Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici nezavisnih državnih organa, građani i građanke Srbije, na početku podsetimo se čemu služe nezavisni državni organi i kakav je njihov odnos sa parlamentom, ko koga kritikuje i ko koga treba da kontroliše.

Nezavisni državni organi trebalo bi da budu produžena ruka parlamenta, posebno u njegovoj kontrolnoj ulozi. Narodna skupština kontroliše Vladu, a ne opslužuje je. Umesto toga nama se ovde predlaže da podržimo Vladu, eventualno da je ljubazno zamolimo da nastavi ono što već radi.

Za nas je to neprihvatljivo. Mi ne pristajemo na to i ne podržavamo Vladu. Mi tražimo odgovornost Vlade za katastrofalno upravljanje zemljom, što je za one koji žele da čitaju sadržano i u nekim od izveštaja nezavisnih državnih organa.

Dok Srbija nezaustavljivo pada na međunarodnom indeksu percepcije i korupcije trenutno je na 101 mestu, nama je direktor Agencije za sprečavanje korupcije na Odboru pričao o tome koliko je priručnika podeljeno u 2021. godini, koliko je Agencija uštedela struje. Nijednu reč nije rekao o tome šta je preduzela na sprečavanju korupcije, iako je na tu poziciju izabran kao član vaše političke stranke. Izgleda da ga sada menjate možda zbog toga što ovoga puta nije donirao dovoljno u toku predsedničke kampanje?

Pokret „Ne davimo Beograd“ nekoliko puta se obraćao Agenciji predstavkama, a dve su se odnosile na gradonačelnika Šapića. Prvi put ukazali smo na sukob interesa koji omogućava Šapiću da iz opštinskog budžeta izvlači novac preko svog vaterpolo kluba i to je očigledno svakome ko je ikada kročio na bazen „11. april“ na Novom Beogradu, ali ne i agenciji.

U drugom slučaju smo dojavili Agenciji da je Šapić, koji je tada već bio gradonačelnik, izmislio funkciju v.d. predsednika gradske opštine. Zbunjena je ostala i Agencija, jer na ovu predstavku nikad nismo dobili odgovor.

Mi nećemo glasati za zaključke kojima se Vlada podržava u merama kojima se produbljuju socijalne nejednakosti i kojima se prekomernim prikupljanjem podataka o ličnosti već oko 10.000 ljudi lišava prava na novčanu socijalnu pomoć, koja im i onako omogućava da jedva preživljavaju.

Nećemo podržati ni onu većinu koja mimo zakona zadržava Zaštitnika građana na funkciji sve dok on ne ispuni uslove za starosnu penziju. Red je da mu to učinite, jer je on toliko učinio za vas. Recimo, iako je našao da su policajci u julu 2020. godine prekoračili svoja ovlašćenja, jer je to bilo toliko očigledno, nije preporučio utvrđivanje odgovornosti bilo koga u policiji, već je samo ljubazno zamolio da to više ne rade u budućnosti.

Iako je cela Srbija videla uslove u kojima je boravilo 500 vijetnamskih radnika koji su gradili fabrika guma „Linglong“ u Zrenjaninu, Zaštitnik građana obavestio je javnost da je tamo sve bilo u redu. Isto je uradio i povodom izveštaja zaboravljene dece Srbije, o slučajevima teškog zanemarivanja u ustanovama socijalne zaštite, okrivivši roditelje i rodbinu zato što ih ne posećuju dovoljno.

Ipak, šampionski prsten Pašalić je zaslužio kada je povodom zabrinjavajućih navoda Sindikata lekara i farmaceuta Srbije da je do tada 70 lekara preminulo od kovida, izjavio: „Niko prilikom razmatranja broja preminulih lekara nije uzeo u obzir one koji su izvršili samoubistvo usled pritiska na zdravstvene sisteme.“

Iskreno, biće vam veoma teško da pronađete novog genijalca koji će zameniti gospodina Pašalića.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mi smo na početku ove načelne rasprave istakli i tri glavne primedbe na ceo paket pravosudnih zakona, jedan, to jest prva od tih primedba koje Pokret „Ne davimo Beograd“ ima, jeste da se njima legalizuje uticaj vladajuće većine na pravosuđe.

I rekli smo da ćemo i kroz amandmane razotkriti druge skrivene mehanizme za takav uticaj vaše političke organizacije. Jedan od takvih jeste upravo sastav Visokog saveta tužilaštva, odnosno način na koji se biraju ovi izborni članovi. Po našem mišljenju ovaj segment omogućava Zagorki Dolovac da i dalje kadruje u svim nivoima tužilaštava i mi više nećemo zvati gospođu Dolovac Vrhovna javna tužiteljka, već ćemo sa njenom praksom od sad početi da je zovemo Vrhovna javna ćutateljka.

Dakle, u Vrhovnom javnom tužilaštvu ima 12 do 15 potencijalnih glasača koji biraju jednog kandidata, s tim što Vrhovno javno tužilaštvo, takođe već ima člana u Visokom savetu tužilaštva.

Kolege su ovde već govorile o tome da ovakav način narušava reprezentativnost sastava veća, odnosno tužitelji koji su izabrani u Savet ne predstavljaju svoje tužilaštvo, već treba da predstavljaju sve nosioce javne tužilačke funkcije.

Pored toga što je već rečeno, mi želimo da istaknemo da ovakav način izbora takođe narušava tajnost glasanja zbog toga što će tih dvanaestoro ljudi morati da se osvrću, da im Zagorka Dolovac ne bi virila iza ramena dok glasaju.

Šta je vaše obrazloženje za odbijanje ovakvog amandmana? Vi kažete da u modelu svi za sve, gde izbor članova iz reda javnih tužilaca bez obzira na vrstu i stepen iz koga se kandiduje isključivo zavisi od javnih tužilaca, osnovnih tužilaštava obzirom na njihovu dominantnost brojnost, da mi smatramo da osnovna tužilaštva treba da imaju dominantnu ulogu, s obzirom na to da su one najvažnije za građane i građanke.

Pazite, kada vas neko veže, uzme vam telefon i onda pozajmi bager sa susednog gradilišta, treba da reaguje Osnovno javno tužilaštvo. Kada pogine osmorica rudara u rudniku, takođe treba da reaguje Osnovno javno tužilaštvo. Kada radnik padne sa građevine „Beograda na vodi“ i pogine, takođe treba da reaguje Osnovno javno tužilaštvo. To je bila naša ideja kada smo predlagali ovaj amandman. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Podneli smo, takođe, amandman na član 48. U suštini, želeli smo da jasnije bude uređena procedura koja se sprovodi u Odboru za pravosuđe.

Kao što smo i rekli u raspravi u načelu, jedna od glavnih primedbi odnosi se upravo na taj segment izbora istaknutih pravnika. Ono što ste Ustavom predvideli sada cementirate zakonima da bi sebi obezbedili i dalje uticaj na pravosuđe.

U vašem mišljenju kao odgovor na naš amandman rekli ste da poslanici bi morali da prilikom predlaganja kandidata vode računa da li oni ispunjavaju ove uslove. Stvarno verujte u to?

Ja sam već govorila o tome, ali mislim da bi građani i građanke Srbije trebali da čuju kako ovde glasaju poslanici vladajuće stranke. Oni kada treba da glasaju oglasi se zvonce da bi tačno znali kada treba da pritisnu za.

Takođe, zna verovatno i ministarka, a pomoćnik ministra svakako jer je dolazio na sednice Odbora za pravosuđe, a ja ću to ponoviti. Dakle, kada treba da se glasa za, predsednik Odbora kaže – a sada pritisnite zeleno i onda oni pritisnu zeleno. Kada treba da se glasa protiv – pritisnite crveno, tako i bude.

E, sada, imajući u vidu tu potrebu, to jest vaše verovanje da će članovi Odbora za pravosuđe zaista voditi računa o ispunjavanju uslova, ja ću uzeti jedan od uslova, a to je taj snažni uticaj u ovom slučaju na tužilaštvo, pa bih volela da pitam ministarku šta ona misli, da li jedan primer, hipotetički primer, predstavlja snažni uticaj na tužilaštvo? Evo, recimo, zamislite da jedan kandidat za istaknutog pravnika komentariše u medijima kako je neka osoba uzela iz javnih fondova određeni novac i vratila samo šestinu tog novca. To je svakako za osudu i verovatno za krivičnu odgovornost. Sada, hipotetički opet kažem, zamislite da je taj kandidat na pitanje novinarke – zašto tužilaštvo ne reaguje, odgovorio – tužilaštvo, pa plaše se sopstvene senke. Mene zanima da li je to snažan ili manje snažan uticaj na tužilaštvo?

Predsedavajući će biti toliko ljubazan da mi kasnije opet da reč, da vam kažem ko je to rekao zaista.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pozivam se na povredu Poslovnika, član 106, a takođe i član 27. Dakle, nekoliko puta ste opominjali poslanike da ne govore o tački dnevnog reda. Pre polaganja zakletve kolega je preko četiri minuta govorio o programima Erasmus+ i Horajzon, i to na amandman, na član 4. Zakona o sudijama.

Dakle, moguće je da ste umorni, moguće da vam je popustila koncentracija, imate potpredsednike, može neko da vas odmeni, ali selektivno ne smete primenjivati Poslovnik. Dakle, barem opomenite kolege iz svoje poslaničke grupe kada oni ne govore po tački dnevnog reda. Zahvaljujem.

Ponovo ja.

Član 106. ne govori o potpredsednicima, govori o tačkama dnevnog reda.

Dakle, što se tiče amandmana na član 4, bilo je već reči, kolege su na sličan način obrazlagale. Ono što je za nas važno i što bih želela sada da istaknem jeste da je od presudne važnosti da kažnjivo narušavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost sudija bude predviđeno ovim članom. To kažem zbog toga što postoje već objavljene analize o tome kako neki nosioci izvršne vlasti, a najkonkretnije predsednik Republike utiče na nezavisnost i nepristrasnost sudija. Pominjani su ovde profesori pravnih fakulteta, a ja vas upućujem na analizu koju je napisao kolega Tanasije Marinković redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Iskoristiću priliku da navedem jedan od primera iz njegove analize.

Sećate se svi protesta ispred Vrhovnog kasacionog suda povodom kredita u švajcarskim francima i tada je predsednik rekao da će Vrhovni kasacioni sud u kratkom periodu morati da donese odluku i pojasnio kakva bi ta odluka trebala da bude. Slučajno ili ne, pet dana nakon njegovog obraćanja, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je ništava određena odredba ugovora o stambenim kreditima i sugerisao je određenu privremenu meru. Na kraju, nakon donošenja te presude Vrhovnog kasacionog suda, predsednik Republike je izjavio da je zadovoljan odlukom suda.

Dakle, mi smatramo da je to jedan od primera ne primerenog uticaja i da narušava nezavisnost i nepristrasnost sudija i zbog toga smatramo da je neophodno u nekoliko odredaba i ovih zakona i u drugim zakonima to izričito predvideti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Čini mi se dasmo svi saglasni ovde i pozicija i opozicija da je materijalni položaj sudija zaista važan i da je jedan veoma važan segment nezavisnosti pravosuđa u celini. Mi, naravno stojimo pri ovom amandmanu koji smo podneli, zato što smatramo da umanjenje plata ili zarada predstavlja sredstvo nedozvoljenog uticaja na sudije i sudove i smatramo da i dalje postoji opasnost u vezi sa tim.

Jasno nam je da je sada u pitanju, da postoji nekakva energetska kriza, mada nam baš to i nije ovde predstavljeno, više nam je predstavljeno da živimo sada bolje nego ikada i da postoji taj aranžman sa MMF. Međutim, pretpostavljam da on ne važi doveka. Koliko je nama poznato ti su aranžmani ograničeni vremenski. Zbog toga smatramo da je bilo prostora da se barem u prelaznim odredbama nešto tako predvidi, jer bi to bila važna poruka koja bi onda bila izričito predviđena u predlozima zakona, iako nam ministarka, koja me sada ne sluša dok govorim o onome što je i ona istakla da je od presudne važnosti.

Dakle, smatramo da je u prelaznim odredbama moglo biti predviđeno barem odlaganje primene takvih odredbi, koliko traje aranžman sa MMF. Nije prvi put da se te odredbe kasnije promene.

Takođe u obrazloženju za neke od ovih amandmana stoji da nije moguće predvideti garanciju određene visine penzija, što bi bilo u skladu sa međunarodnim standardima zbog toga što postoji sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji to uređuje.

Mogle bismo vi i ja verovatno da polemišemo o pojmu sistemskih zakona koji kao takav ne postoji u našem Ustavu. Postoji određena praksa Ustavnog suda, verujem da za to znate, u vezi sa ocenom usklađenosti međusobno dva zakona, ali ona nažalost nije toliko jasna, da bismo ovako nešto mogli da tvrdimo.

Nadam se da će biti prilike da na nekom drugom skupu, pošto ovo definitivno nije mesto na kome možemo voditi tu vrstu rasprave, diskutujemo. Hvala. PREDSEDNIK: Reč ima ministarka.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega, želela bih da kažem da potpuno razumem ono o čemu je govorila ministarka. Možete li da umirite ove vaše, molim vas?

Ne, ne, vaše. Samo vaše, ovog glavnog vašeg. Može li zvonce?

Dakle, što se tiče našeg amandmana na član 6, mi smo smatrali da je važno da i ovde stoji u ovom članu da se funkcionalni imunitet odnosi i na sudije porotnike. Mišljenje koje smo dobili od Vlade, a da postoji odredba o shodnoj primeni onoga što se odnosi na sudije da se odnosi i na sudije porotnike, moram priznati da je za nas prihvatljiva, s tim što, još jednom ponavljam, mislimo da ne bi bio problem da se ta vrsta važne poruke nađe i u članu 6. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Da, mi smo podneli amandmane i na ovaj član i na član 21. koji će uslediti, pa ću govoriti o oba u isto vreme.

Kao i kolege iz drugih poslaničkih grupa, mi takođe smatramo da ove odredbe nisu u skladu sa Ustavom, ali imajući u vidu nerazumevanje na koje smo naišli kod Vlade, a pretpostavljam i kod poslanika pozicije, koji nemaju običaj da glasaju protiv predloga Vlade, mi ćemo odgovor na ovo pitanje potražiti u formalnom postupku pred Ustavnim sudom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Između ostalog, našim amandmanom predložili smo da se uvede jedno dodatno pravno sredstvo kojim bi sudija koji je premešten u ovom konkretnom slučaju mogao da traži pravnu zaštitu.

Ne sporimo da postoje pravna sredstva pred Ustavnim sudom, ali smatramo da, imajući u vidu i Zakon o upravnim sporovima, treba dopustiti i pravnu zaštitu pred Upravnim sudom, a zatim i mogućnost kasnijeg obraćanja Ustavnom sudu, jer bi to bilo u krajnjoj liniji više u skladu sa međunarodnim standardima koji su ovde više stotina puta pominjani. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Da, bilo je ovde već dosta reči o tome šta se smatra primerenim, a šta ne primerenim uticajem i ovaj naš amandman odnosi se na to pitanje.

U svom mišljenju Vlada nam je odgovorila da je naš amandman neprihvatljiv zbog toga što ne postoji definicija neprimerenog uticaja s obzirom da je zbog različitih oblika intenziteta ispoljavanja motiva zbog kog se čini, subjekata koji ga čine, teško dati sveobuhvatno i preciznu definiciju ovog pojma. Možda je to razlog zbog kog ministarka nije odgovorila ni na jedan od primera koji smo mi dali, a koji su dokumentovani u naučnim analizama koje su objavljene, a odnose se na ono što se smatra neprimerenim uticajem, koje je pre svega vršio predsednik Republike.

Međutim, mene buni to što i sama ministarka u toku današnje rasprave citirala član 8. Zakona o uređenju sudova koji kaže i navodi tačne primere šta se smatra neprimerenim uticajem, kao što je recimo svaki oblik pretnje, prinude prema sudijama, korišćenje javnog položaja, recimo položaja predsednika Republike, medija i javnog istupanja, što predsednik Republike često radi, a kojima se utiče na tok i ishod sudskog postupka, pa bih još jednom pozvala ministarku da se izjasni, odnosno da nam kaže njeno mišljenje. Da li su primerak koji su navodili, pre svega kolega Pavićević i ja, neprimereni ili primereni uticaj na sudije u vršenju sudijske funkcije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao što smo rekli u raspravi u načelu, podneli smo preko 80 amandmana, ponudili smo ih Vladi kao pomoć i podršku. Nažalost, nijedan od njih nije usvojen.

Pročitali smo mišljenje Vlade i ona su, što se naših amandmana tiče, uglavnom u stilu – samo tetki lek da odnesem, tako da kada budemo obrazlagali naše amandmane, nema potrebe da nam ponavljate to što već stoji u mišljenjima, već ako ima nekih drugih kreativnih ideja, rado bi ih saslušali.

Što se tiče ovog amandmana, mi smo predložili da posebnog tužioca za visokotehnološki kriminal više ne postavlja direktno vrhovni javni tužitelj, odnosno vrhovna javna tužiteljka, nego da to čini Vrhovni savet tužilaštva na osnovu javnog konkursa.

Jasno je nama da se ne radi o izboru javnog tužioca, dakle, to ne morate ponavljati.

Naša motivacija za ovaj amandman je ono o čemu smo već govorili. Ovi zakoni, iako naizgled uvode samostalnost tužilaštva, ostavljaju neke ugrađene mehanizme za zloupotrebu. Između ostalog, različite mehanizme koji omogućavaju Zagorki Dolovac da i dalje kadruje u svim tužilaštvima, na svim nivoima. Jedan od primera je i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Inače, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, dakle, visoko tehnološki, ima veb sajt koji je od 2011. godine u izradi. Eto, čisto da pomenem.

Te iste godine je Zagorka Dolovac i postavila sadašnjeg rukovodioca i nemamo sumnje da će to biti i sledeći put kada bude imala priliku.

Pominjani su primeri iz prakse ovog tužilaštva, ja ih neću ponavljati, ali bih pomenula još jedan slučaj koji je simptomatičan što se mene tiče, u vezi sa postupanjem tužilaštva. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

To je slučaj Jelene Riznić, aktivistkinje Ženske solidarnosti, koja već godinama trpi pretnje od određene osobe na koje tužilaštvo nije reagovalo adekvatno svaki put i čak joj je i izričito rečeno od strane jednog zamenika da ona nije prioritet i da je njen predmet dat drugom obrađivaču zbog neadekvatne aktivnosti. To je zato što ništa nije radio po njenom predmetu, ali ono što je interesantno jeste da je tužilaštvo reagovalo tek kada je pretnja Jeleni Riznić od strane istog lica upućena preko instagram profila predsednika Republike. To pokazuje šta je motivacija i kako se diskretno i manje diskretno utiče na rad tužilaštva, a u ovom slučaju Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U subotu smo ovde od jedne od naših koleginica čuli pominjanje termina – feminizacija pravosuđa. Mene je to zaista obradovalo, ja sam mislila da će o tome biti reči, da će ministarka reći nešto o tome. Dakle, to je fenomen koji nije svojstven samo našoj zemlji, nego globalni fenomen. Ista koleginica, propustila je da napomene kakva je bila uloga njene stranke u reformi pravosuđa 2008. godine, ali pretpostavljam da ćemo i o tome čuti nešto, s obzirom da izgleda da ta stranka podržava baš svaku reformu pravosuđa.

Osim popunjavanja vremena u govoru, nismo u subotu čuli ništa detaljnije o feminizacija pravosuđa, odnosno šta su razlozi za to. Dakle, nije to samo u činjenici da su žene u Srbiji, a prethodno u Jugoslaviji osvojile mesta u pravosuđu i da su dokazale da mogu da dele pravdu, kako se to kolokvijalno kaže, to je između ostalog i zbog toga što su pozicije u sudovima i tužilaštvima daleko manje plaćene, recimo od poslova u advokaturu, zbog toga ih češće zauzimaju žene ili zbog toga što se to smatra nekakvim stabilnim državnim poslom koji ženama omogućava da u isto vreme i brinu o porodici.

Mi smo predložili ovim amandmanom da se u član 1. unese jedna odredba koja već postoji u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i u drugim zakonima, a odnosi se na upotrebu termina sa rodnim značenjem. Vlada je ovaj naš amandman odbila uz obrazloženje da ne postoji obaveza. Ne postoji, to je tačno, ali ne vidim u čemu je problem da u državi u kojoj su žene predsednica Ustavnog suda, predsednica Vrhovnog kasacionog suda, republička javan tužiteljka, ako hoćete i ministarka pravde, šta je problem da se prepozna činjenica da u pravosuđu pre svega rade žene i kao sudije i kao tužiteljke i kao saradnice i kao sudijske pomoćnice. Dakle, da je to toliko, da li je taj naš predlog bi toliko neverovatno težak za prihvatanje ili se radi samo o činjenici da se prosto odbijaju amandmani koji potiču od određenih političkih grupa. Kao što sam i prošli put rekla, nema potrebe da ponavljate ono što stoji u mišljenju Vlade, ali me zanima kako je to Zakon o rodnoj ravnopravnosti bio važan za prethodnu vladu, da je donese, zašto ste ga donosili kada takođe neki poslanici vladajuće koalicije vrlo otvoreno govore o tome da jedva čekaju da taj zakon bude ukinut. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moj kolega Robert Kozma već je pričao ovde o procesu usvajanja pravosudnih zakona, ja bih rekla par reči još o tome. Na javnom slušanju koje je održano u ovom domu, pre nekog vremena, pomoćnik ministra pravde uveravao nas je kao i predstavnike civilnog društva da je Ministarstvo pravde pribavilo mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije ovim zakonima. Jeste zaista, to mišljenje postoji. Mi smo danas došli do tog mišljenja.

Ono što je zanimljivo, jeste da je Ministarstvo tražilo to mišljenje 16. januara, dan nakon što je završena javna rasprava, a da je Agencija odgovorila 17. januara. Dakle, ja sam zaista zadivljena efikasnošću i Ministarstva pravde i Agencije za sprečavanje korupcije i mislim da za to zaslužujete čestitke, ali mi nije jasno kako je ovo mišljenje Agencije uzeto u obzir u istom danu kada je Vlada usvojila predloge i uputila Narodnoj skupštini. Imaćemo prilike da diskutujemo o sadržini ovog izveštaja još danas i pretpostavljam i sutra.

Što se tiče amandmana na član 4. koji smo podneli on se suštinski odnosi na naše glavne primedbe na ceo ovaj paket zakona, a to je prekomerni uticaj izvršne vlasti na autonomiju pravosuđa u celini i to pre svega na finansijski aspekt tog uticaja. Već sam govorila o tome da Ministarstvo pravde sasvim prihvatljivo da kaže da će Siniša Mali da određuje kako će da žive sudije i tužioci.

Mi smo amandmanom predložili da, kada se raspravlja o budžetu, godišnjem, da se predstavnik VST, kao i predstavnik VSS takođe poziva na sednicu Narodne skupštine, da može, između ostalog, narodnim poslanicima da objasni detalje svog predloženog budžeta.

E sad, u svom mišljenju, koje smo naravno pročitali, Vlada nas uverava da to nije neophodno, zato što se te stvari već raspravljaju na skupštinskim odborima. Da li je stvarno moguće da ste uvereni da je to dovoljno?

Evo, gospodine Vinš, vi ste sinoć bili na sednici Odbora za pravosuđe i mogli ste da vidite kako se izjašnjavaju poslanici. Predsednik Odbora, koji inače nije ovde ni jedan dan od kad raspravljamo o pravosudnim zakonima, kaže, pročita tačku dnevnog reda i kaže – sada pritiskamo crveno. I, oni svi pritisnu crveno. Ili, pročita drugu tačku i kaže – sada treba da pritisnete zeleno. Oni pritisnu zeleno.

Dakle, da li zaista, a bili ste nekoliko puta na sednici, recimo, Odbora za pravosuđe, tako nešto možete da vidite i na sednicama drugih odbora, mislite da je to dovoljno?

Naše je mišljenje da predstavnici VSS i VST moraju imati priliku da se u ovom domu izjasne o svojim predlozima, da to čuju narodni poslanici i da to, u krajnjoj liniji, čuju i građani i građanke Srbije.

Zahvaljujem.