Hvala predsedavajući.

Povređen je član 27. koji predviđa da vi kao predsednik Narodne skupštine treba da se starate o primeni Poslovnika.

Takođe, to se odnosi na činjenicu da vi kada se starate o primeni Poslovnika, takođe treba da informišete javnost istinito o tome šta u Poslovniku piše. U Poslovniku, u članu 205. piše – da se, stav 2, Vlada pisanim putem obaveštava Narodnu skupštinu o tome koji članovi Vlade ne mogu da prisustvuju sednici Narodne skupštine na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja, najkasnije tri dana pre dana određenog u stavu 1. ovog člana.

U tom smislu vaša je dužnost da kada vam je uključen mikrofon i kada je to u direktnom prenosu, građane i građanke pravilno o tome informišete, a ne da govorite da ćemo mi to dobiti u toku dana, jer to nije rok predviđen Poslovnikom.

Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Počeću sa nekim pitanjima na koje poslanici i poslanice Zeleno – Levog fronta ili nisu dobili odgovore u propisanim rokovima ili su ti odgovori bili paušalni i neprecizni, čime se praktično obesmišljava postavljanje pitanja na ovaj način, a građani i građanke se uskraćuju za informacije o tome kako se u njihovo ime ostvaruje javni interes.

Dakle, 2. juna ove godine poslala sam Regulatornom telu za elektronske medije zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, tražila da mi se dostavi dozvola za pružanje medijske usluge televizije „Informer“. Stručna služba REM-a obavestila me je da dozvola izdata 24. maja, dva dana nakon podnošenja zahteva. Zaista sam bila zadivljena efikasnošću Saveta REM-a.

Međutim, služba REM-a propustila je da dostavi elaborat koji čini sastavni deo te dozvole, a iz koje se vidi šta je zapravo opredelilo Savet REM-a da u ovom ekspresnom roku omogući Draganu J. Vučićeviću da ima i televiziju.

Podsećam da je jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“ gašenje tabloida koji promovišu nasilje, u čemu prednjači Vučićevićev tabloid „Informer“.

Danas je 27. jun i zakonski rokovi za REM su istekli. Ja ću svoje pravo na pristup ovog informaciji, kao građanka, potražiti pred Poverenikom za informacije od javnog značaja.

Danas, kao narodna poslanica, imam druga pitanja. Moram još jednom da pitam – gde je Olivera Zekić? Možda koristi stari godišnji odmor.

Inače je teško objasniti zbog čega se ona, inače žustra učesnica javne debate po mnogim pitanjima koja nisu u njenom opisu posla, u javnosti skoro nije oglasila od 10. maja, kada smo na vrata REM-a zalepile ostavku i za nju i za sve druge članove Saveta koju je samo potrebno potpisati.

Gospođo Zekić, da li ste vi naložili stručnoj službi da elaborat ne učini dostupnim javnosti? Ako to nije bila vaša ideja, molim vas da obezbedite da se u instituciji koju predvodite sprovodi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Dakle, 6. juna ove godine moj kolega Robert Kozma postavio je pitanje vršiocu dužnosti ministra prosvete – da li je tačno da je pravi razlog za odlaganje državne mature u tome što softver koji je država platila firma „Komtrejd“ više stotina miliona dinara ne radi? Rok za davanje odgovora je istekao, a v.d. ministra nije se oglasio.

Pretragom podataka na portalu javnih nabavki može se videti da je u periodu dve godine „Komtrejd“ dobio ukupno 211 projekata za javnu upravu, a 10 za Ministarstvo prosvete.

U periodu dok čekamo ovaj odgovor na pitanje od ministra prosvete, „Komtrejd“ je dobio još pet dodatnih ugovora za različite organe javne vlasti. Da li je moguće da u zemlji koja se promoviše kao raj za IT jedna firma dobije tolike poslove, a da na kraju softver ne radi?

Nekoliko pitanja iz oblasti unutrašnjih poslova. Ministar Gašić je prošle nedelje u ovom domu izrekao niz optužbi na račun inspektora Milenkovića i Mitića koji su rukovodili istragom u slučaju „Jovanjica“. Rekao je da je protiv obojice podnet veliki broj prijava Službi unutrašnje kontrole zbog zloupotrebe, ali je propustio da kaže da službom rukovodi Goran Colić, čovek koga je on u MUP doveo direktno iz BIA.

Pitanje za ministra Gašića – zašto je proglašena službenom tajnom procena bezbednosti za ova dva inspektora nakon što je prijavljeno da su im životi ugroženi i da je pripremljena njihova likvidacija?

Nakon prijave trebalo je pune dve godine da bi se izradila ova procena bezbednosti. Da li je u tom periodu nešto trebalo da se desi?

Zbog čega je provera urađena tek nakon reakcije Zaštitnika građana, i to u gotovo jednom jedinom danu?

Ko je ispitan u toku te provere i da li je tačno da je to učinjeno tako što su policija, vojska i BIA jednostavno pitane – da li neko iz vaše službe učestvuje u pripremi likvidacije, na šta su oni jednostavno odgovorili – ne?

Javnosti je potrebno pokazati taj dokument da se vidi kako je izrađen i ko je ispitan.

Gospodine Gašiću, kako vidite ulogu ministra unutrašnjih poslova? Da li mislite da je u redu da u toku sudskog postupka na ovaj način diskreditujete zaposlene u vašem ministarstvu koji su ovde svedoci Tužilaštva? Da li znate da na taj način vršite neprimereni uticaj na samostalno javno tužilaštvo i nezavisni sud, što je Ustavom zabranjeno? Na čiju stranu se na ovaj način stavljate?

(Predsednik: Pet minuta.)

Pitanje za ministarku pravde, VST i VSS – kada ćete reagovati na ove izjave ministra Gašića i upozoriti ga to što čini je zabranjeno Ustavom i zakonom?

Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Ova rasprava traje više od mesec dana i skoro sve je odgovornost i za bezbednosnu situaciju, izveštaj Vlade, anketni odbor i ova tačka dnevnog reda.

Sve vreme ponavljate isto – sistem nije zakazao, Bratislav Gašić nije ni za šta odgovoran. Čini se sve vreme da je Bratislav Gašić najzaštićeniji čovek u Srbiji. U jednom skoro objavljenom tekstu on je nazvan „crnom kutijom“ SNS-a, odnosno čuvarom svih afera vladajuće stranke, kao ministar odbrane, kao direktor BIA, a sada kao ministar unutrašnjih poslova. Zaista je dugačka lista svih onih koji ne daju Gašića, od predsednika države, premijerke, ali i drugih članova stranke, sve do najnižeg funkcionera.

Šta nam se na taj način poručuje? Poručuje se da sve može da se oprosti i zataška, samo je važno biti dovoljno blizak prijatelj vođi pokreta. Čime je Bratislav Gašić zaslužio svoju nesmenjivost?

Stalno ponavljate da je on već jednom dao ostavku i to je tačno, ali tek onda kada je šef rekao da treba. Šta je, dakle, kriterijum za nesmenjivost? Nije važno kakve su nekome kvalifikacije, nije važno kakvo mu je iskustvo, koje druge javne funkcije obavljao, dovoljno je da u svoj CV stavi da je prijatelj Aleksandra Vučića.

Problem je u tome što se svaka kritika SNS-a shvata kao napad na državu. Svaka kritika postupanja Aleksandra Vučića shvata se kao napad na državu. Gospodo, niste vi država. Ova država postojala je i pre vas, a postojaće i nakon vas. Mi samo pokušavamo da sprečimo da je potpuno ponizite i opljačkate. I to rade i ljudi u preko 30 gradova u Srbiji koji dva meseca protestvuju. Između ostalog, traže i smenu Bratislava Gašića, jer znaju šta je država, šta država treba da radi i žele svoju državu da odbrane.

Kakvi su vaši odgovori na zahteve protesta? Tražimo oduzimanje nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“ – evo jeftiniji hleb. Tražimo smenu Gašića – evo 10 hiljada dinara po detetu.

Ja ću se osvrnuti samo na jednu od odbrambenih izjava koje je izrekao Aleksandar Vučić. Reče on – Nije posao ministra unutrašnjih poslova da deluje preventivno već samo represivno. Je li? Kada to kaže predsednik države, on poručuje svim građanima i građankama Srbije da nismo bezbedni, da nema ko da čuva našu bezbednost, da to nije ničija odgovornost.

Nema veze što u Zakonu o ministarstvima piše da je MUP zaduženo za zaštitu bezbednosti građana i sprečavanje krivičnih dela. Nema veze što u Zakonu o policiji prvi posao policije – prevencija kriminala i unapređenje bezbednosti u zajednici. Nema veze, predsednik je tako rekao. Lepo. Recite to ženi koja prijavljuje nasilje ako postane žrtva femicida – desilo se, biće dovoljno da se učinilac uhvati, ili žrtvi silovanja, sasvim je svejedno. Recite to detetu koji je žrtva vršnjačkog nasilja – ako baš dobiješ ozbiljne batine, doći će policija. Dok se to ne desi, šta da radimo, prevencija nije naš posao.

Nije vam jasan ni koncept odgovornosti kao takve, ali vam nije jasno ni šta je trebalo da radite drugačije. Zeleno-levi front je vrlo jasno i javno izneo naše predloge mera, kako u vezi sa kontrolom oružja, tako i u vezi sa obrazovanjem. Ponavljamo sve vreme, tj. vi ponavljate sve vreme da nismo za dijalog i da nikakve predloge nismo podneli. Izvinite, ali iskustvo nas je već naučilo da vi na predloge opozicije ne reagujete na najefikasniji način.

Koliko čekamo predsednika Orlića da nam odgovori na pitanje gde je narodna inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma i bora - 290 dana. Ili na obrazovanje anketnog odbora o pogibiji osam rudara u rudniku „Soko“ – 329 dana. Komisija o ugovoru o „Beogradu na vodi“ – 265 dana. Komisija za utvrđivanje odnosa prema antifašističkom nasleđu – 229 dana. Konačno, odgovor Vlade na interpelaciju za smenu Siniše Malog, na koju ste po Ustavu bili dužni da odgovorite u roku od 30 dana, mi čekamo 192 dana.

Premijerka je doduše ponudila svoju ostavku umesto Gašića i o tome sam već govorila na ovoj sednici. Sada samo jedna sugestija – ostavka se ne nudi, ona se daje.

Još jedno pitanje – da li je ostavku ponudio i Veselin Milić, načelnik Beogradske policije? Koliko dana, koliko meseci treba da se utvrdi da je on taj koji je pokazao spisak dece spremne za odstrel u „Ribnikaru“? Ako je i taj snimak nestao u „storidžima“, kako kaže ministar Gašić, da li se on toga seća, jer je on stajao tačno iza njega.

Danima gospodin Gašić u Narodnoj skupštini pokušava da izbegne političku odgovornost. Do sada je uspeo da izazove jedan diplomatski skandal i da iznese neproverene tvrdnje u vezi sa nekoliko sudskih postupaka. Optužujući inspektore koji su u predmetu „Jovanjica“ pojavljuju kao svedoci tužilaštva, ne samo da narušava ugled Ministarstva kojim rukovodi, a u kome još uvek rade časni policajci i policajke, već na taj način vrši i neprimereni uticaj na samostalno tužilaštvo i nezavisni sud, što je Ustavom zabranjeno.

Na čiju stranu staje ministar Gašić? Pitala sam ministarku pravde, Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva kada će upozoriti ministra da je to zabranjeno?

Ne dozvolite da u pokušaju da ostane na političkoj funkciji zabasa i u pravnu odgovornost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Trećeg maja sve je moglo drugačije. Mogla je predsednika Vlade da izađe pred građane i građanke i da se zajedno sa njima zapita - šta nam se to dogodilo? Da li je moglo drugačije? Šta zajedno možemo da uradimo da se sve ovo više nikada ne dogodi?

Predlog za obrazovanje ovog anketnog odbora je pokušaj da se to ipak uradi, čak i više od 40 dana kasnije, i to u parlamentu u kome sede svi predstavnici svih građana i građanki. Dobro je što će za ovaj predlog glasati sve poslaničke grupe, jer drugačija odluka bi se teško mogla obrazložiti građanima.

Dobro je takođe i što je premijerka prihvatila i svoju i političku odgovornost onih koji sede u njenoj Vladi i vode resore kojih se ovi tragični događaji najviše tiču. Iako se postavila kao telohraniteljka Bratislava Gašića, nudeći svoju ostavku umesto njegove, ona na ovaj način dovodi i do njegove smene. To je ono što traže građani i građanke na protestima „Srbija protiv nasilja“. Ne traže bilo čiju glavu, ne traže bilo čije ubistvo, nikoga ne omalovažavaju. Traže odgovornost, povećanje plata i penzija, pojeftinjenje hleba. Deset hiljada dinara po detetu to ne mogu da zamene. Odustanite od toga.

Ipak, 3. maja rečeno nam je, i to ne treba zaboraviti, da sistem nije zakazao, i tačka. Načelnik policije pokazivao je spisak dece spremne za odstrel, a predsednik Republike u udarnom terminu čitao nam je delove medicinskog izveštaja dečaka-ubice, saopštavao podatke o primanjima njegovih roditelja i praktično otkrio identitet njegove desetogodišnje sestre. I te činjenice treba ispitati, utvrditi odgovornost i za te postupke, a ta odgovornost nije samo politička, već je i pravna. Dva dana kasnije mladić poznat po nasilničkom ponašanju, čija je porodica u kući držala arsenal naoružanja, ubio je još osmoro ljudi i radio 14. Sistem je i dalje radio.

Koji sistem? Da li je to sistem u kome smo prihvatili da nam je u školi potrebno privatno obezbeđenje i da ono postoji samo ako ga roditelji plaćaju? Isti onaj sistem u kome skoro 14% dece živi ispod granice siromaštva, a roditelji ne mogu da im pošalju u školu čak ni užinu, a kamoli da plate obezbeđenje. Sistem u kome učitelji i nastavnici, svi sa fakultetskim diplomama, zarađuju manje od inače bednog proseka, a pomoćno osoblje ispod minimalca. Sistem u kome je 45% dece proživelo vršnjačko nasilje. Sistem u kome je svaki peti nastavnik srednje škole pretrpeo fizičko nasilje, a 78% verbalno. Sistem u kome se Radna grupa za prevenciju nasilja u školama za četiri godine sastala samo dva puta.

Ili je to sistem u kome je moguće da se u vrtiću zaposli stranački aktivista koji seksualno zlostavlja decu? Sistem u kome svaki deseti mladić smatra da je u redu udariti ženu ako je to zaslužila, a svaki četvrti smatra da šamar nije nasilje. Sistem u kome je u toku 2023. godine bilo već 19 femicida. Sistem u kome je obrazovanje toliko nebitno da su i nastavnici i roditelji i učenici ostavljeni na cedilu da sami odlučuju šta će raditi do 20. juna. Sistem u kome kriminalna elita na vlasti menja zakone onako kako njima odgovara. Sistem u kome tužioci i tužiteljke koji istražuju državnu korupciju bivaju premešteni i omalovaženi. Sistem u kome 49% mladih želi da napusti ovu zemlju čim ugrabi prvu priliku, a nije ni čudo, jer više od polovine mladih u Srbiji nema nikakve prihode. Da li je to sistem u kome na 6,5 miliona stanovnika dolazi 2,7 miliona komada oružja, od kojih je samo 800 hiljada u legalnom posedu?

Ovaj sistem nije potpuno propao i opstaje isključivo na plećima odgovornih ljudi koji i dalje u njemu rade, nastavnika i nastavnica, policajaca i policajki, socijalnih radnika, školskih pedagoga i psihologa. Taj sistem visi o koncu i pitanje je koliko će još moći da izdrži.

Više puta od kada je počeo ovaj saziv parlamenta ja imam utisak da vi i ja ne živimo u istoj državi. Samo što mi je sada lakše, jer već mesec dana na ulicama Beograda viđam na desetine hiljada ljudi koji vide isto što i ja. Hodamo u tišini, ali se razumemo, da je potrebno da se sistem menja. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ja znam da je ovo vreme moje poslaničke grupe, ali ja moram pre svega da se osvrnem na neke odredbe Poslovnika, tačnije na član 96. U njemu svakako piše da predstavnik predlagača može da se javi kad god želi za reč, odnosno da je tada i dobije i da može da govori neograničeno vreme, ali nigde ne piše da može da priča sve i svašta, uključujući i da recimo tumači naše neizgovorene misli.

Ovlašćeni predlagač, već nekoliko dana, čita svoje beleške napisane i kada je po peti put pročitao beleške izgleda je počeo da luta, pa smo ovde slušali o tome ko se kako oblači, a zatim i bez srama čitao podatke o maloletnicima i uključujući podatke koji su očigledno zaštićeni, jer su u zdravstvenom stanju.

Izgleda da je to bilo previše čak i za predsednika Skupštine, pa je reagovao, ja zaista moram to da pohvalim.

Pošto mi na prethodnoj sednici nije usvojen zahtev za repliku, ja bih pre svega želela da odgovorim na jedno pitanje koje je gospodin Bakarec uputio tada, a to je kako će se zvati stranka u koju prerasta „Ne davimo Beograd“? Zvaće se „Zeleno-Levi front“ i okupiće sve one koji veruju da Srbija može da bude društvo solidarnosti, društvo jednakih šansi, pravde i boljeg života.

Takođe, ja moram da se zahvalim gospodinu Bakarecu, jer otkada je on govorio o tome, nama se javlja stotine ljudi koji žele svojim potpisom da podrže „Zeleno-Levi front“ i želim da ga ohrabrim da samo tako nastavi, jer što duže bude govorio mi ćemo brže prikupiti tih 10.000 potpisa. Na isti način, što duže govori više ljudi izlazi na proteste. Meni je jasno kada je ova sednica, odnosno prethodna sednica u toku redovnog zasedanja sazivana, delovalo zaista kao genijalna ideja da se na dnevni red stavi ovaj nazovi izveštaj i da on bude predstavnik predlagača.

Međutim, čini mi se, da to sada očigledno nije slučaj, jer što duže traje ova diskusija, kao što sam rekla, sve više ljudi izlazi na proteste Srbija protiv nasilja, a vama rejting nezaustavljivo pada.

E sad, da nastavim tamo gde sam stala prethodni put kad smo diskutovali o REM-u na prethodnoj sednici, a to je slučaj prikazivanja fotografija osakaćenih leševa u emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, samo bih rekla da je tada predsednica Saveta REM-a rekla da je REM na redovnoj letnjoj pauzi, a takođe je izjavila da nikada ne bi zabranila prikazivanje tih fotografija, jer one imaju edukativni karakter i da treba da uznemire i da opomenu.

Takođe, kada je u oktobru 2022. godine „Informer“ objavio intervju sa osuđenim silovateljem, ona je takođe reagovala i izjavila: „Ljudi mi živimo u 21. veku, odavno je neko rekao da novine prodaju suze, krv i slavne ličnosti“. Da li bi danas Olivera Zekić na prizore krvi, koje smo mogli da nažalost imamo priliku da vidimo, odnosno da o tome čujemo poslednjih dana na ovaj način reagovala?

Očigledno je da je poslednja odluka REM-a kojom je televizija „Informer“ dobila dozvolu za emitovanje, zasnovana na toj dobroj praksi i danas je Dragan J. Vučićević rekao takođe…

Da, samo da završim, da se na toj televiziji neće pričati o vestima, već ćemo se truditi da uvek sve prvi javimo. Da li će to opet biti neki sličan…(Isključen mikron.)

Zahvaljujem.

Ne verujem da ću uspeti baš na sva ova silna pitanja da odgovorim u roku od dva minuta.

Što se tiče izveštaja iz policije koji ste čitali, ja moram da vas podsetim da ste vi narodni poslanik. Dakle, niste novinar nekog tabloida. Tako je. Funkcija narodnog poslanika nosi odgovornost. Nosi društvenu odgovornost. Vi biste morali da znate da je objavljivanje takvih izveštaja zabranjeno jer sadrže zaštićene podatke, pa čak i ako su taj izveštaj objavili tabloidni mediji koji u startu krše kodeks novinara. Dakle, bilo koji mediji, vi ne morate dalje da to promovišete. Taj način ponašanja ne morate dalje da promovišete.

Na isti način je postupio i načelnik Beogradske policije kada je na konferenciji za medije prikazivao spisak dece koja su, koja bi trebalo da budu navodno ubijena u masakru u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Dakle, to nije u redu. Prekinite to da radite, posebno kada su u pitanju ljudi koji nisu prisutni i posebno kada su u pitanju deca bez obzira o čijoj se deci radi.

(Nebojša Bakarec: Jel donirate toj deci?)

Zašto bismo donirali deci Dragana Đilasa bilo šta?

Molim vas, nemojte mi dobacivati.

Što se tiče ovih podataka koje iznosite, podaci o našoj imovini, o mojoj imovini, o imovini prof. Pavićevića, Biljane Đorđević, Radomira Lazovića takođe, i o imovini Dobrice Veselinovića su dostupne u Registru imovine funkcionera. Proverite taj Registar i ako imate bilo šta da prigovorite, proverite Registar imovine gde se vidi šta imamo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne znam da li se građani i građanke sećaju, ali ova sednica je počela pre 11 dana i radimo po Poslovniku, polagano, sve uz pridike opozicije u stilu – tražili ste, gledajte. Ni u jednom trenutku nije pomenuto sa govornice, odnosno predsednik parlamenta nije pomenuo i upoznao građane sa činjenicom da danas mora da se završi redovno zasedanje, jer tako predviđa Ustav, i nema mogućnosti da sednica produžava. Naravno, ne treba građani da znaju propise, ne treba da poznaju Poslovnik, mislim koga uopšte zanima to da čita, ali je dužnost predsednika parlamenta da, između ostalog, to objasni javnosti.

Dozvolite mi da sumnjam i da kažem da mislim da je namera bila upravo da istekne vreme za redovno zasedanje i da predlozi opozicije koji se odnose, pre svega, na obrazovanje anketnog odbora i na smenu ministra Gašića ne dođu uopšte na red za raspravu. Međutim, nešto se desilo u međuvremenu. Desila su se još dva protesta „Srbija protiv nasilja“. Situacija je sad nešto drugačija. Gle čuda, sve je moguće, 106 poslanika vladajuće koalicije predložilo je da se rasprava ipak nastavi i mi ćemo od sutra imati vanredno zasedanje koje počinje u 15.00 časova.

Želim da čestitam i mojim kolegama iz opozicije, građankama i građanima, zato što mislim da je to, između ostalog, jedan od uspeha protesta.

Treba, takođe, da znate kada se na protestima „Srbija protiv nasilja“ čitaju zahtevi najburniju reakciju građana izaziva zahtev za smenu članova REM-a i oduzimanje nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“. Dakle, građanima i građankama je to najvažnije, a protesti će se, naravno, nastaviti. Sledeći je zakazan za petak, 2. jun, u 18.00 časova.

Građani to ne traže zato što za to ne postoje nikakvi razlozi. Naprotiv, i da zakonski razlozi za smenu članova Saveta REM i oduzimanje frekvencija zaista postoje, vi ste zapravo pokušali da kamuflirate ovim, nazovi, izveštajem i formatom rasprave. Umesto da ovde sa nama sada sede članovi Saveta REM i objašnjavaju zašto su tako postupali godinama, obraća nam se zamenik predsednika Odbora za kulturu. Gde je uopšte ovih dana Olivera Zekić? Ne znam da li ju je neko video. Mislim da joj treba čestitati, jer ozbiljno ugrožava poziciju Zagorke Dolovac koju mi zovemo vrhovna ćutateljka. Dakle, nemoguće je da Olivera Zekić nema baš ništa da kaže u odbranu institucije koju predvodi.

Ovaj, nazovi, izveštaj koji nam je podmetnut, podmetnut zapravo građanima i građankama Srbije, nije ništa drugo do legitimizacija „Pinka“ i „Hepija“ i negiranje njihove uloge u promociji i normalizaciji nasilja. Da to ne bi prošlo nezapaženo, 49 poslanika opozicije ponudilo je mogućnost da se zaista razgovara o propustima u radu REM-a i potrebi hitnog razrešenja članova Saveta REM-a. Moja je dužnost da građane i građanke upoznam sa sadržinom tih zaključaka.

Dakle, u zaključcima koji su dostupni na veb sajtu parlamenta stoji da sadašnji saziv Saveta REM-a ne vrši svoju osnovnu ulogu koja je definisana Zakonom o elektronskim medijima, a to je zaštita javnog interesa u oblasti elektronskih medija. Savet REM-a kontinuirano krši zakone i ne primenjuje dosledno zakon. To se posebno vidi kada se radi o tolerisanju, promociji i neretku divljenju vršenja nasilja u društvu, produkciji programa koji glorifikuje nasilje i oružje, glorifikaciji rata i vinovnika masovnih ratnih zločina, kako u prošlosti, tako i onih koji se trenutno dešavaju u svetu, gostovanjima osuđenih ratnih zločinaca itd.

Nasilje se svakodnevno emituje u udarnim terminima i to pre svega na televizijama „Pink“ i „Hepi“ koje su nedavno dobile obnovljene nacionalne frekvencije. REM je očigledno pristrasan, ali i netransparentan u svom radu.

Takođe, Savet REM-a toleriše emitovanje sadržaja koji štete deci. U periodu od 2015. do 2017. godine stručna služba REM-a je uočila 1.000 prekršaja na televizijama „Pink“, „Hepi“, B92, RTS i „Prva“ koji se odnose na propuštanje jasnog označavanja programa koji mogu da ugroze maloletnike.

Međutim, i povrh svega toga REM je 2022. godine dodelio nacionalne frekvencije istim emiterima.

Zatim, REM je očigledno, o tome je već bilo reči, propuštao da sankcioniše i reaguje na nasilje u rijaliti programima. Navođeni su zaista brutalni primeri nasilja i sada se pokušava da nam se podmetne ukidanje rijalitija od strane Aleksandra Vučića i Željka Mitrovića.

Dakle, to ne znači ispunjavanje zahteva protesta - Srbija protiv nasilja, jer nijedan od njih nije nadležan da tako nešto učini.

Konačno, ja bih podsetila da je Savet REM-a opravdao emitovanje fotografija mučenja u martu 2021. godine kada je prenošena konferencija za medije nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, premijerke Ane Brnabić i predsednika Republike. Tada su prikazane fotografije iskasapljenih tela do kojih je policija došla u istrazi grupe Veljka Belivuka.

Savet REM-a nije našao za shodno da ovaj slučaj na bilo koji način sankcioniše, čime je zapravo favorizovao nasilje u javnom govoru i na medijskog sceni. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Generacija kojoj ja pripadam prepešačila je hiljade kilometara na protestima. Šetali smo 1996. i 1997. godine zbog izborne krađe. Šetali smo 2000. godine. Šetali smo ponovo 2016. godine zbog rušenja u Savamali, na ekološkim protestima, a danas šetamo protiv nasilja. Niko ne spori da svako u Srbiji ima pravo na okupljanje. Slobodu mirnog okupljanja garantuje Ustav.

Međutim, da li je sloboda ako vam neko preti otkazom ako ne dođete na stranačkim skup? Da li je sloboda ako vam neko za to nudi novac? Da li je sloboda ako vam šef uzme ličnu kartu i kaže da će vam je vratiti ako dođete na skup SNS u petak? Da li je sloboda kada vas negde dovezu autobusom na miting, a onda vam ne daju da odatle odete, kao u Pančevu prošle nedelje?

S tim u vezi pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – ko je naložio Inspektoratu za rad da ne reaguje na organizovanu kampanju u kojoj se zaposlenima u javnoj upravi, u javnim preduzećima, ali i privatnim preduzećima preti, ako ne odu na miting SNS, pod pretnjom otkaza? Ako je inspekcija rada u ovoj zemlji zarobljena, građanima i građankama koji trpe takve pretnje, Zeleno-Levi front, Ne davimo Beograd poručuje. Mi ne možemo da vam savetujemo da se sami borite protiv takvih ucena. Razumemo vašu odluku, ali želimo da znate da se mi borimo za državu u kojoj takvih ucena neće biti i u kojoj će ucenjivači biti sankcionisani.

Ako, pak, odlučite da se borite protiv ovih ucena, znajte da imate našu punu podršku i besplatnu pravnu pomoć. Mi ćemo podneti krivične prijave, tužbe, predstavke i zastupati vas pred nadležnim organima.

Pitanje za Branka Ružića, ministra prosvete u ostavci - da li je Ministarstvo, na čijem ste još uvek čelu, na bilo koji način reagovala na otkazivanje ekskurzija i školskih takmičenja jer su svi autobusi zauzeti zbog mitinga SNS-a? Da li je moguće da iz školskih uprava dolaze nalozi direktorima škola da na miting moraju doći sa još pet osoba? Da li je moguće da direktor srednje Tehničke škole u Zrenjaninu koristi đački parlament da bi vrbovao učenike za dolazak na skup SNS.

Pitanje za ministarku za brigu o porodici i demografiju - da li je vaše Ministarstvo proverilo navode da se trinaestogodišnjacima u Beogradu nudi novac da dođu na miting SNS, bez znanja roditelja i staratelja?

Pre par dana pročitali smo dopis stalne misije Republike Srbije UN u kojem stoji da ambasador Stevanović neće biti na poslu jer mora da ide na miting SNS.

Pitanje za ministra spoljnih poslova - koliko košta avionska karta za Stevanovića i ko to plaća?

Ko, uostalom, plaća čitavu organizaciju mitinga SNS, pitanje je za direktora Agencije za sprečavanje korupcije? Da li ćete u okviru svojih nadležnosti pitati SNS koliko koštaju svi ti autobusi, koliko koštaju sendviči sa likom Aleksandra Vučića? Koliko koštaju "kol centri", sms poruke, grandiozna bina i ozvučenje koji se danima montiraju ispred Narodne skupštine? Koliko koštaju mobilne bazne stanice i ko ih je obezbedio?

Ja verujem da građani i građanke Beograda ni na koji način koji bi mogao da se okarakteriše kao nasilje neće reagovati na dovođenje ljudi na miting SNS u petak. Verujem da će svoje neslaganje sa politikom SNS iskazati na mirnim protestima na koje dolaze svojom voljom, a koji se nastavljaju u subotu, 27. maja u 18,00 časova ispred Narodne skupštine.

Treba da znate da ljudi koji protestvuju danas u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Kraljevu, Užicu, Požegi i drugim gradovima ne dolaze zbog toga što ih pozivaju neki političari, dolaze da bi zajedno tugovali. Dolaze da bi zajedno pokazali da su zabrinuti, da bi zajedno pokazali empatiju. Izlaze takođe i da bi zahtevali odgovornost…

Mi ćemo u subotu u 18,00 časova biti ispred Narodne skupštine i bićemo na ulici sve dok se ne izborimo za Srbiju bez nasilja.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Iskoristiću ovo kratko vreme koje je preostalo da se osvrnem na jednu od tačaka po kojoj neće biti rasprave u pojedinostima, a to su zaključci povodom Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2022. godinu.

Predloženi zaključci, dozvolićete mi ovo poređenje, podsećaju na onog lošeg đaka koji nakon što se roditelji vrate sa roditeljskog i dalje tvrdi da mu odlično ide i da će na kraju godine biti odličan iako je dnevnik pun kečeva i dvojki, jer to su ocene koje je dobila Srbija o Evropske komisije. Kada se kaže da nema napretka, to je jedinica, a ograničeni napredak je jedva neka iskamčena dvojka. Pritom, ceo izveštaj na sprskom jeziku se nalazi na sajtu Ministarstva za evropske integracije i teško ga je sakriti.

Ja ću se fokusirati samo na jedan primer. U izveštaju stoji da je postignut ograničen napredak, dakle dvojka, u borbi protiv organizovanog kriminala, a da proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nisu redovna praksa.

Da građanima i građankama bude jasno, neobjašnjivo bogatstvo je, na primer, kad neko iz Srbije može da kupi 24 stana u inostranstvu, dok je za 50% građana i građanki Srbije koji primaju prosečnu platu, a nemaju tetku iz Kanade, potrebno da punih 19 godina celokupnu platu daju da bi otplatili stan od 55 kvadrata u Beogradu. Isto to je kada neko može sinu da nabavi automobil koji košta više od 300.000 dolara, dok se siromašnoj deci u Srbiji na sva zvona promoviše dualno obrazovanje koje nije ništa drugo do vid radne eksploatacije i omogućavanje jeftine radne snage za velike kompanije i investitore.

Zbog ovoga, ali i zbog drugih kečeva i dvojki kojima obiluje Izveštaj Evropske komisije za 2022. godinu, mi ne možemo da podržimo ovakav predlog zaključaka u kome se ni jednom jedinom rečju ne pominju slabe ocene koje je Evropska komisija dala, posebno u oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani i građanke Srbije, danas i sutra ovde raspravljamo o izboru nosilaca funkcija u pet veoma važnih državnih organa, onih koji treba da štite nezavisne sudove i sudije, samostalno tužilaštvo i budu produžena ruka parlamenta u kontroli izvršne vlasti, jer tako piše u Ustavu.

Dok se ovo dešava u Skupštini, nažalost, vladavina prava se u Srbiji svakim danom sve više urušava. Pre nekoliko meseci sa ovog mesta citirala sam profesora Dimitrijevića koji je rekao da borbu protiv strahovlade još uvek moraju da nose hrabri i dostojanstveni ljudi unutar svake zajednice. Neki od poslanika sa suprotne strane tome su se smejali. Time su se nasmejali hrabrim i dostojanstvenim ljudima, radnicima i radnicima „Kolubare“ koji su juče protestvovali protiv očigledne pljačke EPS-a koja se priprema, stanovnicima novobeogradskih blokova koji se od sinoć organizuju i da ponovo brane Savski nasip od nezakonitog ugrožavanja koje preduzima gradska vlast koja bi nasip trebalo da čuva, građanima i građankama Žagubice koji ustaju protiv bahatog šerifa i protive se uništavanju prirode zarad bogaćenje kriminalne elite na vlasti, meštanima Dadinaca koji su tačno 130 dana i noći protestvovali zbog izgradnje mini-hidroelektrane.

Ti hrabri i dostojanstveni ljudi su tu i neće nigde otići, a za to vreme fantomska udruženja mirno troše javna sredstva koja su dobijena na nameštenim konkursima ministarstava kojima upravlja vladajuća stranka. Otvoreno se na sastancima u javnim institucijama govori o nameštanju javnih nabavki. I dalje ne znamo gde je 38.000 potpisa za zabranu iskopavanja litijuma. Plagijatori traže zaštitu pred sudom. Napadaju se sudije koji, primenjujući zakon, osuđuju osobe koje beskrupulozno vređaju i napadaju nezavisne novinare. I dalje se pripremaju zakoni kojima će se legalizovati masovni video nadzor, zloupotreba privatnih podataka i upadanje u privatne stanove.

Da toga više ne bude neće doprineti osobe koje su ovde danas predložene, jer je većina za to već imala priliku, ali je ili aktivno saučestvovala u kršenju zakona ili je jednostavno ćutala.

Krenimo od pravosudnih saveta. Ne treba da iznenađuje činjenica da danas ovde nema predsednika Odbora za pravosuđe, koji bi kao predlagač trebalo da govori o kandidatima i kandidatkinjama. Verovatno na „Tviteru“ ubeđuje da je sada nestranačka ličnost, citiram, penzionisani političar na putu ka zaboravu.

Na ovoj sednici pokušaćete da zaokružite ono što je započeto izmenama Ustava. Ne mogu dovoljno puta da kažem da je „Ne davimo Beograd“ bila jedina opoziciona organizacija koja je bila aktivno protiv u svim fazama ustavnih promena i usvajanja zakona kojima je pravosuđe prepakovano onako kako odgovara vladajućoj stranci.

Mašnica na tom paketiću se upravo vezuje u vidu izbora istaknutih pravnika u dva pravosudna saveta, pri čemu će vrpcu možda pridržati i neki poslanici i poslanice koji do sada nisu podržavali Vladu.

Od početka i mi i druge opozicione poslaničke grupe, bez obzira na programsku orjentaciju, ističemo da će istaknuti pravnici biti kanal kroz koji će vladajuća struktura prevashodno uticati na rad saveta, pa samim tim i pravosuđa.

Nijedan od kandidata i kandidatkinja se nisu do sada ni kao naučnici, ni kao pravni stručnjaci istakli u kritikovanju vlasti.

Među kandidatima su profesori i profesorke pravnih fakulteta od kojih su neki potpisali podršku za kandidaturu sadašnjeg predsednika Republike, pomoćnik direktora Koridora Srbije, službenica BIA-e, partner u advokatskoj kancelariji bliskog prijatelja ministra Vesića, funkcioner Pravosudne akademije i član izbornih komisija tokom izborne krađe devedesetih.

Ključno pitanje za nas nisu njihove biografije i spisak objavljenih radova, jer se mnogima na tom planu ne može mnogo osporiti, iako ima onih čija su naučna dostignuća osporena i to od njihovih kolega. O tome ćemo verovatno čitati u narednom periodu. Ključna je njihova dostojnost onako kako je sam zakon definiše. Ključno je pitanje da li će ovi kandidati i kandidatkinje kada za to dođe vreme uspeti da pokažu društvenu odgovornost, očuvaju samostalnost, nepristrasnost, integritet i dostojanstvo i postaraju se za očuvanje poverenja u rad pravosuđa ili će sagnuti glavu i odćutati.

Kolegama profesorima i profesorkama čitala sam izjave funkcionera vladajuće stranke, koji su tokom godina komentarisali postupke pred sudovima i tužilaštvima, često nipodaštavajući njihovu ulogu i vređajući ih, uključujući i situacije u kojima je predsednik lično utvrđivao i cenio dokaze. Pitala sam ih da li za njih to predstavljaju primer neprimerenog ili primerenog uticaja na sudove i tužilaštva.

Kao potpisnica pisma podrške profesora i profesorki pravnih fakulteta, premeštenim zamenicama tužioca, pitala sam da li su i oni razmišljali o tome da podrže bivše studentkinje svojih fakulteta i svoje koleginice čija je samostalnost narušena. Odgovori su potvrdili ono što smo pretpostavljali. To su kandidati koji će dobiti glasove vladajuće većine, jer ili kakve neprimerene postupke i sami opravdavaju ili nisu spremni da funkciju koju će dobiti i privilegije koje uz to dolaze, rizikuju otvoreno kritikujući vlast.

Doduše, o tome kako je pljačkan EPS, više ne možemo da čujemo ni iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i sva je prilika da nećemo zato što je predmet preuzeo doktor za zastarelost Nenad Stefanović. O njegovoj ljubavi prema zastarelosti svedoče desetine službenih beležaka zamenika tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, koji su nakon njegovog avanzovanja u Višem tužilaštvu, preuzeli njegove predmete.

Rečeno je i da kandidati za istaknute pravnike imaju pravo na svoje političko uverenje. Imaju, samo je upitno kako će takav kandidat koji svoje uverenje izražava tako što kao profesor prava podržava osobu koja je do podneva tri puta najmanje prekršio Ustav i često se neprimereno meša u rad pravosuđa. O tome su već i knjige napisane.

Pitali smo i za dva minuta iz Doljevca. Pitali smo za otvorene pretnje sudijama izrečene u Narodnoj skupštini. Pitali smo za lažni štrajk glađu radi izbegavanja zaslužene novčane kazne. Pitali smo za Savamalu.

Za pet dana navršava se sedam godina od ovog monstruoznog događaja koji je izveo na ulice desetine hiljada ljudi koji nisu mogli da veruju da tako nešto uopšte može da se dogodi. U izveštaju povodom rušenja u Savamali Zaštitnik građana napisao je: „U ranim jutarnjim časovima 25. aprila organizovana motorizovana grupa od više desetina crnouniformisanih lica pod fantomkama, opremljeni teleskopskim palicama i snažnim baterijskim lampama, privremeno je na oko dva časa preuzela faktičku vlast u Beogradu u delu poznatom kao Savamala“.

Iako im je bilo vidno neprijatno, istaknuti pravnici nisu ustuknuli. Jeste da to što se desilo u Savamali nije bilo u redu, ali o slomu pravne države nema ni govora. Moguće je da je to doprinelo umanjenju poverenja u pravosuđe, rekoše, ali ni to nije sasvim sigurno.

Mi ne verujemo da će novi sastavi pravosudnih saveta na ove i ovakve slučajeve reagovati. Zbog toga mi nećemo činiti dvotrećinsku većinu koju pokušavate da postignete.

Sada kratko i o izboru novog Pašalića na staru funkciju, za šta takođe nećemo glasati. Kada smo ovde razgovarali u februaru, izgledalo je kao da ćete čoveka pustiti da ode mirno u penziju. Ovde nas je i ministarka pravde ubeđivala zbog čega istaknuti pravnici nikako ne smeju da imaju više od 65 godina, ali zato Ombusman može i to do 73.

Pašaliću ste prvo dali da sam napiše zakon koji će da mu omogući ponovni izbor na još osam godina besprekornog rada u službi vernog pomagača vlasti. Govorili smo već nekoliko puta o Pašalićevim biserima, nije potrebno ponavljati, ali stalno se ponavljaju novi.

U izveštaju za 2022. godinu on konstatuje da su ljudska prava u velikom procentu poštovana, iako ima prostora i potrebe za unapređenjima, a onda nastavlja prevashodno da hvali svoj rad.

Pošto on sam nije sklon samokritici, mi ćemo ukazati na samo neke od slučajeva u kojima ili nije reagovao ili nije adekvatno reagovao. Na primer, bilo je potrebno godinu i po dana od protesta u julu 2020. godine, a da se tek u januaru 2022. godine konačno utvrdi da su postojali propusti policijskih službenika na štetu građana, ali nije ukazao na potrebu da se identifikuju odgovori i da se utvrdi njihova odgovornost. Bilo je dovoljno da MUP da časnu pionirsku da više tako neće biti. Slično je bilo i povodom povlačenja policije pred batinašima na mostu u Šapcu.

Ni nakon 11 meseci Pašalić nije reagovao u slučaju nehumanog tretmana jedne od građanki koja je bila izložena za vreme sprovođenja procedure indukovanog pobačaja u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“. Okolnosti ovog događaja izazvale su burne reakcije javnosti, a na ovaj slučaj nadovezao se veliki broj žena koje su podelile svoja iskustva akušerskog nasilja. Moj kolega Robert Kozma ga je za to pitao na Odboru za ustavna pitanja, ali je on bukvalno pobegao bez odgovora na pitanje.

Pašalić nije reagovao niti stao u zaštitu LGBT+ zajednice povodom zabrane održavanja „Evroprajd“ šetnje planirane za septembar 2022. godine. Mogao je da preporuči MUP-u mere za otklanjanje donetih zabrana, ali to nije učinio i danas kada ga neko to pita, tim povodom izgovara tekst Ane Brnabić ili Aleksandra Vulina - nije to policija nikad ni zabranila, nego je skraćena ruta iz bezbednosnih razloga.

Nije se Pašalić oglasio u javnosti ni u toku javne rasprave o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima zbog neopravdanog ili preteranog zadiranja u ljudska prava ili rešenja koja stvaraju uslove za nedozvoljen politički uticaj na rad policije.

Konačno danas možemo da pitamo i šta je sa slučajem devojčice iz Mirijeva koja je bila izložena dugogodišnjem zanemarivanju? Hoće li i tu proći meseci pre nego što čujemo išta od Zaštitnika? Možda čeka da se o tome prvo sastane skupštinski Odbor za prava deteta. A, da, toga neće ni biti, jer ne da predsednik Skupštine.

Na kraju, šta reći o novom starom Savetu DRI? Mi zaista rado čitamo izveštaje DRI i oni nisu loši. U mnogima od njih konstatuju se grube nezakonitosti. Recimo, DRI je našla da je JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd u toku 2018. godine i 2019. godine kršila Zakon o javnim nabavkama za nabavke čija procenjena vrednost iznosi 43,38 milijardi dinara, odnosno preko 372 miliona evra. Da li neko zna protiv koga je DRI u ovom slučaju podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili krivičnu prijavu?

Godine 2019. i 2020. godine JP „Srbijagas“ Novi Sad nije sprovela nabavke u skladu sa zakonom i procenjene vrednosti 1,4 milijarde dinara, bez sprovedenog postupka javne nabavke kada nije bilo osnova za izuzeće od primene zakona „Srbijagas“ je izvršila nabavke radi gasifikacije opština u iznosu od najmanje 15,53 milijarde dinara. Ko je za ovo odgovarao?

Javno-komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“ u periodu od 2018. do 2020. godine za 90% korisnika stambenog prostora vršilo je naplatu toplotne energije suprotno zakonu, pa su zato građani i građanke za pet godina oštećeni za preko 212 miliona evra.

Da postavimo opet isto pitanje. Iako je DRI dužna da bez odlaganja podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i krivičnu prijavu, to često ne radi, a i kada uradi, prijave ne dobiju sudski epilog. Na to sama DRI ne reaguje suviše žustro, pa su na kraju priče svi zadovoljni.

Danas pitamo – da li će i na koji način nova stara DRI reagovati kada bude radila reviziju u Ministarstvu za brigu o porodici, koje je u 2022. godini dodelilo skoro tri miliona evra fantomskim udruženjima koja nemaju niti kancelarije, niti brojeve telefona, kao ni reference u oblastima za koje su konkurisale i ko će za to odgovarati?

Posle svega navedenog, jasno je zbog čega su predloženi i zbog čega će biti i izabrani. Svoj posao će i dalje raditi profesionalno, ne mešajući se previše u njega, a to nije dovoljno da bi dobili naš glas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Da, zaista, ja sam htela da istaknem ovo zbog toga što namerno u svom govoru nisam ni jednom pomenula niti naziv poslaničke grupe, niti jednu političku stranku. Ne znam šta je to bilo u negativnom kontekstu i kako ste i vi i šef poslaničke grupe prepoznali u mom izlaganju da ja baš mislim na vašu političku stranku. Moguće je da je to kada sam rekla - kriminalna elita na vlasti, pošto se ni jedna druga stranka koja čini vladajuću većinu tu nije prepoznala.

To mi je posebno zanimljivo, s obzirom da smo baš zbog tog izraza, pokret iz koga dolazim i moj kolega Dobrica Veselinović, dobili dve tužbe od „Milenijum tima“. Izgleda da su se i oni prepoznali da su kriminalna elita na vlasti. Ti postupci su još uvek u toku. Ja ih naravno neću komentarisati.

Što se tiče vaše tvrdnje o veri i uverenjima, ja se tu u potpunosti slažem. Dakle, mi ovde predstavljamo određene građane koji imaju određena politička uverenja, a kome će građani verovati na kraju biće pokazano i na izborima.

Istakla sam samo nekoliko primera gde se građani i građanke Srbije bune protiv onoga što radi kriminalna elita na vlasti i oni su zbog toga što ne postoje institucije i što se ljudi kakve danas predlažete biraju u institucije da bi ćutali i klimali glavom… Vladavina prava danas zavisi od ljudi koji brane svoj komšiluk, svoje dvorište, svoj grad, javna dobra. Zbog toga smo mi juče bili u Lazarevcu na protestu radnika i radnica „Kolubare“, jer smo zajedno sa njima zabrinuti za budućnost ovog preduzeća, preduzeća u koje ste vi kao direktora postavili menadžera pečenjare. Toliko. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Vlada nam je u obrazloženju Predloga zakona i izmenama zakona o centralnoj evidenciji stvarnih, jel možete zvonce da upotrebite, ono vaše magično zvonce. Samo da se stišaju poslanici. Hvala najlepše.

Dakle, Vlada nam je uz izmene Zakona centralnih evidenciji stvari vlasnika dala obrazloženje da to mora da se uradi zbog problema sa softverom. Jel stvarno to razlog? Dakle, razlog za izmenu celog jednog zakona i pokretanja čitave ove parlamentarne procedure jesu problemi u izradi softvera.

Dakle, umesto da nas je Vlada obavestila o tome ko je angažovan da uradi taj softver, ko je za to plaćen, kako je sprovedena javna nabavka, kakvi su to problemi, ko će u krajnjoj liniji da odgovara za to, ovde se pokreće čitav zakonodavni mehanizam da bi se izašlo u susret jednom softveru, odnosno jednom dobavljaču softvera, verovatno i nije prvi put da to radite.

Odložili ste primenu konkursa za angažovanje državnih službenika iz istog razloga - nemamo softver. Pošto u Srbiji sve živo digitalizovano, ne može ni to da se uradi pre softvera. Pola zemlje nema kanalizaciju, a vama treba softver. I to su ti savršeni zakoni koje vi usvajate.

Još jedan primer savršenstva usvojen je ovde pre dve nedelje i to želim da iznesem kao primer i paralelu u odnosu na ovu izmenu zakona, a odnosi se se na paket pravosudnih zakona. Njime ste obećali samostalnost tužilaštva da bi dve nedelje nakon toga pokazali da se ništa zapravo neće promeniti.

Da li da obavestim o tome Evropsku komisiju dok vas ne pohvali za to u sledećem izveštaju? Prepakovali ste postojeći sistem da bi vaši puleni mogli da nastave da rade ono što hoće, odnosno ono što im se naloži, a Nenada Stefanovića šefa Višeg javnog tužilaštva ovde ste u prethodnom sazivu imenovali u paketu sa izmenama Ustava. Lepo ste ga zapakovali da bi mogao da obavlja zadatke.

Pitam se gde je danas ministarka Pravde Maja Popović da zaštiti samostalnost javnih tužilaca da zaštiti tužiteljke iz Višeg javnog tužilaštva, njene koleginice ili je njena zaštita rezervisana samo za vrhovnu ćutateljku Dolovac i za šefa Višeg javnog tužilaštva Nenada Stefanovića?

Ono što se danas dešava pokazuje da ste izmenama pravosudnih zakona se prosto preigrali. Javnost je veoma uznemirena činjenicom da se tužiteljke koje su javno i profesionalno radile svoj posao sklanjaju da ne bi vašoj stranci nanosile dalju štetu.

Dok na stižu prijave za istaknute pravnike, dozvolićete da na kraju citiram jednog od najboljih pravnika koje je ova zemlja ikada imala, prof. Vojina Dimitrijevića. Profesor Dimitrijević je rekao, slušajte dobro - borbu protiv strahovlade još uvek moraju da nose hrabri i dostojanstveni ljudi unutar svake zajednice. Obratite pažnju, ti ljudi koji su hrabri i dostojanstveni su tu, a borba je počela. Zahvaljujem.