Ne, ne, vaše. Samo vaše, ovog glavnog vašeg. Može li zvonce?

Dakle, što se tiče našeg amandmana na član 6, mi smo smatrali da je važno da i ovde stoji u ovom članu da se funkcionalni imunitet odnosi i na sudije porotnike. Mišljenje koje smo dobili od Vlade, a da postoji odredba o shodnoj primeni onoga što se odnosi na sudije da se odnosi i na sudije porotnike, moram priznati da je za nas prihvatljiva, s tim što, još jednom ponavljam, mislimo da ne bi bio problem da se ta vrsta važne poruke nađe i u članu 6. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Da, mi smo podneli amandmane i na ovaj član i na član 21. koji će uslediti, pa ću govoriti o oba u isto vreme.

Kao i kolege iz drugih poslaničkih grupa, mi takođe smatramo da ove odredbe nisu u skladu sa Ustavom, ali imajući u vidu nerazumevanje na koje smo naišli kod Vlade, a pretpostavljam i kod poslanika pozicije, koji nemaju običaj da glasaju protiv predloga Vlade, mi ćemo odgovor na ovo pitanje potražiti u formalnom postupku pred Ustavnim sudom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Između ostalog, našim amandmanom predložili smo da se uvede jedno dodatno pravno sredstvo kojim bi sudija koji je premešten u ovom konkretnom slučaju mogao da traži pravnu zaštitu.

Ne sporimo da postoje pravna sredstva pred Ustavnim sudom, ali smatramo da, imajući u vidu i Zakon o upravnim sporovima, treba dopustiti i pravnu zaštitu pred Upravnim sudom, a zatim i mogućnost kasnijeg obraćanja Ustavnom sudu, jer bi to bilo u krajnjoj liniji više u skladu sa međunarodnim standardima koji su ovde više stotina puta pominjani. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Da, bilo je ovde već dosta reči o tome šta se smatra primerenim, a šta ne primerenim uticajem i ovaj naš amandman odnosi se na to pitanje.

U svom mišljenju Vlada nam je odgovorila da je naš amandman neprihvatljiv zbog toga što ne postoji definicija neprimerenog uticaja s obzirom da je zbog različitih oblika intenziteta ispoljavanja motiva zbog kog se čini, subjekata koji ga čine, teško dati sveobuhvatno i preciznu definiciju ovog pojma. Možda je to razlog zbog kog ministarka nije odgovorila ni na jedan od primera koji smo mi dali, a koji su dokumentovani u naučnim analizama koje su objavljene, a odnose se na ono što se smatra neprimerenim uticajem, koje je pre svega vršio predsednik Republike.

Međutim, mene buni to što i sama ministarka u toku današnje rasprave citirala član 8. Zakona o uređenju sudova koji kaže i navodi tačne primere šta se smatra neprimerenim uticajem, kao što je recimo svaki oblik pretnje, prinude prema sudijama, korišćenje javnog položaja, recimo položaja predsednika Republike, medija i javnog istupanja, što predsednik Republike često radi, a kojima se utiče na tok i ishod sudskog postupka, pa bih još jednom pozvala ministarku da se izjasni, odnosno da nam kaže njeno mišljenje. Da li su primerak koji su navodili, pre svega kolega Pavićević i ja, neprimereni ili primereni uticaj na sudije u vršenju sudijske funkcije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao što smo rekli u raspravi u načelu, podneli smo preko 80 amandmana, ponudili smo ih Vladi kao pomoć i podršku. Nažalost, nijedan od njih nije usvojen.

Pročitali smo mišljenje Vlade i ona su, što se naših amandmana tiče, uglavnom u stilu – samo tetki lek da odnesem, tako da kada budemo obrazlagali naše amandmane, nema potrebe da nam ponavljate to što već stoji u mišljenjima, već ako ima nekih drugih kreativnih ideja, rado bi ih saslušali.

Što se tiče ovog amandmana, mi smo predložili da posebnog tužioca za visokotehnološki kriminal više ne postavlja direktno vrhovni javni tužitelj, odnosno vrhovna javna tužiteljka, nego da to čini Vrhovni savet tužilaštva na osnovu javnog konkursa.

Jasno je nama da se ne radi o izboru javnog tužioca, dakle, to ne morate ponavljati.

Naša motivacija za ovaj amandman je ono o čemu smo već govorili. Ovi zakoni, iako naizgled uvode samostalnost tužilaštva, ostavljaju neke ugrađene mehanizme za zloupotrebu. Između ostalog, različite mehanizme koji omogućavaju Zagorki Dolovac da i dalje kadruje u svim tužilaštvima, na svim nivoima. Jedan od primera je i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Inače, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, dakle, visoko tehnološki, ima veb sajt koji je od 2011. godine u izradi. Eto, čisto da pomenem.

Te iste godine je Zagorka Dolovac i postavila sadašnjeg rukovodioca i nemamo sumnje da će to biti i sledeći put kada bude imala priliku.

Pominjani su primeri iz prakse ovog tužilaštva, ja ih neću ponavljati, ali bih pomenula još jedan slučaj koji je simptomatičan što se mene tiče, u vezi sa postupanjem tužilaštva. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

To je slučaj Jelene Riznić, aktivistkinje Ženske solidarnosti, koja već godinama trpi pretnje od određene osobe na koje tužilaštvo nije reagovalo adekvatno svaki put i čak joj je i izričito rečeno od strane jednog zamenika da ona nije prioritet i da je njen predmet dat drugom obrađivaču zbog neadekvatne aktivnosti. To je zato što ništa nije radio po njenom predmetu, ali ono što je interesantno jeste da je tužilaštvo reagovalo tek kada je pretnja Jeleni Riznić od strane istog lica upućena preko instagram profila predsednika Republike. To pokazuje šta je motivacija i kako se diskretno i manje diskretno utiče na rad tužilaštva, a u ovom slučaju Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U subotu smo ovde od jedne od naših koleginica čuli pominjanje termina – feminizacija pravosuđa. Mene je to zaista obradovalo, ja sam mislila da će o tome biti reči, da će ministarka reći nešto o tome. Dakle, to je fenomen koji nije svojstven samo našoj zemlji, nego globalni fenomen. Ista koleginica, propustila je da napomene kakva je bila uloga njene stranke u reformi pravosuđa 2008. godine, ali pretpostavljam da ćemo i o tome čuti nešto, s obzirom da izgleda da ta stranka podržava baš svaku reformu pravosuđa.

Osim popunjavanja vremena u govoru, nismo u subotu čuli ništa detaljnije o feminizacija pravosuđa, odnosno šta su razlozi za to. Dakle, nije to samo u činjenici da su žene u Srbiji, a prethodno u Jugoslaviji osvojile mesta u pravosuđu i da su dokazale da mogu da dele pravdu, kako se to kolokvijalno kaže, to je između ostalog i zbog toga što su pozicije u sudovima i tužilaštvima daleko manje plaćene, recimo od poslova u advokaturu, zbog toga ih češće zauzimaju žene ili zbog toga što se to smatra nekakvim stabilnim državnim poslom koji ženama omogućava da u isto vreme i brinu o porodici.

Mi smo predložili ovim amandmanom da se u član 1. unese jedna odredba koja već postoji u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i u drugim zakonima, a odnosi se na upotrebu termina sa rodnim značenjem. Vlada je ovaj naš amandman odbila uz obrazloženje da ne postoji obaveza. Ne postoji, to je tačno, ali ne vidim u čemu je problem da u državi u kojoj su žene predsednica Ustavnog suda, predsednica Vrhovnog kasacionog suda, republička javan tužiteljka, ako hoćete i ministarka pravde, šta je problem da se prepozna činjenica da u pravosuđu pre svega rade žene i kao sudije i kao tužiteljke i kao saradnice i kao sudijske pomoćnice. Dakle, da je to toliko, da li je taj naš predlog bi toliko neverovatno težak za prihvatanje ili se radi samo o činjenici da se prosto odbijaju amandmani koji potiču od određenih političkih grupa. Kao što sam i prošli put rekla, nema potrebe da ponavljate ono što stoji u mišljenju Vlade, ali me zanima kako je to Zakon o rodnoj ravnopravnosti bio važan za prethodnu vladu, da je donese, zašto ste ga donosili kada takođe neki poslanici vladajuće koalicije vrlo otvoreno govore o tome da jedva čekaju da taj zakon bude ukinut. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moj kolega Robert Kozma već je pričao ovde o procesu usvajanja pravosudnih zakona, ja bih rekla par reči još o tome. Na javnom slušanju koje je održano u ovom domu, pre nekog vremena, pomoćnik ministra pravde uveravao nas je kao i predstavnike civilnog društva da je Ministarstvo pravde pribavilo mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije ovim zakonima. Jeste zaista, to mišljenje postoji. Mi smo danas došli do tog mišljenja.

Ono što je zanimljivo, jeste da je Ministarstvo tražilo to mišljenje 16. januara, dan nakon što je završena javna rasprava, a da je Agencija odgovorila 17. januara. Dakle, ja sam zaista zadivljena efikasnošću i Ministarstva pravde i Agencije za sprečavanje korupcije i mislim da za to zaslužujete čestitke, ali mi nije jasno kako je ovo mišljenje Agencije uzeto u obzir u istom danu kada je Vlada usvojila predloge i uputila Narodnoj skupštini. Imaćemo prilike da diskutujemo o sadržini ovog izveštaja još danas i pretpostavljam i sutra.

Što se tiče amandmana na član 4. koji smo podneli on se suštinski odnosi na naše glavne primedbe na ceo ovaj paket zakona, a to je prekomerni uticaj izvršne vlasti na autonomiju pravosuđa u celini i to pre svega na finansijski aspekt tog uticaja. Već sam govorila o tome da Ministarstvo pravde sasvim prihvatljivo da kaže da će Siniša Mali da određuje kako će da žive sudije i tužioci.

Mi smo amandmanom predložili da, kada se raspravlja o budžetu, godišnjem, da se predstavnik VST, kao i predstavnik VSS takođe poziva na sednicu Narodne skupštine, da može, između ostalog, narodnim poslanicima da objasni detalje svog predloženog budžeta.

E sad, u svom mišljenju, koje smo naravno pročitali, Vlada nas uverava da to nije neophodno, zato što se te stvari već raspravljaju na skupštinskim odborima. Da li je stvarno moguće da ste uvereni da je to dovoljno?

Evo, gospodine Vinš, vi ste sinoć bili na sednici Odbora za pravosuđe i mogli ste da vidite kako se izjašnjavaju poslanici. Predsednik Odbora, koji inače nije ovde ni jedan dan od kad raspravljamo o pravosudnim zakonima, kaže, pročita tačku dnevnog reda i kaže – sada pritiskamo crveno. I, oni svi pritisnu crveno. Ili, pročita drugu tačku i kaže – sada treba da pritisnete zeleno. Oni pritisnu zeleno.

Dakle, da li zaista, a bili ste nekoliko puta na sednici, recimo, Odbora za pravosuđe, tako nešto možete da vidite i na sednicama drugih odbora, mislite da je to dovoljno?

Naše je mišljenje da predstavnici VSS i VST moraju imati priliku da se u ovom domu izjasne o svojim predlozima, da to čuju narodni poslanici i da to, u krajnjoj liniji, čuju i građani i građanke Srbije.

Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani predstavnici izvršne vlasti, ja ću danas govoriti o predlozima pravosudnih zakona.

„Ne davimo Beograd“ učestvovao je u ovom procesu od samog početka. Bili smo prvi koji smo se zvanično registrovali kao organizatori referendumske kampanje i protivili smo se izmenama Ustava, zbog toga što smo smatrali, i danas smatramo, da one nisu omogućile nezavisnost sudova, niti samostalnost tužilaštva, štaviše.

Međutim, nismo mogli da pretpostavimo da će nas to potpuno isključiti iz ovog daljeg procesa, jer rekli ste da ono što ne uđe u Ustav popraviće te pravosudnim zakonima, i mi smo stvarno hteli da pomognemo, niste nam dali. Sad verovatno se svi sećate filma Slobodana Šijana „Davitelj protiv davitelja“ i znate kada Pera Mitić kaže – ko ne voli karanfile ne treba ni da živi. E pa, po toj metodologiji su obrazovane radne grupe. Dakle, ko nije bio za promene Ustava ne može ni u radnu grupu.

Uvažena ministarko Popović, želim i ovim putem da vas podsetim da je pre nekoliko dana isteklo pet meseci od kad sam vam postavila poslaničko pitanje na koje mi nikada niste odgovorili onako kako propisi nalažu. Verovatno u mnogo kraćem roku odgovarate, recimo, na pitanja koja vam uputi predsednik Republike, ali ja želim da vas podsetim da ste vi ovde izabrani da odgovarate parlamentu i narodnim poslanicima, a ne samo vašoj političkoj stranci. I tada sam pitala – da li će Venecijanska komisija videti prednacrte pravosudnih zakona pre građana i građanki Srbije? Tako je i bilo. I tako je krenuo ovaj najtransparentniji, najinkluzivniji proces ikada.

Nacrti su objavljeni 12. septembra, istog dana kada su prosleđeni Venecijanskoj komisiji. Mi smo naravno pratili šta stoji na sajtu i vrlo smo spremno dočekali sve sastanke sa Venecijankom komisijom, pisali smo primedbe, neke od njih su se i našle u mišljenjima, učestvovali smo i u takozvanoj javnoj raspravi, dolazili smo na okrugle stolove čak i kada nas niste zvali, pisali smo primedbe i vašem Ministarstvu.

Sa strane gledano, čitava ova procedura zaista izgleda bajkovito. Dakle, sve što postoji od konsultativnih mehanizama nekako ste pokrili. I u tom smislu ministarka je zaista zaslužila još jedan mandat u Vučićevoj Vladi, zbog toga što će ona, kao i prošle godine, doneti Srbiji još jedno, a sasvim je moguće i verovatno jedino „bravo“ u Godišnjem izveštaju Evropske komisije.

Mi godinama ukazujemo na to da SNS usavršava metodologiju banalizacije Ustavom i zakonom garantovanih prava kroz puko poštovanje procedure. Ovog puta to se radi zarad pohvala Saveta Evrope i Evropske komisije. Međutim, iako ste težili savršenstvu, izgleda da ste neke stvari zbrzali, potkrale su se neke greške i sada neke vaše stranačke kolege moraju da podnose amandmane da vam to isprave. Mi ne sumnjamo da će Vlada usvojiti te amandmane, da će oni biti prihvaćeni i da predsednik Skupštine neće morati njih da moli da povlače amandmane da bi uštedeli vreme.

Nažalost, čitava ova rasprava ostala je u krugu onih koji su za to stručno zainteresovani i koji inače čitaju mišljenja Venecijanske komisije. Za to ste se pobrinuli. Međutim, na kraju dana uopšte nije važno šta kaže Venecijanska komisija. Važno je kako će ovi zakoni uticati na život građana i građanki Srbije.

Zbog toga bi bilo fer da im objasnite kako će vaši stranački kadrovi presudno uticati na to ko će biti sudija i ko će onda odlučivati u porodičnim sporovima, u nasilju nad ženama, kada nekoga poslodavac nezakonito otpustili ili mu ne plaća mesecima platu, u sporovima koji će neki imati kada država dođe da im ekspropriše zemlju da bi se izgradio još jedan grad na vodi ili kada budu birani tužioci koji neće reagovati kada se nečiji član porodice nađe na putu bahatog funkcionera ili kada kompletni idioti ograniče nečiju slobodu kretanja, nekome sruše kuću, a nekome zazidaju prozore.

Što se samih predloga zakona tiče, naše glavne primedbe ostaju. Prvo, ovi zakoni legalizuju uticaj SNS na pravosuđe, drugo, u njih su ugrađeni mehanizmi za uticaj izvršne vlasti na autonomiju pravosuđa i treće, ovo nije nikakva reforma, već je prepakivanje postojećeg sistema onako kako vama odgovara.

Krenimo redom. Dakle, predlozi ostavljaju taman toliko prostora za uticaj trenutne političke većine, bilo ove ili neke buduće, na sudije i na tužilaštva, i to prvenstveno kroz pozicije istaknutih pravnika u pravosudnim savetima. Dozvolite da se poslužim terminologijom koju smo ovde slušali prethodna dva dana. Istaknuti pravnici za vas su crvena linija. Ono za šta ste otvorili prostor u Ustavu sada cementirate zakonima.

Mnogi od vas kritikuju tzv. opšti izbor sudija po zakonima iz 2008. godine i predstavljaju se kao spasitelji vladavine prava i nezavisnog pravosuđa. Mnogi od vas će i ovih dana vrteti tu istu ploču. Da se razumemo, mi nismo sudelovali niti u toj, niti ćemo učestvovati u ovoj reformi. Za nas 2008. i 2009. godine propuštena je šansa za lustraciju sudija i tužilaca koji su učestvovali u političkim suđenjima, u falsifikovanju izborne volje građana, u političkim progonima i u prikrivanju ratnih zločina. Ko je tada bio u Vladi i planirao tu reformu vi se sami prebrojte.

Međutim, ono što propuštate takođe da iskreno kažete jeste da plodove te reforme uživate poslednjih deset godina. Čak i sada dok pripremate zakone birate sudije i predsednike sudova po starim zakonima, po Ustavnom zakonu koji ste takođe sami doneli, a sa druge strane dovoljan je mig nekog od vaših istaknutih poslanika, pa da neko u Narodnoj skupštini i ne bude izabran.

U suštini, proces koji sada započinjete biće skoro isti kao i reforma iz 2009. godine, jer u sledećih nekoliko godina više od 50% sudija odlazi u penziju. Nove će biti birane pod budnim okom vaših istaknutih pravnika. Uskoro ćemo, naravno, videti i ko će biti istaknuti pravnici i mnogi se ovih dana i ističu na različite načine. Neki to čine kao članovi radne grupe, neki glume ministarku u opasnim scenama na okruglim stolovima i u medijima. Recimo, na okruglim stolovima, kada bi neko iz opozicije ili kritički nastrojenog dela civilnog društva čak i uspeo nekako da se ušunja i da nešto kaže, uvek su u pripravnosti bili kandidati za istaknute pravnike, sa pripremljenim referatima, spremni da veličaju tektonske promene u pravosuđu.

Kada govorimo o mehanizmima kojima ćete držati pravosuđe pod kontrolom, neki od njih su finansijski i vama je potpuno prihvatljivo da otvoreno kažete da će Siniša Mali određivati kako će živeti sudije i tužioci u zavisnosti od toga kako se pokažu. Neki će biti kadrovski, tako što će Ministarstvo pravde presudno uticati na broj i strukturu raspored sudijskog i tužilačkog osoblja. Na pojedinačne sudije i tužioce uticaćete premeštajima, upućivanjima ili tumačenja normi o zabrani svakog političkog delovanja posebno kada su u pitanju sudije. To je već danas i pomenuto.

I dok će sudijama biti zabranjeno da slobodno izražavaju svoje mišljenje, a javnosti, čak i onoj stručnoj da komentariše rad sudova i tužilaštava, znamo ko uvek može da najavi i komentariše optužnice, da ceni dokaze, ponekad i da ih prikriva, da opominje i optužuje sudije i tužioce za nerad i korumpiranost. Znate na koga mislim.

Na kraju, ovo nije suštinska reforma, nije čak ni njen početak, njome se ne dira niti u organizaciju pravosuđa, a predlagali smo i uvođenje prvostepenih upravnih sudova i Apelacionog ustavnog suda, kao i porodičnih i radnih sudova.

Slušajte, možda čujete i nešto što ne znate već. I ako u ovim zakonima nalazimo odredbe kojima se sudije disciplinuju za prekomerne trajanja sudskih postupaka. Predsedavajući, molim vas, stvarno.

Najlepše hvala.

Dakle, dok će se sudije disciplinovati za prekomerne trajanja sudskih postupaka nisu definisani delotvorni mehanizmi, niti za smanjenja i opterećenja sudova predmetima, niti za smanjenje trajanja sudskih postupaka. E, sada da ne bude da samo kritikujemo, neka od rešenja iz ovih zakona zaista treba pohvaliti.

Ja tu pre svega mislim na ukidanje mogućnosti za upućivanje tužilaca iz nižih u više javna tužilaštva, jer izuzetak koji postoji u sadašnjem zakonu se neretko zloupotrebljava i vi to znate, i onda se umesto izbora zamenika javnih tužilaštava u višim tužilaštvima, posebno na konkursu, oni na ta mesta upućuju iz nižih tužilaštava i na taj način, s jedne strane, prazne se osnovna tužilaštva zato što zamenici tamo ostaju formalno angažovani, a sa druge strane, upućeni zamenici ostaju višem tužilaštvu sve dok su poslušni jer imaju kratkotrajne ugovore.

I ova pojava verovatno je najmasovnija u Višem javom tužilaštvu u Beogradu, čiji je šef u poslednjih godinu dana na taj način angažovao preko 20 zamenika javnih tužilaca.

Ono što me malo brine, jeste što mi se čini da ovo rešenje mogu da izazovu razdor u vašim redovima i vi sigurno znate da među vašim istaknutim poslanicima postoje oni koji se tim rešenjima protive i koji su najavili i amandmane na ove odredbe. Ja neću ulaziti u njihove razloge za to, ali želim da znate da vas naša poslanička grupa iskreno podržava da istrajete u raskidanju sa ovom veoma lošom i štetnom praksom.

I na kraju imam jedan predlog za vas, kojim biste sigurno pokupili još neki poen kod Evropske komisije. Zamislite kakvi biste šampioni bilo kad biste usvojili neki od amandmana opozicije, to bi zaista bio praznik demokratije, takođe to bi bio veoma delotvoran način da smanjimo broj amandmana koji će biti u raspravi u pojedinostima.

Evo, recimo, naša poslanička grupa podnela je samo sedamdesetak amandmana na ovih pet zakona i možete da birate koji god vam je volja, nećete pogrešite ni sa jednim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ovde inače postoji običaj da se preslušavaju snimci. Možete čuti da sam ja rekla da su ljudi dolazili sa pripremljenim unapred referatima, ne da ih je neko drugi pisao. Tu su inače sve vrlo dobri pravnici, samo su izabrali da igraju na strani zla, a ne na strani dobro.

Što se vas tiče, čini mi se da ste napravili jednu veću grešku kada ste rekli, recimo juče da predsednik Republike ne igra za raju, nego da ne zanemaruje taktiku, jel tako, a, predsednik dva dana ovde je govorio kako baš igra za raju, on gine za Srbiju.

E, tako ste i sada pogrešili, s obzirom na to da se ovde sada suprotstavljate direktno i ministarki koja je upravo govorila da smo dobili pohvale od Venecijanske komisije i da to i Ministarstvo i Vladi zaista mnogo znači. U tom smislu ne vidim u čemu je problem.

Što se tiče odgovora na moje poslaničko pitanje, meni će zaista biti drago da ga pročitam, iako ste i sada potvrdili da je ono o čemu sam govorila tačno. Ovde papiri u Skupštini znaju da se zagube. Mi recimo već mesecima pokušavamo da saznamo šta se dešava sa inicijativom za zabranu iskopavanja litijuma, ali nikako da to ustanovimo. Obraćali smo se svima redom. Ako imate neki koristan savet u vezi sa tim mi ćemo ga rado prihvatiti.

Dakle, što se tiče velikih napora, mi zaista cenimo napore radnih grupa, ali to je tako kada počnete kasno da radite. Izmene Ustava su u februaru stupile na snagu, a u suštini su radne grupe počele da rade tek nakon izbora. Dakle, bili su preči izbori od rada na pravosudnim zakonima.

Nas je ovde narod poslao. Mi smo takođe ovde izabrani narodni poslanici, kao što ste i vi, samo što se ponašamo malo drugačije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas kada se obeležava 80 godina od osnivanja Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, želim da govorim o položaju žena u predloženom budžetu.

Država se obavezala da do budžeta za 2024. godinu u potpunosti uvede rodno odgovorno budžetiranje. Kako sada stvari stoje čini mi se da ćete nam opet predlagati izmenu Zakona o budžetskom sistemu da biste to odložili na sličan način kao što predlažete sada prilagođavanje budžetskog kalendara vašoj neefikasnosti.

Puni su govori predstavnika vlasti, kao i njihovi „Instagram“ i „Tviter“ nalozi, borbe za rodnu ravnopravnost. Jedan ministar nam danima sa „Instagrama“ poručuje da su žene zakon, ali u predlogu budžetu koji ste nam podneli to ne možemo da vidimo.

Napredak u rodno odgovornom budžetiranju postoji samo na papiru i veoma je dobar primer kako se ova vrsta zakonske obaveze otaljava. Premijerka je u svom ekspozeu Zakon o rodnoj ravnopravnosti, strategiju i akcioni plan predstavila kao jedan od najvećih uspeha njene prethodne Vlade.

Takođe, kao što je ona rekla, neka pitanja nisu u nadležnosti samo jednog ministarstva i zato treba budžet posmatrati kao celinu. Tako smo i mi čitali budžet, znajući da mere koje planiraju ili ne planiraju neka ministarstva ne pogađaju muškarce i žene na podjednak način.

U predlogu budžeta ne vidi se da li je išta planirano za sprovođenje Akcionog plana za rodnu ravnopravnost. Ima oko 190 takozvanih rodno odgovornih indikatora, ali se ne vidi koliko je sredstava opredeljeno za njihovo ostvarivanje.

Ti indikatori mogu da se podele na dve grupe. Ili govore to koliko žena ima na određenim pozicijama, odnosno koliko je ljudi prošlo određenu obuku za rodnu ravnopravnost ili su totalno besmisleni indikatori, koji nemaju nikakve veze ni sa rodom ni sa polom i to može da uradi ili neko ko je totalno bahat i ne smatra da ikome treba da odgovara ili neko ko je ubeđen da poslanici ne čitaju materijale.

Zbog toga ću dati par slikovitih primera. Recimo, Ministarstvo privrede odredilo je kao radno odgovoran cilj održavanje broja ispitanih predmeta od dragocenih metala. To verovatno zato što žene više vole da nose nakit.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predviđa unapređenje infrastrukture efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave i tri indikatora koja uopšte ne pominju ni rodni pol, verovatno to zato što imamo neke opštine koje su ženskog roda.

Posebno je rodno odgovoran cilj Ministarstva finansija na strani 135. za kojoj nam je data prazna tabela. Premijerka je, takođe rekla da građani prate ovu sednicu zato što želi da čuju kolika će ulaganja biti u neke važne projekte.

Moje pitanje je na primer – kada će žene koje su žrtve trgovine ljudima, devojčice koje se prisiljavaju na maloletničke brakove, penzionerke koje primaju najmanje penzije ili samohrane majke koje su nad rizikom od siromaštva moći da čuju koliko tačno je budžeta odvojeno za poboljšanje njihovog položaja? Mogli biste da nam date neki grafikon koji to pokazuje.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Amandman se odnosi na činjenicu da ste ponovo predvideli stupanje na snagu pre Ustavom predviđenog roka. Pričali smo već o tome kada ste menjali Zakon o ministarstvima. Za ranije stupanje na snagu zakona Ustav zahteva naročito opravdane razloge i vi te razloge morate da navedete, vrlo konkretno i potkrepljeno podacima.

Ovaj sad pokušaj je malo bolji, što znači da ste ipak slušali ono što smo govorili, ali opet nije dovoljno dobro. Reći ćete opet da mi nemamo pojma i da ne znamo kako funkcioniše budžetski sistem i da je Trezor blokiran i da se čeka itd, itd. To nas ne zanima, zato što ne menja činjenicu da na taj način kršite Ustav na koji se inače veoma rado pozivate kada vam odgovara.

Vaša neaktivnost, odnosno podređivanje funkcionisanja države stranačkim interesima opet dovodi do toga da Srbija u nečemu kasni. Vaš je izbor bio da osam meseci vladate u tehničkom mandatu. Mandatarka je bila predložena krajem avgusta, a Vlada je obrazovana tek krajem oktobra. Time ste praktično doveli da se o rebalansu odlučuje tek sada.

Za budžet za sledeću godinu takođe kasnite. Rok iz Zakona o budžetskom sistemu da Vlada utvrdi Predlog zakona o budžetu i uputi u Narodnu skupštinu bio je 1. novembar. Ustavne izuzetke treba koristiti štedljivo i obazrivo. Kada se očekuje od parlamenta da ih koristi, treba ih iskreno i potpuno obrazložiti, jer to nije prozorče kroz koje ćete se još jednom provući na svom putu u bekstvo od odgovornosti.

Potrebno je da obrazložite na valjan način koji će poštovati i dostojanstvo onih koji ovde odlučuju i onih koji su nas svojim glasovima doveli u parlament. Ako vaše kolege iz stranke na to pristaju, neka to bude njima na čast. Mi ćemo, budite sigurni u to, svaki put kada ovo budete ponovo pokušali na to ukazivati. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ja ću danas govoriti o zaduživanju za potrebe rušenja Starog savskog mosta u Beogradu. Niko iz opozicije nije sporio da je potrebno izgraditi novi most, ali je svima potpuno jasno da se stari most uklanja, jer stoji na putu „Beograda na vodi“. Sami ste u obrazloženju zakona naveli da se to uklapa u viziju modernog Beograda. Zbog tog tzv. modernog Beograda već ste rušili u Savamali, izmestili ste železničku stanicu na mesto za koje većina Beograđana nije znala ni gde je, autobusku stanicu ste izmestili nigde, a privatnoj kompaniji dali ste besplatno da koristi kulturna dobra, kao što je zgrada Geozavoda i hotel „Bristol“.

Sada želite da srušite jedan od najvažnijih simbola antifašističke borbe u našoj zemlji. Ovaj most mora da opstane da bi naša i sve buduće generacije znale da je preko njega prešlo hiljade i hiljade ljudi koji su bili zatočeni u logoru na Sajmištu, a hiljade su istim putem voženi ka Jajincima u smrt. Pokušali ste na Odboru za finansije da spinujete i kažete da most treba srušiti zato što su ga izgradili nacisti. Ja bih dodala i domaći kolaboracionisti. Da li ćete uraditi isto sa svim što je građeno u toku okupacije? To je i Stari dvor i delovi Pionirskog grada, kao i kružni tok na Slaviji. Takođe, hoćete li rušiti i delove Kalemegdanske tvrđave zbog toga što su gradili Turci? A, da, to ste već planirali sa gondolom.

Istina je da most želite da srušite zato što bogatašima zaklanja pogled i zato što im smeta buka tramvaja koji prelaze preko njega. Šta je sledeće? Da li svi treba da se sklonimo da ne bismo smetali Beograđanima na vodi? „Beograd na vodi“ za nas je simbol ogromnih ekonomskih i socijalnih nejednakosti i simbol pljačke. Tražili smo anketni odbor o realizaciji ovog projekta, a ovaj vaš poslednji predlog samo pokazuje da smo bili u pravu. Objasnite građanima i građankama Srbije zašto treba otplaćuju zajam kojim se bogatašima iz „Beograda na vodi“ omogućava bolji pogled. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Možda gospodin Vesić nije slušao moje izlaganje, na samom početku sam rekla da niko iz opozicije, pa to važi i za našu poslaničku grupu, nije sporio da je potrebno izgraditi novi most. Dakle, većina vašeg izlaganja, koje je trajalo skoro 15 minuta, nije bila neophodna.

Takođe i ja prelazim preko tog mosta, znam kako izgleda, u groznom je stanju, ali nam nije ponuđena alternativa. Dakle, ko je procenio da nema svrhe rekonstruisati taj most, ne za svrhe saobraća, mogao bi da bude pešački most, mogao bi da ostane samo kao nekakvo podsećanje. Most je deo te čitave strukture Starog sajmišta i vi to znate.

Molim vas, ako mogu da završim.

Dakle, možemo konsultovati istoričare, a ja sam to i učinila u pripremi za ovaj govor.

Ponavljam, ni u jednom trenutku niko nije rekao da most ovakav kakav jeste treba da ostane kao saobraćajnica. Dakle, podržavamo izgradnju novih mostova, jednog, dva, tri, Beograd je veliki grad, saobraćaj je u velikom problemu. Ovo govorim kao Beograđanka, ne govorim iz nekih drugih razloga.

Vi ste nekoliko puta reli da ja ne znam ništa. Moguće da o saobraćaju ne znam, ja to nisam studirala, ali ono što znam jeste da Beograd u kome sam rođena, Beograd u kome sam odrasla polako ne staje pred našim očima, između ostalog zbog različitih infrastrukturnih projekata koji su sprovođeni dok je vaša stranka bila na vlasti, odnosno dok je na vlasti u Beogradu.

Takođe, što se „Beograda na vodi“ tiče, stojim iza onog što sam rekla. Dakle, vi ste nam pokazivali zapisnik iz 1968. godine, koliko god da ga uveličate, mi ne možemo da ga vidimo, svakako možete mi dati taj papir, nije sporno, ali samo bih postavila pitanje da li je Branko Pešić takođe predvideo da sa arapskim investitorom osnujemo firmu u kojoj će oni imati većinsko vlasništvo, a mi ustupiti najbolji deo zemljišta, kao što i vi kažete, kao i brojna kulturna dobra koja sam pomenula na besplatno korišćenje? Mislim da to nije bila ideja.

Kako se Beograđani osećaju u odnosu na Stari savski most, verujem da će u neko skorije vreme biti svima očigledno. Možda bi bilo dobro da ponovo sprovedete tu anketu kojom je navodno odlučeno da most treba da se preseli u park. Mislim da bi to bilo jedinstveno rešenje u Evropi.

Za kraj, što se tiče istorije, sve što ste naveli potpuno se sa vama slažem. Vi ste, u krajnjoj liniji, pisali knjige o Beogradu. Nažalost, nisam čitala. Ali, treba napomenuti da je to jedan od dva mosta u Evropi koja Nemci nisu uspeli da sruše prilikom povlačenja, pa možda to može da bude neka značajna činjenica zbog koje bi sačuvali most. Zahvaljujem.