Hvala vam. Hvala vam, predsedavajuća. Ovo je, ministre, sada već, pošto se viđamo gotovo svake nedelje, kao neki Dan mrmota. Vi dođete da nam saopštite da je vaš procenat neuspešnosti i usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije neki napredak, pa je tako trideset i jedan posto ili dvadeset posto ipak zadovoljavajuće, pa nas ubeđujete da kada sve zajedno pogledamo, onda ipak dobacimo do polovine planiranog. Je li tako?

Znači, kažete dvadeset i dva posto, a istina je da je to suštinski nebitno kada ste gotovo svaku instituciju razvalili i napravili požar u našem društvu- Hahaha.

Medije ste uništili. Pričali smo i prošle nedelje o tome. Pravosuđe ponizili, tužilaštvo razvalili. Pričali smo prošle nedelje o tome da su takozvani šatorski zakoni, ugh, ugh, ugh, prosto, poslednji, jel da, ekser u kovčegu evropskih integracija. Pravni poredak ne postoji.- Pravni pos

Naravno. Ovo je čisto jedno drugo, znači, pravni poredak ne postoji jer vladate bezakonjem i golom silom. Pogledajmo samo poslednje lokalne izbore, a oni su bitni, podsetiću Vas, jer sam i prošli put pričao o tome, jer se radi o političkim kriterijumima. Ne možete biti članica Evropske unije, a da niste demokratska zemlja. Pogledajmo poslednje lokalne izbore. Vaši kriminalci napali su građane koji su pokušavali da spreče

Stižemo apsolutno. Znači, pogledajmo. Pogledajmo ih. Pogledajmo. Znači, imamo suštinu.

Suština je to da su vaši kriminalci prebili građane koji su pokušavali da spreče izbornu krađu u Bajinoj Bašti, Kuli i drugim gradovima. U Boru su napali novinare sekirom. Među napadačima i među ljudima koji je bio u Boru prepoznat je Dejan Kesar, sekretar za opšte poslove Preilazimo

Hajde, hajde da vratimo na početak. Ne može se biti u Evropskoj uniji ukoliko niste demokratska zemlja. Niste demokratska zemlja ukoliko na dan izbora imate batinaše koji prebijaju građane, a među batinašima bude prepoznat sekretar za opšte poslove Dejan Kesar. To je prva stvar. Kada se vratimo

Dakle- Kada se vratimo, kada se vratimo i pogledamo suštinu, suština je da nema evropskih integracija. Podsetiću da prošlonedeljni razgovor nema jer se uništili i pravosuđe i tužilaštvo i mediji i ovi lokalni izbori upravo to pokazuju. Hajde sad da pogledamo famozni izveštaj. Kada se pogledaju, jelda, planirane aktivnosti, kada se radi o utvrđivanju predloga zakona i onda tih zakona koji se usvajaju u Narodnoj skupštini, mi zapravo, ovaj, vidimo totalni neuspeh. Od planiranih trideset šest predloga zakona koji su trebali da se utvrde, utvrđeno je i usvojeno u Skupštini jedanaest.

Od planiranih podzakonskih akata, što usvaja Vlada ili Ministarstvo, sedamnaest od sedamdeset i pet. Dvadeset dva posto. Znači, čak i kada ne bismo pričali o ovoj pravoj slici, jelda, koju sam malopre govorio o tome da se radi o jednoj zemlji koja nije demokratija, jer imamo batinaše koji rade za vas. Čak i kada ne bismo o tome govorili, nego bi gledali taj vaš statistički birokratski izveštaj, vi imate ogroman neuspeh. Dvadeset i dva posto.

A ako vam izađem u susret i pogledam samo predloge zakona, onda se radi o trideset i tri posto. Kada pogledamo druge aktivnosti u samom, jelda, izveštaju, to su, većina aktivnosti nije sprovedena ili delimično ostvarene. To ministre, ne možete da negirate, a većina tih aktivnosti su zapravo obuke i seminari, obuke za zaposlene u ministarstvima, agencijama, zavodima, drugim državnim organima i većinom planirane obuke se ne sprovode. I sad, ministre, ja ću stvarno da izađem vama u susret. To nije vaša odgovornost.

Niste vi nadležni za sva ministarstva. Nadležni ste za Ministarstvo evropskih integracija, ali morate priznati da ovakav izveštaj pokazuje da postoji jedan sistemski problem, sistemski nerad, sistemska inertnost i tromost unutar ministarstva u Vladi Republike Srbije. Jedno nerazumevanje da bi ministarstva i državni organi trebalo da rade za građane. A zašto je to tako? Zato što čak i stručni ljudi unutar ministarstva vide da, jelda, ne napreduje onaj ko zna i ume, nego onaj ko je spreman da se ponižava za vladajuću partiju, da dežura u Ćacilendu, da za vreme posla radi partijsku kampanju za Srpsku naprednu stranku, da po potrebi preti i napada građane i studente.

A ako i zaposleni idu na obuke, a vidimo da baš i ne idu pošto ih ne realizujete, valjda je cilj da unaprede neko svoje znanje, da to znanje onda primene Ako neko iz tužilaštva, na primer, ide na obuke, valjda je cilj da to znanje primeni i da hapsi i da se bori protiv organizovanog kriminala. Ali ne, vi to ne radite, nego uzurpirate tužilaštvo da upada na Rektorat za jedan bedan pokušaj političkog okršaja. To vi radite. Tako da, mi možemo da razgovaramo o ovom izveštaju ovde, kao što očigledno ćemo razgovarati na svaka dva meseca. I vi ćete nama pokušavati da kažete da je dvadeset i dva posto ili dvadeset i sedam posto planiranih aktivnosti sprovedeno i da je to sve super.

Ali suština je, nema napretka u evropskim integracijama. Ponoviću uvek i jedinu osnovnu poruku dok je naučite. Nema napretka u evropskim integracijama bez uspostavljanja vladavine prava. Nema funkcionalnih institucija bez obračunavanja sa korupcijom i kriminalom, kao što borbu protiv korupcije i kriminala ne mogu da vode oni koji su najkorumpiraniji, što je srž vašeg režima, tako ni vladavinu prava ne mogu da uspostave oni koji sistematski svakodnevno krše građanska i ljudska prava.

A posljednji lokalni izbori su samo još jedan dokaz toga. Al ono što vam je takođe društvo poručilo da bez obzira na sve što radite, na sve kriminalce koje uposlite, vama uskoro sledi kraj. Hvala vam.

Hvala vam, eh, predsednice Odbora. Ja ću se sada vratiti na sam izveštaj i držati se onako kako je on prezentovan, i ono što su jel da činjenice. Vratimo se na to da kada se govori o usvojenim predlozima zakona u mome kvartalu uspešnost je trideset jedan posto. Kada se radi o usvajanju planiranih podzakonskih akata, uspešnost je dvadeset i dva posto. Kada bi neki student imao takve ocene, takav jel da rezultat na nekom ispitu na fakultetu, ministre, ocena bi bila nedovoljna.

Mi možemo da posmatramo kumulativno, kao što vi kažete, za celu godinu, i opet dođemo do jedva neke slabe šestice. To je učinak i prosto ja razumem, vi možete da se ljutite, ali to je realnost. Takođe vas razumem za ove izveštaje koje ste pročitali, OEBS-a, razumem vas u potpunosti. Mi svi možemo da se ljutimo na neku nepravdu, da se nekim drugima nešto eh, progleda ovaj, kroz prste, a jel da, eh, eh, nama ne. To je sve u redu, ali mislim da ipak morate da odgovorite na pitanje, kao i predstavnici vladajuće većine koji su spominjali prethodne lokalne izbore, ko je prebio Lazara Dinića i Ivana Bjelića?

Ko su ljudi koji su ih napali sekirom u Boru? To je ono o čemu treba da se, jel da, ovaj, mi osvrnemo i da kažemo ko je to uradio pa da vidimo u kakvom smo stanju, a uradili su vaši batinaši. Takođe, za nas kao državu, za Srbiju, mnogo je bitniji izveštaj Saveta Evrope o poslednjim lokalnim izborima, koji govore o sveprisutnom nasilju oko biračkih mesta, a to sveprisutno nasilje pre svega povezuju sa samim jel da eh, eh režimom kao nekog ko je odgovoran za takvu atmosferu Takođe, zanimljivo mi je kako predstavnici vladajuće većine uvek uzimaju jel i spominju izvestioc Evropskog parlamenta za Srbiju, a nikad ne govore o izvestiocu iz senke Davoru Ivoru Stieru, koji je očigledno njihov prijatelj preko članstva u Evropskoj narodnoj partiji, a dotični gospodin je član Hrvatske demokratske zajednice, HDZ a i pripada takozvanoj desnoj struji HDZ a, onih kojimaKoji viličaju i koji su ljubitelji Tomsona, pa čak i ustaške ideologije, takođe. Kada, da sad rezimiramo, kada govorimo o ovom izveštaju i ono što vi ministre, jelovde spominjete, vi ponovo iznova i iznova koristite jedan narativ da su vam svi drugi krivi, što jelde Srbija tapka u mestu, što posle četrnaest godina vaše vlasti mi smo zaglavljeni u evropskim integracijama i ne postoji ni promil šanse da se otvori novo poglavlje ili novi klaster. Ne može, jer nismo ni blizu da možemo da ispunimo desetinu onoga što su standardi za političke kriterijume.

A da, to jesu standardi i slobode medija kojih nema jer nema REM-a. Takođe, to jesu standardi slobodnih izbora kojih nema, jer imamo primere izbora gde sekirom napadaju aktiviste i novinare i nema političkih kriterijuma, jer nema slobodnog pravosuđa i tužilaštva koje ste uništili i nema napretka, jer nema borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, jer ne možete da se borite protiv samih sebe. Hvala vam.

Hvala predsednice. Ja cenim stvarno ovaj vašu želju i stvarno vaš princip u radu, da ovaj predstavnici bude, jel da reprezentuju različite poslaničke grupe i vladajuće i opozicione. Evo, samo moram da ukažem da po meni ovaj, ako sam pozvan, očekujem da dobijem email poziva na događaj sa jasnim datumom kad se dešava i vremenom. Prosto, ne bih da ulazim ni utvrđujem jel da, ka-kako se došlo do nečega, ali prosto molim da ovaj, da se eh, i ova jel da činjenica koju sada i ov, eh je l' govorim da se prosto ima u vidu.

Hvala vam predsednice Odbora. I evo na početku ja bih da se zahvalim Vama što ste organizovali jedan ovakav-- ovakvu sednicu Odbora. Takođe, na početku zahvaliću se i ovaj, uhm, predsedniku-- šefu operativnog tima i zamenici šefa operativnog tima, kao i ministru, što su ovde ovaj, ali nažalost, teško da ću imati neke druge reči hvale s obzirom na ovakvo izlaganje koje smo čuli. Ja razumem, uhm, šefa operativnog tima, on je tu da-- njegu posao je da treba da šire entuzijazam ovaj, pa tako koristi fraze kao što su, jel da, uspostavljena je nova dinamika odnosa, pa je tu da kaže da imamo plan, ali suštinski mi nismo čuli ništa novo od već standarde naprednjačke priče po kojoj nakon svih ovih godina vlasti svi su vam drugi krivi što Srbija nije u Evropskoj uniji, samo vi nekako jedino niste krivci. Znači vi toliko pošteni radite, želite da vidite Srbiju u Evropskoj uniji, ali eto, prošlo je četrnaest godina, a od države ostale su nam razorene institucije i dalje se nalazimo van Evropske unije ovaj, bez ikakvih izgleda da postanemo članovi Evropske unije.

(zvuk cinkanja) Takođe, ja sam očekivao da ćete se vi osvrnuti na nešto što očigledno ne spominjete, pa ću vam sada pročitati jednu rečenicu, a vi mi recite ko je to rekao. Radi se o tako-- radi se o šatorskim zakonima kojima ste jel da dodatno ponizili pravosuđe, odlučili da ukinete u potpunosti nezavisno jel da pravosuđe i samostalnost Tužilaštva. Pa evo za vas jedna rečenica, pa možda prepoznate ko je ovo rekao. „Važno je da se ovo pitanje reši što pre, jer nam je kamen spoticanja u procesu pristupnih pregovora. Priča oko otvaranja klastera tri se neće vratiti na dnevni red dok se ovo pitanje ne reši."

Ko je rekao ovo Ja sam rekao iz pojma i sad ovde- Pa što se onda niste osvrnuli da ne postoji nikakva opcija da se ni jedan klaster, a pogotovo klaster tri, jel da, ovaj, otvori ukoliko u tom smislu nema pomaka u vladavini prava. Ne postoji nijedna opcija da se priča o uspešnosti poglavlja dvadeset i tri i dvadeset četiri bez jel da uspostavljanje vladavine prava. To je prosto činjenica jedna koju ja verujem da vi dobro znate i prosto, s obzirom da znate, a da se ovde na sjednici ovog odbora na to ne osvrćete, ja moram da vam kažem da-- razumem ja vaš entuzijazam, ali nekako moram da vam skrenem pažnju da je, da je uspostavljanje ovog operativnog tima i postavljanje vas za šefa samo još jedan kec u rukavu, jedan zec izvučen iz šešire, jedan novi mađioničarski trik koji treba da pošalje poruku prema spolja pre svega, jao, evo, izvinite, radimo na evropskim integracijama, a uspostavljen je zapravo ovaj operativni tim jer je i vama jasno da kada ste krenuli na jel da usvajanje takozvanih-Šatorskih zakona, da je vama bilo jasno da je to zapravo kraj evropskih integracija i da je potrebna sada neka nova dimna zavesa po kojoj će se pokušati strancima da kažete izvinite, nije tačno. Ne, ne, ne. Mi smo hteli samo da poboljšamo pravosuđe.

Iako je svima jasno da ste zapravo želeli da izbegnete da potponete pod optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal. I evo sad je uspostavljen ovaj operativni tim koji će ubrzati evropske integracije. E, sad, ovde se radi samo o jednom od vaših posljednjih, jel da, poteza ovim katastrofalnim takozvanim, uhm, uhm, uhm, pravosudnim zakonima šatorskim zakonima, ali vladavine prava nije bilo ni pre njih. Da li je preusvajanja ovih zakona jesu ili možda su radile institucije? Nisu.

Bile su razorene. Da li je bilo slobodna medijska scena? Nije. Slobodni novinari su bili proganjani. Znači ništa od funkcionalnih institucija, ništa od pravne države i vladavine prava nije postojalo ni prije ovih zakona.

Znači ništa od pomaka u europskim integracijama. Također, i ono što često govorim na ovom odboru, a i sad ću ponoviti i vama je jasno i ako ste tu da širite entuzijazam, da pokušate ponovo da date neki zamajac europskim integracijama. To su samo priče o europskim integracijama i vama je jasno da nema Europske unije bez vladavine prava. Nema vladavine prava bez borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. A kao što se ni protiv korupcije ne mogu boriti oni koji su najkorumpiraniji, što je srž ovoga režima, tako ni pravnu državu ni vladavinu prava ne mogu da uspostave oni koji sistematski krše ljudska prava i zakone u našoj zemlji.

Stoga, prosto ne bih da vam kvarim sreću, rad vašeg operativnog tima neće imati nikakav uspeh. A također, za kraj ovog prvog izlaganja bih se osvrnuo na nešto što ste na kraju rekli. Ovo je ono pismo Vučića i Rame, pa vas molim da nam samo pojasnite jednu stvar. Jel se, jel se to mi se spremamo za rat sa Albanijom, pa se Albanija naoružava da nas napadne ili pišemo zajednička pisma. Odlučite se, molim vas koji narativ od ova dva koji Vučić pokušava da proda ovaj, u javnosti je na snazi.

To je jedna stvar. A takođe, moram da vam kažem, vi ste diplomata. Kada komesarka kaže, čini mi se da nije, da mi nije jasno da li Vučić i Rama razumiju šta je sve potrebno uraditi da bi se postali deo Schengena ili deo unutrašnjeg tržišta Evropske unije To suštinski znači nema ništa od tog predloga. Diplomata ste i sami znate da se, ovaj, nikada neće ovako eksplicitno reći. I sad zarad javnosti i građana ta priča da Srbija može da uđe u Schengen ili u unutrašnje tržište Evropske unije, a da pre toga nije članica Evropske unije, ni malo ne stoji.

Hajdemo malo da pogledamo neke primere od onih posljednjih koji su pristupali. Hrvatska članica Evropske unije 2 je postala 2013. godine. Kada je ušla u Schengen, drage kolege? Deset godina kasnije 2023.

Bugarska i Rumunija kad su postale članice Evropske unije 2007. Kad su ušle u Schengen 2025. I to ne u potpunosti integrisane. Pravila za ulazak i za postajanje članicom Schengena su strožija od onih kada se radi o pristupanju Evropskoj uniji, a pravila koja se trebaju ispuniti kada se radi o standardima vladavine prava su daleko strožija od onoga što vi sada radite i gdje želite u potpunosti da kontrolišete pravosuđe i tužilaštvo. Stoga, hvala vam što ste nam predstavili vaš prijedlog rada.

Žao mi je što moram da vam pokvarim sreću. Bit će vam neuspešan taj plan. Hvala vam

Hvala vam predsednice eh, odbora. Eh, poštovani ambasadore Apostoloviću, pažljivo sam slušao ovaj eh, vaš komentar. Jel da? I opet insistirate na tome da imate plan te ovaj moram da vas pitam da li implicitno time hoćete da kažete da drugi pre vas nisu imali plan? Da ministar Starović nije imao plan?

Da bivša ministarka evropskih integracija profesorka Tanja Mićović nije imala plan? Ili je ipak nešto drugo problem neuspeha integra-- evropskih integracija na čelu sa Srpskom naprednom strankom? Kada se radi o Bugarskoj i Rumuniji, ja mislim da tu pre svega treba n-naučimo jednu, jednu stvar. Vi ste u pravu, oni su 2007. godine primljeni i bili su jel da pod kontrolom monitoring mehanizma kada se radi o pravosuđu, korupciji i kriminalu.

Tako je. I baš zbog toga Evropska unija teško da će dozvoliti članstvo jednoj novoj zemlji koja, koja ima daleko veće probleme kada se radi o pravosuđu, a definitivno i ovaj o sistemskoj korupciji koja izjeda naše eh, institucije. Eh, sve vreme ovde se govori o "Pa nije u redu da politička pitanja, da politički problemi, eh, sprečavaju naš put u evropskim integracijama". Ja moram sve da vas podsetim. Nisu to pitanja, nisu to problemi, to su kriterijumi.

Politički kriterijumi su osnova evropskih integracija, definisano još u Kopenhagenu 1993. godine. Ne možete biti članica Evropske unije bez da ste demokratska država, bez da imate funkcionalne institucije, bez da imate slobodne medije. Ne možete bez toga da pristupite. Mi možemo biti tehnički spremni za otvaranje klastera, ali to vam pokazuje da ako u potpunosti imate nazadovanja kada se radi o političkim kriterijuma, nema napretka ni u jednom poglavlju, ni u jednom klasteru I takođe bih se osvrnuo na nešto isto što je ključno, što je još jedan pokazatelj o tome da institucije ne funkcionišu.

Vi kažete i ovo je sada za predsednicu Odbora, da smo mi imali eh, jednu jel da inicijativu poslanika koji je pisao tako važne pravosudne zakone i amandmane. Pa dajte, molim vas, većina glasa na zvonce, a hoćete da, da, da uvažimo stav da je onda neki poslanik samoinicijativno napisao predloge zakona tako važnih jel da, stvari kada se radi o pravosuđu i tužilaštvu Srbiji je pre svega potrebno i našim građanima da budemo demokratska država da imamo funkcionalne institucije da bi, na primer, funkcionisalo i, jel da, prosveta i zdravstvo i druge sfere. Evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji je institucionalni okvir koji to najbolje može da podrži, a takođe i institucionalni okvir u kome mi možemo da imamo i najbolji ekonomski prosperitet. Da smo sada članovi Članica Evropske unije naša, znači, mi bismo dobili dodatno iz fondova oko dva zarez dve milijarde evra, to je tri posto bruto društvenog proizvoda Srbije. E, vašim radom, odnosno neradom vi građane sprečavate da uživaju u tome. Hvala

(kašalj) Hvala vam, predsedavajuća. Erm, hvala i predstavnici Ministarstva evropskih integracija prisutnih i pomoćniku ministra na, erm, davanju obrazloženja Predloga zakona i ovaj i strukture samog, jel, Predloga. I drago mi je da imamo zapravo podsećanje i na jednu prethodnu raspravu, jel da, još iz 2024. godine. Ovaj, erm, i u tom smislu to je jako dobro, jer, erm, možda možemo dobiti onda i odgovor na pitanje zašto se ovoliko čekalo između, jel da, (kašalj) nekog Predloga zakona koji je već bio davno pripremljen, ovaj da sad ponovo uđe u proceduru.

I, erm, moraću tu da se opet ponovim neke stavove koje sam izneo na javnom slušanju. Po meni prosto, ovaj, erm, razlog zašto se ovoliko čekalo jeste što prosto niste imali nameru da zapravo usvajate, da se pripremate ovim Predlogom zakona, nego ovaj, erm, ste sada nakon, erm, celokupne situacije i nakon što ste, jel da, što europske integracije u potpunosti zakočene nakon usvajanja pravosudnih zakona izvadili iz fioke ovaj, erm, Predlog zakona, ovaj, u pokušaju da PR strategijom otkočite evropske integracije. Erm, koje jel da, a iz prostog razloga sami prepoznajete da su u potpunosti zakočene nakon što su usvojeni takozvani šatorski, erm, erm, zakoni poslanika Mrdića, kojim su dodatno jel da uniženo pravosuđe i željeli da se ukine samostalnost Tužilaštva iz prostog straha da više nijedan ministar u sadašnjoj Vladi ne potpane pod optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal. Stoga ne stoji, erm, obrazloženje da se, da je cilj ovog zakona da se ovaj, unapred pripremamo za ulazak u Evropsku uniju, da uspostavimo funkcionalan sistem za upravljanje kohezionim fondovima koji će u potpunosti, jel da, biti na snazi kad uđemo u Evropsku uniju, jer i vama je jasno, nemamo ulasku u Evropsku uniju bez vladavine prava, odnosno nemamo ulasku u Evropsku uniju dok god je ovaj vladajući režim na vlasti u Srbiji. Erm, i sada vi želite da ovim Predlogom zakona, erm, erm, napravite PR strategiju i kažete ne, ne, ne.

Evo, mi smo čuli sve kritike. Pripremamo se za ulazak u Evropsku uniju. Uspostavljamo sistem, jel da, uz, koji će doprineti otvaranju poglavlja dvadeset i dva pri Klasteru pet, nego i ne samo to, nego vi dugoročno mislite na sistem koji će, jel da, biti uspostavljen, koji će biti na snazi kad se uđe u Evropsku uniju. Žao mi je, ja opet moram da ponovim vrlo jasnu političku poruku. Ovaj Predlog zakona i ovaj Zakon neće otključati evropske integracije, neće otvoriti Klaster pet, kao što ni Klaster tri nije do sada bio otvoren, jer svi znamo tu činjenicu koju vi pokušavate da ne vidite Nema daljeg napretka u evropskim integracijama bez uspostavljanja vladavine prava, funkcionalnih demokratskih institucija i pravne države.

Nema toga. To je jasno. Znači, ne može se u Evropsku uniju bez vladavine prava, a kao što nema funkcionalnih institucija bez da se obračunamo sa sve, sveprisutom korupcijom, a kao što se protiv korupcije ne može boriti onaj ko je korumpiran, tako ni vladavinu prava ne mogu da uspostave oni koji prava građana krše svakodnevno na svakom koraku. Da nema napretka u evropskim integracijama, mogli ste da čujete upravo i od ambasadora Evropske unije na samoj, na samom javnom slušanju, koji je napravio jedan važan osvrt da kaže da, da su, da je usvajanje pravosudnih zakona bio korak unazad kada se radi o evropskim integracijama. E sad, ja ću da kažem Ko je što takođe se složio sa tim stavom, erm, erm, sledećim rečima: Važno je da ovo pitanje pravosudnih zakona reši što pre, jer nam je kamen spoticanja u procesu pristupnih pregovora.

Priča oko otvaranja Klastera tri se neće vratiti na dnevni red dok se ovo pitanje ne reši. Ko je ovo rekao? Neko iz opozicijeUpravo tako, to je rekao vaš rukovodilac vašeg operativnog tima za pristupanje Evropskoj uniji. Znači i sami prepoznajete da nema napretka u evropskim integracijama, pogotovo nakon usvajanja pravosudnih zakona. Međutim, nije bilo ni pre toga napretka, kao što nije bilo ni otvaranja klastera tri jer su zamerke na nemanje funkcionalne demokratskih institucija na nemanje pravne države i vladavine prava bile na snazi i u prethodnim godinama, a posle ovih zakona nikako neće.

Stoga, ovaj pokušaj da se zakon posle ko zna koliko meseci vrati u proceduru Skupštine, a takođe nije postojao nijedan razlog da ovaj zakon, ovaj predlog zakona usvojeno u prethodnom sazivu Narodne skupštine. Bilo je nekoliko sednica Narodne skupštine do kad se ovaj predlog zakona u prethodnom obliku nalazio u skupštinskoj proceduri, vladajuća većina ga nije uopšte stavila na dnevni red. To zapravo govori da namera vladajuće većine u Narodnoj skupštini nije bila da se uopšte usvoji ovaj zakon, dok je bio predlog zakona u prethodnom, dok je bila prethodna vlada. Jer, o čemu se radi? Zašto je vladavina prava bitna u kontekstu ovog predloga zakona?

I tu prosto, začićeme da čujem mišljenje predstavnika Ministarstva evropskih integracija. Vi kažete da ćete sprovoditi par, uhm, da ćete načelo sveobuhvatnog partnerstva prilikom planiranja programa kohezionie politike sprovoditi na jedan inkluzivan, transparentan, široko participativan način. Sa kim? S udruženjima građana i organizacijama civilnog društva, upravo onih koji nude svoje znanje iz oblasti evropskih integracija. Nude ovoj državi, a ova država ih prethodnih godina kroz razne kampanje blaćenja naziva stranim izdajnicima.

Hoćete sa njima onda da radite načelo sveobuhvatnog partnerstva? Nekoga prvo nazovete izdajnicima i stranim plaćenicima, a onda kažete, kažete, e, sad ćete biti uključeni u jelde, uhm, uhm, sveobuhvatno partnerstvo i planiranje programa. Sa medijima? Sa kojim medijima, kad vam je cilj da ugasite ono malo slobodnih i nezavisnih medija koje postoje. Sa građanima, udruženjima građana?

Imamo svakodnevnu represiju i policijsku brutalnost na ulicama prema građanima koji samo protestuju protiv vladajućeg režima. Da li ćete da pozovete korisnike socijalne pomoći na planiranje programa kohezione politike, te iste predstavnike najugroženijih, jel da, struktura našeg društva, njih najviše targetirate, njih najviše ucenjujete i od njih kupujete glasove kad dođe do izbora. Uzimimo sadašnji primer, poljoprivrednici. Hoćete sa njima da planirate program ruralnog razvoja? Pa oni su na ulici upravo zato što nam institucije ne rade, upravo zato što niste hteli da ih slušate i da razgovarate sa njima, a kad smo kod njih, značilo bi mi da čujem upravo ovo jedno mišljenje, mi, vaš stav Mi smo do sada imali i dalje imamo jedan fond koji nam je dostupan za ruralni razvoj.

Jel tako? Od 2014. do 2020. godine. Na snazi je i part dva.

Imali smo mogućnost da iskoristimo, to jest bio je na snazi, sto sedamdeset i pet miliona evra za podršku poljoprivrednicima. Koji je stepen potrošnje tog fonda? Oko četrdeset pet posto sredstava je samo povučeno. Znači, manje od polovine dostupnog fonda smo iskoristili. Obrazloženje ovakvog jednog predloga zakona bi moralo da pođe od toga kakva je analiza urađena, da se vidi zašto nije ovaj fond u celosti iskorišćen, kako administracija treba dodatno da pomogne korisnicima ovog fonda da budu u prilici da povuku sredstva iz Fonda.

E, da ste to uradili, tada bi vaša priča, jel da, imala smisla da se vi pripremate za fondove u okviru kohezione politike. Ovako, dok god nemamo ono što je jedna od ključnih zamerki u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji, dok god nemamo kredibilne, transparentne i depolitizovane institucije koje su sposobne da upravljaju, džaba mi usvajamo ove predloge zakona, čak koliko oni ovako po tekstu i mogu da budu dobri, džaba ih usvajamo kad neće imati administracija koja može da ih sprovodi, a niti želi da sprovodi. Hvala vam .

Hvala vam, predsedavajuća. Eh, hvala i kolegama narodnim poslanicima koji su uzeli učešće u razvoju i hvala i pomoćniku ministra, ministra na ovaj, dodatnim pojašnjenjima. Ja moram da kažem da mi malo ne stoji argumentacija koju sam dobio oko toga zašto ovaj predlog zakona nije bio usvojen kada je prošli put bio u skupštinskoj proceduri. Eh, pod jedan, to što je postojao okvirni dokument koji je nešto definišao od 2021. do dvadeset i sedme godine- -pošto-- u toku je U toku je.

U toku je. To, to je postojalo i 2024. godine. To znači da onda vi niste imali konsultacije s Evropskom unijom oko toga, što ne stoji jer smo čuli sasvim suprotnu priču. To je jedna stvar.

Druga, tekst predloga zakona, razlike su u tekstu predloga ova dva zakona minorne, tako da malo argumentacija vam ne stoji. Druga stvar, ja znam, IPARD nije kod vas, naravno, ali IPARD je primer da, ako mi, znači, četrdeset pet posto sredstava nekog budžeta samo povučemo, to znači da administracija ne radi dovoljno sa korisnicima da ih osnaži kako oni da povuku data sredstva. Samo o tome se radi. Znači da nam je administracija loša, nema kapacitete za upravljanje nekim fondom. Ja sam stvarno čuo razne izgovore, dosta nelogičnosti, slabašne argumente, sve, sve, ali najjači mi je taj da sam sproveo reformu pravosuđa dok sam studirao master studije u Budimpešti. Toliko o jačini vaših argumenata