od kada je počeo ovaj saziv parlamenta ja imam utisak da vi i ja ne živimo u istoj državi. Samo što mi je sada lakše, jer već mesec dana na ulicama Beograda viđam na desetine hiljada ljudi koji vide isto što i ja. Hodamo u tišini, ali se razumemo, da je potrebno da se sistem menja. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ja znam da je ovo vreme moje poslaničke grupe, ali ja moram pre svega da se osvrnem na neke odredbe Poslovnika, tačnije na član 96. U njemu svakako piše da predstavnik predlagača može da se javi kad god želi za reč, odnosno da je tada i dobije i da može da govori neograničeno vreme, ali nigde ne piše da može da priča sve i svašta, uključujući i da recimo tumači naše neizgovorene misli.

Ovlašćeni predlagač, već nekoliko dana, čita svoje beleške napisane i kada je po peti put pročitao beleške izgleda je počeo da luta, pa smo ovde slušali o tome ko se kako oblači, a zatim i bez srama čitao podatke o maloletnicima i uključujući podatke koji su očigledno zaštićeni, jer su u zdravstvenom stanju.

Izgleda da je to bilo previše čak i za predsednika Skupštine, pa je reagovao, ja zaista moram to da pohvalim.

Pošto mi na prethodnoj sednici nije usvojen zahtev za repliku, ja bih pre svega želela da odgovorim na jedno pitanje koje je gospodin Bakarec uputio tada, a to je kako će se zvati stranka u koju prerasta „Ne davimo Beograd“? Zvaće se „Zeleno-Levi front“ i okupiće sve one koji veruju da Srbija može da bude društvo solidarnosti, društvo jednakih šansi, pravde i boljeg života.

Takođe, ja moram da se zahvalim gospodinu Bakarecu, jer otkada je on govorio o tome, nama se javlja stotine ljudi koji žele svojim potpisom da podrže „Zeleno-Levi front“ i želim da ga ohrabrim da samo tako nastavi, jer što duže bude govorio mi ćemo brže prikupiti tih 10.000 potpisa. Na isti način, što duže govori više ljudi izlazi na proteste. Meni je jasno kada je ova sednica, odnosno prethodna sednica u toku redovnog zasedanja sazivana, delovalo zaista kao genijalna ideja da se na dnevni red stavi ovaj nazovi izveštaj i da on bude predstavnik predlagača.

Međutim, čini mi se, da to sada očigledno nije slučaj, jer što duže traje ova diskusija, kao što sam rekla, sve više ljudi izlazi na proteste Srbija protiv nasilja, a vama rejting nezaustavljivo pada.

E sad, da nastavim tamo gde sam stala prethodni put kad smo diskutovali o REM-u na prethodnoj sednici, a to je slučaj prikazivanja fotografija osakaćenih leševa u emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, samo bih rekla da je tada predsednica Saveta REM-a rekla da je REM na redovnoj letnjoj pauzi, a takođe je izjavila da nikada ne bi zabranila prikazivanje tih fotografija, jer one imaju edukativni karakter i da treba da uznemire i da opomenu.

Takođe, kada je u oktobru 2022. godine „Informer“ objavio intervju sa osuđenim silovateljem, ona je takođe reagovala i izjavila: „Ljudi mi živimo u 21. veku, odavno je neko rekao da novine prodaju suze, krv i slavne ličnosti“. Da li bi danas Olivera Zekić na prizore krvi, koje smo mogli da nažalost imamo priliku da vidimo, odnosno da o tome čujemo poslednjih dana na ovaj način reagovala?

Očigledno je da je poslednja odluka REM-a kojom je televizija „Informer“ dobila dozvolu za emitovanje, zasnovana na toj dobroj praksi i danas je Dragan J. Vučićević rekao takođe…

Da, samo da završim, da se na toj televiziji neće pričati o vestima, već ćemo se truditi da uvek sve prvi javimo. Da li će to opet biti neki sličan…(Isključen mikron.)

Zahvaljujem.

Ne verujem da ću uspeti baš na sva ova silna pitanja da odgovorim u roku od dva minuta.

Što se tiče izveštaja iz policije koji ste čitali, ja moram da vas podsetim da ste vi narodni poslanik. Dakle, niste novinar nekog tabloida. Tako je. Funkcija narodnog poslanika nosi odgovornost. Nosi društvenu odgovornost. Vi biste morali da znate da je objavljivanje takvih izveštaja zabranjeno jer sadrže zaštićene podatke, pa čak i ako su taj izveštaj objavili tabloidni mediji koji u startu krše kodeks novinara. Dakle, bilo koji mediji, vi ne morate dalje da to promovišete. Taj način ponašanja ne morate dalje da promovišete.

Na isti način je postupio i načelnik Beogradske policije kada je na konferenciji za medije prikazivao spisak dece koja su, koja bi trebalo da budu navodno ubijena u masakru u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Dakle, to nije u redu. Prekinite to da radite, posebno kada su u pitanju ljudi koji nisu prisutni i posebno kada su u pitanju deca bez obzira o čijoj se deci radi.

(Nebojša Bakarec: Jel donirate toj deci?)

Zašto bismo donirali deci Dragana Đilasa bilo šta?

Molim vas, nemojte mi dobacivati.

Što se tiče ovih podataka koje iznosite, podaci o našoj imovini, o mojoj imovini, o imovini prof. Pavićevića, Biljane Đorđević, Radomira Lazovića takođe, i o imovini Dobrice Veselinovića su dostupne u Registru imovine funkcionera. Proverite taj Registar i ako imate bilo šta da prigovorite, proverite Registar imovine gde se vidi šta imamo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne znam da li se građani i građanke sećaju, ali ova sednica je počela pre 11 dana i radimo po Poslovniku, polagano, sve uz pridike opozicije u stilu – tražili ste, gledajte. Ni u jednom trenutku nije pomenuto sa govornice, odnosno predsednik parlamenta nije pomenuo i upoznao građane sa činjenicom da danas mora da se završi redovno zasedanje, jer tako predviđa Ustav, i nema mogućnosti da sednica produžava. Naravno, ne treba građani da znaju propise, ne treba da poznaju Poslovnik, mislim koga uopšte zanima to da čita, ali je dužnost predsednika parlamenta da, između ostalog, to objasni javnosti.

Dozvolite mi da sumnjam i da kažem da mislim da je namera bila upravo da istekne vreme za redovno zasedanje i da predlozi opozicije koji se odnose, pre svega, na obrazovanje anketnog odbora i na smenu ministra Gašića ne dođu uopšte na red za raspravu. Međutim, nešto se desilo u međuvremenu. Desila su se još dva protesta „Srbija protiv nasilja“. Situacija je sad nešto drugačija. Gle čuda, sve je moguće, 106 poslanika vladajuće koalicije predložilo je da se rasprava ipak nastavi i mi ćemo od sutra imati vanredno zasedanje koje počinje u 15.00 časova.

Želim da čestitam i mojim kolegama iz opozicije, građankama i građanima, zato što mislim da je to, između ostalog, jedan od uspeha protesta.

Treba, takođe, da znate kada se na protestima „Srbija protiv nasilja“ čitaju zahtevi najburniju reakciju građana izaziva zahtev za smenu članova REM-a i oduzimanje nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“. Dakle, građanima i građankama je to najvažnije, a protesti će se, naravno, nastaviti. Sledeći je zakazan za petak, 2. jun, u 18.00 časova.

Građani to ne traže zato što za to ne postoje nikakvi razlozi. Naprotiv, i da zakonski razlozi za smenu članova Saveta REM i oduzimanje frekvencija zaista postoje, vi ste zapravo pokušali da kamuflirate ovim, nazovi, izveštajem i formatom rasprave. Umesto da ovde sa nama sada sede članovi Saveta REM i objašnjavaju zašto su tako postupali godinama, obraća nam se zamenik predsednika Odbora za kulturu. Gde je uopšte ovih dana Olivera Zekić? Ne znam da li ju je neko video. Mislim da joj treba čestitati, jer ozbiljno ugrožava poziciju Zagorke Dolovac koju mi zovemo vrhovna ćutateljka. Dakle, nemoguće je da Olivera Zekić nema baš ništa da kaže u odbranu institucije koju predvodi.

Ovaj, nazovi, izveštaj koji nam je podmetnut, podmetnut zapravo građanima i građankama Srbije, nije ništa drugo do legitimizacija „Pinka“ i „Hepija“ i negiranje njihove uloge u promociji i normalizaciji nasilja. Da to ne bi prošlo nezapaženo, 49 poslanika opozicije ponudilo je mogućnost da se zaista razgovara o propustima u radu REM-a i potrebi hitnog razrešenja članova Saveta REM-a. Moja je dužnost da građane i građanke upoznam sa sadržinom tih zaključaka.

Dakle, u zaključcima koji su dostupni na veb sajtu parlamenta stoji da sadašnji saziv Saveta REM-a ne vrši svoju osnovnu ulogu koja je definisana Zakonom o elektronskim medijima, a to je zaštita javnog interesa u oblasti elektronskih medija. Savet REM-a kontinuirano krši zakone i ne primenjuje dosledno zakon. To se posebno vidi kada se radi o tolerisanju, promociji i neretku divljenju vršenja nasilja u društvu, produkciji programa koji glorifikuje nasilje i oružje, glorifikaciji rata i vinovnika masovnih ratnih zločina, kako u prošlosti, tako i onih koji se trenutno dešavaju u svetu, gostovanjima osuđenih ratnih zločinaca itd.

Nasilje se svakodnevno emituje u udarnim terminima i to pre svega na televizijama „Pink“ i „Hepi“ koje su nedavno dobile obnovljene nacionalne frekvencije. REM je očigledno pristrasan, ali i netransparentan u svom radu.

Takođe, Savet REM-a toleriše emitovanje sadržaja koji štete deci. U periodu od 2015. do 2017. godine stručna služba REM-a je uočila 1.000 prekršaja na televizijama „Pink“, „Hepi“, B92, RTS i „Prva“ koji se odnose na propuštanje jasnog označavanja programa koji mogu da ugroze maloletnike.

Međutim, i povrh svega toga REM je 2022. godine dodelio nacionalne frekvencije istim emiterima.

Zatim, REM je očigledno, o tome je već bilo reči, propuštao da sankcioniše i reaguje na nasilje u rijaliti programima. Navođeni su zaista brutalni primeri nasilja i sada se pokušava da nam se podmetne ukidanje rijalitija od strane Aleksandra Vučića i Željka Mitrovića.

Dakle, to ne znači ispunjavanje zahteva protesta - Srbija protiv nasilja, jer nijedan od njih nije nadležan da tako nešto učini.

Konačno, ja bih podsetila da je Savet REM-a opravdao emitovanje fotografija mučenja u martu 2021. godine kada je prenošena konferencija za medije nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, premijerke Ane Brnabić i predsednika Republike. Tada su prikazane fotografije iskasapljenih tela do kojih je policija došla u istrazi grupe Veljka Belivuka.

Savet REM-a nije našao za shodno da ovaj slučaj na bilo koji način sankcioniše, čime je zapravo favorizovao nasilje u javnom govoru i na medijskog sceni. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Generacija kojoj ja pripadam prepešačila je hiljade kilometara na protestima. Šetali smo 1996. i 1997. godine zbog izborne krađe. Šetali smo 2000. godine. Šetali smo ponovo 2016. godine zbog rušenja u Savamali, na ekološkim protestima, a danas šetamo protiv nasilja. Niko ne spori da svako u Srbiji ima pravo na okupljanje. Slobodu mirnog okupljanja garantuje Ustav.

Međutim, da li je sloboda ako vam neko preti otkazom ako ne dođete na stranačkim skup? Da li je sloboda ako vam neko za to nudi novac? Da li je sloboda ako vam šef uzme ličnu kartu i kaže da će vam je vratiti ako dođete na skup SNS u petak? Da li je sloboda kada vas negde dovezu autobusom na miting, a onda vam ne daju da odatle odete, kao u Pančevu prošle nedelje?

S tim u vezi pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – ko je naložio Inspektoratu za rad da ne reaguje na organizovanu kampanju u kojoj se zaposlenima u javnoj upravi, u javnim preduzećima, ali i privatnim preduzećima preti, ako ne odu na miting SNS, pod pretnjom otkaza? Ako je inspekcija rada u ovoj zemlji zarobljena, građanima i građankama koji trpe takve pretnje, Zeleno-Levi front, Ne davimo Beograd poručuje. Mi ne možemo da vam savetujemo da se sami borite protiv takvih ucena. Razumemo vašu odluku, ali želimo da znate da se mi borimo za državu u kojoj takvih ucena neće biti i u kojoj će ucenjivači biti sankcionisani.

Ako, pak, odlučite da se borite protiv ovih ucena, znajte da imate našu punu podršku i besplatnu pravnu pomoć. Mi ćemo podneti krivične prijave, tužbe, predstavke i zastupati vas pred nadležnim organima.

Pitanje za Branka Ružića, ministra prosvete u ostavci - da li je Ministarstvo, na čijem ste još uvek čelu, na bilo koji način reagovala na otkazivanje ekskurzija i školskih takmičenja jer su svi autobusi zauzeti zbog mitinga SNS-a? Da li je moguće da iz školskih uprava dolaze nalozi direktorima škola da na miting moraju doći sa još pet osoba? Da li je moguće da direktor srednje Tehničke škole u Zrenjaninu koristi đački parlament da bi vrbovao učenike za dolazak na skup SNS.

Pitanje za ministarku za brigu o porodici i demografiju - da li je vaše Ministarstvo proverilo navode da se trinaestogodišnjacima u Beogradu nudi novac da dođu na miting SNS, bez znanja roditelja i staratelja?

Pre par dana pročitali smo dopis stalne misije Republike Srbije UN u kojem stoji da ambasador Stevanović neće biti na poslu jer mora da ide na miting SNS.

Pitanje za ministra spoljnih poslova - koliko košta avionska karta za Stevanovića i ko to plaća?

Ko, uostalom, plaća čitavu organizaciju mitinga SNS, pitanje je za direktora Agencije za sprečavanje korupcije? Da li ćete u okviru svojih nadležnosti pitati SNS koliko koštaju svi ti autobusi, koliko koštaju sendviči sa likom Aleksandra Vučića? Koliko koštaju "kol centri", sms poruke, grandiozna bina i ozvučenje koji se danima montiraju ispred Narodne skupštine? Koliko koštaju mobilne bazne stanice i ko ih je obezbedio?

Ja verujem da građani i građanke Beograda ni na koji način koji bi mogao da se okarakteriše kao nasilje neće reagovati na dovođenje ljudi na miting SNS u petak. Verujem da će svoje neslaganje sa politikom SNS iskazati na mirnim protestima na koje dolaze svojom voljom, a koji se nastavljaju u subotu, 27. maja u 18,00 časova ispred Narodne skupštine.

Treba da znate da ljudi koji protestvuju danas u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Kraljevu, Užicu, Požegi i drugim gradovima ne dolaze zbog toga što ih pozivaju neki političari, dolaze da bi zajedno tugovali. Dolaze da bi zajedno pokazali da su zabrinuti, da bi zajedno pokazali empatiju. Izlaze takođe i da bi zahtevali odgovornost…

Mi ćemo u subotu u 18,00 časova biti ispred Narodne skupštine i bićemo na ulici sve dok se ne izborimo za Srbiju bez nasilja.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Iskoristiću ovo kratko vreme koje je preostalo da se osvrnem na jednu od tačaka po kojoj neće biti rasprave u pojedinostima, a to su zaključci povodom Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2022. godinu.

Predloženi zaključci, dozvolićete mi ovo poređenje, podsećaju na onog lošeg đaka koji nakon što se roditelji vrate sa roditeljskog i dalje tvrdi da mu odlično ide i da će na kraju godine biti odličan iako je dnevnik pun kečeva i dvojki, jer to su ocene koje je dobila Srbija o Evropske komisije. Kada se kaže da nema napretka, to je jedinica, a ograničeni napredak je jedva neka iskamčena dvojka. Pritom, ceo izveštaj na sprskom jeziku se nalazi na sajtu Ministarstva za evropske integracije i teško ga je sakriti.

Ja ću se fokusirati samo na jedan primer. U izveštaju stoji da je postignut ograničen napredak, dakle dvojka, u borbi protiv organizovanog kriminala, a da proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nisu redovna praksa.

Da građanima i građankama bude jasno, neobjašnjivo bogatstvo je, na primer, kad neko iz Srbije može da kupi 24 stana u inostranstvu, dok je za 50% građana i građanki Srbije koji primaju prosečnu platu, a nemaju tetku iz Kanade, potrebno da punih 19 godina celokupnu platu daju da bi otplatili stan od 55 kvadrata u Beogradu. Isto to je kada neko može sinu da nabavi automobil koji košta više od 300.000 dolara, dok se siromašnoj deci u Srbiji na sva zvona promoviše dualno obrazovanje koje nije ništa drugo do vid radne eksploatacije i omogućavanje jeftine radne snage za velike kompanije i investitore.

Zbog ovoga, ali i zbog drugih kečeva i dvojki kojima obiluje Izveštaj Evropske komisije za 2022. godinu, mi ne možemo da podržimo ovakav predlog zaključaka u kome se ni jednom jedinom rečju ne pominju slabe ocene koje je Evropska komisija dala, posebno u oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Zahvaljujem.