Ovo neće biti sramota. Sramota je ono što ste vi radili, da ste mrtvog čoveka izabrali za sudiju. To je sramota. Mrtvog čoveka izabrali za sudiju.

Da se ne vraćam na odluke opštinskih odbora o tome ko može da bude tužilac, a ko može da bude sudija, jer ste nas posle ispravili pa rekli - nije to bilo na opštinskim odborima, to smo odlučili na glavnom odboru. Ja se izvinjavam na toj omašci. Neće mi se više ponoviti.

Znači, glavni odbor je odlučio. Opštinski odbori su verovatno predlagali glavnom, a onda je glavni odbor odlučio, jer onaj iz Ćićevca najbolje zna ko treba da bude sudija u Subotici, jer je glavni odbor DS to znao kako da izračuna. E, to je sramota.

U kojoj to zemlji na svetu vladajuća većina ne podržava Vladu?

(Srđan Milivojević: U Srbiji.)

Ja sam očekivao da će da se javi neko mudar, a javio se najpametniji, kao i obično. To je gejzir mudrosti. Toliko mudrosti ima u sebi da mora čim zine nešto da iskoči pametno. Svaka čast.

Ako Aleksandar Vučić kontroliše sve, da li ste i vi ovde zahvaljujući Aleksandru Vučiću, pošto je on sve iskontrolisao? Mada, kada vidim ko vam se izborio za lidera, ovaj sa fotografijama što se igra na Instagramu, on vam se izborio za lidera, onda mi je jasna ideja Aleksandra Vučića da vas pošalje u Skupštinu, da vidi narod šta ste i ko ste i ko vam je lidere i ko vam je predvodnik.

Prema tome, sramota je izabrati mrtvog čoveka, a ovo sve ostalo što ste rekli, ko su istaknuti pravnici, a ko su istaknuti lekari. Ko je istaknuti kardiolog u Srbiji? Recite mi brzo.

(Srđan Milivojević dobacuje.)

Odlično.

Ko je istaknuti inženjer hidrogradnje u Srbiji? Brzo. Nemate pojma. U svakoj branši …

Kada budem pitao ko su istaknuti Instagram falsifikatori, onda ćemo doći do vas.

Dakle, u svakoj branši postoje ljudi koji su istaknuti i oni to među sobom znaju? Što bi narod morao da zna ko je istaknuti pravnik u Srbiji? Hvala.

Da, te sudije su bile na konferenciji za štampu samo što nisu bile sudije, jer su bile razrešene u vašoj reformi. Ti ljudi su bili, pardon.

Znate ko nije bio na toj konferenciji za štampu? Nije bio onaj koji je umro pre nego što ste ga izabrali. Taj nije bio i nisu bili oni koji su izvršili samoubistva posle vaše reforme, a sa tim treba da živite i to je rezultat vaše reforme. Nemojte da nam držite predavanja, molim vas.

Dakle, vaša reforma je obeležena vrlo, vrlo negativnim mišljenjem i međunarodnih institucija i pravosuđa ukupno i teorije i prakse i javnosti i svega.

Da ste na bilo koji način odustali od onoga što ste radili, da ste se na bilo koji način ogradili, da ste na bilo koji način rekli – e to nije valjalo – ne. Vi to branite prebacujući odgovornost na nas. Nema odbrane od toga.

Boško Ristić nije radio u svoje ime, nego u ime vaše stranke, a vi ste sami rekli da je glavni odbor vaše stranke donosio odluke.

(Miodrag Gavrilović: Nisam to rekao.)

Niste na ovoj.

(Miodrag Gavrilović: Rekao sam da smo raspravljali.)

Molim? Da je bila rasprava? Izvinjavam se. U redu.

Prihvatam. Nisu glasali, raspravljali su o tome, ali sama činjenica da ste i raspravljali o tome pokazala je pritisak, odnos šta ima politička stranka i glavni odbor političke stranke da raspravlja o reformi pravosuđa? Uglavnom, ono što jeste suština to je da najmanje prava da nam drže predavanja imaju oni koji su izvršili najgore nešto u pravosuđu. Dakle, možda je ono 1945. godine bilo gore kada je revolucionarna vlast postavljala revolucionarne sudove, ali ovo što ste vi uradili posle je bilo vrlo, vrlo blisko tome, jer partijsko upravljanje pravosuđem jedino je bilo tako brutalno te 1495, 1946, 1947. godine i posle kada ste vi pravili reformu. Hvala.

– Hoću da mi obećaš nešto. – Reci. – Da ćeš da iseliš Miću Milakova iz Pančeva. – Dogovoreno.

Kao skrinšot, kao dokaz svom iskazu, rekao Nenad Filipović, 40 godina iz Pančeva, hapšen pod sumnjom da je švercovao 1,4 kilograma marihuane. U iskazu policiji tvrdi da mu je opoziciona političarka Marinika Tepić tražila ovo obećanje i kao dokaz dao ovaj skrinšot.

Ne znam da li je Branko Malović zvao tužilaštvo i sud u Pančevu da od ovog ne bude ništa i ko je drugi zvao, ali za razliku od svih ovih priča koje ste imali prilike da čujete, mi mislimo, mi sumnjamo, mi smo čuli, priča se, ovde imamo vrlo konkretan iskaz i ja sad pitam – što se po tom pitanju ništa ne dešava? Zašto se ništa ne dešava po pitanju funkcionisanja Pokrajinskog sekretarijata za sport u periodu 2012-2016. godine, zašto nema ništa o banatskim šorama, kada svi znamo kako je to bilo, zašto je to bilo, da tu nije bilo nikakvog konkursa, nego dogovor otprilike kao ovog sa glavnog odbora, samo jedne druge stranke?

Dakle, da li je to razlog zašto političku podršku određenim tužiocima i delovima pravosudnog sistema uvek daje ista osoba, da ta osoba ne bi bila procesuirana za sve ono za šta postoji sumnja da je u tome učestvovala? Dakle, nije idealno pravosuđe, daleko od toga, i dokaz da nije idealno je upravo ovo što sam maločas rekao. Ali se nadamo da će u narednom periodu zaista pravosuđe biti slobodno, ne samo od izvršne vlasti u Srbiji, nego i ambasada i nevladinih organizacija unutar pravosuđa koje imaju podršku upravo onih koji treba da budu procesuirani i meta obrade tog pravosuđa. Hvala.

Ako je zaista tako bilo kao što kažete, to je onda zaista loše i strašno i niko ne može da bude u situaciji da mora da napušta grad u kome živi iz bilo kog razloga. Međutim, vi ste u Novom Sadu odavno. Kada ste dobili prvi stan od Pokrajinske Vlade, koje godine na korišćenje?

(Marinika Tepić: Nikada. )

Ako vam donesem papire kojim se dodeljuje stan na korišćenje Mariniki Tepić ili Mariniki Čobanu tada, da li ćete podneti ostavku na mesto narodnog poslanika? Jel hoćete ili nećete? Prvo rešenje, a onda ste vratili taj prvi stan i uzeli drugi stan, veći, od Pokrajinske Vlade na korišćenje.

Da li ćete podneti ostavku ukoliko to nije tačno. Nemojte se krstiti, recite da ili ne.

Evo, ovako, na jednoj od sledećoj sednica donosim rešenje Pokrajinske Vlade kojim se na korišćenje daje stan u Novom Sadu vama kao pokrajinskom sekretaru u Pokrajinskoj Vladi, stan na korišćenje u Novom Sadu, adresa, kvadratura i sve ostalo.

(Narodni poslanik Marinika Tepić dobacuje iz klupe.)

Dva rešenja postoje. Ja sve vreme govorim o stanu na korišćenje i vi sada pričate o poklonu. Ja ne govorim o poklonu.

Idemo ispočetka. Da li ste dobili od Pokrajinske Vlade stan na korišćenje u Novom Sadu? Jeste. Vratili ste taj stan manji, onda ste zamenili za veći, takođe stan u Novom Sadu.

Koliko dugo živite u Novom Sadu, da ne ulazim sada u neke druge stvari koje znamo i vi i ja?

(Marinika Tepić: Tražiću repliku pa ću da odgovorim.)

Da li ste vi živeli u stanovima koje vam je Pokrajinska Vlada dala ili niste? To je period 2016/2020. Mi pričamo o periodu 2016/2020, a kako ste došli do stana kod Banovine, to je tema posebna i o tome opet ovi istražni organi koji ćute treba konačno da progovore.

Hvala.

Nekoliko puta je pomenuta vladajuća stranka u negativnom kontekstu, a svaki kontekst koji ne znači i ne govori o tome…

(Radomir Lazović: Kako replika?)

Niste slušali koleginicu? Stvarno mislim da je sramota što vas trojica gospode niste slušali gospođicu ili gospođu, izvinjavam se, koja je malopre govorila. Stvarno nema smisla što je niste slušali i niste uspeli da čujete kad se uvredljivo izrazila o vladajućoj stranci i sad ja moram to da vam govorim.

Stvarno nema smisla. Kako ćete slušati druge kolege kad sopstvene kolege, iz sopstvene poslaničke grupe ne slušate?

(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje s mesta.)

Cakiću, ti znam da slušaš, ali ne razumeš, tako da to je u redu. Ti džabe i slušaš.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

Ti nastavi da dobacuješ i biće sve u redu.

Ja ne mogu da se borim protiv onoga u šta verujem. Stvar vere nije stvar argumenata, nije stvar dokaza, nije stvar rasprave. Vera je ono što čovek nosi u sebi. Vi verujete u nešto, kako ste rekli i ja protiv toga ne mogu da se borim. Vi imate pravo da verujete u šta god hoćete. Ne postoji argument koji ja mogu da kažem, koji će da poljulja vašu veru, kao što ne postoji argument koji će meni neko da kaže koji će da poljulja činjenicu da ja verujem da je Hristos rođen, raspet i vaskrsao, na primer. To je vera, to ja verujem.

Vi verujete u nešto drugo. Vaše je pravo da verujete u šta hoćete, ali argumente niste izneli.

Mi radimo sve suprotno od onoga što vi radite i što govorite. Vi tražite ponovnu politizaciju pravosuđa, a mi radimo depolitizaciju pravosuđa. Vi tražite da istaknuti pravnici budu oni koji su se, citiram, istakli u kritikovanju vlasti, jer kažete da ovi pravnici koji su predloženi nisu dostojni, zato što, citiram, se nisu istakli u kritikovanju vlasti. Biografija im je nesporna, mogu da imaju politička uverenja, ali ako su ta politička uverenja suprotna vladajućoj stranci i vlasti. To je ono što ste vi rekli. Pa, to je ponovna politizacija. Mi to nećemo.

Nije fer i nije korektno da na takav način govorite o predsedniku Odbora za pravosuđe, zato što ste sami bili svedok koliko je široku i demokratsku raspravu pustio po ovoj temi. Vidim, ali ste dobacivali. Dakle, pustio je široku raspravu, svi ste imali pravo da kažete šta ste hteli, svi ste izneli svoje argumente i sad dođete u plenum da na tome poentirate i kažete kako je on ovakav i ovakav. To nije u redu, to mu recite kad se budete ponovo videli na odboru. Hvala.

Rekao sam vam gde sam se prepoznao. Ne vidim zašto imate potrebu da govorite o onome o čemu nisam ni reč rekao. Dakle, da sam se prepoznao u tome, imao bih priliku da vam kažem štošta i na tu temu. Rekao sam da sam se prepoznao u delu u kome vi govorite da mi vršimo politizaciju pravosuđa, a činjenica je da radimo nešto obrnuto. Smatram to uvredljivim zato što smo ceo proces sproveli bez ikakve mrlje, a to što ga vi niste podržavali, to je vaše političko pravo. Ja ne sumnjam u to.

Nisam govorio ovde o uverenjima, nego o veri, jer niste ni vi govorili o svojim uverenjima, nego o veri, da u nešto verujete i da u nešto ne verujete. Ja kažem da ja sa verom da polemišem ne mogu, jer se sa verom i inače polemisati ne može. To je stvar da li u nešto verujete ili ne verujete, a onda sam prešao na druge stvari koje ste rekli, gde ste tražili da se biraju istaknuti pravnici koji su se istakli u kritikovanju vlasti. To je kriterijum koji vi tražite. Znači, da uvedemo u konkurs da ima završen pravni fakultet, da je dao doprinos u pravnoj nauci u Srbiji i da se istakao u kritikovanju vlasti, jer to je conditio sine qua non da bi bio nezavistan.

Tačno, pa nije tačno. To je izvrnuta, jedna izvitoperena realnost koju vi stvarate. Ima čovek pravo da bude i za vlast i za opoziciju. To je njegovo pravo da bude i da ima političko pravo. Vi to na kraju krajeva priznajete. Vi kažete, može da ima politički stav, ali umesto tu da stavite tačku, vi to proširujete, pa kažete – može da ima politički stav, ali koji je protiv vlasti. Vidite šta radite. Jeste li vi svesni šta radite? Ne politizaciju, vi partijsko sudstvo ponovo hoćete, sud svojih istomišljenika, potpunu kontrolu, moraju da sude onako kako vi kažete. Vi ćete da odučite kako sud treba da odluči, ne sudije na osnovu Ustava, zakona i slobodnog uverenja. Vi ćete da kažete da li je ombudsman trebao da reaguje ili nije trebao da reaguje, a kada je reagovao da li je dobro reagovao, pa budite ombudsman, kandidujte se. Možda i vas izglasamo.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Ima uslov, kritikovala je vlast, ispunila je uslov.

Prema tome, to je bila poenta onoga o čemu sam rekao…

Lazoviću, bre, ne izigravaj helikopter, šta ti je čoveče? Mlatiš, bre, rukama sve vreme, udarićeš koleginicu iza tebe, udarićeš koleginicu iza tebe. Nemoj to da radiš. To je bila poenta onoga što sam rekao. To je bila suština.

Dakle, vi hoćete bukvalno da se vratimo nekoliko koraka unazad i da ponovo uvedete one sudije koje će biti zavisne ili od vas ili od stranih ambasada. To je ono što vi tražite.

Nekoliko stvari je ovde rečeno na koje želim prosto da odgovorim, jer prosto ne stoje.

Što se tiče pravosuđa, već sam odgovarao i ista je argumentacija. Dakle, ono što je SNS uradila što se tiče pravosuđa i reforme pravosuđa nijednoj vlasti pre SNS nije palo na pamet. Znači, niste hteli nikada da se odreknete uticaja na pravosuđe. Mi smo sami sebi oduzeli to pravo i sada nam pričate o tome kako kontrolišemo pravosuđe.

Kažete o Zaštitniku građana... Ja se izvinjavam, ali da li vi znate šta su nadležnosti Zaštitnika građana? Pa, nije Zaštitnik građana superheroj koji tako dođe na ideju, pa tako upada po institucijama, istražuje, gleda šta ko radi. To nema. To za jutjub rade neki koji se navodno bave politikom, a ne bave se zapravo ničim…

(Tatjana Manojlović: To je Aleksandar Vučić.)

Molim?

(Tatjana Manojlović: To je rezervisano za Aleksandra Vučića.)

Gospođo Manojlović, ja stvarno vašoj opsesiji Vučićem ne mogu da pomognem. Ja stvarno ne mogu da pomognem tu. To morate sa nekim drugim da porazgovarate, da vam to pogleda, zašto u svemu vidite Vučića. Tu ja ne mogu ništa da vam pomognem. Nisam ništa učio vezano za to.

To je što se tiče Zaštitnika građana. Kažete da nije reagovao za trudnice i onda pogledamo lakom pretragom na Guglu – Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole povodom smrti trudnice i porodilje u bolnicama u Užicu i Aranđelovcu. Zašto vam to treba?

Isto kao i za auto-puteve. Pa, dajte, recite gde? Mora da se konkretno kaže – evo, ovde ste gradili po toj ceni, u toj zemlji Evrope se gradi po toj ceni, ali onda mora da se radi analiza tla, analiza ovoga, analiza onoga, jer nije isto ni kada gradite auto-put kroz Banat ili kroz Šumadiju kod vas. Dakle, nije to isto. Ovde je sve ravno, a tamo kod vas brdovito. Nije isto. Nisu isti radovi.

Kažete – mi opstajemo na vlasti zahvaljujući medijima, da nema medija potpunom kontrolom. Pa, kakvu kontrolu imamo u Vraniću kod vas, gospodine Boško Obradoviću? U vašem selu ste izgubili. Pa, nije valjda zbog medija da ste izgubili u svom selu izbore od Vučića?

Najzad, kažete da mi verujemo strankama bivšeg režima? Evo potpisa Sporazuma sa narodom. Pa, vi ovde sami, a sve bivši režim oko vas. Vi ko Štrumfeta sami, a sve oko vas Boris Tadić, Zoran Živković. Sve oko vas bivši režim. Nije samo da izgleda mi verujemo bivšem režimu, izgleda da i vi imate poverenja u njih?

Hvala.

Pa, nisam ja, gospodine Obradoviću, ni rekao da ste vi bili na vlasti, niti sam rekao, niti bilo ko tvrdio da vi treba sada da odgovarate za ove s kojima ste potpisivali sporazum sa narodom.

Ja sam samo rekao, odgovorio na ono što ste vi rekli kako mi verujemo kadrovima bivšeg režima, da očigledno i vi verujete kadrovima bivšeg režima, jer vi ovde, opet kažem, okruženi sve samim bivšim režimom. Evo, eventualno mogu da kažem da ni Sergej Trifunović pod rednim brojem 13. nije bio deo bivšeg režima. Evo, vas dvojica, a svih 15 preostalih sve sami bivši režim i evo vaših potpisa ovde, vi prvi.

Sada ja vas pitam otkud taj isti silni bivši režim sa vama ako se toliko gadite bivšeg režima? Dakle, može i bivši režim ako je protiv Vučića.

Ali mi je neverovatno ova druga stvar. Dakle, vi sada postavljate pitanja da li su ispitane cene radova izgradnje autoputeva. Pa, maločas ste tvrdili da su te cene radova višestruko uvećane, da su mnogo veće nego u Evropi, a sada postavljate pitanje da li je to ikad iko ispitivao. Pa, ja sam pretpostavio da vi znate koje su cene radova. Pa, dajte recite nam koje su cene radova, koliko košta kilometar autoputa u Srbiji i u kojoj to zemlji Evrope košta više i koliko više, a onda da poredimo tlo i sve ostalo gde se taj autoput radi, gradi i kako već ide? Dakle, dajte to više da uporedimo.

Što se tiče stanogradnje, osvrnite se oko sebe, imate tu stanograditelje, pa ih pitajte jel to peru pare kada grade zgrade u Lazarevcu ili nešto drugo rade i odakle te pare? Tako da, krenete prvo od sebe, ispitate tu oko vas, pa onda kada dođete do tih saznanja, onda ćemo pričati dalje. Hvala.

Dakle, dva puta smo u plenumu raspravljali u prisustvu predsednika Republike o Kosovu i Metohiji. Dakle, samo u ovom sazivu je predsednik države više puta došao na Skupštinu i odgovarao na ta pitanja nego u vreme bivšeg režima sa kojima ste potpisivali sporazum sa narodom za kompletno trajanje njihove vlasti. Samo u ovom sazivu dva puta. Dakle, niko ne beži od razgovora.

Ono što vi radite, to su podvale. Nije tačno da smo mi nešto, da je bilo ko nešto ispregovarao. Predsednik Vučić je o tome govorio i rekao da je ponuda bila uzmi ili ostavi, da je on istakao crvene linije koje Srbija neće prelaziti, a to su priznanje faktičko, odnosno formalno ili faktičko, de jure ili de fakto, kako god hoćete je neprihvatljivo za Srbiju, priznanje Kosova i ulazak Kosova u UN. I to vam je tu rekao.

Vi sad ponovo vraćate na stvari kao da ništa nije rečeno, kao da ništa nije izgovoreno, kao da nikakvo obrazloženje nije dato i opet se vraćamo na veru. Vi tome ne verujete, ali zato hajde da pogledamo onoga ko je objektivan u celoj priči. Nismo objektivni realno ni vi, ni mi. Mi podržavamo predsednikovu politiku, vi je napadate. Šta se desilo posle razgovora, konkretno? Jesu li zemlje koje nisu priznavale Kosovo počele da priznaju? Nisu. Desilo se odpriznanje. Novo odpriznavanje. Pa, čekajte ako je ako Srbija prihvatila i priznala, kao što većina vas tvrdi, pa kako smo onda uspeli da ubedimo nekog drugog da odprizna, pa valjda bi taj rekao u ime svoje zemlje - pa jeste vi normalni, vi priznajete, a mi da odpriznajemo. Sporno je što niko nije takva budala da tako nešto uradi.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Izgleda da ni ova dva puta što je objašnjavao nije vredelo, pa niste razumeli.

Prema tome, govoreno je o tome, pričaćemo ponovo na tu temu, a niko ništa ne krije, naprotiv sve je jasno, sve je javno, svaki detalj je javan i nalazimo se u teškoj situaciji, ne našom greškom, ne greškama našeg rukovodstva, nego je opšta situacija takva da je to pitanje sada, dakle, zbog rata u Ukrajini, zbog drugih stvari, a vidite šta se dešava i Dalekom Istoku. Dakle, postalo je veoma važno za neke druge faktore. Hvala.

Teško je bilo pratiti ovo sve što je rečeno, teško je bilo uhvatiti nit ove duboke misli, teško je bilo uhvatiti kako se preziva Pavlović, jel, Pavlović, ili nije Pavlović, kako se zove, kako se preziva, jel, kazino, jel kafić. U jednoj rečenici kazino, u sledećoj rečenici kafić, u trećoj rečenici javna kuća. To da je proveravao gde ima javnih kuća, to me ne čudi, a budući da je čuo da javna kuća ima u Žagubici, mada nije istina, ali ne veruje on meni, moraće sam da se uveri da nema. Verujem da ga neće sada iz Žagubice sada niko isterati dok ne pronađe tu javnu kuću. To je prosto tako.

Znam da ste vi pobrkali stvari, tekovine nisu isto kao i tekućine, to nije ista reč. Vama je neko rekao da treba da zastupate tekovine zelene politike, a vi se uhvatili tekućine, i ne ispuštate tekućinu, ne ispuštate tekućinu. Prestanite sa tekućinom i recite svojim poslanicima da vam ne nose vinjake na odbore. Nije odbor mesto gde treba da se pije vinjak. Probajte to da ukačite, probajte to da razumete, objasnite vašim poslanicima da to tako ne treba. To nije normalno.

Sve što je rečeno o Safetu Pavloviću je laž. Šta nije slagao to je izmislio. A, evo ga, sada će lider opozicije da kaže šta treba da se kaže, on neće ići kod Safeta zbog javnih kuća, ali ako mu kažeš da ima kuče tamo neko koje šeta, on će da dođe po kuče. To sigurno.

Prema tome, ako mislite da se vas neko boji, i to što pretite, super heroj Ćuta, gde god ima potlačenih, gde god ima neko ko ima problem, tu je super heroj Ćuta koji će da reši. Šta ste rešili do sada? Koji ste problem rešili do sada? Tražili ste da se ukine svaki rudnik koji u ovoj zemlji treba da se radi, i vi pričate o energetici. Vi ste uništavali energetski sistem ove zemlje, sram vas bilo, kao što i vinjak uništavate, tako ste i energetiku uništavali.

Dakle, to lupetanje o tome kako Suzana Vasiljević, ne znam ni ja šta, otima Aleksandru Vučiću da on, ne znam… Kamo sreće da ti imaš nekog da ti otme vinjak. Kamo sreće da neko to hoće da uradi. Kamo lepe sreće.

Nešto drugo je ovde mnogo važnije od toga. To šta radi – šeta po sali, skače po stolicama, sedi na klupi, sedne ovde, vrati se gore, ne vredi to ni komentarisati. Ono što je ovde bitno je jedna druga stvar. Bili ste svi svedoci kada se raspravljalo ovde oko onog mosta koji treba da se gradi u Novom Sadu. Kako su rekli? Nismo mi protiv mostova, to je ne znam kakva ekologija. Pazite sada ovo, ista ekipa, ista banda, agresivna, rušilačka banda dođe u Novi Sad, jer oni znaju Novosađanima da kažu da li im treba ili im ne treba most. Ne znaju Novosađani da li im treba most, tu je njegova banda koju on okupi, dođe i kaže – nema mosta. Zašto – zato što mi kažemo da vam ne treba most, pa se onda pojavi ovde u Beogradu, pa ode u Žagubicu, pa ode u Babušnicu… On je taj koji vodi celu Srbiju. Kakvi lokalni izbori? Kakva lokalna vlast? Superheroj ide, Super Hik, samo nije Hik zbog toga što mu je to ime, nego zbog nečeg drugog. Superheroj hik se pojavi da kaže ne možete da imate. Ko si, bre, ti da ti kažeš ljudima u Žagubici da li treba ili ne treba da bude rudnik? Ko si ti? Ti i prof. Ratko Ristić. Da li imaš nekog drugo. Kao Nikolica s prikolicom, čoveče. Ko šta radi – evo, ja i prof. Ratko Ristić. Dođe Vučić ovde – evo, ja i prof. Ratko Ristić. Mani se, bre! Ima neko još osim vas dvojice?

Ja znam da ti vidiš više, ali reci mi da li ima stvarno, fizički da li ima još neko?

Prema tome, ta razbojnička banda neće uređivati Srbiju.

I to što pretiš, naišao si sad na tvrdo, pa si dobio po labrnji, pa je sad frka, jer nisu svi baš tako fini da te slušaju i da te tolerišu kao što mi moramo. I naučite to.

To što vi sanjate, to što vi sanjate kako ćete naprednjake ovo ili ono, to što mislite kako ćemo mi u koloni po jedan da idemo da nas vi šamarate, maltretirate, pa zaboravi, zaboravi, to se neće desiti.

Takav kakav si odgovor dobio u Žagubici, gde te je čovek pristojno dočekao, takav ćeš dobiti svugde, da ti bude jasno. Ne plaši te se niko, ali da li ćeš dobiti so i šećer, ne, nego…

(Aleksandar Jovanović: Milojko, jel ti to meni pretiš?!)

Vidi, prvo, nisam Milojko, a i da jesam Milojko…

(Aleksandar Jovanović: Sad si Milojko!)

Vidi Ćita, da ti Milojko nešto kaže, slušaj me, Ćita, sada, pošto si od sad Ćita, pošto nije važno ko se kako zove, nego kako koga nazivamo, slušaj me, Ćita, Tarzan nek te drži vezanog, jer Ćita može da nastrada bez Tarzana.