JELENA JERINIĆ

Nestranačka licnost

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Jelena Jerinić prvi put je izabrana za narodnu poslanicu u 13. sazivu kao sedma na listi MORAMO – AKCIJA – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ZELENO - LEVI KLUB, NE DAVIMO BEOGRAD, MORAMO. Zamenica je predsednika Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, članica Odbora za prava deteta, i zamenica člana Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za evropske integracije.

BIOGRAFIJA

Rođena 1978. godine. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu, magistrirala na Univerzitetu u Utrehtu (Holandija), sa specijalizacijom u oblasti Uporedno javno pravo i dobra uprava, a doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.

U nevladinom sektoru radila je u periodu od 2001. do 2002, Ministarstvu prosvete i sporta od 2002. do 2003, i Stalnoj konferenciji gradova i opština, nacionalnoj asocijaciji lokalnih vlasti od 2004. do 2006. Od 2004, bila je angažovana kao trenerica i konsultantkinja na programima i projektima domaćih i međunarodnih organizacija u oblasti lokalne samouprave, javne uprave, upravnog prava, javnih politika i zagovaranja.

Na Univerzitetu Union izabrana je u zvanje redovnog profesora u februaru 2021. godine.

Članica je Grupe nezavisnih eksperata za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope.

Članica je Pravnog tima pokreta Ne davimo Beograd. 
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 18:25

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 7
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas kada se obeležava 80 godina od osnivanja Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, želim da govorim o položaju žena u predloženom budžetu.

Država se obavezala da do budžeta za 2024. godinu u potpunosti uvede rodno odgovorno budžetiranje. Kako sada stvari stoje čini mi se da ćete nam opet predlagati izmenu Zakona o budžetskom sistemu da biste to odložili na sličan način kao što predlažete sada prilagođavanje budžetskog kalendara vašoj neefikasnosti.

Puni su govori predstavnika vlasti, kao i njihovi „Instagram“ i „Tviter“ nalozi, borbe za rodnu ravnopravnost. Jedan ministar nam danima sa „Instagrama“ poručuje da su žene zakon, ali u predlogu budžetu koji ste nam podneli to ne možemo da vidimo.

Napredak u rodno odgovornom budžetiranju postoji samo na papiru i veoma je dobar primer kako se ova vrsta zakonske obaveze otaljava. Premijerka je u svom ekspozeu Zakon o rodnoj ravnopravnosti, strategiju i akcioni plan predstavila kao jedan od najvećih uspeha njene prethodne Vlade.

Takođe, kao što je ona rekla, neka pitanja nisu u nadležnosti samo jednog ministarstva i zato treba budžet posmatrati kao celinu. Tako smo i mi čitali budžet, znajući da mere koje planiraju ili ne planiraju neka ministarstva ne pogađaju muškarce i žene na podjednak način.

U predlogu budžeta ne vidi se da li je išta planirano za sprovođenje Akcionog plana za rodnu ravnopravnost. Ima oko 190 takozvanih rodno odgovornih indikatora, ali se ne vidi koliko je sredstava opredeljeno za njihovo ostvarivanje.

Ti indikatori mogu da se podele na dve grupe. Ili govore to koliko žena ima na određenim pozicijama, odnosno koliko je ljudi prošlo određenu obuku za rodnu ravnopravnost ili su totalno besmisleni indikatori, koji nemaju nikakve veze ni sa rodom ni sa polom i to može da uradi ili neko ko je totalno bahat i ne smatra da ikome treba da odgovara ili neko ko je ubeđen da poslanici ne čitaju materijale.

Zbog toga ću dati par slikovitih primera. Recimo, Ministarstvo privrede odredilo je kao radno odgovoran cilj održavanje broja ispitanih predmeta od dragocenih metala. To verovatno zato što žene više vole da nose nakit.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predviđa unapređenje infrastrukture efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave i tri indikatora koja uopšte ne pominju ni rodni pol, verovatno to zato što imamo neke opštine koje su ženskog roda.

Posebno je rodno odgovoran cilj Ministarstva finansija na strani 135. za kojoj nam je data prazna tabela. Premijerka je, takođe rekla da građani prate ovu sednicu zato što želi da čuju kolika će ulaganja biti u neke važne projekte.

Moje pitanje je na primer – kada će žene koje su žrtve trgovine ljudima, devojčice koje se prisiljavaju na maloletničke brakove, penzionerke koje primaju najmanje penzije ili samohrane majke koje su nad rizikom od siromaštva moći da čuju koliko tačno je budžeta odvojeno za poboljšanje njihovog položaja? Mogli biste da nam date neki grafikon koji to pokazuje.

Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2022.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Amandman se odnosi na činjenicu da ste ponovo predvideli stupanje na snagu pre Ustavom predviđenog roka. Pričali smo već o tome kada ste menjali Zakon o ministarstvima. Za ranije stupanje na snagu zakona Ustav zahteva naročito opravdane razloge i vi te razloge morate da navedete, vrlo konkretno i potkrepljeno podacima.

Ovaj sad pokušaj je malo bolji, što znači da ste ipak slušali ono što smo govorili, ali opet nije dovoljno dobro. Reći ćete opet da mi nemamo pojma i da ne znamo kako funkcioniše budžetski sistem i da je Trezor blokiran i da se čeka itd, itd. To nas ne zanima, zato što ne menja činjenicu da na taj način kršite Ustav na koji se inače veoma rado pozivate kada vam odgovara.

Vaša neaktivnost, odnosno podređivanje funkcionisanja države stranačkim interesima opet dovodi do toga da Srbija u nečemu kasni. Vaš je izbor bio da osam meseci vladate u tehničkom mandatu. Mandatarka je bila predložena krajem avgusta, a Vlada je obrazovana tek krajem oktobra. Time ste praktično doveli da se o rebalansu odlučuje tek sada.

Za budžet za sledeću godinu takođe kasnite. Rok iz Zakona o budžetskom sistemu da Vlada utvrdi Predlog zakona o budžetu i uputi u Narodnu skupštinu bio je 1. novembar. Ustavne izuzetke treba koristiti štedljivo i obazrivo. Kada se očekuje od parlamenta da ih koristi, treba ih iskreno i potpuno obrazložiti, jer to nije prozorče kroz koje ćete se još jednom provući na svom putu u bekstvo od odgovornosti.

Potrebno je da obrazložite na valjan način koji će poštovati i dostojanstvo onih koji ovde odlučuju i onih koji su nas svojim glasovima doveli u parlament. Ako vaše kolege iz stranke na to pristaju, neka to bude njima na čast. Mi ćemo, budite sigurni u to, svaki put kada ovo budete ponovo pokušali na to ukazivati. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Zahvaljujem.

Ja ću danas govoriti o zaduživanju za potrebe rušenja Starog savskog mosta u Beogradu. Niko iz opozicije nije sporio da je potrebno izgraditi novi most, ali je svima potpuno jasno da se stari most uklanja, jer stoji na putu „Beograda na vodi“. Sami ste u obrazloženju zakona naveli da se to uklapa u viziju modernog Beograda. Zbog tog tzv. modernog Beograda već ste rušili u Savamali, izmestili ste železničku stanicu na mesto za koje većina Beograđana nije znala ni gde je, autobusku stanicu ste izmestili nigde, a privatnoj kompaniji dali ste besplatno da koristi kulturna dobra, kao što je zgrada Geozavoda i hotel „Bristol“.

Sada želite da srušite jedan od najvažnijih simbola antifašističke borbe u našoj zemlji. Ovaj most mora da opstane da bi naša i sve buduće generacije znale da je preko njega prešlo hiljade i hiljade ljudi koji su bili zatočeni u logoru na Sajmištu, a hiljade su istim putem voženi ka Jajincima u smrt. Pokušali ste na Odboru za finansije da spinujete i kažete da most treba srušiti zato što su ga izgradili nacisti. Ja bih dodala i domaći kolaboracionisti. Da li ćete uraditi isto sa svim što je građeno u toku okupacije? To je i Stari dvor i delovi Pionirskog grada, kao i kružni tok na Slaviji. Takođe, hoćete li rušiti i delove Kalemegdanske tvrđave zbog toga što su gradili Turci? A, da, to ste već planirali sa gondolom.

Istina je da most želite da srušite zato što bogatašima zaklanja pogled i zato što im smeta buka tramvaja koji prelaze preko njega. Šta je sledeće? Da li svi treba da se sklonimo da ne bismo smetali Beograđanima na vodi? „Beograd na vodi“ za nas je simbol ogromnih ekonomskih i socijalnih nejednakosti i simbol pljačke. Tražili smo anketni odbor o realizaciji ovog projekta, a ovaj vaš poslednji predlog samo pokazuje da smo bili u pravu. Objasnite građanima i građankama Srbije zašto treba otplaćuju zajam kojim se bogatašima iz „Beograda na vodi“ omogućava bolji pogled. Zahvaljujem.