Eno, Bajatović se sklonio, računa da će on najviše da nastrada između ove dvojice. Iskusno ponašanje.
Uglavnom, ono što jeste suština, a to je da imate jednu grupu ljudi koja bukvalno sve što se radi u Novom Sadu pokušava da omete. Kada se gradi garaža ne može garaža. Kada ljudi parkiraju na zelenu površinu, zašto parkiraju na zelenu površinu. Oni hoće da im naprave garažu, ne može garaža, blokira se izgradnja garaže.
Dakle, gde se god tabla napravi da se nešto gradi oni se pojavljuju i pojavljuje se Brajan, da on kaže Novosađanima kako Novosađani ne znaju da se brane, pa će on da ih brani valjda, ne znam ni ja koga, isti čovek. I sada vi baš kao potomak nekoga ko je prešao Albaniju na to morate da imate senzibilitet. Čovek koji je precrtavao srpske zastave, kome smeta crveno, plavo, belo u Novom Sadu, jednaka širina polja crveno, plava, bela, ne ona sa drugačije poređanom širinom boje.
Šta je poenta cele priče u Novom Sadu? Poenta je u tome da se jedna autonomaška grupacija, jedna grupacija ljudi u političkom smislu vrlo interesantna, budući kad se okupe oni pevaju himnu Jugoslavije "Hej Sloveni", njima nedostaje Ustav iz 1974. godine, njima fali Vojvodina republika. Ta ekipa se pojavljuje i onda ometa sve ono što se radi u Novom Sadu, to je vrlo politički skup, to nije ekološki skup. To što ekološke organizacije pokušavaju, političke organizacije, formalno političke organizacije na tome žele da profitiraju, to je drugi par rukava.
I Miloš Vučević je na meti napada, ne samo zato što je najbolji gradonačelnik Novog Sada, nego i zato što nikada nije krio svoju pripadnost srpskom narodu, što nikada nije krio da ne podnosi bilo kakve secesionističke priče, ko je pružio ruku svakome da sa njim sarađuje i radi, ali vrlo jasno govori da je Novi Sad srpska Atina i da je Vojvodina Srbija.
Sa druge strane imamo ljude kojima sve to smeta i zato se ruši, između ostalog, Miloš Vučević, ta priča u Novom Sadu ne može da prođe. Prosto, kažem vam, ili nemate podatke, ili su vam podaci pogrešni, ne znam šta je, ali kažem, od 1934. godine se priča o tome, urađene su studije, urađeno je sve. Prošlo je šest, sedam Generalnih urbanističkih planova i važno pitanje zašto toga do danas nema? Zašto se mi ne vozimo tim mostom, a ne zašto ga gradimo.