Zahvaljujem.

Pa, hajde da krenemo od toga kako je uspešna reforma pravosuđa…

Tako je. Naravno, ovo je po amandmanu. Dakle, o tome najbolje govori koliko su dugovečni zakoni koje donosite, uključujući i Zakon o javnom tužilaštvu. Dakle, ljudi, vi ste Ustav izmenili da bi sproveli svoju reformu. Koliko vam je potrajala? Otprilike dve godine.

Dakle, 2023. godine, kada su usvajani ovde pravosudni zakoni ZLF za njih nije glasao i mi smo tada rekli da njima zadržavate onoliko kontrole koliko vam je potrebno da kontrolišete tužilaštva i sudovi. Kada su usvajani ovi nakaradni zakoni u januaru ove godine, ja sam govorila o tome šta je motivacija za njihovo donošenje, a to ste i sami kasnije potvrdili. Dakle, neko se drznuo da na optužnici stavlja ministarke i ministre. Tanaskovića, Momirovića i Vesića ste nekako i pustili, ali optužni predlog protiv Selakovića vas je zaista teško pogodio i opet ste onda zbog rešavanja vaših dnevno-političkih problemčića izvršili jednu novu kontaminaciju našeg pravnog sistema, a u ovom slučaju u Zakonu o javnom tužilaštvu i u tom zakonu ostavljate najviše tih brljotina na snazi pošto vam je to važno po svaku cenu.

E sada šta su uopšte ovde smetale vama odredbe o međunarodnoj saradnji, na šta se ovaj amandman odnosi i ako vam je to bilo u redu 2023. godine, kada ste se ovde dičili pravosudnim reformama, jer tada je bio cilj da zadržite taman toliko uticaj na pravosuđe koliko vam je potrebno. Između ostalog, taj svoj uticaj vršili ste preko vrhovne tužiteljke vaše drugarice Zagorke Dolovac koja je za samo tri godine od drugarice postala lažljivica i izdajnica.

Dakle, za vas je samostalnost javnog tužilaštva značilo, u stvari, samostalnu Zagorku Dolovac, koja za vas kontroliše čitavu tužilačku hijerarhiju, čuva vaše tajne i čuva vas na slobodi. Za vreme njenog mandata iznošene su, recimo, sumnje da je Siniša Mali prao novac, da je Vulinu tetka pozajmljivala pare za stan, da su fantomi

22/3 GD/JG

rušili u Sava mali, otkrivena je afera u "Krušiku", pao je helikopter. Ona je ćutala na sve te slučajeve, uključujući i slučajeve visoke korupcije koje su otkrivali novinari i organizacije. I ovaj zakon pa i ovo sada ograničavanje međunarodne saradnje po malo je poruka i njoj, a kada smo već kod međunarodne saradnje, ja ću podsetiti da je Dolovac, recimo, 2019. godine odlikovana ordenom Legije časti Francuske i to baš zbog međunarodne saradnje i zbog raznih nekih predmeta gde se Srbija dobro pokazala u saradnji sa Francuskim tužilaštvima. Tu su, između ostalog, i brojni slučajevi organizovanog kriminala koje vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, a gde su vremenom isplivala imena i vaših nekih finansijera i vaših bliskih saradnika.

Sada ja mogu samo da pretpostavim koliko je vas Zagorki čestitalo na tom prestižnom odlikovanju i ko je uopšte tada mogao da sanja da će i ona nakon pada nadstrešnice pokazati da malo može da radi i protiv vas, ne samo za vas i tako neće pokušati da zaustavi, recimo, hapšenje nekih neplaniranih osumnjičenih koji su trebali da ostanu nedodirljivi. Možda je videla da se bliži kraj i pokušala sama sebi da napravi odstupnicu. U krajnjoj liniji, to je za nas nebitno. Ovaj recimo član i ovaj amandman koji smo podneli je zapravo samo primer kako vi zarad rešavanja vaših problema, nameštanja i prikrivanja svojih dilova trajno kontaminirate pravni sistem ove zemlje. Zato će nakon vaše smene biti potrebne ne samo lisice, nego jedna velika metla. Ja znam mnogo kolega i koleginica pravnika i pravnica koji su spremni da se prihvate te metle i da očiste pravni sistem i od vaših leks specijalisa, od Beograda na vodi do Generalštaba i svih vaših, a i rezultata vaših Zagorki i svih vaših Stefanovića, a uskoro će to da se desi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Član 8. odnosi se u suštini na uvođenje tog tzv. mehanizma za sprečavanje blokiranja odlučivanja. Isti amandman podneli smo i na član 10. U suštini ovde se u isti rang stavljaju tzv. istaknuti pravnici koje bira Narodna skupština i koji su trenutno podložni očigledno političkim uticajima i izborni članovi Visokog saveta tužilaštva koji bi trebalo da čine većinu u skladu sa ustavnim odredbama.

E sad, mi smo u februaru 2023. godine ovde, kada su birani ti istaknuti pravnici i pravnice, govorili da su oni ta crvena linija SNS-a iza koje niste hteli da idete. Zajedno, u kombinaciji sa Zagorkom Dolovac i oni su toliko bili istaknuti da za većinu – posebno oni koji su sada u tužilačkom savetu – do tog izbora niko od pravnika i pravnica nije ni čuo, uključujući i ljude koji rade u pravosuđu. E sad, ovaj mehanizam koji sprečava blokiranje odlučivanja je Venecijanska komisija ocenila kao prihvatljiv, kao takav, ali ne istaknute pravnike, jer ne zna Venecijanska komisija koga ste vi ovde proglasili za istaknute pravnike.

Ja bih zbog toga htela da podsetim javnost, je l', šta smo mi ovde govorili kada su oni bili birani. Dakle, govorili smo i danas stojimo na tome da će oni biti kanal kroz koji vladajuća struktura prevashodno utiče na rad saveta, pa samim tim i na pravosuđe. Nisu se ti kandidati, je l', istakli toliko svojim karijerama, već zato što su ćutali na glavne korupcionaške afere vlasti i na ogromne nezakonitosti. Tu su bili profesori i profesorke pravnog fakulteta, a od kojih su neki potpisali podršku za kandidaturu Aleksandra Vučića, bio je tu pomoćnik direktora „Koridora“, službenica BIA, partner u advokatskoj kancelariji bivšeg ministra Vesića i sl. E sad, ključno je, nisu bile njihove biografije, već njihova dostojnost u zakonskom smislu, ali i u suštinskom. Ključno je bilo pitanje da li će oni, onda kada za to dođe vreme, da pokažu i društvenu odgovornost, da očuvaju samostalnost, nepristrasnost, integritet, u krajnjoj liniji – dostojanstvo, i postaraju se da se očuva poverenje u pravosuđe ili će prosto samo da sagnu glavu i da oćute.

Ja sam tada kolege profesore i profesorke pravnih fakulteta pitala, postavila sam im pitanje, da li će na bilo koji način reagovati na premeštanje tada zamenica tužioca u Višem javnom tužilaštvu, Bojana Savović i Jasmina Paunović, i da li razmišljaju da podrže svoje bivše studentkinje i svoje koleginice čija je samostalnost u tom slučaju bila narušena. I ti njihovi odgovori tada su potvrdili da je njima zapravo važno poverenje vladajuće većine i ništa drugo, jer takve neprimerene postupke su sami opravdavali ili nisu bili spremni da prosto žrtvuju tu funkciju i tu apanažu i privilegije koje uz to idu. Doduše, mi ni danas ne znamo kako je opljačkan EPS, je to nikada nećemo čuti od glavnog javnog tužioca Stefanovića.

Pitali smo tada istaknute pravnike i za dva minuta iz Doljevca. Pitali smo za otvorene pretnje sudijama koje su izricane ovde u Narodnoj skupštini. Pitali smo tada za lažni štrajk glađu Dragana Vučićevića. Nismo znali da će biti jedan novi za par godina. Pitali smo i za Savamalu. Iako im je bilo vidno neprijatno, oni nisu ustuknuli. Dakle, jeste da su rekli da nije bilo u redu to što se desilo u Savamali, ali o slomu pravne države ni govora, je l', moguće je, kažu, da je to dovelo do malog nepoverenja u pravosuđe, ali nije ni to sasvim sigurno i tako su nastavili i kada su izabrani u visoke pravosudne savete.

23/3 TĐ/MJ

Danas podnosimo ove amandmane zato što znamo, danas znamo, da će istaknuti pravnici biti iskorišćeni samo za dalje blokiranje ili guranje odluka koje odgovaraju izvršnoj vlasti, a u ovom slučaju će se to dešavati u Visokom savetu tužilaštva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pre svega htela bih da kažem da potpuno podržavam sve što je pre mene rekao kolega Pajić. Dakle, ne bih ni sama to bolje rekla. U vezi sa amandmanom na član 12. odnosno sa vašom namerom sa ovim članom 12. htela bih da kažem da je namera bila još malo odugovlačenja. Što bi ljudi rekli, po principu daj šta daš.

27/2 JD/MO

Dakle, kada se zbroje svi ovi rokovi koji su dati u članu 12. to znači još nekoliko meseci u kojima će prigovori protiv obaveznih uputstava opet biti u rukama hijerarhijski viših tužilaca, a ne Komisije Visokog saveta tužilaštva. Daću jedan vrlo slikovit primer koji pokazuje šta je u stvari vaša namera.

U noći 3. jula 2025. godine jedna policijska službenica čupala je za kosu studentkinju ispred Pravnog fakulteta u Beogradu u pokušaju da otključa njen telefon, prepoznavanjem lica i to su zabeležile kamere, što mobilnih telefona drugih učesnika protesta, takođe su ti snimci objavljeni u medijima. Dakle, svi su mogli vrlo jasno to da vide i da potvrde da je to očigledan slučaj policijske torture, odnosno jezikom Krivičnog zakonika, zlostavljanje i mučenje.

Beogradski centar za ljudska prava podneo je krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Postupajuća tužiteljka je sprovela postupak i utvrdila identitet osumnjičene policajke, Tanje Drobnjak, a drugi policijski službenici do danas nisu zvanično identifikovani. Tužiteljka je zatim podnela optužni akt protiv policajke, međutim, umesto da predmet bude prosleđen sudu stiglo je obavezno uputstvo glavnog javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva Ljubivoja Đorđevića i u tom obaveznom uputstvu se traži primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja. Dakle, policajka je mogla da uplati 400.000 dinara na račun oštećene ili u humanitarne svrhe i ako bi uplatila taj iznos, ona bi bila praktično oslobođena od krivičnog gonjenja, jer bi tužiteljka morala da odbaci krivičnu prijavu protiv nje.

Tužiteljka je onda podnela prigovor i pogodite kome je otišao taj prigovor? Glavnom javnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenadu Stefanoviću. Naravno, on je taj prigovor odbio. Oštećena studentkinja nažalost nema nikakvo delotvorno pravno sredstvo protiv takve odluke niti bilo ko drugi ima takvo pravno sredstvo.

Dakle, u predmetima o kojima se službena lica terete za torturu, dakle zlostavljanje i mučenje država ima obavezu da to istraži i da delotvorno sankcioniše ne samo zato što to traže međunarodni dokumenti nego zato što je to u skladu sa zdravim razumom. Umesto toga omogućava se zlostavljačima da kupe, praktično svoju nekažnjivost.

Šta više, ovo bi mogao da postane u ovih nekoliko meseci model za okončanje i drugih sličnih ali mnogobrojnih slučajeva policijske torture, posebno poslednjih godinu i po dana i da se utvrdi sistemska nekažnjivost zlostavljača među policajcima.

O tome govori činjenica da Tanja Drobnjak ne samo da nije suspendovana, nego je i unapređena nakon što je dala izjavu u Tužilaštvu.

Dakle, ovim rešenjem koje nam danas podmećete, dakle ne samo nama, nego i građanima i građankama Srbije, čak i ako se nađe tužilac ili tužiteljka koji su spremni da reaguju na nezakonita pritvaranja kakva i danas sprovodite i slučajeve policijske torture, koji su zaista postali uobičajeni u Srbiji, iza ćoška će ih sačekati neki Đorđević ili neki Stefanović i to će i dalje ostati nekažnjeno.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dakle, predloženi dnevni red nam je pompezno najavljen pre nekoliko dana kao nešto što će nas užasno približiti EU, ali kada pogledamo dnevni red čovek može da se zapita kako ste došli baš do ovih predloga. Kao da ste ih iz šešira izvlačili.

Generalno ništa nas ne približava bolje EU, nego kada za nacionalnog izvestioca za prava žrtava trgovine ljudima stavite čoveka za koga je još 2017. godine ovde govoreno da je držao striptiz klub zatvorenog tipa, a takođe abolirao „Linglong“ za trafiking, u stvari trgovinu vijetnamskim radnicima – tako je, to je Zoran Pašalić – inače najbolje vajbuje taj evropski put slika Pašalića u maskirnoj uniformi.

Ali, evo, pomoći ćemo ovo što predlažemo za dopunu dnevnog reda, zaista jeste na Evropskoj agendi i nalazi se do sada u svakom izveštaju Evropske komisije, verujem da vam je to poznato, a to bi bio zakon kojim bi se pravno uredio položaj istopolnih zajednica. Zašto se ovaj zakon do sada nije našao na dnevnom redu verovatno najbolje govori izjava predsednika Republike iz 2023. godine. Kaže on – dok sam predsednik neću potpisati ni zakon o istopolnim brakovima, niti zakon kojim će postojati neki treći rod gde niste muškarac ili žena, nema veze što to niko nije tražio, i kaže dalje – ja sam taj koji je kriv što taj zakon nije donet, što je tačno – napadajte mene, ne krivite Anu Brnabić, ona se za to zalaže, ja sam taj koji nije dozvolio.

Iz ovih izjava neko bi mogao da zaključi da je pravno uređenje istopolnih zajednica nešto nakaradno, a u stvari nakaradno je to što se ovde nekim ljudima, koji žive u zajednicama sa partnerkama i partnerima istog pola, ne dozvoljava da uživaju svoja Ustavom garantovana prava. U Srbiji je moguće da kada umre istopolni partner da partner ili partnerka ne može da ga identifikuje u mrtvačnici i ne može da ga nasledi. Može jedino ako zajedno zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju, ali kada tako stekne imovinu mora da plati porez. Srbija praktično ovim ljudima naplaćuje njihovu seksualnu orjentaciju.

Kada bi predsednik ovako pravna pitanja predstavljao, verujem da niko ne bi imao išta protiv usvajanja ovog zakona. To je politika Zeleno-levog fronta; to je bila politika Ne davimo Beograd; to je politika za koju ću se ja zalagati sve dok sam poslanica u ovoj Skupštini jer svi imaju pravo da biraju koga će zvati svojom porodicom i sa kim će uživati Ustavom garantovana prava. Hvala vam.

10/2 AL/VZ

Dobro. Kako nas je krenulo, možda i dođemo usvajanja.

Dakle, sazvali ste mesec i po dana otpočetka redovnog zasedanja sednicu. Prekidate, igrate se, pokušavate da prodate neka svoja tumačenja Poslovnika. Ali u suštini to je još jedan primer kako ste trajno kontaminirali pravni sistem Republike Srbije. A tipičan primer te SNS kontaminacije jesu autentična tumačenja koja ste koristili za razne zloupotrebe, dakle, za razne segmente svojih zločinačkih poduhvata.

Jedan od primera je, recimo, autentično tumačenje Zakona o sprečavanju korupcije kojim ste praktično izbrisali određeni broj svojih saradnika sa liste javnih funkcionera tako da sada ne moraju da prijavljuju imovinu i mogu mnogo lakše da kradu.

Drugi primer je autentično tumačenje tzv. leks specijalisa za Generalštab i to poslednje, kao i bežanje od rasprave o nepoverenju Vlade predstavlja u stvari pokušaj da pomognete svom stranačkom kolegi, okrivljenom Nikoli Selakoviću jer u zahtevu za nepoverenje Vladi piše da su kriminalci nedostojni da budu ministri. Inače ste zbog toga ovde i menjali pravosudne zakone jer se neko drznuo da hapsi ministre. Kriminalce treba hapsiti uvek, a posebno kada su ministri i ministarke.

Autentična tumačenja su generalno problematična zato što imaju retroaktivno dejstvo i mogu da utiču na postupke koji su u toku, što možemo da vidimo i u postupku protiv okrivljenog Selakovića, a takođe ne mogu neposredno i samostalno da se osporavaju pred Ustavnim sudom, i to ste prepoznali i onda ste, naravno, krenuli to naširoko da koristite za svoje malverzacije.

Dakle, zemlje u kojima postoji demokratska kontrola i u kojima postoji jaka sudska vlast, u kojima postoji jak ustavni sud, a ne poslušnički kao što postoji u Srbiji, autentična tumačenja ne postoje, i one zemlje koje su želele da postanu takve su tu praksu ukinule. I zbog toga smo u sklopu naših antikorupcijskih mera predložili i brisanje svih odredaba o autentičnim tumačenjima, i Zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika Narodne skupštine.

Na kraju ne mogu da svoje izlaganje ne završim sa jednom rečenicom koja nije moja, ali koja mi je ovih dana stalno u glavi – i ovo će se jednom lane zvati. Gde će tada biti Zeleno-levi front – to uopšte nije važno. U danu posle vaše smene sa vlasti biće užasno mnogo posla na raščišćavanju te pravne kontaminacije. I mi ćemo biti tu u bilo kom svojstvu jer smo se mi za to prijavili i to jedino što nam je važno. A uspeh onih koji budu došli na vlast posle vas meriće se brojem onih od vas koji će završiti sa lisicama iza rešetaka.

Zahvaljujem.

Da se vratimo na dnevni red. Ja ću govoriti o tzv. setu pravosudnih zakona koji su na dnevnom redu. U stvari je ovo negde i nastavak mog izlaganja na jednoj od

20/2 GD/JG

prethodnih sednica kada je usvojen nakaradni Zakon o Generalštabu. Dakle, to je bio pokušaj da se nešto ekstra zaradi i da se neko abolira za krivično delo falsifikovanja i tada sam govorila o svemu onome što je SNS nepovratno zaprljala u ovoj zemlji, ali suština je u tome da je vaša delatnost u parlamentu nepovratno kontaminirala pravni sistem Srbije i to nastavljate.

Do sada ste to uglavnom radili zbog ličnog bogaćenja, a sada uvodite sistemske promene radi ličnih obračuna.

Pre četiri godine izmenjen je Ustav. Pre tačno tri godine birani su ovde istaknuti pravnici i tada prosto nije bilo poslanika ili poslanice vlasti koji nisu ovde izricali hvalospeve na račun venecijanske komisije. Dakle, puna su usta bila pohvala za Venecijansku komisiju i za vas same, kao i činjenicu da je Evropska komisija takođe dala zeleno svetlo za usvajanje tih zakona.

Četiri godine kasnije, dakle, kada treba da dođe misija Evropskog parlamenta, svi ste u fazonu – samo tetki lek da odnesem. Zna se šta je stav Zeleno-levog fronta i o toj vašoj pravosudnoj reformi, ali i o prethodnoj reformi iz 2009. godine. Što se vas tiče, vi ste u tim zakonima ostavili taman toliko uticaja koliko vam je bilo potrebno da kontrolišete pravosuđe, ali su se sada stvari promenile. Tada vam je bilo važno mišljenje Venecijanske komisije, mišljenje Evropske komisije, a sada niste ni pitali Venecijansku komisiju, iako su neki od predloga u direktnoj suprotnosti sa tadašnjim mišljenjima Komisije.

Što se tiče Evropske komisije, nju takođe niste pitali, ali ona vam je rekla da se ne igrate, posebno sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i da ne pomišljate na ukidanje posebnog tužilaštva. U saopštenju stoji, između ostalog, Komisija pažljivo prati razvoj situacije u pravosuđu u Srbiji. Dakle, u prevodu – samo vas gledamo.

Mnogi su ovde govorili o tome da se sistemske izmene ovde sada guraju bez javne rasprave. Nije sporno da može svaki poslanik, poslanica da predloži zakon. To radimo i mi, pa naši predlozi nikad ne dolaze na dnevni red.

Nije sporno ni da vas zakon ne obavezuje da sprovedete javnu raspravu, ali kolega je mogao kao predsednik Odbora za pravosuđe, recimo, da zakaže javno slušanje, pa da svi mogu da kažu šta misle o tome. Suština je da izbegavate javnu raspravu. Mogla je predsednica da se obrati Venecijanskoj komisiji, da pita da li je ovo što smo namerili da menjamo u redu. Bilo bi prirodno da sistemske izmene pravosudnih zakona dolaze od Ministarstva pravde, da se konsultuju svi zainteresovani. Međutim, niti ovde imamo nekog pravog ministra pravde. On uglavnom sedi i razmišlja o tome šta da učini sa svojom nevidljivošću, da li da je upotrebi na strani dobra ili na strani zla.

Dakle, ovde se sistemski zakoni, još jednom ću reći, menjaju isključivo radi ličnih obračuna i to mogu da rade ili samo potpuni diletanti ili ozbiljni kriminalci u nameri da izbegnu zatvor. Vi svakako ispunjavate uslove za obe ove kategorije.

Bilo bi najpametnije da se ovi predlozi zakona povuku, ali s obzirom na to da vi to verovatno nećete učiniti, mi smo podneli amandmane kojima se zapravo predlaže brisanje gotovo svih predloženih izmena.

Zeleno-levi front takođe neće ovde braniti Zagorku Dolovac. To je osoba koja godinama aktivno podržava vaše kriminalne aktivnosti i apsolutno nas ne zanima kako je došlo do toga da je Dolovac od najbolje drugarice postala lažljivica, ali ću podsetiti građane i građanke Srbije kako su ovde neki poslanici vlasti govorili o Dolovac kada je bila birana za vrhovnu javnu tužiteljku. Dakle, citiram: „Ovde smo čuli iz izlaganja nešto o biografiji gospođe Dolovac, čuli smo reference, čuli smo mnogo kvalitetnih podataka, ali nažalost u poslednje vreme proteklih nekoliko godina

20/3 GD/JG

gospođa Dolovac je izložena jednoj svojevrsnoj kampanji, mučnoj kampanji koja je izazvana samo time što valjda ta žena ne želi da se bavi politikom, ne želi da učestvuje u dnevno-političkom obračunu jednog dela opozicije“, bla-bla-bla, bla-bla-bla.

U ovoj zgradi, takođe, ste štitili da ne bi odgovarala na novinarska pitanja, na pitanja šire javnosti. Takođe neću braniti ni Mladena Nenadića, neću braniti ni druge tužitelje i tužiteljke koje ovih dana napadate. To nije tema za parlament.

21/1 AL/IR 13.25 – 13.35

Mi smo naše primedbe na rad tužilaštava uvek javno iznosili, pre svega zbog nereagovanja na brojne krivične prijave koje smo podnosili. Ja ću pomenuti samo neke. Recimo, moj kolega Dobrica Veselinović i moj kolega Robert Kozma još su 2021. godine Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv vašeg plaćenika Miše Vacića podneli krivičnu prijavu zbog povreda ugleda, zbog rasne, verske i nacionalne i druge pripadnosti. To, inače, stalno radi.

Godine 2022. kada smo postali narodni poslanici podneli smo krivičnu prijavu zbog sakrivanja narodne inicijative, koju je potpisalo više od 30.000 građana protiv dva predsednika Narodne skupštine, dva generalna sekretara. To je takođe u nečijoj fioci.

Godine 2023. zbog kupovine glasova od strane SNS preko kol centra, samo se smejte, jer ko se poslednji smeje najslađe se smeje, kao što kažu.

Godine 2023. je takođe zbog falsifikovanja „Službenog lista“ Beograda u vezi sa rezultatima beogradskih izbora.

Godine 2024. zbog malverzacije sa biračkim spiskom i zbog onemogućavanja uvida u izborni materijal nakon izbora lokalnih na Novom Beogradu.

Dakle, sve te krivične prijave i dalje stoje u tužilaštvima, a vi treba da se zapitate kad će neko da ih izvuče iz fioke.

Dakle, ono za šta se mi zalažemo jeste samostalnost javnog tužilaštva i to traže i pobunjeni građani i građanke. Ako želimo da menjamo sistem, ako želimo da institucije funkcionišu, onda treba da branimo ideju samostalnosti javnog tužilaštva, ali i da insistiramo na odgovornosti onih tužilaca i tužiteljki koji su u sprezi sa kriminalnom organizacijom, bilo da je ona na vlasti ili nije.

Nažalost, kao što su i neki drugi rekli i ovde se još uvek nije oglasilo ni Visoki savet sudstva, ni Visoki savet tužilaštva, pa ni najveće sudijske i tužilačke organizacije. Oglasilo se Udruženje „Odbranimo struku“, koje ovde već nekoliko godina jedino otvoreno govori o problemima o pravosuđu.

Hajde da vidimo kako je u stvari do ovoga došlo? Kako je sve počelo? Počelo je u suštini negde krajem novembra krajem 2025. godine, kada se Javno tužilaštvo za organizovani kriminal prvi put obratilo javnosti u vezi sa konkretnim pritiscima koje trpi u dva predmeta prvenstveno. To su takozvani predmeti - nastrešnica Generalštab i takođe obavestilo javnost o sabotaži ili opstrukciji od strane policije, Poreske uprave, Uprave za sprečavanje novca itd.

Ali, glavni izvor pritiska sedi ovde danas u Skupštini i o tome govori optužni predlog od 15. decembra 2025. godine, gde se kao okrivljeni pominje ministar kulture i nekoliko njegovih saučesnika. Oni se terete za krivično delo zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave. To je sve u redu. Prema pravilima krivičnog postupka kriminalci mogu da se brane onako kako smatraju da treba zajedno sa svojim pravnim timovima, ali to treba da rade, da kažem, u slobodno vreme, dakle, ne zloupotrebljavajući funkciju ministra, svako ne u Narodnoj skupštini, ali takođe ni u medijima gde se pojavljuju kao ministri i ne treba da prete, ne treba da vređaju tužioce, jer to nije način prosto da se oslobode od krivičnog gonjenje.

Na kraju, reći ću nešto detaljnije o samim konkretnim predlozima iz ovih pet predloga zakona. Moje kolege i koleginice će detaljnije govoriti o tome kasnije.

Dakle, mi ovde imamo jedan bućkuriš kojim se sad nekima nešto daje, nekom se nešto oduzima, a malo se i manifestuje kolika je snaga ekonomskog tigra i onda u zemlji u kojoj ne može da se očisti ulica od snega i leda, ili ljudi danima nemaju struju, nema fiziološkog rastvora, treba nam četvrti osnovni sud za Surčin.

21/2 AL/IR

Pošto nismo na kraju čuli ko su ovde članovi renomiranog pravnog tima koji je radio na ovim zakonima, ono što javnost vidi je u stvari da je lik iz šatora doneo na Pisarnicu Narodne skupštine pet zakona i mi danas o njima raspravljamo.

Što se tiče pojedinačno zakona, Zakonom o sudijama produžava se mandat predsednika sudova i time se u suštini omogućava da predsednici sudova nastave da disciplinuju sudije, što neki rade već deceniju, a sa ovim izmenama taj period bi još mogao da se produži. To posebno imajući u vidu predstojeće izbore za Visoki savet sudstva.

Što se tiče tri zakona koja se odnose na tužilaštva, ovde se očigledno slabi uticaj Vrhovnog tužilaštva, jača se uloga nekih glavnih tužilaca u nižim tužilaštvima i te su mere ciljane. Nešto se oduzima od Dolovac, daje ste Stefanoviću. Mada, verovatno će se neki drugi koji su lojalni režimu okoristiti.

Ukida se Komisija za prigovore koja onemogućava tužiocima zapravo da efikasno se štite od nekih nezakonitih pritisaka koje bi eventualno trpeli ili politički motivisanih naloga. Podređuje se posebni Tužilac za visokotehnološki kriminal Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, iako bi trebalo da se bavi predmetima na čitavoj teritoriji Srbije.

Dakle, negde možemo to i da pojednostavimo, kada nismo uspeli da ukinemo TOK, ajde bar nešto da ukinemo pa neka bude i taj Tužilac za visokotehnološki kriminal, odnosno da ga stavimo pod kontrolu tog našeg nekog čoveka u Višem javnom tužilaštvu.

Inače, ovo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nije uspevalo godinama da odgovorimo recimo izazovima povećanog digitalnog nasilja nad ženama, ali pretpostavljam da to nije bio motiv za ove organizacione promene, da je to suštinski kontrola pobunjenog dela društva, odnosno nekakve represivne mere koje će uslediti u budućnosti.

Bilo je reči i o sputavanju Vrhovnog javnog tužilaštva u sprovođenju aktivnosti međunarodne saradnje. Ja ću samo reći da Vrhovno tužilaštvo od marta 2020. godine, kada ste vi takođe bili na vlasti, ima Kancelariju za vezu u „Evrodžastu“. Tada vam nije smetala ni kontrola, niti uticaj stranih sila ili centara moći, a mnoge od nas ovde, verujem, 2020. takođe je iznenadila vest da je Zagorka Dolovac dobila orden Legije časti, najviše francusko odlikovanje. Vas verovatno nije iznenadilo. Pretpostavljam da su neki i čestitali lično, a da Srbija ima recimo potpisane sporazume sa Francuskom još iz 2013. i 2016. iz oblasti zajedničkih istražnih timova i borbi protiv organizovanog kriminala. Dakle, tada nije smetalo, a sada odjednom ne valja.

Konačno, kada su se građani i građanke pitali šta se radi za vreme kontra štrajka glađu, dok se sedi ispred Narodne skupštine u šatoru, ispred ulaza, uglavnom se sedi i promišlja se mreža sudova i tužilaštava. To je onako najbolja zanimacija.

Vidimo da se osniva četvrti osnovni sud koji bi trebalo da bude u funkciji tog projekta EKSPO 2027 i tu verovatno mogu da se rasporede oni koji su pouzdane sudije, pouzdani tužioci s obzirom na to da ovaj projekat ima visoki potencijal za korupciju i sumnjivog je kvaliteta kada je u pitanju građenje.

Zašto recimo Kosjerić ili Surdulica, zašto ne na primer Ivanjica ili na primer zašto ne Bujanovac i Preševo, zašto ne Tutin i Sjenica? Evo kolege narodni poslanici iz SDA i PDD su već 2023. i 2024. godine, evo sad su i amandmane podneli, predlagali. Zašto građanima Sjenice i Tutina ili Preševa i Bujanovca da se ne vrati njima oteto pravosuđe? Što samo ovima, da tako kažem, u drugim delovima Srbije?

21/3 AL/IR

Da rezimiram, dakle, Zeleno-levi front svakako neće glasati za ove zakone. Podneli smo amandmane. Očekujemo da ih detaljno pogledate. Očekujemo vaš odgovor, a oni će u narednim danima biti obrazloženi od strane mojih koleginica i kolega.

Hvala.

Neko bi pomislio sad da sam ja 2009. godine bila ministarka pravde. Mislim, možda je i moglo da se desi, ja sam u to vreme bila asistentkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta Union i bila sam u nekom trenutku i na porodiljskom odsustvu. Da, to je privatni fakultet.

Što se tiče lisica, očigledno je ko se ovde prepoznao. Nama trebaju te lisice, s obzirom na to da su one simbol onoga što će vama svima da sledi, a to je hapšenje i dugotrajne zatvorske kazne. Ali hajde da se osvrnemo i na ovu krivičnu prijavu našu protiv predsednika SNS-a i vaših saradnika. Dakle, nije problem sam kol-centar, problem je što ste preko tog kol-centra kupovali glasove, o tome postoje

22/3 MZ/MJ

istraživački tekstovi CINS-a i postoji naša krivična prijava, koja da tu nema ničega bi verovatno bila bez problema odbačena, ali nije. Još uvek je u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu i, koliko mi znamo, prikupljaju se obaveštenja. Dakle, da je tu sve čisto, verovatno bi tužilaštvo reklo da je sve u redu.

23/1 JJ/MP 13.45 - 13.55

Što se tiče finansiranja Zeleno – levog fronta, izvolite pogledajte izveštaj Državne revizorske institucije o našem funkcionisanju i našem finansiranju, sve je besprekorno čisto.

Na kraju, nije sporno da su raniji zakoni predviđali jednu stvar, ovi iz 2023. godine nešto drugo, ali ko je izglasao sve te zakone? Dakle, da li je to bilo kada sam ja bila ministarka pa predlagala ili je bilo onda kada ste vi progurali izmenu Ustava, izmene svih pravosudnih zakona, a to vam pohvalila Venecijanska komisija i Evropska komisija vam dala pozitivno mišljenje u Izveštaju te godine.

Hajde da vidimo šta će biti u sledećem godišnjem izveštaju, kako će ista ta Evropska komisija da se osvrne, biće lisica za vas, to vam ne gine. Toliko. Hvala.

Hvala.

Zeleno-levi front podneo je Predlog zakona o građanskom partnerstvu. Podsećamo i danas da je krajnje vreme da se ljudima koji žive u zajednicama života sa partnerima i partnerkama istog pola, odnosno koji žive u ovim porodicama omogući da ostvaruju sva prava koja su Ustavom garantovana građanima i građankama Srbije.

Za nas je ovo pitanje ljudskih prava. Mi podržavamo izjednačavanje LGBTA+ osoba u svim pravima – zaštitu od diskriminacije i pre svega zaštitu od nasilja kojom su u svakodnevno često nekažnjeno izložene. Ne samo da institucije ne štite ljude od torture, nego ni ne sankcionišu one u svojim redovima koji to čine. Više od 50% LGBTA+ osoba u Srbiji živi u nekom obliku partnerstva, a izjavili su da bi registrovali to partnerstvo ako bi to bilo pravno moguće. Mi verujemo da su društveni tretman i zajamčenost prava LGBTA+ osoba mera slobode svih u društvu.

Biće sigurno onih, čak i među protivnicima režima, koji će reći da nije vreme za ovaj zakon, da postoje važnije teme. U Srbiji su LGBTA+ osobe su oduvek među najviše diskriminisanim osobama. Kada će doći vreme da govorimo i o njihovim pravima. Mi ovde predstavljamo građane i građanke Srbije, sve građane i građanke i naša je obaveza da štitimo sve koji su obespravljeni.

Prošlog meseca ovde je samo 26 poslanika i poslanica glasalo da se predlog uopšte nađe na dnevnom redu, odnosno to nije bilo dovoljno čak ni da se razgovara o tome da li ovi ljudi zaslužuju da u Srbiji žive kao porodice. Ta homofobna parlamentarna većina moraće ipak da sasluša bar u ova tri minuta, koliko ja imam da obrazložim predlog za dopunu dnevnog reda, i to će biti tako sve dok ovaj zakon ne dođe na dnevni red.

Prošli put sam postavila pitanje predsednici parlamenta – do kada će joj njena lična privilegovana pozicija biti dovoljna da predlog ovog zakona ne stavi sama na dnevni red parlamenta? Pokazalo se očigledno da ona nema dovoljno uticaja ni u svojoj poslaničkoj grupi, podržala su je još dvojica kolega iz poslaničke grupe, možda i slučajno, to tek treba da utvrdimo, a koalicioni partnere ne bih ni da pominjem.

Danas bih onda da pitam šefa najveće parlamentarne poslaničke grupe – gospodine Jovanov, od koga stiže naređenje da se ne glasa za ovaj predlog da on dođe na dnevni red? Kod koga je zvonce kada su u pitanju istopolne zajednice u Srbiji. Hvala.

12/3 TĐ/MJ

Zahvaljujem.

Budimo realni, Ustavni sud je previše daleko od građana i građanki Srbije. Većina njih ne zna šta su nadležnosti Ustavnog suda, niti može igde i da vidi, osim možda kolege Petrova, živog sudiju Ustavnog suda. Ali, ajde da navedemo među brojnim nadležnostima suda verovatno dve su najvažnije. Jedna je da je Ustavni sud čuvar ustavnosti i zakonitosti i da treba da reaguje kada se donose neustavni zakoni i kada se donose neustavne uredbe i drugi opšti akti izvršne vlasti. S druge strane, on je zaštitnik ljudskih prava. Dakle, treba da odlučuje o ustavnim žalbama, kada je podnose građani koji nisu uspeli svoja prava da zaštite pred domaćim sudovima i drugim postupcima. Kao takav, dakle njegov bi zadatak trebalo da bude da svakodnevno se suprotstavlja samovolji apsolutno svake vlasti i zato bi u njemu trebalo da sedi 15 zaista najistaknutijih pravnika i pravnica koje ova zemlja ima u određenom trenutku.

Istini za volju, naš Ustavni sud nije se direktno suprotstavljao donosiocima odluka iz izvršne vlasti, čak ni u periodu prvog mandata od 2007. do 2016. godine, ali ipak je doneo nekoliko važnih odluka. Od 2016. godine, kada se prevashodno vi bavite izborom sudija, naprednjačka većina je izabrala u Ustavni sud ljude koji su drastično promenili praksu.

Dakle, danas takođe većina građana i građanki ne zna ko su ljudi koji u poslednjih devet godina obavljaju ove važne poslove, a oni su uljuljkani u svoje anonimnosti i podržani dosta velikim platama, ali zato izabrali da ne reaguju na činjenicu da je SNS trajno kontaminirala naš pravni sistem donoseći kako zakone, tako i različite akte Vlade po svom nahođenju kršeći time osnovne principe podele vlasti i gazeći bezobzirno ustavne garancije ljudskih prava znajući da u Ustavnom sudu, ali i drugde sede neki njihovi ljudi.

Hajde da vidimo šta Ustavni sud nije radio. Mi smo kao poslanici i poslanice Zeleno-levog fronta, ali i ranije kao aktivisti i aktivistikinje podnosili brojne zahteve, inicijative i predloge. Trenutno je pred Ustavnim sudom preko 44.000 predmeta. Nakon izbora u decembru 2023. godine podneti su zahtevi za poništavanje čitavog izbornog procesa na sva tri nivou. Dakle, parlamentarnih, pokrajinskih, beogradskih izbora. Iste godine podneto je osam ustavnih žalbi građana i građanki čije ste potpise vi falsifikovali da biste na beogradskim izborima podržali svoje fantomske liste.

Isto smo učinili i nakon izbora juna 2024. godine. Čuli smo na televiziji da je Predlog odluke sačinjen, ali sudije ne smeju da ga objave.

25/3 GD/MT

Takođe, pomenuto je već da je podneta ustavna žalba u decembru 2024. godine od strane skoro trećine narodnih poslanika i narodnih poslanica zbog toga što predsednica parlamenta nije na dnevni red stavila predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi iako je na to bila obavezna.

Ali, ajde da ne uzimamo u obzir samo te postupke koji se tiču funkcionisanja političkih institucija, da vidimo kako se Ustavni sud ophodi prema predmetima u kojima se radi o životima običnog, obespravljenog, osiromašenog građanina ili građanke Srbije.

26/1 TĐ/LŽ 15.25 – 15.35

Takođe, isto se desilo kada je firma „RIO Sava“ podnela inicijativu za ocenu ustavnosti uredbe Vlade, a takođe brzom brzinom je takođe stavljen van snage jedan pravilnik Univerziteta u Beogradu kada je to išlo u prilog opstanku plagiranog doktorata Siniše Malog.

Takođe, nije bio ni problem da se suspenduje Zakon o rodnoj ravnopravnosti i da se tako stane na stranu lične mizogine agende Zorana Pašalića. Suspenzijom ovog zakona, inače, su suspendovane i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Konačno, hajde da se osvrnemo i na listu kandidata i kandidatkinja. Zeleno-levi front će podržati jedinog kandidata za kog smo sigurni da nije u direktnoj vezi sa SNS i sigurni smo da ne bi oćutao na kršenje Ustava i zakona koji dolaze od nje. To je kolega Mihajlo Pavlović koga je predložila poslanička grupa PSG-SDA-PDD. Kolega Pavlović je dokazani borac za ljudska prava, kako pred domaćim sudovima, tako i pred Evropskim sudom za ljudska prava, jer je zastupao mnoge obespravljene građane i građanke Srbije. On je tužio i Ministarstvo unutrašnjih poslova zbog ne reagovanja na ovaj nelegalni kamp ispred Narodne skupštine gde su rado viđeni gosti i neki od vaših kandidata za sudije Ustavnog suda. Takođe je na sudu dobio Pravosudnu akademiju, i to onda kada je direktor bio sadašnji ministar pravde, i to zamislite zbog krađe intelektualne svojine. Takav sudija Ustavnog suda nama treba. Dakle, osoba koja se ne ustručava da stane nasuprot nosilaca vlasti u zaštitu slabijih.

Što se tiče ostalih, oni zaista nisu istaknuti pravnici. Većina istaknutih pravnika u ovoj državi ne želi da učestvuje u ovoj proceduri, ne žele da ih vi izglasavate ili da ih predsednik Republike na to mesto postavlja, ali ostali ljudi koje ste vi predložili, sasvim nam je jasno, tu treba da obezbede kontinuitet rada Ustavnog suda onako kako je on funkcionisao do sada. Dakle, oni su se isticali u nekim drugim stvarima.

Ja bih sve ove kandidate podelila u tri grupe. Imamo pre svega sadašnje sudije Ustavnog suda, pre svega predsednicu Ustavnog suda za koju ste ovde menjali Zakon o Ustavnom sudu, a da bi mogla da ostane i nakon ispunjenja uslova za starosnu penziju. Inače, ona se u javnosti može videti čak i manje od Zagorke Dolovac, ako je to uopšte moguće. Dakle, niko ne zna kako izgleda. Tu su i Tatjana Đurkić i Dragana Kolarić i za njih govore ovi rezultati koje sam već navela.

Drugu grupu čine sad raznorazni ljudi, a među njima su bivši ministri i ministarke i drugi koji su u direktnoj vezi sa SNS, bilo kao potpisnici podrške Aleksandru Vučiću ili na neki drugi način. Tu je Zoran Lončar, inače pripadnik bivšeg režima, očigledno vama prihvatljiv. Tu je Maja Popović. Dakle, osoba koja je, dok je bila ministarka pravde, sa velikim ubeđenjem govorila o smrtnoj kazni, iako ona u Srbiji ne postoji praktično od ratifikacije Evropske konvencije o ljudskim pravima. Takođe nam je ovde u sali Narodne skupštine negirala pojam femicida i kao ministarka pravde nije učinila ništa da ubijanje žena u Srbiji prestane. Juče se u Leskovcu dogodio 16 femicid, koliko znamo. Dakle, muškarac je ubodima oštrim predmetom ubio partnerku na ulici. Toliko o ne postojanju femicida.

Na listi su tu i Nikola Banjac, bivši savetnik Miloša Vučevića, Bojan Tubić, posetilac „ćacilenda“, izvinjavam se, takođe obožavatelj Miloša Vučevića, a na drugim mestima pokazale su se, recimo, prof. Jelena Vučković, istaknuta pravnica SNS, koju ste ovde izabrali za Visoki savet sudstva, da bi tamo glasala na zvonce ili da se eventualno ne bi pojavila kad vama ne odgovara da se pojavi, a npr. kada Visoki savet sudstva konačno bojažljivo odluči da se suprotstavi pritiscima u vezi sa izmenama Zakona o sudijama.

26/2 TĐ/LŽ

Naravno, pomenuta je već i sudija Butović iz Novog Sada, ukinula pritvor Vesiću, oslobodila Koluviju, obustavila postupak protiv Nemanje Aleksića, jednog od omiljenih SNS advokata.

Među potpisnicima podrške tu su recimo i Rabrenović i Rapajić. Ja bih sa ovog mesta postavila pitanje predsedniku Republike – da li zna ko je Milan Rapajić, osim što mu je potpisao podršku 2023. godine? Možda je manje poznato da je 2006. godine gospodin Rapajić doveden u vezu sa paljenjem automobila profesorke Marije Draškić zbog toga što je smatrao da je ona kriva što nije izabran u zvanje asistenta-pripravnika na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dakle, nezadovoljan odluku Nastavno-naučnog veća, besomučno je uznemiravao profesorku telefonom, a o čemu je ona lično svedočila. Da li je to osoba koja treba da bude sudija Ustavnog suda?

Čak i oni koji su se beskrajno trudili da se nikome javno ne zamere, pre svega vladajućoj stranci, nisu prestali da rade na državnim projektima i njima se može pronaći nešto u ranijim fazama biografije. Tako je npr. kolega Milovanović sa Pravnog fakulteta u Beogradu, kao asistent, bio jedan od petoro ljudi na katedri koji su podržali nezakonit izbor Vojislava Šešelja za profesora Pravnog fakulteta, a kada je koristeći položaj potpredsednika Vlade došao do univerzitetskog zvanja.

Treću grupu, konačno, čine one koje ja zovem nezamerači, nezameračice, a to su ljudi koji se 13 godina nisu oglašavali. Dakle, nismo mogli od njih da čujemo ništa, niti o neustavnim zakonima koje je ova Skupština usvajala, niti o teškim povredama ljudskih prava, niti su o tome pisali, niti su o tome javno govorili. Dakle, ćutali su i čekali i njihovo vreme je konačno došlo.

Kao što sam rekla, ovi ljudi će svakako obezbediti kontinuitet rada Ustavnog suda za račun SNS, ali je pitanje do kada. Ljudi koji se ovako lako prodaju, lako i prelete, odmetnu se, osamostale se i, nažalost, od prvog izbora saziva Ustavnog suda stvoreno je ovde uverenje da sudije Ustavnog suda imenuju političke stranke i da oni njima odgovaraju. Vi ste tu praksu produbili i utemeljili.

Međutim, i danas se verovatno pitate, kada ste u žalosti zbog neuspeha projekta Generalštab, koliko je onih za koje ste mislili da su vaši ili da neće reagovati kada im pripretite u tužilaštvima, u sudovima, u drugim institucijama. Šta će biti kada svi oni počnu da pišu optužne predloge, da pokreću postupke kontrole? Pitanje je – kako će pobunjeni građani i građanke da postupe jednom kada osvoje vlast i da li će njihovi predstavnici krenuti u masovna razrešenja odgovornih i njihovog uklanjanja sa javnih funkcija?

Što se Zeleno-levog fronta tiče, to je nesporno. Spisak nedela prethodnog saziva Ustavnog suda već postoji, a neka ova današnja rasprava posluži kao početak evidencije za nove sudije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Hajde, da nekako sumiramo ovo ono što su kolege govorile. Dakle, koju priču danas prodajete ovde? Dakle, problem je mlađi savetnik. Stvarno. Problem su uslovi za savetnička mesta u državnoj upravi. Ne. Problem je stranačko zapošljavanje. Problem su ljudi koji rade na ugovore o privremenim i povremenim poslovima nezakonito, problem su službenici na položaju u v.d. statusu. Dakle, koliko njih ima sa nezakonitim ugovorima? Što nam to niste pobrali? Što te procente nemamo u obrazloženju zakona?

Postavljeno je više puta pitanje gde je ovde ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Ja mogu da pitam i gde je premijer? Da li je primetio koliko je rešenja o postavljenju na položaje pomoćnika ministara i drugih državnih službenika, pa možda i nekih koji sede ovde danas predstavljajući Vladu, u v.d. statusu?

U Izveštaju Evropske Komisije piše da je samo u septembru 2025. godine tih rešenja bilo preko 60%. Dakle, nemojte ovde prodavati građanima i građankama praznu priču o tome da imate premalo mlađih savetnika, da nemate pripravnika. Ko bi se i prijavio da bude pripravnik, kada zna šta sve treba da radi u državnoj upravi?

Hajde da ne bude da se mi pozivamo samo na izveštaje Evropske Komisije, OECD-a, jel, pošto smo već poznati strani plaćenici, hajde da vidimo šta kaže Državna revizorska institucija. Evo Izveštaj iz septembra 2024. godine o angažovanju fizičkih lica van radnog odnosa u ministarstvima. Ovaj Izveštaj pokriva Ministarstvo državne uprave gde ima konstantno preko 30 ljudi koji rade na ugovore, u Ministarstvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture u konstantnom je porastu taj broj, sada je negde preko 160, i Ministarstvo zdravlja gde ih ima skoro 60. Šta ćemo sa tim podacima?

Pa evo, recimo, sad mene niko ni ne sluša. Ministri i ovde državni sekretari se nešto domunđavaju ili im je to nepoznat podatak. Hoće li se neko javiti? Može kolega iz Ministarstva finansija. Možda on ima neku informaciju. Toliko za sada.

Hvala.

Ista pitanja. Dakle, ponovićemo ponovo. Gde je resorna ministarka, gde je premijer? Možda može predsednica Narodne skupštine da nam odgovori, možda su se njoj javili gde su zauzeti, ali opet dolazi predsednik Konga ili neke druge afričke države da razmenjujemo iskustva o tome kako više para ukrasti na korupcionaškim projektima.

Dakle, ja ću reći šta je ova država dobila kao komentar Evropske komisije u poslednjem izveštaju, a u vezi sa zapošljavanjem državnih službenika. Piše – oko 10% svih državnih službenika zapošljava se na određeno vreme, što je, jel, zakonski izuzetak i u najvećom broju slučajeva, i u ovom broju, je nezakonito, još uvek bez obaveze da prođu konkurs. Nama ovde govorite o tome da su preteški uslovi za savetnike, da nema dovoljno mlađih referenata. Gde to? Na kom konkursu kada ne sprovodite konkurse? Donošenje zakonske odredbe o tome je ponovo odloženo i zakazano za januar 2026. godine. Zašto?

Govorimo ovde o digitalizaciji, o sprovođenju, ne znam kakvih, modernih reformi. Ne sprovode se konkursi. U kojoj to državi vi živite, jel, pa ste ovde došli nama da zamazujete oči sa nekakvim zakonskim izmenama. Ne morate uopšte da menjate zakon ako radite sve kao što ste radili do sada.

Što se tiče državnih službenika na višim položajima, nedostatak transparentnosti u imenovanju kandidata koji preporučuje visoki službenički savet, većina rukovodećih pozicija, 62% u septembru 2025. godine, i dalje je popunjen vršiocima dužnosti. Dva su potencijalna razloga za to – ili hoćete da ih držite ucenjenim, pa im stalno produžavate na tri ili šest meseci, ili su toliko nesposobni da ni jedan uslov ne ispunjavaju, pa ne možete da ih zaposlite onako kako treba, nego ih držite u v.d. statusu.

Toliko je nepoštovanje dok ovde govore narodni poslanici. Ministri i ministarke, ne znam, verovatno neki tračevi sa sednica Vlade prepričavaju, umesto da dobijemo nekakav odgovor. Ako nema premijera, ako nema ministarke, dovedite nekog ko može da nam da odgovore na pitanja.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman odnosi se na sredstva predviđena za plate sudija Ustavnog suda. Predlog je da se sva ta sredstva prebace na pružanje besplatne pravne pomoći građanima i građankama Srbije, koji su svakog dana sve siromašniji i sve obespravljeniji.

S druge strane, građani ne vide da Ustavni sud radi za njih da isključivo radi za interese vladajuće stranke. Međutim, o sudijama Ustavnog suda raspravljaćemo verovatno na sledećoj sednici konačno ste prošlog petka otkrili ko su vaši kandidati za novi sastav Ustavnog suda, nije samo jasno da li se vi više stidite njih ili oni vas.

Što se nas tiče u ovom trenutku jedini kandidat koji nije povezan sa kriminalnom hobotnicom SNS je kolega Mihajlo Pavlović i njegovu kandidaturu ćemo podržati.

Juče u Mionici opet neke ustavno-pravne teme, još jedan batinaški javni skup koji je policija satima nije smela da prekine i u tom kontekstu ponavljamo pitanje prošle nedelje – gde je Dačići i zašto ne dođe da se obrati narodnim poslanicama i narodnim poslanicima, da objasni građanima i građankama Srbije na čijoj je strani policija?

Da nije možda da još uvek sabira utiske sa večere sa predsednikom Konga ili ga je možda SNS poslao u „ćacilend“ da izvrši inventar, da proveri da li se posmatračka misija SNS vratila u „ćacilend“ i da li su vraćene sve metalne štangle, namenjene za razbijanje glava narodnih poslanika.

Umesto u Skupštini, pojavljuje se isključivo u „Hit tvitu“, a kolege iz poslaničke grupe SPS ne moraju da odgovaraju na ta pitanja upućena Dačiću, jer unutrašnji poslovni nisu njihova nadležnost, ali bi mogli, recimo da nam kažu kako su prošli na izborima u Sečnju. Hvala.

Dakle, ovaj amandman odnosi se na primenu neustavnog zakona o socijalnoj karti i na osnovu koga ste uspeli da u proteklih nekoliko godina oduzmete pravo na socijalnu pomoć 40 hiljada građana i građanki Srbije. Mi smo odavno podneli predlog za ocenu ustavnosti ovog zakona i on naravno još uvek nije došao na red vašeg ustavnog suda. Ovih dana uspešno krijete ko su kandidati za nove sudije Ustavnog suda, a možda odlučite i da ostavite samo Petrova i Natašu Plavšić, i to će vam baš dobro igrati. Međutim, danas ovde nije glavna tema niti Ustavni sud, niti svi neustavni zakoni koje ste ovde progurali. Današnja rasprava ustvari pokazuje da osim Ustavnog suda, još nekih institucija nemate kontrolu nad Narodnom skupštinom. Nemate kontrolu ni nad zgradom Narodne skupštine. Branite ovde Balaća ceo dan, a u suštini ne smete da priznate da ne možete da kontrolišete to što se dešava u tom ilegalnom kampu koji se već mesecima nalazi ispred Narodne Skupštine. Zašto sekretar Skupštine okreće glavu kada moje kolega Bogdan Radovanović pominje da je o napadu na Biljanu Đorđević bio obavešten već sinoć kada se to desilo. I danas je Balać ispred, smeje se svima u lice, smeje se i nama, ali i vama.

Pitanje je kada će se ti ljudi za koje mislite da ih kontrolišete okrenuti protiv vas, skupštinsko obezbeđenje kome smo se danas obratili, priznalo nam je da ne može da kontroliše to što se dešava ispred zgrade Narodne Skupštine. Policija ne reaguje iako je po zakonu o javnim okupljanjima bila davna obaveza da prekine taj tzv. javni skup.

Mi ne očekujemo vašu empatiju, vaša izvinjenja, ne očekujemo vašu asistenciju, nije ovo vaša privatna žurka pa da nam treba pomoć. Očekujemo da pokrenete procedure koje su u vašoj nadležnosti, gde je ministar unutrašnjih poslova, zašto se ne pojavi ovde pred Narodnom skupštinom, pred narodnim poslanicima i poslanicama, uveseljava predsednika Konga sinoć, to je poslednje gde smo mogli da ga vidimo.

Dakle, ne tražimo nikakvu posebnu zaštitu. Tražimo da se oslobodi prostor ispred Narodne skupštine, da mogu da ga koriste svi građani i građanke Srbije.

Evo, proširuju do crkve Sv. Marka. Dakle, Dačić da dođe u Narodnu skupštinu i da objasni zašto MUP ne primenjuje Zakon o javnom okupljanju. Toliko.

Da, narodna poslanica Jelena Jerinić želi reč.

Jednostavno je, tražimo povlačenje ovog nakaradnog tumačenja sa dnevnog reda, jer je i tzv. leks specijalis o Generalštabu neustavan, pa nije potrebno da nam sad dodatno autentično tumačite.

Podneli smo predlog za ocenu ustavnosti tzv. leks specijalisa i Ustavni sud bi morao da reaguje, prvenstveno da suspenduje primenu tog zakona.

Ja neću ovde izlagati ustavno-pravne argumente zašto ni taj zakon, pa ni ovo autentično tumačenje ne bi smeli da se uopšte nađu na dnevnom redu ovog parlamenta, jer je to za Ustavni sud. Mi smo narodni poslanici i narodne poslanice i ovde se obraćamo građanima i građankama.

Suština ovog celog slučaja je u tome da ste se vi obavezali da za nekoga očistite ceo ovaj prostor uz ulicu Kneza Miloša. I sve to neverovatno podseća na početke "Beograda na vodi", tad ste tvrdili da ćete Savamalu da rušite zato što je čistite od zmija, pacova i narkomana.

Suština je u tome da ste tada za svoj i za račun navodnog arapskog investitora čistili taj prostor od ljudi i od imovine, a to je dokazano i pred Evropskim sudom za ljudska prava koji je potvrdio da je "Milenijum tim" za vas nezakonito rušio objekte u Savamali.

Na prostoru koji biste sada da očistite trenutno se nalaze zgrada Generalštaba Vojske Jugoslavije i Ministarstva odbrane, zgrada starog Generalštaba ili Kamena palata, kasarna Sedmog puka, Vaznesenska crkva, Studentski kulturni centar, Jugoslovensko dramsko pozorište, zgrada "Kluza", zgrada Vlade i Ministarstva spoljnih poslova. Jer, ako to ne uradite, inače na tom prostoru ne biste mogli ništa ni da gradite. Vaši poslušnici u Republičkom geodetskom zavodu već to sprovode. Valjda znaju da zbog toga mogu i oni da se nađu na nekoj optužnici kao v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

I dok vi čistite za Kušnerov račun, Srbiju ste već nepovratno zaprljali. Zaprljali ste duh Beograda, zaprljali ste Pionirski park, isprljali ste istočnu Srbiju pa bi sad to isto da radite i u zapadnoj. Konačno, isprljali ste pravni sistem ove države.

Ono što građani i građanke naposletku treba da znaju je da preko puta mene ovde sedi preko 100 ljudi koji su spremni na zvonce sve to da urade, verovatno zarad nekog nameštenog tendera, za neku sitnu korist.

Hajde da vidimo danas ko je spreman za očuvanje kulturnog nasleđa a ne za još jedan šibicarski projekat. Hvala.