Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani i građanke Srbije, danas i sutra ovde raspravljamo o izboru nosilaca funkcija u pet veoma važnih državnih organa, onih koji treba da štite nezavisne sudove i sudije, samostalno tužilaštvo i budu produžena ruka parlamenta u kontroli izvršne vlasti, jer tako piše u Ustavu.

Dok se ovo dešava u Skupštini, nažalost, vladavina prava se u Srbiji svakim danom sve više urušava. Pre nekoliko meseci sa ovog mesta citirala sam profesora Dimitrijevića koji je rekao da borbu protiv strahovlade još uvek moraju da nose hrabri i dostojanstveni ljudi unutar svake zajednice. Neki od poslanika sa suprotne strane tome su se smejali. Time su se nasmejali hrabrim i dostojanstvenim ljudima, radnicima i radnicima „Kolubare“ koji su juče protestvovali protiv očigledne pljačke EPS-a koja se priprema, stanovnicima novobeogradskih blokova koji se od sinoć organizuju i da ponovo brane Savski nasip od nezakonitog ugrožavanja koje preduzima gradska vlast koja bi nasip trebalo da čuva, građanima i građankama Žagubice koji ustaju protiv bahatog šerifa i protive se uništavanju prirode zarad bogaćenje kriminalne elite na vlasti, meštanima Dadinaca koji su tačno 130 dana i noći protestvovali zbog izgradnje mini-hidroelektrane.

Ti hrabri i dostojanstveni ljudi su tu i neće nigde otići, a za to vreme fantomska udruženja mirno troše javna sredstva koja su dobijena na nameštenim konkursima ministarstava kojima upravlja vladajuća stranka. Otvoreno se na sastancima u javnim institucijama govori o nameštanju javnih nabavki. I dalje ne znamo gde je 38.000 potpisa za zabranu iskopavanja litijuma. Plagijatori traže zaštitu pred sudom. Napadaju se sudije koji, primenjujući zakon, osuđuju osobe koje beskrupulozno vređaju i napadaju nezavisne novinare. I dalje se pripremaju zakoni kojima će se legalizovati masovni video nadzor, zloupotreba privatnih podataka i upadanje u privatne stanove.

Da toga više ne bude neće doprineti osobe koje su ovde danas predložene, jer je većina za to već imala priliku, ali je ili aktivno saučestvovala u kršenju zakona ili je jednostavno ćutala.

Krenimo od pravosudnih saveta. Ne treba da iznenađuje činjenica da danas ovde nema predsednika Odbora za pravosuđe, koji bi kao predlagač trebalo da govori o kandidatima i kandidatkinjama. Verovatno na „Tviteru“ ubeđuje da je sada nestranačka ličnost, citiram, penzionisani političar na putu ka zaboravu.

Na ovoj sednici pokušaćete da zaokružite ono što je započeto izmenama Ustava. Ne mogu dovoljno puta da kažem da je „Ne davimo Beograd“ bila jedina opoziciona organizacija koja je bila aktivno protiv u svim fazama ustavnih promena i usvajanja zakona kojima je pravosuđe prepakovano onako kako odgovara vladajućoj stranci.

Mašnica na tom paketiću se upravo vezuje u vidu izbora istaknutih pravnika u dva pravosudna saveta, pri čemu će vrpcu možda pridržati i neki poslanici i poslanice koji do sada nisu podržavali Vladu.

Od početka i mi i druge opozicione poslaničke grupe, bez obzira na programsku orjentaciju, ističemo da će istaknuti pravnici biti kanal kroz koji će vladajuća struktura prevashodno uticati na rad saveta, pa samim tim i pravosuđa.

Nijedan od kandidata i kandidatkinja se nisu do sada ni kao naučnici, ni kao pravni stručnjaci istakli u kritikovanju vlasti.

Među kandidatima su profesori i profesorke pravnih fakulteta od kojih su neki potpisali podršku za kandidaturu sadašnjeg predsednika Republike, pomoćnik direktora Koridora Srbije, službenica BIA-e, partner u advokatskoj kancelariji bliskog prijatelja ministra Vesića, funkcioner Pravosudne akademije i član izbornih komisija tokom izborne krađe devedesetih.

Ključno pitanje za nas nisu njihove biografije i spisak objavljenih radova, jer se mnogima na tom planu ne može mnogo osporiti, iako ima onih čija su naučna dostignuća osporena i to od njihovih kolega. O tome ćemo verovatno čitati u narednom periodu. Ključna je njihova dostojnost onako kako je sam zakon definiše. Ključno je pitanje da li će ovi kandidati i kandidatkinje kada za to dođe vreme uspeti da pokažu društvenu odgovornost, očuvaju samostalnost, nepristrasnost, integritet i dostojanstvo i postaraju se za očuvanje poverenja u rad pravosuđa ili će sagnuti glavu i odćutati.

Kolegama profesorima i profesorkama čitala sam izjave funkcionera vladajuće stranke, koji su tokom godina komentarisali postupke pred sudovima i tužilaštvima, često nipodaštavajući njihovu ulogu i vređajući ih, uključujući i situacije u kojima je predsednik lično utvrđivao i cenio dokaze. Pitala sam ih da li za njih to predstavljaju primer neprimerenog ili primerenog uticaja na sudove i tužilaštva.

Kao potpisnica pisma podrške profesora i profesorki pravnih fakulteta, premeštenim zamenicama tužioca, pitala sam da li su i oni razmišljali o tome da podrže bivše studentkinje svojih fakulteta i svoje koleginice čija je samostalnost narušena. Odgovori su potvrdili ono što smo pretpostavljali. To su kandidati koji će dobiti glasove vladajuće većine, jer ili kakve neprimerene postupke i sami opravdavaju ili nisu spremni da funkciju koju će dobiti i privilegije koje uz to dolaze, rizikuju otvoreno kritikujući vlast.

Doduše, o tome kako je pljačkan EPS, više ne možemo da čujemo ni iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i sva je prilika da nećemo zato što je predmet preuzeo doktor za zastarelost Nenad Stefanović. O njegovoj ljubavi prema zastarelosti svedoče desetine službenih beležaka zamenika tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, koji su nakon njegovog avanzovanja u Višem tužilaštvu, preuzeli njegove predmete.

Rečeno je i da kandidati za istaknute pravnike imaju pravo na svoje političko uverenje. Imaju, samo je upitno kako će takav kandidat koji svoje uverenje izražava tako što kao profesor prava podržava osobu koja je do podneva tri puta najmanje prekršio Ustav i često se neprimereno meša u rad pravosuđa. O tome su već i knjige napisane.

Pitali smo i za dva minuta iz Doljevca. Pitali smo za otvorene pretnje sudijama izrečene u Narodnoj skupštini. Pitali smo za lažni štrajk glađu radi izbegavanja zaslužene novčane kazne. Pitali smo za Savamalu.

Za pet dana navršava se sedam godina od ovog monstruoznog događaja koji je izveo na ulice desetine hiljada ljudi koji nisu mogli da veruju da tako nešto uopšte može da se dogodi. U izveštaju povodom rušenja u Savamali Zaštitnik građana napisao je: „U ranim jutarnjim časovima 25. aprila organizovana motorizovana grupa od više desetina crnouniformisanih lica pod fantomkama, opremljeni teleskopskim palicama i snažnim baterijskim lampama, privremeno je na oko dva časa preuzela faktičku vlast u Beogradu u delu poznatom kao Savamala“.

Iako im je bilo vidno neprijatno, istaknuti pravnici nisu ustuknuli. Jeste da to što se desilo u Savamali nije bilo u redu, ali o slomu pravne države nema ni govora. Moguće je da je to doprinelo umanjenju poverenja u pravosuđe, rekoše, ali ni to nije sasvim sigurno.

Mi ne verujemo da će novi sastavi pravosudnih saveta na ove i ovakve slučajeve reagovati. Zbog toga mi nećemo činiti dvotrećinsku većinu koju pokušavate da postignete.

Sada kratko i o izboru novog Pašalića na staru funkciju, za šta takođe nećemo glasati. Kada smo ovde razgovarali u februaru, izgledalo je kao da ćete čoveka pustiti da ode mirno u penziju. Ovde nas je i ministarka pravde ubeđivala zbog čega istaknuti pravnici nikako ne smeju da imaju više od 65 godina, ali zato Ombusman može i to do 73.

Pašaliću ste prvo dali da sam napiše zakon koji će da mu omogući ponovni izbor na još osam godina besprekornog rada u službi vernog pomagača vlasti. Govorili smo već nekoliko puta o Pašalićevim biserima, nije potrebno ponavljati, ali stalno se ponavljaju novi.

U izveštaju za 2022. godinu on konstatuje da su ljudska prava u velikom procentu poštovana, iako ima prostora i potrebe za unapređenjima, a onda nastavlja prevashodno da hvali svoj rad.

Pošto on sam nije sklon samokritici, mi ćemo ukazati na samo neke od slučajeva u kojima ili nije reagovao ili nije adekvatno reagovao. Na primer, bilo je potrebno godinu i po dana od protesta u julu 2020. godine, a da se tek u januaru 2022. godine konačno utvrdi da su postojali propusti policijskih službenika na štetu građana, ali nije ukazao na potrebu da se identifikuju odgovori i da se utvrdi njihova odgovornost. Bilo je dovoljno da MUP da časnu pionirsku da više tako neće biti. Slično je bilo i povodom povlačenja policije pred batinašima na mostu u Šapcu.

Ni nakon 11 meseci Pašalić nije reagovao u slučaju nehumanog tretmana jedne od građanki koja je bila izložena za vreme sprovođenja procedure indukovanog pobačaja u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“. Okolnosti ovog događaja izazvale su burne reakcije javnosti, a na ovaj slučaj nadovezao se veliki broj žena koje su podelile svoja iskustva akušerskog nasilja. Moj kolega Robert Kozma ga je za to pitao na Odboru za ustavna pitanja, ali je on bukvalno pobegao bez odgovora na pitanje.

Pašalić nije reagovao niti stao u zaštitu LGBT+ zajednice povodom zabrane održavanja „Evroprajd“ šetnje planirane za septembar 2022. godine. Mogao je da preporuči MUP-u mere za otklanjanje donetih zabrana, ali to nije učinio i danas kada ga neko to pita, tim povodom izgovara tekst Ane Brnabić ili Aleksandra Vulina - nije to policija nikad ni zabranila, nego je skraćena ruta iz bezbednosnih razloga.

Nije se Pašalić oglasio u javnosti ni u toku javne rasprave o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima zbog neopravdanog ili preteranog zadiranja u ljudska prava ili rešenja koja stvaraju uslove za nedozvoljen politički uticaj na rad policije.

Konačno danas možemo da pitamo i šta je sa slučajem devojčice iz Mirijeva koja je bila izložena dugogodišnjem zanemarivanju? Hoće li i tu proći meseci pre nego što čujemo išta od Zaštitnika? Možda čeka da se o tome prvo sastane skupštinski Odbor za prava deteta. A, da, toga neće ni biti, jer ne da predsednik Skupštine.

Na kraju, šta reći o novom starom Savetu DRI? Mi zaista rado čitamo izveštaje DRI i oni nisu loši. U mnogima od njih konstatuju se grube nezakonitosti. Recimo, DRI je našla da je JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd u toku 2018. godine i 2019. godine kršila Zakon o javnim nabavkama za nabavke čija procenjena vrednost iznosi 43,38 milijardi dinara, odnosno preko 372 miliona evra. Da li neko zna protiv koga je DRI u ovom slučaju podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili krivičnu prijavu?

Godine 2019. i 2020. godine JP „Srbijagas“ Novi Sad nije sprovela nabavke u skladu sa zakonom i procenjene vrednosti 1,4 milijarde dinara, bez sprovedenog postupka javne nabavke kada nije bilo osnova za izuzeće od primene zakona „Srbijagas“ je izvršila nabavke radi gasifikacije opština u iznosu od najmanje 15,53 milijarde dinara. Ko je za ovo odgovarao?

Javno-komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“ u periodu od 2018. do 2020. godine za 90% korisnika stambenog prostora vršilo je naplatu toplotne energije suprotno zakonu, pa su zato građani i građanke za pet godina oštećeni za preko 212 miliona evra.

Da postavimo opet isto pitanje. Iako je DRI dužna da bez odlaganja podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i krivičnu prijavu, to često ne radi, a i kada uradi, prijave ne dobiju sudski epilog. Na to sama DRI ne reaguje suviše žustro, pa su na kraju priče svi zadovoljni.

Danas pitamo – da li će i na koji način nova stara DRI reagovati kada bude radila reviziju u Ministarstvu za brigu o porodici, koje je u 2022. godini dodelilo skoro tri miliona evra fantomskim udruženjima koja nemaju niti kancelarije, niti brojeve telefona, kao ni reference u oblastima za koje su konkurisale i ko će za to odgovarati?

Posle svega navedenog, jasno je zbog čega su predloženi i zbog čega će biti i izabrani. Svoj posao će i dalje raditi profesionalno, ne mešajući se previše u njega, a to nije dovoljno da bi dobili naš glas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Da, zaista, ja sam htela da istaknem ovo zbog toga što namerno u svom govoru nisam ni jednom pomenula niti naziv poslaničke grupe, niti jednu političku stranku. Ne znam šta je to bilo u negativnom kontekstu i kako ste i vi i šef poslaničke grupe prepoznali u mom izlaganju da ja baš mislim na vašu političku stranku. Moguće je da je to kada sam rekla - kriminalna elita na vlasti, pošto se ni jedna druga stranka koja čini vladajuću većinu tu nije prepoznala.

To mi je posebno zanimljivo, s obzirom da smo baš zbog tog izraza, pokret iz koga dolazim i moj kolega Dobrica Veselinović, dobili dve tužbe od „Milenijum tima“. Izgleda da su se i oni prepoznali da su kriminalna elita na vlasti. Ti postupci su još uvek u toku. Ja ih naravno neću komentarisati.

Što se tiče vaše tvrdnje o veri i uverenjima, ja se tu u potpunosti slažem. Dakle, mi ovde predstavljamo određene građane koji imaju određena politička uverenja, a kome će građani verovati na kraju biće pokazano i na izborima.

Istakla sam samo nekoliko primera gde se građani i građanke Srbije bune protiv onoga što radi kriminalna elita na vlasti i oni su zbog toga što ne postoje institucije i što se ljudi kakve danas predlažete biraju u institucije da bi ćutali i klimali glavom… Vladavina prava danas zavisi od ljudi koji brane svoj komšiluk, svoje dvorište, svoj grad, javna dobra. Zbog toga smo mi juče bili u Lazarevcu na protestu radnika i radnica „Kolubare“, jer smo zajedno sa njima zabrinuti za budućnost ovog preduzeća, preduzeća u koje ste vi kao direktora postavili menadžera pečenjare. Toliko. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Vlada nam je u obrazloženju Predloga zakona i izmenama zakona o centralnoj evidenciji stvarnih, jel možete zvonce da upotrebite, ono vaše magično zvonce. Samo da se stišaju poslanici. Hvala najlepše.

Dakle, Vlada nam je uz izmene Zakona centralnih evidenciji stvari vlasnika dala obrazloženje da to mora da se uradi zbog problema sa softverom. Jel stvarno to razlog? Dakle, razlog za izmenu celog jednog zakona i pokretanja čitave ove parlamentarne procedure jesu problemi u izradi softvera.

Dakle, umesto da nas je Vlada obavestila o tome ko je angažovan da uradi taj softver, ko je za to plaćen, kako je sprovedena javna nabavka, kakvi su to problemi, ko će u krajnjoj liniji da odgovara za to, ovde se pokreće čitav zakonodavni mehanizam da bi se izašlo u susret jednom softveru, odnosno jednom dobavljaču softvera, verovatno i nije prvi put da to radite.

Odložili ste primenu konkursa za angažovanje državnih službenika iz istog razloga - nemamo softver. Pošto u Srbiji sve živo digitalizovano, ne može ni to da se uradi pre softvera. Pola zemlje nema kanalizaciju, a vama treba softver. I to su ti savršeni zakoni koje vi usvajate.

Još jedan primer savršenstva usvojen je ovde pre dve nedelje i to želim da iznesem kao primer i paralelu u odnosu na ovu izmenu zakona, a odnosi se se na paket pravosudnih zakona. Njime ste obećali samostalnost tužilaštva da bi dve nedelje nakon toga pokazali da se ništa zapravo neće promeniti.

Da li da obavestim o tome Evropsku komisiju dok vas ne pohvali za to u sledećem izveštaju? Prepakovali ste postojeći sistem da bi vaši puleni mogli da nastave da rade ono što hoće, odnosno ono što im se naloži, a Nenada Stefanovića šefa Višeg javnog tužilaštva ovde ste u prethodnom sazivu imenovali u paketu sa izmenama Ustava. Lepo ste ga zapakovali da bi mogao da obavlja zadatke.

Pitam se gde je danas ministarka Pravde Maja Popović da zaštiti samostalnost javnih tužilaca da zaštiti tužiteljke iz Višeg javnog tužilaštva, njene koleginice ili je njena zaštita rezervisana samo za vrhovnu ćutateljku Dolovac i za šefa Višeg javnog tužilaštva Nenada Stefanovića?

Ono što se danas dešava pokazuje da ste izmenama pravosudnih zakona se prosto preigrali. Javnost je veoma uznemirena činjenicom da se tužiteljke koje su javno i profesionalno radile svoj posao sklanjaju da ne bi vašoj stranci nanosile dalju štetu.

Dok na stižu prijave za istaknute pravnike, dozvolićete da na kraju citiram jednog od najboljih pravnika koje je ova zemlja ikada imala, prof. Vojina Dimitrijevića. Profesor Dimitrijević je rekao, slušajte dobro - borbu protiv strahovlade još uvek moraju da nose hrabri i dostojanstveni ljudi unutar svake zajednice. Obratite pažnju, ti ljudi koji su hrabri i dostojanstveni su tu, a borba je počela. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici nezavisnih državnih organa, građani i građanke Srbije, na početku podsetimo se čemu služe nezavisni državni organi i kakav je njihov odnos sa parlamentom, ko koga kritikuje i ko koga treba da kontroliše.

Nezavisni državni organi trebalo bi da budu produžena ruka parlamenta, posebno u njegovoj kontrolnoj ulozi. Narodna skupština kontroliše Vladu, a ne opslužuje je. Umesto toga nama se ovde predlaže da podržimo Vladu, eventualno da je ljubazno zamolimo da nastavi ono što već radi.

Za nas je to neprihvatljivo. Mi ne pristajemo na to i ne podržavamo Vladu. Mi tražimo odgovornost Vlade za katastrofalno upravljanje zemljom, što je za one koji žele da čitaju sadržano i u nekim od izveštaja nezavisnih državnih organa.

Dok Srbija nezaustavljivo pada na međunarodnom indeksu percepcije i korupcije trenutno je na 101 mestu, nama je direktor Agencije za sprečavanje korupcije na Odboru pričao o tome koliko je priručnika podeljeno u 2021. godini, koliko je Agencija uštedela struje. Nijednu reč nije rekao o tome šta je preduzela na sprečavanju korupcije, iako je na tu poziciju izabran kao član vaše političke stranke. Izgleda da ga sada menjate možda zbog toga što ovoga puta nije donirao dovoljno u toku predsedničke kampanje?

Pokret „Ne davimo Beograd“ nekoliko puta se obraćao Agenciji predstavkama, a dve su se odnosile na gradonačelnika Šapića. Prvi put ukazali smo na sukob interesa koji omogućava Šapiću da iz opštinskog budžeta izvlači novac preko svog vaterpolo kluba i to je očigledno svakome ko je ikada kročio na bazen „11. april“ na Novom Beogradu, ali ne i agenciji.

U drugom slučaju smo dojavili Agenciji da je Šapić, koji je tada već bio gradonačelnik, izmislio funkciju v.d. predsednika gradske opštine. Zbunjena je ostala i Agencija, jer na ovu predstavku nikad nismo dobili odgovor.

Mi nećemo glasati za zaključke kojima se Vlada podržava u merama kojima se produbljuju socijalne nejednakosti i kojima se prekomernim prikupljanjem podataka o ličnosti već oko 10.000 ljudi lišava prava na novčanu socijalnu pomoć, koja im i onako omogućava da jedva preživljavaju.

Nećemo podržati ni onu većinu koja mimo zakona zadržava Zaštitnika građana na funkciji sve dok on ne ispuni uslove za starosnu penziju. Red je da mu to učinite, jer je on toliko učinio za vas. Recimo, iako je našao da su policajci u julu 2020. godine prekoračili svoja ovlašćenja, jer je to bilo toliko očigledno, nije preporučio utvrđivanje odgovornosti bilo koga u policiji, već je samo ljubazno zamolio da to više ne rade u budućnosti.

Iako je cela Srbija videla uslove u kojima je boravilo 500 vijetnamskih radnika koji su gradili fabrika guma „Linglong“ u Zrenjaninu, Zaštitnik građana obavestio je javnost da je tamo sve bilo u redu. Isto je uradio i povodom izveštaja zaboravljene dece Srbije, o slučajevima teškog zanemarivanja u ustanovama socijalne zaštite, okrivivši roditelje i rodbinu zato što ih ne posećuju dovoljno.

Ipak, šampionski prsten Pašalić je zaslužio kada je povodom zabrinjavajućih navoda Sindikata lekara i farmaceuta Srbije da je do tada 70 lekara preminulo od kovida, izjavio: „Niko prilikom razmatranja broja preminulih lekara nije uzeo u obzir one koji su izvršili samoubistvo usled pritiska na zdravstvene sisteme.“

Iskreno, biće vam veoma teško da pronađete novog genijalca koji će zameniti gospodina Pašalića.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mi smo na početku ove načelne rasprave istakli i tri glavne primedbe na ceo paket pravosudnih zakona, jedan, to jest prva od tih primedba koje Pokret „Ne davimo Beograd“ ima, jeste da se njima legalizuje uticaj vladajuće većine na pravosuđe.

I rekli smo da ćemo i kroz amandmane razotkriti druge skrivene mehanizme za takav uticaj vaše političke organizacije. Jedan od takvih jeste upravo sastav Visokog saveta tužilaštva, odnosno način na koji se biraju ovi izborni članovi. Po našem mišljenju ovaj segment omogućava Zagorki Dolovac da i dalje kadruje u svim nivoima tužilaštava i mi više nećemo zvati gospođu Dolovac Vrhovna javna tužiteljka, već ćemo sa njenom praksom od sad početi da je zovemo Vrhovna javna ćutateljka.

Dakle, u Vrhovnom javnom tužilaštvu ima 12 do 15 potencijalnih glasača koji biraju jednog kandidata, s tim što Vrhovno javno tužilaštvo, takođe već ima člana u Visokom savetu tužilaštva.

Kolege su ovde već govorile o tome da ovakav način narušava reprezentativnost sastava veća, odnosno tužitelji koji su izabrani u Savet ne predstavljaju svoje tužilaštvo, već treba da predstavljaju sve nosioce javne tužilačke funkcije.

Pored toga što je već rečeno, mi želimo da istaknemo da ovakav način izbora takođe narušava tajnost glasanja zbog toga što će tih dvanaestoro ljudi morati da se osvrću, da im Zagorka Dolovac ne bi virila iza ramena dok glasaju.

Šta je vaše obrazloženje za odbijanje ovakvog amandmana? Vi kažete da u modelu svi za sve, gde izbor članova iz reda javnih tužilaca bez obzira na vrstu i stepen iz koga se kandiduje isključivo zavisi od javnih tužilaca, osnovnih tužilaštava obzirom na njihovu dominantnost brojnost, da mi smatramo da osnovna tužilaštva treba da imaju dominantnu ulogu, s obzirom na to da su one najvažnije za građane i građanke.

Pazite, kada vas neko veže, uzme vam telefon i onda pozajmi bager sa susednog gradilišta, treba da reaguje Osnovno javno tužilaštvo. Kada pogine osmorica rudara u rudniku, takođe treba da reaguje Osnovno javno tužilaštvo. Kada radnik padne sa građevine „Beograda na vodi“ i pogine, takođe treba da reaguje Osnovno javno tužilaštvo. To je bila naša ideja kada smo predlagali ovaj amandman. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Podneli smo, takođe, amandman na član 48. U suštini, želeli smo da jasnije bude uređena procedura koja se sprovodi u Odboru za pravosuđe.

Kao što smo i rekli u raspravi u načelu, jedna od glavnih primedbi odnosi se upravo na taj segment izbora istaknutih pravnika. Ono što ste Ustavom predvideli sada cementirate zakonima da bi sebi obezbedili i dalje uticaj na pravosuđe.

U vašem mišljenju kao odgovor na naš amandman rekli ste da poslanici bi morali da prilikom predlaganja kandidata vode računa da li oni ispunjavaju ove uslove. Stvarno verujte u to?

Ja sam već govorila o tome, ali mislim da bi građani i građanke Srbije trebali da čuju kako ovde glasaju poslanici vladajuće stranke. Oni kada treba da glasaju oglasi se zvonce da bi tačno znali kada treba da pritisnu za.

Takođe, zna verovatno i ministarka, a pomoćnik ministra svakako jer je dolazio na sednice Odbora za pravosuđe, a ja ću to ponoviti. Dakle, kada treba da se glasa za, predsednik Odbora kaže – a sada pritisnite zeleno i onda oni pritisnu zeleno. Kada treba da se glasa protiv – pritisnite crveno, tako i bude.

E, sada, imajući u vidu tu potrebu, to jest vaše verovanje da će članovi Odbora za pravosuđe zaista voditi računa o ispunjavanju uslova, ja ću uzeti jedan od uslova, a to je taj snažni uticaj u ovom slučaju na tužilaštvo, pa bih volela da pitam ministarku šta ona misli, da li jedan primer, hipotetički primer, predstavlja snažni uticaj na tužilaštvo? Evo, recimo, zamislite da jedan kandidat za istaknutog pravnika komentariše u medijima kako je neka osoba uzela iz javnih fondova određeni novac i vratila samo šestinu tog novca. To je svakako za osudu i verovatno za krivičnu odgovornost. Sada, hipotetički opet kažem, zamislite da je taj kandidat na pitanje novinarke – zašto tužilaštvo ne reaguje, odgovorio – tužilaštvo, pa plaše se sopstvene senke. Mene zanima da li je to snažan ili manje snažan uticaj na tužilaštvo?

Predsedavajući će biti toliko ljubazan da mi kasnije opet da reč, da vam kažem ko je to rekao zaista.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pozivam se na povredu Poslovnika, član 106, a takođe i član 27. Dakle, nekoliko puta ste opominjali poslanike da ne govore o tački dnevnog reda. Pre polaganja zakletve kolega je preko četiri minuta govorio o programima Erasmus+ i Horajzon, i to na amandman, na član 4. Zakona o sudijama.

Dakle, moguće je da ste umorni, moguće da vam je popustila koncentracija, imate potpredsednike, može neko da vas odmeni, ali selektivno ne smete primenjivati Poslovnik. Dakle, barem opomenite kolege iz svoje poslaničke grupe kada oni ne govore po tački dnevnog reda. Zahvaljujem.

Ponovo ja.

Član 106. ne govori o potpredsednicima, govori o tačkama dnevnog reda.

Dakle, što se tiče amandmana na član 4, bilo je već reči, kolege su na sličan način obrazlagale. Ono što je za nas važno i što bih želela sada da istaknem jeste da je od presudne važnosti da kažnjivo narušavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost sudija bude predviđeno ovim članom. To kažem zbog toga što postoje već objavljene analize o tome kako neki nosioci izvršne vlasti, a najkonkretnije predsednik Republike utiče na nezavisnost i nepristrasnost sudija. Pominjani su ovde profesori pravnih fakulteta, a ja vas upućujem na analizu koju je napisao kolega Tanasije Marinković redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Iskoristiću priliku da navedem jedan od primera iz njegove analize.

Sećate se svi protesta ispred Vrhovnog kasacionog suda povodom kredita u švajcarskim francima i tada je predsednik rekao da će Vrhovni kasacioni sud u kratkom periodu morati da donese odluku i pojasnio kakva bi ta odluka trebala da bude. Slučajno ili ne, pet dana nakon njegovog obraćanja, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je ništava određena odredba ugovora o stambenim kreditima i sugerisao je određenu privremenu meru. Na kraju, nakon donošenja te presude Vrhovnog kasacionog suda, predsednik Republike je izjavio da je zadovoljan odlukom suda.

Dakle, mi smatramo da je to jedan od primera ne primerenog uticaja i da narušava nezavisnost i nepristrasnost sudija i zbog toga smatramo da je neophodno u nekoliko odredaba i ovih zakona i u drugim zakonima to izričito predvideti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Čini mi se dasmo svi saglasni ovde i pozicija i opozicija da je materijalni položaj sudija zaista važan i da je jedan veoma važan segment nezavisnosti pravosuđa u celini. Mi, naravno stojimo pri ovom amandmanu koji smo podneli, zato što smatramo da umanjenje plata ili zarada predstavlja sredstvo nedozvoljenog uticaja na sudije i sudove i smatramo da i dalje postoji opasnost u vezi sa tim.

Jasno nam je da je sada u pitanju, da postoji nekakva energetska kriza, mada nam baš to i nije ovde predstavljeno, više nam je predstavljeno da živimo sada bolje nego ikada i da postoji taj aranžman sa MMF. Međutim, pretpostavljam da on ne važi doveka. Koliko je nama poznato ti su aranžmani ograničeni vremenski. Zbog toga smatramo da je bilo prostora da se barem u prelaznim odredbama nešto tako predvidi, jer bi to bila važna poruka koja bi onda bila izričito predviđena u predlozima zakona, iako nam ministarka, koja me sada ne sluša dok govorim o onome što je i ona istakla da je od presudne važnosti.

Dakle, smatramo da je u prelaznim odredbama moglo biti predviđeno barem odlaganje primene takvih odredbi, koliko traje aranžman sa MMF. Nije prvi put da se te odredbe kasnije promene.

Takođe u obrazloženju za neke od ovih amandmana stoji da nije moguće predvideti garanciju određene visine penzija, što bi bilo u skladu sa međunarodnim standardima zbog toga što postoji sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji to uređuje.

Mogle bismo vi i ja verovatno da polemišemo o pojmu sistemskih zakona koji kao takav ne postoji u našem Ustavu. Postoji određena praksa Ustavnog suda, verujem da za to znate, u vezi sa ocenom usklađenosti međusobno dva zakona, ali ona nažalost nije toliko jasna, da bismo ovako nešto mogli da tvrdimo.

Nadam se da će biti prilike da na nekom drugom skupu, pošto ovo definitivno nije mesto na kome možemo voditi tu vrstu rasprave, diskutujemo. Hvala. PREDSEDNIK: Reč ima ministarka.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega, želela bih da kažem da potpuno razumem ono o čemu je govorila ministarka. Možete li da umirite ove vaše, molim vas?

Ne, ne, vaše. Samo vaše, ovog glavnog vašeg. Može li zvonce?

Dakle, što se tiče našeg amandmana na član 6, mi smo smatrali da je važno da i ovde stoji u ovom članu da se funkcionalni imunitet odnosi i na sudije porotnike. Mišljenje koje smo dobili od Vlade, a da postoji odredba o shodnoj primeni onoga što se odnosi na sudije da se odnosi i na sudije porotnike, moram priznati da je za nas prihvatljiva, s tim što, još jednom ponavljam, mislimo da ne bi bio problem da se ta vrsta važne poruke nađe i u članu 6. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Da, mi smo podneli amandmane i na ovaj član i na član 21. koji će uslediti, pa ću govoriti o oba u isto vreme.

Kao i kolege iz drugih poslaničkih grupa, mi takođe smatramo da ove odredbe nisu u skladu sa Ustavom, ali imajući u vidu nerazumevanje na koje smo naišli kod Vlade, a pretpostavljam i kod poslanika pozicije, koji nemaju običaj da glasaju protiv predloga Vlade, mi ćemo odgovor na ovo pitanje potražiti u formalnom postupku pred Ustavnim sudom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Između ostalog, našim amandmanom predložili smo da se uvede jedno dodatno pravno sredstvo kojim bi sudija koji je premešten u ovom konkretnom slučaju mogao da traži pravnu zaštitu.

Ne sporimo da postoje pravna sredstva pred Ustavnim sudom, ali smatramo da, imajući u vidu i Zakon o upravnim sporovima, treba dopustiti i pravnu zaštitu pred Upravnim sudom, a zatim i mogućnost kasnijeg obraćanja Ustavnom sudu, jer bi to bilo u krajnjoj liniji više u skladu sa međunarodnim standardima koji su ovde više stotina puta pominjani. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Da, bilo je ovde već dosta reči o tome šta se smatra primerenim, a šta ne primerenim uticajem i ovaj naš amandman odnosi se na to pitanje.

U svom mišljenju Vlada nam je odgovorila da je naš amandman neprihvatljiv zbog toga što ne postoji definicija neprimerenog uticaja s obzirom da je zbog različitih oblika intenziteta ispoljavanja motiva zbog kog se čini, subjekata koji ga čine, teško dati sveobuhvatno i preciznu definiciju ovog pojma. Možda je to razlog zbog kog ministarka nije odgovorila ni na jedan od primera koji smo mi dali, a koji su dokumentovani u naučnim analizama koje su objavljene, a odnose se na ono što se smatra neprimerenim uticajem, koje je pre svega vršio predsednik Republike.

Međutim, mene buni to što i sama ministarka u toku današnje rasprave citirala član 8. Zakona o uređenju sudova koji kaže i navodi tačne primere šta se smatra neprimerenim uticajem, kao što je recimo svaki oblik pretnje, prinude prema sudijama, korišćenje javnog položaja, recimo položaja predsednika Republike, medija i javnog istupanja, što predsednik Republike često radi, a kojima se utiče na tok i ishod sudskog postupka, pa bih još jednom pozvala ministarku da se izjasni, odnosno da nam kaže njeno mišljenje. Da li su primerak koji su navodili, pre svega kolega Pavićević i ja, neprimereni ili primereni uticaj na sudije u vršenju sudijske funkcije. Zahvaljujem.