Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9663">Milenko Jovanov</a>

Milenko Jovanov

Srpska napredna stranka

Govori

Naravno, ja ću govoriti o onome što se tiče ozbiljnih stvari, a za ovu cirkusku predstavu, to neka uživaju onima kojima je namenjena. Vidim da su zadovoljni i ja sam srećan što ste vi srećni, nema razloga ništa tu da diram.

Šta kažu oni koji učestvuju u postupku? Ponovo samo da se notira, gospođo ministar, da se komentariše postupak u toku. To su isti oni koji kažu – nemojte komentarisati, predsednik presuđuje. Evo kako to izgleda kada se oni uzdržavaju od komentarisanja postupaka. Ali nema veze.

Šta kaže svedok koji je svedok okrivljeni, dakle ima obavezu da govori istinu, kaže – predsednik je bio glavna prepreka, a kompletnu vladajuću strukturu je trebalo smaći. To sam već rekao. Govorio sam da to nije ni drugima pošlo za rukom, pa sam ih zato odgovarao od te ideje. Oni su to planirali kao zadnje rešenje, uz pomoć advokata Dejana Lazarevića. To su hteli da urade oni u čijoj odbrani ovde učestvuje primerak koga ste malopre imali prilike da čujete.

Šta još kaže u tom svedočenju u slučaju Belivuk? Posle ubistva Lazara Vukićevića, a po povratku iz Turske, preko naših navijača na tribanama pustili smo lažnu priču kroz navijačke grupe da je Lazar nestao, jer je imao sukob sa Danilom Vučićem, sinom predsednika Srbije. U to vreme ovaj primerak kači „tvit“ u kome traži da Danilo Vučić završi u šahtu. Neko će reći slučajno. Meni baš i nije slučajno, kada vidim šta danas rade.

Šta kaže dalje? Na dodatno pitanje – da li se govorilo o ubistvu Olivera Ivanovića, to je sada rekao, i advokata Vladimira Cvijana, i to je sada rekao, Lalić je rekao da su to bila nagađanja i kaže, citiram: „Ništa konkretno, i to je bila taktika da se o tim ubistvima sada priča, koju su osmislili advokati, pre svih Dejan Lazarević, kako bi se uvukla politika u proces“. Eto vam je politike u procesu, gospođo ministar. Eto vam odbrane Veljka Belivuka ovde u parlamentu, pred vama, pred licem javnosti, kompletno, ovaj čovek u tome učestvuje već nekoliko meseci. Ali, pravosuđe će uraditi svoje. Džaba vas plaćaju, džaba vas angažuju, ako su krivi, ako bude dokaza, oni će odgovarati. Da li ćete ih vi posećivati u Zabeli ili nećete, ako ih posetite bojim se da postoji mogućnost i da ostanete.
Vrlo kratko.

To što se poslanici pričinjava ko kome namiguje, ja nemam sumnju da joj se pričinjava tako nešto i da je ona uverena da je to videla, ali to već nije stvar koju bih ja mogao da komentarišem na bilo koji način.

Ono što mogu da komentarišem to je da već drugi dan… Imali smo prvo juče od ovih koji sede na istoj strani istu tiradu sa istim naslovima i, kao što vidite, gospođo ministarka, mi to imamo ovako kako koji poslanik dođe, tako doživi napad i krene sa histerijom i ponavljanjem stvari koje nisu rečene ni vama, ni nama, ni građanima. To je za „Tviter“ i društvene mreže, jer ovakvi nastupi dobijaju šerove, dobijaju lajkove, dobijaju fejvove i sve im je za to.

To što sve ostalo izgleda kao frik šou, to je već drugo pitanje.

S druge strane, koliko je to istina, evo, imali ste i juče priliku da vidite kada su ustvrdili kako u Vlasotincu onaj što je potpisivao kadriranje, kako kažu, izokola pošten, pripada nama, a na kraju je ispalo da čovek nema veze sa Srpskom naprednom strankom.

Zamislite kada nikome nije palo na pamet da su tako nešto mogli da izmisle i da slažu. Znači, nikom nije palo na pamet tako nešto. Tek kasnije smo to proverili i videli o čemu se radi. Dakle, o takvim ljudima se radi.

Ono što je najveći problem to je što imamo poslanicu koja nema pojma šta je uloga Ministra pravde. Ona misli da ministar pravde sudi. Ona misli da ministar pravde treba da bude nezavisni sudija. Ona ne shvata da je to politička funkcija. Ona ništa ne shvata zato što valjda polazi od vremena kada su oni bili na vlasti i kada je to sve bilo izmešano, pa su i onda ovi pored nje mogli da nađu načina kako da odjednom postanu prekršajno, a ne krivično osuđeni za pljačku koju izvedu.

Hvala.
Moram još jednom da ponovim, pošto se to stalno navodi, pa ću onda i ja da ponavljam taj argument stalno, mi se ovim zakonima u potpunosti odričemo bilo kakvog političkog uticaja na pravosuđe. Niti ćemo, ako se svi dogovorimo i dođemo do dvotrećinske većine, imaćemo uticaj na izbor predstavnika u ova tela kako je to već predviđeno i ništa više od toga. Sudije više nećemo birati ovde, jedina smo stranka koja je to uradila. Ja se pitam zašto ne radi neke stvari. Zašto nema odgovornosti za to što je lažima naneta šteta državnoj namenskoj industriji od 13 miliona dolara, pa je to dobila bugarska industrija? Ne znam zašto se ne istražuje gde su Đilasovi računi na Mauricijusu. Ne znam zašto se ne istražuju Đilasovi računi i radovi sa „Junajted medijom“, kupovina, preprodaja i sve ostalo. Ne znam zašto se sve to ne istražuje, zašto se to sve ne radi, i ja se pitam.

Ali mi je samo zasmetala jedna stvar, pošto vidim da se tu jedno pitamo. Kaže, da bi odbio unapred napad koji zna da će da dođe i pitanje koje će logično da se postavi – a šta je bilo u vreme kada ste vi predstavljali stranku koja je, čitao sam juče, da ne ponavljam, kako postavljao i sudio, kaže – ja sam tada bio protiv toga. A kako, moliću lepo? Sakrio se pod jorgan i vikao – ja sam protiv, ja sam protiv, ja sam protiv. Kako ste bili protiv toga? Gde ste bili protiv toga? Podneli ste ostavku u Skupštini? Niste. Demonstrativno ste napustili salu? Niste. Šta ste uradili da pokažete da ste bili protiv toga? Intimno ste bili? U sebi ste bili protiv toga. E, to je druga stvar. Tu demonstraciju toga da ste bili protiv reforme pravosuđa nismo mogli da vidimo jer ste vi posle te reforme bili šef poslaničke grupe te stranke u ovoj Skupštini. Toliko ste se jako suprotstavili i toliko ste bili protiv toga, da ste još i napredovali i postali šef poslaničke grupe te stranke u ovoj Skupštini, da branite upravo ono što ste radili u tom periodu. Hvala.
Poštovana gospođo ministar, vidite i sami da se dešavaju ovde posledice onoga o čemu smo govorili danas, a to je da oni koji malo toga znaju o onome šta je na dnevnom redu, u stručnom smislu, podignu lestvicu u čitanju tabloida Milovana Brkića, a onda i oni koji bi mogli da govore o suštini onoga što je na dnevnom redu moraju da preskaču tu lestvicu, pa i oni onda pokušavaju da zadovolje apetite najekstremnijeg dela biračkog tela na Tviteru i onda to ispada ovako kako ste imali prilike i da čujete.

Ne treba da zamišljamo da neko prisluškuje Aleksandra Vučića. Oni su ga prisluškivali. Oni ga prisluškivali i transkripte prisluškivanih razgovora smo imali prilike da čujemo od predsednika Vučića ovde pre koji dan, kada je objašnjavao razgovor koji su prisluškivali između njega i tadašnjeg, odnosno i sadašnjeg predsednika SRS, Vojislava Šešelja. Dakle, ne treba da zamišljamo, oni su to radili.

Ne možemo da zamislimo da se u privatnom stanu Aleksandra Vučića nalazi sporazum koji je Kvinta donela zato što je taj sporazum i nije sporazum. To je pregovarački okvir, tako da to nije sporazum i ne možemo ni da ga pronađemo.

Što se tiče javnih rasprava i javnih slušanja o ustavnim amandmanima, nije bilo promene Ustava, niti bilo kog zakona koji je prošao toliko javnih slušanja kao ovi amandmani.

Znači, ništa u ovoj zemlji, nijedan akt nije prošao toliko javnih slušanja kao ti ustavni amandmani. Dva kruga javnih slušanja Novi Sad, Beograd, Niš, Kragujevac. U ovoj sali javno slušanje u koju je mogao da uđe svaki građanin sa ulice da dođe da sedi i da sluša i da učestvuje i onda kažu nije bilo.

Na kraju, oni koji su poslali dopis da ne žele da učestvuju ni u slušanjima, ni u postupku promene Ustava, zaista nemaju pravo da kažu kako su bili onemogućeni, kako su ih sprečili mediji itd. kao što sada kažu kako mediji utiču na rezultat, a ne utiče to što iz stranke izbacuju svakog ko ih popreko pogleda.

Hvala.
Pa, ovo je sjajno rečeno na kraju i ovo mi je posebno drago, dakle, možemo na „eci peci pec“ da biramo amandmane. Jel tako? Može i bilo koja druga brojalica, dobro, „erike berike“ i sve ostalo sve prolazi, da svi, odlično, sjajni ste.

Jedini problem je u tome što su vaši amandmani nešto što ne možemo da prihvatimo zato što su loši, ali nije to bitno. Ne radimo ništa zbog Evropske komisije, radimo zato što reformišemo Srbiju.

Ja razumem da vi ne razumete to i da vi stojite mirno kad god dođe neko iz zemalja zapada i imali smo prilike da vidimo kako to izgleda i kada je bio Bilčik pre neki dan, dakle, sve smo imali prilike da vidimo. Videli smo kako to radite, tako da tu auto-projekciju ostavite za sebe.

Kažete, nije bitno šta misli Venecijanska komisija, ali vam je jako bitno šta mislite vi, to je od ključnog značaja za ustavne reforme, to je od ključnog značaja za to koliko su zakoni kvalitetni, ne šta kaže Venecijanska komisija, nego šta kažete vi. Hvala vam na tome, nismo znali, bili ste u pravu, rekli ste da nešto mogu i da naučim. Evo, naučio sam da Venecijanska komisija se ne pita ništa, čekamo vas da nam kažete šta treba, šta ne treba.

Ko je vama pisao referat? Da. Ko je vas pustio da uđete ovde? Kako ste vi ovde napredovali? Čudite se. Što se čudite? Pa, to pripisujete drugima.

Kažete, drugi čitaju tuđe referate. Kažete, drugi preko nečeg drugog napreduju. Pa, kako to za vas ne važi, a za druge važi?

Vi ste osoba od integriteta koja sve sama radi i koja se sama izborila, a svi drugi rade na dugme. Jel? Pa, što potcenjujete ljude? Što potcenjujete ljude?

Što vređate ljude na taj način? Ko radi na dugme? Kome su pisani referati, ko ih je pisao i ko ih je čitao? Dajte imena. Jeste, rekli ste sa napisanim referatima čekaju da ih pročitaju, da samo kažu. Da.

Prema tome, apsolutno nekorektno s vaše strane, ali verujem da i tu, kao i u slučaju slušanja Venecijanske komisije i zapadnih emisara, polazite od sebe, tako da apsolutno nismo fascinirani vašim predavanjem, a „eci peci pec“ ćemo videti. Da li ćete uopšte doći na red pošto ima pet stotina drugih amandmana pre vas?

Hvala.
Vi ste sami sebi odredili da ste vi dobro, a mi smo zlo. Jel tako? To ste vi odredili. Oni koji zastupaju…

Čekajte, čekajte. Hajde sada da raspravimo ovo. Ovo je sada jako interesantno, pošto kaže – nisam ja to rekla.

Kaže ovako – mi smo dolazili iz opozicije i onda smo nešto govorili, a sve što smo mi govorili to su dolazili ovi po zadatku koji su imali napisane referate, sada već odustaje od onoga što je rekla da je neko drugi pisao, znači, sami su pisali unapred referate, ali su izabrali da nastupaju na strani zla, a ne na strani dobra. Jel tako rekla? Jel tako rečeno? Pa, šta sada nije jasno, kada ja kažem da ste vi izabrali ko je na strani dobra, ko je na strani zla? Vi ste na strani dobra, mi smo na strani zla. Jeste li to rekli? Pa kažite, kako? Vi ste to izabrali. Pa, tako kažite.

Samo jedan problem postoji. To znači da 2,5 miliona u ovoj zemlji glasa za zlo. To ste rekli posredno. A, vi o tome ne razmišljate, zato što živite u svojim balonima na vašim tviterima i mislite da vam je to svet i da je to Srbija. I može da se kliberite koliko hoćete. Vređate građane time. Vređate, sve vreme vređate. Vređate ljude. Sami su pisali radove kada smo rekli – ko im piše radove i referate?

Kaže – napravio sam ja grešku, jer je ministarka rekla da nam znače pohvale Venecijanske komisije. Pa, ja nisam to ni rekao da nam ne znače. Ja sam rekao da ste vi rekli da na kraju dana, citiram, na kraju dana, „at the end of the day“ je nevažno šta kaže Venecijanska komisija. Da li je tako rečeno? Apsolutno nevažno šta radi Venecijanska komisija, šta kaže Venecijanska komisija, tako ste nam rekli. Pa, jel pratite šta govorite. Nemojte da vam ja govorim šta govorite. Uzmite stenograme, pa pročitajte šta govorite, nego je važno šta će da kaže narod, šta će da bude za građane i tako dalje. Saberite se malo. Vodite računa o tome šta pričate. Nemojte da ja moram da hvatam beleške šta vi pričate, a vi onda odustajete od svojih reči. Pomozite mi da vam odgovorim. Jako je teško, zaista.

Ćuto, 12.30 časova je, znam da je flaša otišla vinjaka. Dreger da se donese da utvrdimo koliko rubina vrediš danas.
Hvala.

Dakle, i ja se pitam zašto nisu svi koji su krali u ovoj zemlji u zatvoru i ja se pitam zašto neki imaju presudu da su nevini kao "dečija suza". Ja se pitam zašto se i dalje bave politikom, pa nam još drže lekcije, ali, gospodine Obradoviću, da su oni svi u zatvoru, sa kim bi ste vi pravili koalicije? Sa kime bi ste potpisali ugovor sa narodom da su oni svi bili tamo gde im je bilo mesto?

Što se tiče toga što se žalite što vas je Đilas napustio pa prešao da bude sa Vučićem, da vas obavestim da nije, ali tu ljubomoru ćete morati na drugi način da regulišete. Kod nas nije, gde je otišao, ne znam. To što je vas napustio, morate njega da pitate što je i zašto to uradio.

To da ste bili anti-referendumski blok pa ste kao blok nešto uradili, takav ste bili blok da ste posle svaka vaška obaška na izbore izašli, pa ste i danas svaka vaška obaška. Nemate ni zajednički klub, niti nastupate negde zajedno. Stalno proglašavate kako ste vi nešto kao zajedno i neka nova snaga i to se svaku put vidi da od toga nema ništa, ali dobro, to je vaša stvar.

Ono što je bitno, što ste rekli, a što je naravno neistina, to je da je bila referendumska krađa. Da vidimo kako je izgledala referendumska krađa. U nedelju uveče, posle završenog glasanja na referendumu, u Jagodini je nastao snimak na kome se čuje šef "Dveri" za Jagodinu, Stefan "Muk" Milanović kako pravi određeni plan, pa citiram sa snimka: "Pošto ovi rezultati tek pristižu, da mi lepo izađemo sa nekim stavom, recimo 44, 45% i da to zvanično guramo za Jagodinu.

Ja ću kao da odradim statistiku, kao ono što je RIK radio, daću ovom što mi je dizajner da deluje profesionalno i da mi tu izvučemo izlaznost". Rekao je između ostalog na tom snimku i dodao: "I da mi od toga napravimo kako je u Jagodini glasano "NE". S obzirom da nismo pokrali sva izborna mesta, jer su nas, izvinjavam se na izrazu, citat je "kecali" zbog tih kontrolora, da sada odradimo tako, da jednostavno ispinujemo mi i kažemo to je to 44 nešto odsto, prolazimo faktički, proglasimo faktički pobedu, optužimo ih za krađu za ne znam koliko tamo gde nismo imali kontrolore i na tome da gradimo priču. Ne znam šta vi mislite?" Kaže vaš predstavnik.

Jagodina glasala za opciju "DA" 61,1%, a za ne 38,9%. Eto tako izgleda ta izborna krađa. Prema tome, još jedan dokaz da svako polazi od sopstvene psihologije. Hvala.
Kako god okrenete mi na kraju dođemo do Aleksandra Vučića. To je fascinantno zaista, ali postoji jedna druga stvar koja mi je sada ovde interesantna. Vidite, kada dođemo do ovih zakona koji su zapravo stručni, koji su da morate ipak da poznajete neke stvari, kako te parole, prazne parole, zvečeće parole padaju u vodu. Jednostavno, kako god da odmaknete malo umesto da ulazite u suštinu vi zapravo sve idete više ka opštosti, pa kažete – šta je radio Vučić u centrali stranke? Ništa, čekao rezultate i radovao se pobedi. Nije dobio ovog iz Jagodine da mu javi da je izgubio tamo gde je dobio.

Pogledajte sada ovo kakva podvala se pravi. Vi ste nasledili njihove sudije, vi ste isti kao i oni, te sudije i danas sude, što ih niste posmenjivali kada ste došli na vlast? Postoji nešto što se zove stalnost sudijske funkcije, garantovano zakonom, garantovano Ustavom. To znači – jednom izabrani sudija ostaje na sudijskoj funkciji do kraja svog radnog veka. Ako krši zakon, mora da postoji postupak i da je to pravosnažnom presudom utvrđeno.

To što sada vi kažete – ja znam za ne znam koga ko nije sudio kako treba, evo ja znam da je on lopov, a sudija ga nije osudio. Znate šta? To je, kako bih vam rekao, da završite na brzinu Pravni fakultet, ako je to nekako moguće, pa da budete sudija pa da onda sudite kako vi želite. Sudije sude na osnovu Ustava, zakona i slobodnog sudijskog uverenja.

Stalnost funkcije ne dozvoljava ono što vi govorite. Pošto klimate glavom izgleda da znate za to. Ako znate za to, zašto to radite, zašto pravite takvu podvalu i obmanjujete ljude koji ovo slušaju da smo mi u tom slučaju nešto mogli da uradimo, a zapravo nismo mogli ništa da uradimo jer su sudije već izabrane i da smo radili to što vi kažete mi bismo bili optuženi da narušavamo nezavisnost pravosuđa. Ali, nema veze. Lepo zvuči. Iste sudije sude, svi su na slobodi.

Istovremeno napadaju Aleksandra Vučića što je uhapsio Miroslava Miškovića i što Miroslav Mišković nije osuđen. Za šta je sada kriv? Za jedno ili za drugo? Možda i za jedno i za drugo. Hajde odlučite se.

Što se referenduma tiče, da ne čitam ponovo, ni sami niste demantovali. Hvala.
Prvo, želim da kažem da smo mi već ovde prisustvovali situacijama kada ono što smo videli svojim očima žele da nam predstave da nismo videli svojim očima. Pa, tako kada kolege iz poslaničke grupe koja izriče pohvale, psuju majku Veroljubu Arsiću ili juče kao što je isti taj poslanik psovao majku Marku Atlagiću kažu onda da to nije, nego se priča, unuče, što se hvali kako ga Vučić poznaje, a nešto ga nije poznavao ovih dana, valjda da je doneo dedinu sliku, možda bi ga po slici poznao.

Sa druge strane, kada kradu na glasanju za amandmane, onda nam objašnjavaju da je to tehnička greška. Pa tako i to, gospodine predsedniče, što se desilo juče, prekjuče u stvari, kad je već bilo, četvrtak, već su mi se i dani izmešali, sve je izgleda bila jedna tehnička greška i ništa nije bilo onako kao što smo videli, nego onako kako će oni da nam kažu.

Međutim, problem je ovde što postoji snimak, kojim jasno se pokazuje ko je koga prvi udario i ko je koga prvi gurnuo, a možete da pitate Milimira Vujadinovića da vam kaže lično. A onda pogledajte i snimak zajedno, pa se uverite sami šta je bilo.

Najzad, gospodine predsedniče, ja vas molim, i citiraću, primenjujete član 103. stav 1,2,3,4,5,6. i 7. Poslovnika koji kaže: "Predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredaba iz stavova 1,2,4. i 6. ovog člana ili na drugi, očigledan način, zloupotrebljava prava predviđena ovim članom, izrekne mere predviđene članom 108. i 111."

Imali smo tri takve zloupotrebe. Dakle, poslanici se javljaju tek da nešto kažu, da potvrde da je neko nešto rekao ili da neko nešto nije rekao, da kažu kako ja treba da budem tiši ili glasniji itd. Sa druge strane, ovaj ustaje da vas pohvali. Dakle, sve je to zloupotreba Poslovnika i ja vas molim da se držimo u tom delu Poslovnika i da krenete da izričete opomene. Možda će to dovesti do toga da shvate da javljanje po Poslovniku nije prilika da se tek nešto kaže. Hvala.
Kada je Marko Vidojković na svom potkastu psovao majku predsedniku Republike, Zoran Lutovac je komentar na to uputio sledeći: „Posle svega što je Vučić izgovorio, ostao je utisak da je Vidojković ostao nedorečen.“ To je ova nežna dušica kojoj smeta svaka teža reč, kultura, elita itd.

Gospođo Popović, to što radite, to ništa ne valja, to bacite sve. Sad ćete da čujete kako se reformiše pravosuđe. Znači, stigne vam dopis lokalnog opštinskog odbora, evo pečat, evo potpis, potpisali predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke i predsednik Skupštine opštine, znači predsednik opštine. Dva pečata mora da bude, bez pečata dva ne važi.

Onda kaže – sudija opštinskog suda, predsednik suda od 2000. godine, lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutno interes, te se smatra DSS-ovcem, u principu pošten, ali nekomunikativan i nepreduzimljiv. To je, gospodo iz elite, jedna reč, to se ne razdvaja, tu se rečica „ne“ ne odvaja, pridev je u pitanju. Zaslužuje šansu, Demokratska stranka smatra da on zaslužuje šansu.

Drugi, simpatizer, supruga član DS, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran. Ovi njihovi simpatizeri, dakle, oni su nekorumpirani samo sa strane gledano. To je jedini način da oni budu nekorumpirani, ako gledate sa strane. Ako gledate malo drugačije, onda nešto drugo dobijete.

Kaže treći – povučen, miran, vredan, verovatno pošten, iskusan, simpatizer. Znači, simpatizeri, oni su nekorumpirani sa strane gledano i verovatno pošteni. Takvi su im bili kadrovi.

Pa, onda kaže – javni tužioc, pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran. I ovaj, vidite, to vam je opšta karakteristika, generalna karakteristika – sa strane posmatrano nekorumpiran. Dalje - stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS, odbacivao sve krivične prijave funkcionerima o.o. DS Vlasotince, sin član, zaslužuje pažnju i članstvo za napredovanje, zainteresovan za zamenika specijalnog tužioca ili starešinu višeg tužilaštva.

Pa, onda zamenik opštinskog javnog tužioca, od osnivanja simpatizer stranke, siguran glas. To je ono za šta nas prozivate. Jesu li to ti kapilarni, sigurni? Je li to to? Jel to ono što nama prebacujete? Sigurni glas. Pošten, nekorumpiran, nedovoljno preduzimljiv, u senci tužioca, upotrebljiv, nesporan za zamenika osnovnog tužioca u Leskovcu, potpis, pečat. Ima još, ali da ne čitam i prošao sam vreme.

Prema tome, gospođo Popović, to što ste radili, to ne valja. Ovako se radi. Ovo je vladavina prava. Ovo je podela na tri grane vlasti. Ovako treba reformisati pravosuđe. Hvala.
Tačno je ovo što ste rekli, da se razgovori obavljaju u UN, mi bismo imali neuporedivo bolju poziciju, ali nam onda objasnite zašto ste ih izmestili iz UN? Zašto je to vaš šef uradio? Da li nije bio svestan onoga što radi? Da li je morao to da radi? Šta mu je bio motiv?

Na kraju krajeva, sada kažete - hajde da vratimo to tamo. Objasnite kako? Prosto, radi istine, kažite građanima koliko je u Savetu bezbednosti UN stalnih članica koje su priznale nezavisnost Kosova, pa onda im kažite da ta svaka članica ima pravo veta i da može da kaže – ne, ne može o tome više da se razgovara.

Uzgred, na šta bismo mi kao država ličili - malo kažemo vratite, malo prebacite na EU, e sada smo se prevarili, nećemo više tamo, vratite sad ovamo? Neozbiljno.

Prvo moramo da ustanovimo da li je nešto princip ili nije princip. Ako se ne treba pričati o postupcima koji su u toku, onda to morate da kažete i vašem klijentu pošto je on pre 15 dana na jednoj od Šolakovih televizija rekao da je taj postupak završen, da je platio kaznu, da je osuđen i da je to gotovo.

Ja ne znam da li ste se konsultovali sa Aleksićem ili niste, ali on je to rekao. Da li je to tačno ili nije, ja ne znam, ali ono što znam to je da je advokat inspektora Milenkovića, Zdenko Tomanović rekao da Andrej Vučić nema veze sa tim, da je Jelena Zorić novinarka rekla da Andrej Vučić nema veze sa tim. Sve suprotno od onoga što je vaš klijent tvrdio.

Dakle, svi su oni taj proces komentarisali i dok je trajao, a na kraju krajeva i sam je Aleksić rekao da je kaznu platio, ali bih voleo da ste nam nešto drugo objasnili kada je već u pitanju pravosuđe. Voleo bih da nam objasnite taj model koji su vaši funkcioneri primenjivali, da nam objasnite taj model kada imate pretnju krivičnom prijavom trčanja kod sudije za prekršaje, iznuđivanja faktički samog za sebe, osuđujući prekršajne presude da biste se na osnovu tog akta oslobodili krivične odgovornosti pred krivičnim većem ili sudijom.

Dakle, taj mehanizam mene zanima i kako na to gledate u tim vašim dokumentima stranačkim koje ste spominjali. Dakle, kada postoji pretnja krivičnom prijavom i krivičnom odgovornošću onda otrčite kod sudije za prekršaje, pa dobijete prekršajnu osudu, a onda pravilom „ne bis in idem“ izbegnete krivičnu odgovornost.

Hvala.

(Vladimir Gajić: Replika.)
Tek mi sada nije jasno zašto ste izmeštali pitanje Kosova iz UN? Vi ste znali za sve to, ali ste rekli – nema veze, to će sada da ide malo van, pa će onda svakako da se vrati, pa kada se vrati mi ćemo već imati podršku, a za to vreme ćemo da pregovaramo sa onima koji u većini jesu priznali nezavisnost, a onda ćemo da se vratimo tamo gde imamo podršku. Zar nije bilo bolje da je ostalo sve vreme tamo? Što su to radili?

Što ste menjali rezolucije koji su dogovarali sa Rusijom i Kinom preko noći, bez njihovog znanja? Što je gospodin Jeremić tada pretio ostavkama? Zbog toga je onda ponizno sproveo ono što mu je rečeno. Što je pretio ostavkom, kada je stiglo mišljenje Međunarodnog suda pravde? Ko su bile sudije Međunarodnog suda pravde? Pošto kažete, mi pričamo sa onima koji priznaju nezavisnost, što ste pisali pismo Međunarodnom sudu pravde i tražili njihovo izjašnjenje, kada su tamo sedele uglavnom sudije koje su priznale Kosovo? Nisu znali kako će da se završi. Hajde krenite od toga, pa mi to razjasnite.

S druge strane, sad, drago mi je da vidim na delu tu vašu novu koaliciju „Svi zajedno protiv Vučića“, pošto svi vam aplaudiraju kada ste govorili i to i ovi kvazi-patrioti i ovi drugi, dakle, kažete da mi sada razmišljamo o tome da li ćemo uvesti ili nećemo uvesti sankcije Rusiji. Godinu dana će uskoro od početka tog sukoba i godinu dana to nismo uradili.

To je kao kada bih ja vama rekao, znate, gospodine Gajiću, ova sala je od drveta i od tekstila i to sve gori, možda ćete jednog dana da je zapalite. Mislim, kakve to sada veze ima? Vi to niste uradili, da li postoji hipotetički? Postoji hipotetički tako kao što sam rekao, ali to nema veze sa onim što se dešava. Dakle, vi vidite šta se dešava, ali sada ćete vi da pokažete kako ćete time da brinete o Srbiji da mi slučajno ne uradimo nešto.

Mi sa ljudima koje smatramo bliskim partnerima ove zemlje razgovaramo ozbiljno i odgovorno, ne lažemo ih, ne dogovaramo jedno pa onda to menjamo bez njihovog znanja itd. Posebno što ne radimo, to je i sa onima koji nisu na liniji onoga što jeste naš interes u datom trenutku, ne pričamo tako što se busamo u patriotske grudi, a onda ko Vuk Jeremić trčimo da im se izvinjavamo i to onda pročitamo u „Vikiliksu“.

Dakle, nema gore knjige, izveštaja, kako god ga zovete, i Vrzić je pisao knjigu o lideru vaše stranke, od „Vikiliksa“. Sve dokumentovano, sve nazivi depeša. Ono od NATO-a, preko svega ostalog, pas s maslom pojeo ne bi. I to nam se sada predstavlja kao stub, kao nekakav temelj političke korektnosti, znanja, uspešnosti, ne znam ni ja čega. Nemojte. Hvala vam. Dosta nam je bilo četiri godine toga.
Izbori u Srbiji su potpuno slobodni i na tim slobodnim izborima ste potučeni do nogu. Umesto što obmanjujete i dalje svoje birače kako samo što niste pobedili, bolje razmislite gde ste sve grešili. Vi ste juče pokazali da ne možete da nadsedite Aleksandra Vučića, a kamoli ga pobedite u nečemu drugom.

Zaista mi je frapantno da od vas, gospođo Tepić, čujem da očekujete odgovornost za javno izrečenu laž. Kad se sad nisam onesvestio, neću nikad.

Najveća fabrika droge u Jovanjici. Zar nije najveća fabrike droge u Moroviću? Morović, koliko ja znam. Jel tako, Bulatoviću? Jel tamo najveća moguća fabrika droge? Samo vojska uzgaja drogu.

Postoji problem sa pravosuđem u ovoj zemlji, da. Znate koji je problem? Kad napravite štetu namenskoj industriji ove zemlje od 13 miliona dolara, pa umesto srpske firme da izvoze oružje u tom iznosu, to dobiju bugarske. A vi nastavite da izmišljate dalje, i nema nikakve sankcije, onda zaista mislim da postoji određeni problem sa pravosuđem.

Pričate o sudskim izvršiteljima. Vi lično ste instaliralijednu novu vrstu izvršitelja, a to su vansudski izvršitelji, kao, recimo, Novak Filipović, kome kažete da iseli iz Pančeva novinara Miću Milakova zato što piše o vama ono što vam se ne sviđa. I vi pitate da li postoji odgovornost za javno izrečenu reč, vi? Posle svega ovoga, to je zaista frapantno i neverovatno.

Na kraju, dominacija izvršne vlasti, ove, se pokazuje kroz izmene zakona kojim se ova vlast odriče bilo kakvog uticaja na pravosuđe. Mi, poslanici, ćemo da izglasamo da mi više nećemo birati sudije. I vi nama kažete kako mi dominiramo nad pravosuđem i sve to vama ima logike. Svaka vam čast.
Što se tiče ovog dela, ja nisam sklon podnošenju tužbi i krivičnih prijava i po tome se razlikujemo od vašeg bivšeg društva koje se hvali kad podnese sto, dvesta pa trista tužbi i objavljuje, tako da nismo iz te fele. Treba neko vreme valjda da shvatite da niste više tamo, pa ne očekujte ni od nas svih da se ponašamo kao vaše bivše okruženje.

Nije problem Tešić, nego je problem u tome što ste državi neistinama naneli štetu od 13 miliona dolara, jer ako su to nezakoniti poslovi, kako nisu nezakoniti za Bugarsku.

Za Srbiju su nezakoniti, za našu namensku industriju, a za Bugarsku nisu, vrlo zanimljivo.

Najzad, nije sve Morović. Naravno da postoji mnogo toga, ali sami ste spomenuli, pa eto i ja da pitam. Ima i onaj kako se zove oslobodilac Kikinde od dve godine, što ste se slikali sa njim, pa ste se hvalili kako ste našli oslobodioca Kikinde, koji je oslobodio Kikindu sa svojim prijateljem, a tako ćete i vi da oslobodite na narednim izborima, a onda se ispostavilo da je čovek imao dve godine prilikom oslobođenja Kikinde.

Ja znam da su Partizani imali u svojim jedinicama i borce pionire i one bombaše, i one kurire, ali da su bebe od dve godine učestvovale u ratu, to do vas nisam saznao. Eto i tu ste doprineli srpskoj istoriografiji i hvala na tome.

Sa druge strane, evo ja vam obećavam da neću više koristiti ni Morović, ni bebu oslobodioca, ni ništa, jer vi u svakom govoru iznesete novu neistinu.

Evo, sada vas je Maja Popović uhvatila u novoj neistini i ubuduće ćemo svaki vaš govor koji iznesete ovde u Skupštini, analizirati samo iz tih neistina koje poslednje iznesete, jer ovo više čovek ne može više ni da popamti, ni da popiše, evo sada ste to uradili, opet ste neistinu izneli , rekli neke stvari, a kada vam kažemo, kažete ja to nisam rekla, a svi čuli da ste rekli, tako da ako je do onoga što tražite, to je odgovornost za javno izrečenu neistinu, počnite od sebe i krenite pred ogledalom. Hvala.
Povreda Poslovnika, član 106. stav 2. i 3. Niko ne može da prekida govornika i za vreme govora narodnih poslanika nije dozvoljeno dobacivanje.

Sve vreme govora gospodina Mrdića, ovlašćenog predstavnika Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve trajalo je dobacivanje. Ja u principu ne bih reagovao na ovo, zaista ne bih reagovao, prosto smatram da je to nešto što je sastavni deo poslaničkog života. Mi dobacujemo vama, vi dobacujete nama i to je uredu.

Problem je u tome, da ja korektno kažem da to radimo. Nije ništa sporno. Ja dobacujem vama, vi dobacujete nama i to nije problem. Ovo je prvi put da reagujem. Problem je u tome što ste vi nežne dušice koji dignu sedam Poslovnika i povreda Poslovnika kada vam neko nešto dobaci, a istovremeno sve vreme dobacujete. To pokazuje koliko ste licemerni.

(Miodrag Gavrilović: Jesmo.)

Drago mi je što to priznajete, drago mi je što ste prihvatili da ste licemerni. Ja više ništa ne želim da dodam. Hvala.