Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9663">Milenko Jovanov</a>

Milenko Jovanov

Srpska napredna stranka

Govori

To što neko kao noj zabija glavu u pesak i nema potrebu da gleda oko sebe šta se dešava, a onda pokušava građanima da predstavi ono što nije da jeste i ono što jeste da nije, to je disciplina u kojoj ja verujem da je prethodni govornik apsolutno nenadmašan. Međutim, ono što jeste problem to je da malo nema veze sa logikom ono što govori. Mi se upravo dičimo time što u Srbiji rastu plate. Sada ste rekli da nam je u interesu da plate budu što manje, jer ako su plate manje, ljudi glasaju za nas. Pa, što onda dižemo plate? Što se hvalimo time što podižemo plate? Što se hvalimo time što ćemo da podignemo i minimalac na 40.000 od nove godine?

Da li imate vi tu neku logiku da povežete te dve stvari ili samo lepo zvuči, da vređate narod i da vređate ljude koji ovde predstavljaju SNS? A, ko za vas glasa, Akademija nauka? Koji je to imovinski cenzus dovoljan da bi čovek mogao da glasa za vas? Koliko mesečno čovek treba da zarađuje da bi se kvalifikovao za to da glasa za vas, tako divne i pametne?

Jug Srbije zanemaren? Pa, nikada se više nije ulagalo u jug Srbije i upravo je to razlog zašto na jugu Srbije dobijamo toliku podršku građana i zašto jug Srbije toliko podržava predsednika. Dva koridora je Niš dobio, železnički koridor je dobio, a o fabrikama da ne govorim. Sve fabrike bile su zatvorene u Nišu, sve i jedna, sve koje rade, Vučić je doveo. Sve što radi na jugu Srbije, Vučić je otvorio.

I vi sada pričate - mi zatvaramo fabrike. Mi zatvaramo? Nijedan šef poslaničke grupe, kaže, nije sa juga Srbije. Pa, što vama nisu dali da budete šef grupe? Elokventni ste, argumentovani u raspravi, razložni u izlaganju, čudi me da vama nisu dali da budete šef grupe, da budete primer kako jug Srbije dobija šefa grupe. Vi bi da kadrirate i po drugim strankama, da vi odredite ko će šta da bude. Da li vas to kvalifikuje imovinski cenzus koji ispunjavate da budete tu gde jeste, jer siromašni nemaju to pravo, zato vi koji preko 100 hiljada, da li ste tako rekli, preko 100 hiljada može da se glasa za opoziciju, do 100 hiljada ne može, samo za vlast?

Da li ste vi svesni šta vi izgovarate uopšte? I kakve to sve veze ima sada sa Zakonom o ministarstvima? Pa, zato i ne možete da budete šef grupe, vi niste u stanju temu da potrefite. Hvala.
Ovo je deo izlaganja, prosto, neću ni komentarisati, to je više za razgovor ono uz pivo ispred prodavnice, jer je to takav doživljaj politike, a pivo ne pijem, tako da ću to ostaviti kolegi da se sam zabavlja.

Što se tiče toga da smo mi izmislili nagodbu sa tužilaštvom, mi smo izmislili zastarelost. Bilo bi interesantno da se o tome konsultujete sa vašim šefom grupe, pošto je on baš zahvaljujući zastarelosti oslobođen od onoga što je DRI utvrdio da je oštećen grad Šabac za pet miliona evra. Pa se raspitajte onda kako funkcioniše zastarelost. I vidite kako šta god govorili, govorite, u stvari, o sebi.

Što se tiče Belivuka, pošto ste se i vi nadovezali i priključili poslaničkoj grupi Veljka Belivuka, juče je krenuo jedan primerak, evo danas drugi, ja samo želim javnost da obavestim, prosto da ne bude da nije rečeno, milion evra tih krvavih para je dato i podeljeno za odbranu Veljka Belivuka i ona ima nekoliko segmenata. Jedan je politički, jedan je medijski, jedan je pravni. Pravni, zna se ko radi, a medijski i politički, to danas imamo prilike da vidimo.

Sad mi samo nemojte reći da vi nastupate kao korisni idioti, pa da niste ni na koji način angažovani u tom. To da li ste korisni ili niste, ja ne znam, to je sintagma koja se koristi, nisam je ja izmislio, i govori o ljudima koji bez ikakve koristi rade stvari za koje neki drugi ljudi rade iz nekih drugih razloga, a vi iz ubeđenja. Ali, ja verujem da vi iz ubeđenja branite Veljka Belivuka. Ja sam pogrešio. I, evo, kvalifikujte se za njegovog šefa poslaničke grupe. Ima vas dovoljno, ne za jednu, nego za nekoliko poslaničkih grupa, i da budete šef poslaničke grupe Veljka Belivuka, šef poslaničke grupe Veljko Belivuk – koljemo po kućama. Pristajalo bi vam. Uživajte u tome.

Mi smo tog, pošto znate i za kriptovane telefone i za sve drugo, verovatno čitate i Treće oko i Zonu sumraka i sve pratite i drago mi je što to znate, što ste upućeni u sve tajne policije, Evropola, Interpola, sve znate kako funkcioniše, samo ne znam kad sve znate, zašto imate potrebu da izmišljate i lažete, da lažno predstavljate informacije, da govorite neistinu? Zašto vam to treba? Ako ste već toliko upućeni, zašto niste rekli da to nema veze sa istinom, da su naši organi gonjenja izvršili celu akciju hapšenja Belivuka?

To vama naloge daju iz inostranstva. Vi dobijate naloge iz inostranstva. Stojite mirno pred Violom fon Kramon kao da je došao oficir garde. Stojite mirno i pitate – šta treba da uradimo danas, razumem i nije mi teško! To vam je jedino razumevanje.

Još jedna stvar, da razumete, i time da okončam. To što patite za vremenom kad ste za vreme Miloševićeve vlasti bili direktor, možete da patite i na drugom mestu, a to što ste firmu upropastili, to vas ne kvalifikuje novu da vodite. I koliko god novih firmi otvorimo u Leskovcu, vi ih voditi nećete, jer ste se pokazali kao nesposobni.

Zato niste ni šef grupe.
Najpre, hvala vam na korektnoj diskusiji i na tome što ste govorili o tački dnevnog reda.

Vi ste izneli vaše viđenje kako biste vi možda, da ste u prilici, organizovali ministarstva. Neke stvari vidite na način o kome se da diskutovati, a neke stvari, prosto, niste u pravu. Ako kažete ministarstvo privrede, pa mogli bismo da imamo samo jedno ministarstvo onda koje bi obuhvatalo sve privredne grane, i poljoprivredu, i šumarstvo, i vodoprivredu, i trgovinu, i turizam, bukvalno sve, ali biste onda u toj situaciji imali ministra koji ne zna gde će pre i pitanje da li bi mogao da koordinira sve te resore, čak i da imate onu varijantu o kojoj smo govorili juče, da imate više državnih sekretara koji će svaki, faktički, imati ovlašćenja kao da je ministar za resor za koji dobije po vertikali.

U tom kontekstu je to pitanje organizacije opet stvar onoga ko Vladu pravi i onoga ko ima uvid u to kako će i na koji način najbolje zadovoljiti potrebe države Srbije i građana Republike Srbije kada je u pitanju situacija u kojoj se nalazimo i okolnosti u kojima će ova Vlada funkcionisati.

Sa druge strane, pitanje koje se često postavlja je pitanje odlaska mladih. Ne odlaze samo mladi, nažalost. Mislim da konačno treba da demistifikujemo tu priču. Ne odlaze samo mladi, odlaze i srednje generacije, odlaze i stari, ali ne odlaze samo iz Srbije. Odlaze i iz Hrvatske koja je članica EU. Imate situaciju da su čitavi delovi Hrvatske potpuno prazni. Kada prođete autoputem noću, mi smo išli na neki skup u Banja Luku kao delegacija Skupštine Vojvodine, pre neku godinu, tu je mrak kada pogledate sa autoputa, nema svetala u kućama, nema nikoga ili je mali broj ljudi, nije tačna konstatacija da nema nikoga.

Postavlja se pitanje gde ti mladi odlaze, gde ti ljudi odlaze? Odlaze na radna mesta koja se otvaraju u nekim drugim državama. Kako se otvaraju ta radna mesta? Između ostalog demografijom u tim drugim državama, ali i odlaskom ljudi iz tih država. Kvalitetni lekari, visoko kvalitetni lekari, recimo, iz Nemačke odlaze u Dubai, odlaze u Kinu, odlaze u SAD, odlaze tamo gde mogu da dobiju veće dnevnice nego što su u njihovim zemljama.

Ne mislim da postoji čarobni štapić. Zato volim da pričamo o tome, jer, iskreno rečeno, vi možete da dobijete neki politički poen na toj temi, ali sutra da se promeni vlast ne postoji način da se to čarobnim štapićem zaustavi. Iz prostog razloga što vi danas imate potpuno suprotnu situaciju u odnosu na pre deset godina, a da ne pričamo od periodu od pre 50 ili 100 godina, kada je ogroman broj ljudi ceo svoj život provodio u mestu u kome je rođen. Da ode do nekog većeg mesta par puta u životu i na to se sve svodilo. Govorim o početku 20. veka ili do sredine 20. veka. Tako se živelo.

Vi danas, evo sada, telefonom uzmete i ukucate kamera u Londonu lajv, kamera u Njujorku lajv i gledate šta se damo dešava. Vi ne možete da sprečite protok ljudi i da ih na neki način zadržite u odnosu na način koji je nekada bio.

Što se tiče načina da se to reši, to je podizanje standarda. To je ono što radimo, što se trudimo da postignemo i to je ono što je i predsednik Republike dobio kao nekakvu informaciju od predstavnika, čini mi se, Estonije, ili tako neke zemlje, da kada dođete do određenog nivoa prosečnih zarada, recimo preko 1.000, 1.200 evra, da onda počinje povratak ljudi itd.

Mi mislimo da ćemo upravo „Planom 2025“, i time ću zaključiti odgovor, da ćemo realizacijom tog plana postići prosečnu zaradu u Srbiji od 900 evra i da će to biti jedan korak ka zadržavanju ljudi da ostanu u Srbiji. Jer, kada pogledate neke druge stvari, neke druge parametre, troškove života itd, mislimo da će u Srbiji biti još bolje mesto za život.

Najzad, što se tiče „Programa 2025“, on je predstavljen i on se nalazi, čini mi se, ako ne na sajtu Vlade, možete ga naći na sajtu predsednika Srbije. On je predstavljen tamo, pronaći ćete ga tamo. On je krajem 2019. godine usvojen. Vlada ciljeve koje je tamo definisala, i u prošlom mandatu i u ovom mandatu, mi očekujemo. Prošlom smo svedočili, u ovom očekujemo da će realizovati, jer to jeste menjanje Srbije iz osnova, to jeste promena i što se tiče infrastrukture i što se tiče svih drugih uslova života.

Još jednom, hvala na korektnoj diskusiji.
Ta teza - gde su srpski radikali branili Srbe, tamo Srba više nema, je jedna od najglupljih teza koje postoje u javnom prostoru, jer se tu postavlja kontra pitanje, a gde ste vi bili kada je neko branio Srbe? Postavlja se jedno drugo pitanje - problem je što je neko branio, pa nije odbranio, ali nije problem što neko nije ni branio, nego je navijao da ta odbrana propadne?

Nije problem nešto braniti i ne odbraniti, neko je pokušao da naš narod, kome su spremali isto ono što su radili 1941. godine, da odbrani. Uspeo, nije uspeo, svojom greškom, nečijom drugom greškom, to je sada analiza, ali je malo ružno da to prebacuju oni koji ništa nisu uradili da taj narod zaštite.

S druge strane, sećamo se vaših poštenih izbora i po Vojvodini i kako ste radili i šta ste radili i šta su i kako delili iz robnih rezervi u vreme kada ste vi bili u toj pokrajinskoj vladi. U svakom slučaju, na svakom mestu ste pokazivali kako vidite slobodne i demokratske izbore.

Nemojte, molim vas, da nam vi govorite i da nam držite predavanja o slobodnim i demokratskim izborima, jer o tome ne znate ništa. U praksi ste pokazali da ne znate ništa i ponovo vam kažem i ponovo vas pozivam da ako smatrate da ova skupština nije legitimna, da izbori nisu bili legalni i legitimni, prestanete da sedite u Skupštini, podnesete ostavke, gnušanjem odbijete plate, paušale i sve ono što poslaniku sleduje po mestu na kome se nalazi, jer to sve proističe iz ne prava i onoga što je pogrešno. Prema tome, pokažite svojim primerom da verujete u ono što govorite.

Dakle, to što vi govorite, to je jedan par rukava, a ono što radite, to je, kao i uvek, potpuno nešto drugo. Prihvatili ste sve ono što sedenje u Skupštini donosi, a s druge strane, pričate kako izbori nisu bili ni legalni, ni legitimni. Pritom, izbori na kojima smo prihvatili bukvalno sve što su opozicione stranke tražile, prihvatili samo bukvalno svaku inicijativu, ma koliko ona u nekim slučajevima i besmislena bila.

Pod vašim uslovima smo izašli na izbore i na tim izborima ubedljivo vas pobedili. Na kraju krajeva, to da pričate o medijskom mraku, pa Igor Božić sa tih Đilas/Šolak medija se hvalio da ima gledanost njegova televizija od tri miliona gledalaca. Koliko miliona vam je potrebno da biste rekli da imate pokrivenost? Da vas gledaju svi Srbi širom sveta i računate da će vam to biti dovoljno? Pa, neće vam biti dovoljno sve dok ne bude bila srpska zajednica na Mauricijusu onoliko brojna, da se tamo organizuju izbori, a verujem da ni tamo Srbi neće glasati za vas, jer će videti šta ste uradili, ali bi građani Mauricijusa svakako to uradili.

Hvala vam.
Pa, iskreno rečeno, malo toga je bilo rečeno o zakonu. Što se poljoprivrede tiče, ulaganje u poljoprivredu su za 300% veća od onoga što je SNS zatekla kada je preuzela odgovornost za upravljanje zemljom. Dakle, bilo je 14 milijardi, sada je 51 milijarda budžet za poljoprivredu. Različiti su načini na koje se poljoprivreda pomaže.

Sa druge strane, naravno da ćemo voditi računa o poljoprivredi, ali ćemo voditi računa i o drugim privrednim granama. Ministarstvo poljoprivrede će i u narednom periodu pokušati da omogući da poljoprivredni proizvođači zanavljaju svoj vozni park, kupuju dobre mašine i opremu i to možete da vidite prilikom svakog tog njihovog pojavljivanja u javnosti, kako izgleda ono što je zahvaljujući subvencijama države, a Boga mi i subvencijama EU, kupljeno kada je Srbija u pitanju. Da li smo sve probleme rešili? Nismo, ali nameravamo da ih rešavamo i u narednom periodu i to će biti, verujem, i jedan od prioriteta ove Vlade.

Što se tiče ostalih stvari, uvreda upućenih koleginici Božić, čarapa i gledanja, ne razumem tu potrebu da gledate muškarcima u čarape, da li nose roze ili nose teget. Ali dobro, svako ima svoje afinitete.

Sa druge strane, neukusno je tražiti „ministarstvo za političare sa posebnim potrebama“. Postoje ljudi sa posebnim potrebama u našoj zemlji, postoje deca sa posebnim potrebama. Postoje ljudi kojima je potrebna ta pomoć za koju se svi zajedno trebamo boriti i ne mislim da je ukusno niti da je duhovito niti na bilo koji način potrebno takve stvari izmišljati. Ako je već trebalo nešto da se kaže i da se nešto poruči, moglo je to da se uradi na mnogo ukusniji i pristojniji način.

Tako da, nije bilo mnogo reči o zakonu, bilo je malo o poljoprivredi. Oko poljoprivrede sam odgovorio, a što se tiče ovih stvari, tu zaista je najbolje na mnoge stvari ćutati. Hvala.
To je jedna interesantna odbrana onoga što se teško da braniti, iskreno rečeno, ali ja razumem i taj advokatski poriv da čovek ima potrebu da nadmaši i moguće, a nemoguće je odbraniti ono što je tadašnji ministar inostranih poslova Vuk Jeremić uradio u UN. Dakle, ne samo da mu se zahvalio Hašim Tači u dogovoru sa nama, kako kažete, njemu se zahvaljuje i Kurti, njemu se zahvaljuje i ova Osmani. Njemu se svi zahvaljuju za ono što je uradio. Jesmo li i sa njima dogovarali?

Što se tiče vašeg tumačenja onoga što je Međunarodni sud pravde doneo u formi mišljenja, problem je u tome što to vi samo tako tumačite. Čak se i Vladimir Putin poziva na ono što je Međunarodni sud pravde odlučio na osnovu pitanja koje je postavio Vuk Jeremić. I on se poziva na to kao nekakav presedan, koji daje opravdanje za neke druge stvari.

Dakle, samo vi vidite ono što niko drugi ne vidi. Ja pričam sa vama jer ste ozbiljan i obrazovan čovek i znate o čemu govorite. Ne mogu da polemišem sa onima koji ne shvataju uopšte zašto se Nikola Selaković juče obraćao u UN. Jednostavno, on čovek ne shvata kako te stvari funkcionišu.

Mišljenje Međunarodnog suda pravde je izvor prava. Konstituisano je određeno pravo tim mišljenjem, a mi smo naopako postavljenim pitanjem pomogli da do takvog mišljenja dođe i džaba sad trikovi – dogovorili ste sa ovim, dogovorili ste sa onim. „Hvala, Vuče“ se dešava svaki dan, i to je činjenica. Ja ne znam da li mu se Kurti zahvaljuje zato što ga je Vuk Jeremić hvalio, pa ga nazvao intelektualcem, patriotom i stabilnim čovekom, i to na našim medijima, evo, sad ja citiram, ali mu se zahvaljuje.

Nije to jedino što je pogrešno bilo u tom periodu. Pogrešno je bilo to što smo se igrali sa stalnim članicama Saveta bezbednosti UN Rusijom i Kinom, što smo njima iza leđa menjali sopstvene predloge, što smo im predlagali jedno, a onda ih molili drugo, što smo ubeđivali Rusiju i Kinu da dozvole dolazak Euleksa i onda kažete – nije se … Kako? To samo vi vidite i u tome je problem. To je radio tadašnji ministar inostranih poslova, sam pričao o tome.

Uostalom, ako je tačno sve ovo što govorim i ako je tačno to da je ovo mišljenje Međunarodnog suda pravde povoljno po Srbiju, zašto je onda tadašnji ministar inostranih poslova želeo da podnese ostavku? Zbog pobede? Zbog trijumfa? Sumnjam. Nego naknadno nakon 10 godina želi da konvalidira nešto što se neda konvalidirati.

I na kraju krajeva, ne bi se to tumačilo, bar sa naše strane, na način na koji se tumači da ima bilo kakvog pravnog osnova, da imamo bilo kakvo uporište u tome što kažete. Ja bih voleo da je to tako. Iskreno, mi bi smo voleli da je to tako, ali nažalost nije. To je danas presedan na koji se svi pozivaju, na koji nam ukazuju, na koji se pozivaju i Albanci na Kosovu i Metohiji, na koju se pozivaju u međunarodnoj zajednici i kao što vidite, pozivaju se i sa jedne i sa druge strane. Tako da, ako je nešto korisno uradio Vuk Jeremić tim pitanjem, postavio je pravni presedan za raspad brojnih država u celom svetu. Boga pitaj kakav će džumbus zahvaljujući tom njegovom presedanu da nastane na kugli zemaljskoj. Hvala.
Ja bih iskreno voleo kada bi uporno pozivanje na vaše tumačenje promenilo bilo šta u realnosti, ali je to nemoguće. To je nemoguće.

Sa druge strane, ono što je činjenica, to je da je neodgovorno bilo samo obraćanje toj instituciji, bez obzira na kakvo god pitanje postavljali, jer ste znali, odnosno tadašnji ministar je morao da zna, sudije iz kojih zemalja dolaze da odlučuju o tom pitanju koje će biti postavljeno, a oni neće odlučiti, ako smo bar imali kakvih iluzija po pravu, nego onako kako bi trebalo da zadovolje interese onih koji ih tamo šalju.

Dakle, izabrali smo potpuno pogrešno mesto za borbu za svoje interese. Dva puta smo dobili, treći put vi kažete da smo dobili, ja mislim da nismo. Voleo bih da ste u pravu, ali mi se čini da grešite. I kao što kažem, nije više to pitanje na koje se samo pozivaju kosovski Albanci, nego se pozivaju i drugi u svetu.

I očigledno je da to tumačenje, možete ga vi zvati iskrivljenim ili ovakvim ili onakvim, ali to tumačenje, takvo tumačenje tog mišljenja je preovladalo i pravi posledice. To je ono što je problem. Problem je u tome što jednostavno niste, odnosno tadašnji ministar nije predvideo koje sve posledice može da proizvede ovim. To je njegova direktna odgovornost, jer je lakomisleno ušao u nešto što je mislio da će da dovede dotle da će da uradi nešto pozitivno, mada opet pozivajući se na depeše „Vikiliksa“, opet citiram to gde on kaže da je to mudar način da malo u srpskoj javnosti stave po strani pitanje Kosova i Metohije.

Dakle, da anestezira srpsku javnost tada, dakle govorimo o periodu 2008. do 2012. godina, kada je tadašnja vladajuća Demokratska stranka preko Vuka Jeremića pokušavala da uđe u biračko telo DSS, misleći da će na taj način, dakle to uspeti. Oni su njega predstavljali kao velikog patriotu i on je na taj način valjda želeo da pokaže borbom za Kosovo, mada je suludo što se on isturio u tom pravcu, jer je on ministar inostranih poslova bio, a Kosovo nije inostranstvo. U svakom slučaju, to je dovelo do ovog do čega je dovelo

Posledice su tu, a to što ćemo mi sada da tumačimo da je drugačije, možemo mi, vi i ja, da se pravno nadgornjavamo i da tumačimo da li je rečeno ovo ili je rečeno ono, od tog nikakve koristi biti neće zato što oni koji odlučuju i oni koji imaju mnogo veću silu od nas, kažu da će se tumačiti onako kako su oni rekli. To sada kažu i jedni i drugi.

Najzad, bez namere da omalovažavam međunarodno pravo i na bilo koji drugi način loše da pričam o tome, mislim da čitanje paragrafa u današnjem svetu i pozivanje na to jednostavno je bespotrebno i besplodno. Nemoguće je da da bilo kakav rezultat. Oni jednostavno su to izabrali kao svoj osnov i imaju silu koja stoji iza toga, a nama ostaje da raspravljamo da li je rečeno ovo ili ono. Šta god bilo rečeno, posledice su jasne.
Prvo, što se tiče te poljoprivrede koja je u tako tužnom stanju, kako je opisao kolega, ta poljoprivreda ostvaruje suficit od skoro dve milijarde dolara, što je važno za ceo BDP i učestvuje ozbiljno u BDP-u Srbije. Ta ista poljoprivreda učestvuje u izvozu Srbije u visini od preko četiri milijarde dolara. Tako da, kada pogledate, dobro stoji ta poljoprivreda kad je on predstavi ovako jadno, a kako li bi izgledala da je jaka i da je mnogo snažnija.

Dakle, daleko od toga da je situacija takva. Samo još jednom podsećam, pošto sam to već jednom danas rekao, a očigledno i danas moram da ponavljam neke argumente, ova vlast, vlast predvođena Srpskom naprednom strankom zatekla je poljoprivredni budžet od 14 milijardi dinara, a danas je poljoprivredni budžet više od 50 milijardi, 51 i nešto, što je skoro tri puta veći agrarni budžet nego što je bio. Tako da, i te kako se ulaže.

Sa druge strane, pošto obilazite te proteste, valjda vidite tu novu mehanizaciju tih ljudi koji protestuju, koja je kupljena i sredstvima Vlade Srbije i sredstvima iz evropskih fondova i sredstvima tih ljudi, naravno, koji svojim novcem mogu da kupuju poljoprivredne mašine.

Što se tiče ministarstva za uvoz mleka, mesa, namirnica itd, zato i formiramo ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu, dakle, to je suština tog ministarstva, ne da ga zovemo ministarstvo za uvoz mleka i svega ostalog. Ali, sada tu postoji opet jedno pitanje koje se tiče i lično prethodnog govornika i kolege, a i načelno tog pitanja na način na koji se postavlja. Vi ste i lično učestvovali u protestima, promenama koje su prethodile 2000. godini i 5. oktobru. Vi ste lično i danas na stanovištu da Srbija treba bezuslovno da uđe u EU. Vi ste se lično borili i danas se borite za apsolutnu slobodu protoka roba, ljudi, kapitala. Hoćemo li onda plansku privredu i državnu, da država utiče, ili ćemo privredu da je slobodan uvoz svega onoga što trba da uvozimo? Da se ne vraćam na potpisivanje SSP-a, koji ste potpisali, Boža Đelić se hvalio tom olovkom, koji je omogućio uvoz sve te robe u Srbiju.

Dakle, kada je sve to tako, mi treba da se odlučimo šta hoćemo kao društvo, da li hoćemo plansku privredu, pa da država kaže zabranjujemo uvoz mleka, zabranjujemo uvoz mesa, zabranjujemo uvoz svega, samo naša proizvodnja i to je to, što je legitimno i moguće, ali se onda postavlja pitanje kako ćete da ostvarite cilj koji postavljate pred sebe, a to je ulazak u EU, jer jedno s drugim ne može. Kako onda mislite da se tek u EU zaštitimo od uvoza? Pa, biće svega što može da se uveze na jedinstvenom tržištu EU.

Prema tome, da se ne koristimo tim argumentima koji nisu argumenti, a ministarstvo koje će objediniti unutrašnju i spoljnu trgovinu će mnogo bolje nego ja da vam da odgovore upravo na pitanja koja vi postavljate.

Ali, onda će se otvoriti i neka nova pitanja, recimo pitanje marži. Kolike su marže trgovinskih lanaca? Kolike su marže proizvođača? Kolike su marže nekih drugih učesnika u trgovini u Srbiji?

Kakve to može da ima veze na krajnjeg korisnika, a to je građanin, što nam je najvažnije? Imaćemo objedinjeno ministarstvo koje će imati uvid u uporedne analize i na taj način ćemo dobiti ono što je važno građaninu Srbije da zna, da zna zašto određeni proizvod plaća određenom svotom novca. To je ono što je suština i što hoćemo da uradimo, ali vidim da ste na neki način i vi saglasni sa tim. Doduše, vi ste to malo drugačije nazvali, ali mislim da se u suštini u tom delu apsolutno ne razlikujemo.

Na kraju, što se nas tiče, upravo iz razloga nekih kritika koje smo i sada čuli, smatramo da je upravo koncipirano i organizovano ministarstvo i ovo je pravi odgovor u ovom trenutku. Jer, nemate redovno i normalno stanje na svetskom tržištu u gotovo nijednoj jedinoj oblasti.

Srbija za sada i zahvaljujući tome što se vlast ponašala odgovorno i ozbiljno, iako je od strane određenog dela medija nevladinog sektora i stranaka u Srbiji to doživljeno na jedan omalovažavajući, pa čak i posprdan način, Srbija je obezbedila da mi u suštini nemamo one nestašice i restrikcije kakve danas postoje u nekim zemljama EU i bar što se hrane tiče, deluje da je taj posao urađen kako valja.

Ali, nalazimo se u jednom vremenu koje je potpuno nepredvidivo i moramo da vodimo računa kako ćemo se kroz to vreme provući, a da naši građani što manje osete posledice onoga u čemu živimo, a za šta apsolutno ni na koji način nismo krivi, ni na koji način nismo odgovorni.

Mi možemo da se sporimo i da vi kažete – nije dovoljno što ste odredili tri puta veći budžet za poljoprivredu nego 2012. godine, treba hiljadu puta veći budžet. U redu, ali to podrazumeva i neka druga pitanja, od čega treba da se oduzme da bi se dalo tamo, itd, ali to je sada drugi par rukava, nije važno. Ali, oko toga da se sporimo da poremećaji na tržištu koji se kod nas preslikavaju potiču u velikoj meri iz nekih sasvim drugih, ili sa nekih sasvim drugih teritorija, to je činjenica. Tako da mislimo da će ovo ministarstvo, na ovaj način koncipirano, moći da odgovori zahtevima građana Srbije, pre svega, da dobiju odgovor na pitanja koja žele da postavljaju, neka od njih ste postavljali i vi, a sa druge strane da na jedan adekvatan način Srbija prođe kroz ono što su okolnosti u kojima se nalazi. Hvala.
Sada se opet pravi jedna kontradikcija, ali, dobro. Nema potrebe da ja šetam po Srbiji, ja u Srbiji živim. Drugo, ja ne živim u krugu beogradske „dvojke“. Živim u Kikindi, koja je pretežno poljoprivredni kraj. Nekada je bila industrijski, pa je deindustrijalizovana u nekom vremenu sankcija i privatizacija, koje su se naslonile – ono što nisu uništile sankcije, to su uništile privatizacije. Ali, u svakom slučaju, kraj jeste poljoprivredni.

Sad je stvarno pitanje šta čovek želi da vidi – da li želite da vidite poljoprivrednike koji voze „Džon Dirove“ od po 250 hiljada evra, koji imaju kombajne od 200 hiljada evra, a to da ima situacija da neki ljudi teško žive na selima, pa ima, naravno, nismo mi toga nesvesni. Zato se i borimo, između ostalog, „Planom 2025“, koji se baš bavi selima, da omogućimo bolji i kvalitetniji život.

Malo pojednostavljeno se posmatraju stvari. Dakle, nemoguće je da ljudi imaju ozbiljnu imovinu, a vi, pošto znam da dolazite iz Šida, takođe vrlo dobro znate i koje parcele i kolike parcele i kolike površine pojedini poljoprivredni rade, i ne rade ih od juče, tako da neki ljudi, zaista, zahvaljujući poljoprivredi, što je u redu i to pozdravljam, vrlo dobro žive. Dakle, nisu baš stvari tako – hej, jako se teško živi, ništa se ne proizvodi, ništa se ne isplati itd. Ne kažem da je idealno, ali opet kažem da živimo u potpuno nenormalnim uslovima, kada se neke stvari i na tržištu diktiraju spolja, a ne zato što smo mi bilo šta loše uradili. Tako da, to je što se tiče tog dela.

Što se tiče EU, mi smo naše političko opredeljenje pokazali time što postoji Ministarstvo za evropske integracije i to je odgovor na vaše pitanje, imate ga u predlogu zakona, nije bilo potrebe ništa da pitate. Hvala.
Malo je mučno uopšte ulaziti u polemiku sada kada je na medijima izašla vest da je Ivan Todosijević osuđen od suda u Prištini na godinu dana zatvora zato što je rekao da je Račak izmišljen, montiran i da je bio uzrok svega onoga što je bio. Prištinske vlasti su to ocenile kao verovatno udare na temelj. To niti je država, niti je državnost, na temelj svoje kvazi tvorevine i jednog konstrukta koji oni zovu republic Kosova i zbog toga je taj čovek, zbog verbalnog delikta, kao u najgorim, najcrnjim vremenima Envera Hodže osuđen prvostepeno. Ja se nadam da će biti pameti da bar u drugom stepenu nekako taj čovek bude oslobođen i da se pravo na slobodnu reč poštuje i u toj nakazi i nakaznoj tvorevini i u režimu onoga koga su hvalili neki političari u Srbiji, Aljbina Kurtija.

Što se tiče izlaganja koje smo maločas čuli, ja sam zadovoljan onim što sam čuo, budući da ovog puta nikome iz poslaničke grupe nije rečeno, citiram: „mrzim vas, mrzim vas, mrzim vas“, kraj citata, da nikome iz poslaničke grupe nije rečeno da će biti juren motkama, da nije ponovljeno ono što smo juče ovde čuli, da ćemo biti jureni po ulicama. Ja samo ne znam kad gospođa planira da nas juri, da se dogovorimo, pa da obujemo patike, jer smo mnogo uplašeni, pa ćemo daleko da bežimo.

Nismo ovog puta nazvani Hitlerovim sledbenicima, kao što se desilo, i to ponovljeno nekoliko puta na konkretno pitanje. To ste rekli. Da, to ste rekli. Da, to ste rekli. Da, to ste rekli. Ono što je Hitler radio to sada vi radite.

Ovo što smo sada čuli jeste bilo nebulozno, ali bar nije bilo ovog svega što smo do sada imali prilike da čujemo, pa smo valjda doživeli nekakav napredak. Važno je da predstavnici stranke Vuka Jeremića Srbiju doživljavaju kao Hitlerovu Nemačku, a ja očekujem da, ako je to stvarno tako, ovde bude jedan pokret otpora, da odete u šumu, da se tamo borite za slobodu, imate i Mišel iz pokreta otpora koja će da vam prenosi poruke i da to bude jedna prava onako organizacija koja će Srbiji da donese slobodu potomaka Pozderaca i Murat age Pozderca i ostalih iz te familije.

U svakom slučaju sadržina sama je takva da je ne vredi komentarisati, ali zbog razloga koje sam već naveo veoma sam zadovoljan izlaganjem.
Iskreno rečeno, prvo moram da vam se izvinim, budući da smo vrlo malo toga čuli, jer mikrofon je izgleda bio daleko, a vi ste tiho govorili pa…

(Borislav Novaković: Imate dve struje.)

Boro, to je samo 10% struje koja postoji u tvojoj glavi. Evo, vidim i tikove si dobio, koncentriši se, u redu je. Samo lagano, nemoj da se nerviraš, sve je u redu, šta ti je?

U svakom slučaju teza koja se često čuje, već je nekoliko puta danas ponovljena, kako se sela prazne. Pa, hajde da napunimo sela, hajde da se preselimo svi na sela. Zašto nećemo, jel, nam neko brani? Postojao je program Ministarstva koji se odnosio na kupovinu seoskih kuća za mlade bračne parove, tako da, kako bih vam rekao, svako je mogao da izabere da živi na selu. Sami smo izabrali da živimo u gradovima, velikim, manjim, srednjim, kakvim god.

Tako da, u tom smislu mislim da je, blago rečeno, licemerno da sada nekoga ubeđujemo da je dobro i super mu je da živi na selu i treba da se trudimo da što više ljudi ostane na selu, a da smo mi istovremeno otišli da živimo u gradove. Dakle, ako nam se živi na selu, možemo sutra svi da odemo na selo. A da se sela prazne, od kada to datira? Od kada je SNS na vlasti ili to malo duže traje?

Hajde da se vratimo malo više u prošlost. Da li smo mi imali ovde režim koji je smatrao da je poljoprivrednik neprijatelj režima? Jesmo. Zašto? Zato što seljak po definiciji njihovoj nikad ne može da bude proleter, jer svaki seljak ima nešto, a to nešto je previše da bi se bio proleter. Proleteri su bili ključna i temeljna snaga tog režima. Onda smo poljoprivrednicima na selima, upravo toj Vojvodini o kojoj pričate, oduzimali zemljište i gurali ih u fabrike da bi se pravili kombinati i sve ostalo, kako je bilo. Mislite li da je to imalo nekih posledica? Mislite da je to prošlo tek tako? Naravno da je bilo posledica.

Depopulacija je zahvatila ne Srbiju, nego čitavu Evropu, da li je to činjenica ili nije činjenica? Koja zemlja osim Albanije ima prirodni priraštaj u plusu?

(Borko Stefanović: Nema ni Albanija.)

Nema ni Albanija. Ali, to ne mogu da shvatim samo zašto imamo potrebu ono što vidimo da je trend kontinenta na kome živimo, dakle pripisujemo samo zemlji u kojoj živimo? Dakle, to je samo ono što je sporno.

Trudili smo se i pokušavali i pokušavamo, borićemo se za ravnomeran regionalni razvoj, jer ne renovira se bolnica u Kikindi od temelja do krova i svaka prostorija od poda do plafona da bi ljudi odande odlazili, nego da bi ljudi tu ostali da žive. Ne dovodi se fabrika u Vladičin Han da bi ljudi odande odlazili, nego da bi imali gde da rade. Ne dovodi se fabrika u Krupanj da ljudi odlaze nego da ljudi imaju gde da rade itd. Mogu da nabrajam manja mesta po Srbiji do ujutru gde se sve radilo.

Nije tema beogradizacija i novosadizacija, nego da pokušamo da omogućimo ljudima koji žive u unutrašnjosti Srbije da žive bolje. To je opet Plan 20/25 i to takođe možete da pogledate.

Što se tiče pokrajinske Vlade, završili smo sve ono što su ovi pre nas lagali da su radili, lagali da su završili Kamenicu 2, tri puta je otvarali. Na kraju su morali vrata da razvaljuju jer su zbog otvaranja postavljali drvenariju unutrašnju, a onda morali da donose mašine koje nisu mogle da uđu. To su bili njihovi poduhvati. Mi smo završili tu Kamenicu 2, radimo bolnice i u Kikindi i u Zrenjaninu i u drugim gradovima, kupljena oprema, kupljeni ovi aparati za angio-sale.

Eto vam samo u zdravstvu. U infrastrukturi, poljoprivredi, u čemu god hoćete, sadašnja pokrajinska Vlada je nedostižni ideal za pokrajinske vlade koje su bile pre nje, nedostižni ideal.

Nismo formirali lažnu „Tesla banku“ u Zagrebu pa je opljačkali, nismo formirali „Razvojnu banku Vojvodine“ pa je opljačkali. Niko nije pljačkao sa Borovicom na Bulevaru Evrope, pa trčao da se prijavi da prekršajno odgovara, niko to od njih nije radio, takvih stvari nije bilo.

Bilo je to i sada vam je to da je pokrajinski budžet došao do 100 milijardi, a zatekli smo ga na nešto preko 40. Takva vam je privredna Aktivnost u Vojvodini, takva vam je zaposlenost u Vojvodini, tako vam je u Vojvodini sve, a to kroz pokrajinski budžet najbolje možete da vidite, odnosno kroz iznos pokrajinskog budžeta.

Tako da, u svakom slučaju, što se frakcija i struja tiče u SNS, hvala vam što brinete, dobro smo, što i vama želimo, ali brinite vi o vašim frakcijama, mislim da bi bilo mnogo blagotvornije za vas da se pozabavite sobom i da pokušate da svoje probleme rešavate.

Za naše probleme ne brinite, mi ćemo ih rešavati onako kako smo ih uvek rešavali…

(Borislav Novaković: U Ritopeku.)

Molim?

(Borislav Novaković: Šta gledaš u mene?)

Pa zato što mogu da pretpostavim ko tako inteligentno može da dobaci. To nikome drugom ne bi palo na pamet. Pošto dobacuje da je bilo u Ritopeku, čovek koji je bio deo režima koji je Darku Šariću dao Vojvodinu na dlanu, koji je Darku Šariću poklanjao poljoprivredne kombinate, sa kim ste se vozali helikopterima sa Darkom Šarićem po Vojvodini, obilazili zemljišta, obilazili kombinate? Najveći investitori u Vojvodini su bili crnogorski mafijaši u vreme vašeg režima i vi da pričate o Ritopeku?

Jeste i vi rešili da postanete deo političke podrške odbrani Veljka Belivuka? Inače i ovaj njegov pomoćnik, valjda vam je to neki zamenik šefa, kako ga već doživljavate danas, svedočio i ponovo rekao za Svetu Vujačića da mu je deda, da ga je vodio po „Gotik“ klubu i ne znam ni ja gde. Da li i to verujete? I da mu je bio na svadbi 1981. godine iako je rođen 1989. godine, u to verujete? Dobro, neko veruje u Deda Mraza, šta da radimo.

U svakom slučaju, da se vratimo na ono što jeste bila tema. Dakle, niko nam ne brani da živimo na selu, niko nam ne brani da se bavimo poljoprivedom, niko nam ne brani da svojim primerom pokažemo da verujemo u ono u šta govorimo, ali živeti u gradu, a pričati o tome kako je divno živeti na selu i kako je jako važno da svi na selu živimo, malo je licemerno. Hvala.
Ponovo se vraćamo na temu broja ministarstava, ali, opet mislim da nema legitimiteta za kritiku, jer 2007. godine, to je ona ponoćna Vlada, druga Vlada Vojislava Koštunice…
Nije problem što dobacuju, nego je problem što ja moram izgleda baš sve što sam rekao ovde da ponavljam sto puta. Meni nije teško, ali ako vas nije sramota, što bi mene bilo sramota da ponavljam?

Da, to je bila stranka u kojoj sam ja bio član. I šta je sporno? I šta sad, vi mene podsećate na ono što ja znam? Hvala vam što me podsećate na ono što ja znam.

Hoćete još nešto da me podsetite?

Ja bih vas podsetio na vašu prošlost, ali, nažalost, nemate je.

Ono što je poenta, to je da je ta Vlada imala 23 ministarstva i jednog ministra bez portfelja, to je bio lider koalicije koja je ušla ovde kao ujedinjeni pa se posle razjedinila. Tada nisu bila problem rotaciona svetla, oni se nisu sudarali po Beogradu, za njih je bilo dovoljno mesta u onoj staroj zgradi Skupštine, itd, itd.

Samo je ključno pitanje – kako ono što je bilo dobro tada, a saglasni ćete biti da jedno ministarstvo nije drastična razlika u odnosu na taj period, dakle, sve ono što je bilo tada dobro, sada odjednom ne valja i sada je odjednom problem?

Još jedna stvar. Ovo ovde ne potiče iz vremena kada je Ilkić projektovao zgradu, ovo je nekoliko puta menjan ambijent. Ovaj konkretno potiče od pre desetak godina kada je Skupština počela da zaseda opet u ovoj zgradi, jer je Skupština bila spaljena 5. oktobra. Kada sve saberete i oduzmete, nije ovo neko projektovao da bi odredio broj ministarstava ili najviši broj ministarstava.

Opet kažem, hajde da budemo bar toliko korektni da ono što smo sebi dozvolili i ono što za sebe smatramo da je u redu, da to ne kritikujemo kada je sa druge strane. Dakle, 23 ministarstva i 24. ministar bez portfelja za realizaciju nacionalnog investicionog plana su bila u toj Vladi, sve ukupno 24, a ovde se predlaže 25. I sada je ovo nešto što će izazvati potpuni haos?! Pri tom, okolnosti su sada, saglasan sam, teže, ali je i ono bila Vlada koja je bila pred krizu, a onda je došla Vlada Mirka Cvetkovića koja je imala još više ministarstava, koja je bila u krizi od 2008. do 2012. godine, dakle, svetska ekonomska kriza i sve ono što je posledično išlo. Nijedan argument nije važio u ono vreme, ali danas očigledno dobija na značaju, kada treba reći sve ono što je kasnije rečeno, bez ikakvog osnova. Hvala.
Ko je ubio Branka Bulatovića? Ne znate. Ubijen je u vreme Demokratske stranke dok je bila na vlasti. Ko je ubio Boška Buhu, policijskog generala? Ne znate. Ubijen je u vreme vlasti Demokratske stranke. Šta sad? Ko je ubio Momira Gavrilovića posle sastanka sa predsednikom Savezne Republike Jugoslavije Vojislava Koštunicom, nakon što je izašao sa sastanka na kome je upozoravao na spregu mafije i Vlade?

(Srđan Milivojević: Što ne istražite to?)

I šta sad? Kako to da sada vlada tišina, ali znate da uperite prst na ovu stranu i da kažete da je sve što se dešava u zemlji apsolutnih krivac Srpska napredna stranka.

Vi znate da sednice traju pet i deset minuta?

(Nenad Mitrović: Da.)

Vi? Prisustvovali ste sednicama Vlade?

Dobro, molim samo ako nije ušlo u stenobeleške, ako nije ušlo u nešto što će biti čitano i u budućnosti da je poslanik potvrdio da je prisustvovao sednicama Vlade koja je vodila Ana Brnabić i da su sednice trajale pet i deset minuta.

Dakle, prosto da ostane zabeleženo. Jednog dana će neko čitati šta smo pričali mi, šta ste govorili vi, pa nekom će možda biti duhovito, nekom će možda biti čudno, ali neka ostane zabeleženo da je poslanik potvrdio da je prisustvovao sednicama Vlade Republike Srbije i da su one trajale pet i deset minuta.

Ono što je problem, to je da nam predavanje drže oni koji su dnevni red Vlade slali u tri ambasade na odobrenje. Znači, osmisle dnevni red Vlade, a onda taj dnevni red pošalju da im onu kažu – da li može to da ide na dnevni red ili ne može da ide na dnevni red. I, koliko su trajale te Vlade? Koliko je telefonskih sednica Vlade bilo u tom periodu? Bilo je mnogo. Bile su skoro sve.

Vi sada, opet, koristeći se tehnikom micelarne vode, brišete sve ono što je bilo. Ovo je sada jedna nova Demokratska stranka, koja nema nikakve veze sa svim onim što je bilo i sada jednostavno imate potrebu da kažete da će sve biti drugačije u odnosu na ono kako je bilo kad ste vladali, jer vi ste sada shvatili svoje greške. Sve loše ljude u koje ste se zaklinjali, koje ste vukli za rukav, koje ste molili za usluge, sve ste ih odbacili kao prljave i odvratne i poslali ih u SNS i zato će SNS da propada, a vi ćete da napredujete i vi ćete da pobedite i ja vam na tome čestitam.

Verujem da ste vi vrlo blizu pobede. Mislim da ste na pola koraka, samo još da nađete novu žrtvu kojoj ćete da se, poput neke političke pijavice, pribijete da vas uvede preko 3% u ovaj parlament, pošto samostalno teško da možete i potpise da skupite, jer vam je takva organizacija.

Ponovo se vraćamo na to kako će rotacije… Ko ovde ima rotaciju? Dajte, recite ime i prezime ovde osobe koja ima rotaciju?

(Janko Veselinović: Ko nema.)

A ko nema? Pa, nema niko.

(Janko Veselinović: Čija su to vozila sa rotacijom?)

Koja? Pročitajte koja. Recite mi koja vozila sa rotacijom? Ko od poslanika vozi vozilo sa rotacijom?

Dakle, prosto je neverovatno da se tako paušalno kaže – vi se vozite. Niko se ovde ne vozi u vozilu sa rotacijom, ali nema veze. Opljuni, narod će da kaže – to je tako. Sudaraće se. Opet će se sudarati, opet će biti saobraćajna gužva, opet će da bude ne znam ni je šta i svega toga nije bilo kada ste pravili vlade od 27, 28, 25 i ne znam ni ja koliko ministarstava. Tad je bilo super i tad je to bilo odlično. Tad je to bilo genijalno i tad je baš tako trebalo, ali evo sad je katastrofa i sad je potpuna propast.

Nikada niko nije gledao i poredio broj ministarstava i broj stanovnika i to ste uspeli, ali dobro. Budući da vlade traju pet minuta, očigledno ne troše mnogo vremena i struje u tim zgradama, nego završe to brzo što imaju i odlaze dalje.

U svakom slučaju, bez obzira na to što ste prisustvovali, kako kažete, sednicama Vlade, ja vam stvarno želim, iskreno vam želim da jednog dana stvarno posetite u vidu gosta zgradu u Nemanjinoj, da vidite kako to tamo izgleda, da vidite kako izgleda sala u kojoj se sednice Vlade održavaju. Kao gost, jer mislim da jedino do daleke budućnosti možete da vidite ne zato što vam ne verujem ja. Evo, ja vam sve verujem, vi ste jedna ozbiljna politička snaga, ali vam ne veruju građani.

Ne veruju vam građani. Ne veruju vam da ste se promenili, ne veruju da ste bolji nego što ste bili, ne veruju vam da ste vi oni koji možete da donese bilo kakav boljitak i to pokazuju izbori gde se građani izjašnjavaju. Naravno, vi ćete reći da ti izbori nisu merilo, jer vi kao da se ne bavite politikom, nego skokovima u vodu pa treba čovek da vam daje ocene za umetnički dojam, kako je to izgledao vaš nastup, kako je izgledalo ovo, kako je izgledalo ono, ali u politici su glasovi merilo politike. Jednostavno, glasova nemate, a da li ćete ih dobiti, iskreno rečeno, ovakvim nastupima i pričom da ste prisustvovali sednicama Vlade, sumnjam.

Ono što na kraju jeste suština to je da dobro treba da razmislite kako da to da su brojni glasovi koje je imala vaša stranka, jer ovaj narod nije neki novi narod, ovo su isti oni građani koji su u velikoj meri glasali i za stranku kojoj pripadate, danas glasaju za nas ili neke druge političke stranke. Kada budete imali odgovor na to pitanje i kad to sebi prvo budete odgovorili, a ne budete tražili odgovore u metafizici i ne znam ni ja čemu, u zaverama i ne znam ni ja kakvim sve paralelnim univerzumima, itd. možda ćete imati šansu da se vratite. Do tada, zamišljajte da prisustvujete sednicama Vlade, pa makar one trajale i pet minuta.

Hvala.
Ponovo moram da govorim ono što sam juče bar pet puta rekao, ali dobro, nema veze, kao što sam već najavio neće mi biti teško da ponavljam hiljadu puta sve dok poslanici koji svrate u salu da vide da li smo svi tu, ne čuju, jer izgleda da ni u kancelarijama ne prate šta se dešava u sali i ne slušaju šta se govori. Ili slušaju, pa ih baš briga, nema veze, govor je pripremljen pa što bi ga menjali, ako je nešto i rečeno, neka je rečeno.

Sedam meseci se kasni. Sedam puta ste rekli da se sedam meseci kasni. Od kog trenutka računate sedam meseci, od dana održavanja izbora, jel, 3. aprila? Kada su završeni izbori? Koliko puta su ponavljani izbori u Trnovcu? Baš vas briga, nema veze, lepo zvuči sedam meseci. Pa sedam puta, pa sedam meseci, pa sedam meseci, a nije sedam meseci. Nema veze sa sedam meseci.

Sada ne znam šta mi je strašnije, pošto ste poslanik u ne znam kom mandatu, da ne znate da nije sedam meseci ili da znate i namerno lažete građane da je sedam meseci. Šta je od to dvoje?

(Tatjana Manojlović: Opet se derete na ženu.)

Gospođa iz DS dobacuje kako se derem na ženu. Juče je dobacivala kako mrzim žene. Stanite da vam objasnim, ako vam je moguće objasniti.

(Tatjana Manojlović: Bijete građane.)

I bijem žene?

Koje žene ja bijem?

(Tatjana Manojlović: Građane.)

Koje građanke ja bijem?

(Tatjana Manojlović: Građane.)

Ja bijem građane?

(Tatjana Manojlović: Građane, u Novom Sadu.)

Ja bijem građane?

Molim vas da ovo takođe uđe u zapisnik pored ovoga što je prisustvovao sednicama Vlade, da bude upisano da ja bijem građane i sada molim i kao šef poslaničke grupe, nadležne službe da me ispitaju na temu toga što sam bio građane, da se vidi kada bio građane, gde sam bio građane i sve ostalo.

Ako se utvrdi da vi ne govorite istinu, onda ćemo na drugi način da razgovaramo.

(Tatjana Manojlović: Ova vlast bije građane.)

Vi ste rekli da ja bijem građane.

(Predsednik: Gospođo Manojlović, ako možete samo jednu rečenicu da dozvolite, da završi.)

Vi ste rekli da ja bijem građane, a pre toga ste vikali da bijem žene i da mrzim žene.

Za vašu informaciju, pored supruge sa kojom živim, živim i sa dve ćerke i ne mogu da mrzim žene, jer znam da su mi ćerke najveće bogatstvo u životu i šta ćerka znači.

Vas treba da je sramota, nikada me u životu videli niste, da vi imate pravo meni da kažete takve stvari, da li ja nekoga mrzim ili ne mrzim. Na šta liči da ja sad vama kažem da vi mrzite stare ljude, da mrzite ljude sa invaliditetom? Jel treba vama da kažem da mrzite decu ometenu u razvoju zato što su neki drugi funkcioneri DS od njih otimali pare u Heterlendu? Na šta bi to ličilo? Kako vas nije sramota? Dokle više te vaše paušalne ocene i optužbe prema nama? Mislite da ćemo da vam ćutimo na te budalaštine koje iznosite, da smo isto kao Hitler, da mrzimo ove ili one? Kako vas nije sramota? I to vam je ta nova stranka koja će da osvoji simpatije građana? Dobacujete ovde i ceo dan kukate kako vam se dobacuje. Urlate čim progovorim i mislite da će to nešto da postigne? Pa neće!

Ovo je digresija, nastaviću tamo gde sam stao.

Dakle, ne kasni se sedam meseci. Vodili su se razgovori o tome kakvi će biti izborni uslovi, kakva će biti izborna pravila. Vi ste kao opozicija podržavali zahteve drugih opozicionih stranaka da se ta pravila dovedu na ivicu besmisla i, kao što sam rekao juče, na sreću nije prihvaćeno suludo rešenje koje je predlagao Saša Radulović, da svaki građanin, npr. vi iz Svilajnca možete da podnesete prigovor na biračko mesto na kome ja glasam u Kikindi, zato što smatrate da nešto nije bilo u redu. Znate kad bismo završili izbore? Nikada. Sad je problem samo u tome verovatno što smo mi prihvatili vaše zahteve. To je poenta, mi smo pogrešili, da vam više zahteve ne prihvatamo.

Drugo je pitanje rokova. Pa, valjda znate šta su rokovi? Ako je rok tri meseca, onda je rok tri meseca. Da li će biti prvog dana ili će biti poslednjeg dana, to je naša stvar i odgovornost. I šta je tu sad sporno? Ceo dan juče na tu temu govorim, pet puta ponavljam i, evo, danas ponovo na kraju rasprave opet ista tema.

Nemamo ministarstvo za kapitalne investicije, pročitajte predlog. Kapitalne investicije su bile u nekom drugom vremenu. Javno ulaganje. Lapsus? U redu. Ako je lapsus, onda u redu.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Pa, u vreme kada smo imali ministra za Kosovo i Metohiju Kosovo je proglasilo nezavisnost. Šta je ministar pomogao? Šta je to rešilo? Jel imamo Kancelariju koja se time bavi? Imamo. Jel ta Kancelarija radi mnogo više nego što je radio taj ministar? Radi, neuporedivo. Koliko se ulaže, u šta se ulaže i šta se sve realizuje, neuporedivo.

Razumem i u redu je, to bi bilo vaše rešenje, ali jednog dana kada budete, ako ikada budete bili ponovo u prilici da to realizujete, vi to realizujte. Mi mislimo da je ovo adekvatno rešenje, jer ne postoji ni u Španiji ministarstvo za Baskiju i Kataloniju, pa ih to ne sprečava da se bore za celovitost svoje zemlje.

S druge strane, da li time što bismo baš istakli to ministarstvo sami kažemo da na neki način taj problem podižemo na nivo toga da imamo nekakvu saradnju sa nekakvom teritorijom koja nije sam deo Srbije. Bavi se Kancelarija, to je deo Srbije, kao i druge kancelarije koje se bave drugim delovima Srbije i to je to. Ali, to je vaša koncepcija, imate prava na tu koncepciju i mene to ni na koji način ne dotiče i to vam ne zameram.

Zameram vam ovaj prvi deo koji je već neverovatan - sedam meseci. Sedam meseci, pa sedam puta po sedam meseci. Dakle, ne kasnimo nijedan jedini dan, nijedan jedini sat, nijedan jedini minut. Apsolutno smo u roku, jer rok ako je ostavljen možete da se koristite tim rokom u prvom danu, a možete da se koristite tim rokom u poslednjem danu. To je volja onoga kome je rok ostavljen.

Sa treće strane, i time da završim ovo izlaganje, ceo dan slušamo kako nije uopšte bitna Vlada, jedan čovek odlučuje o svemu, jedan čovek sa Andrićevog venca uređuje RTS, jedan čovek uređuje ovo, jedan čovek kaže ono. Pa, kako onda kukate što nemamo Vladu sedam meseci kad jedan čovek sve to radi? Malo kontradiktorno ponovo.

Dakle, ne kasnimo, kapitalne investicije nemamo, imamo ministarstvo za javna ulaganja, neće biti novih troškova. Dakle, sve ono što je bilo u kancelariji sada će se zvati ministarstvo. Drugačije su nadležnosti, šire su, podiže se na viši nivo, ali nema novih zapošljavanja jer ti ljudi već rade u upravi itd. To je odgovor na neke druge primedbe koje su bile upućene.

Dakle, to ne znači apsolutno nova zapošljavanja, novo ovo ili novo ono, već postojeći upravni aparat će biti raspoređen drugačije i drugačije će biti strukturisani unutar same Vlade. Ništa više i ništa manje od toga.

Dakle, mi mislimo da je ovo rešenje dobro, mi smatramo da je ovo rešenje dobro. Mi mislimo da apsolutno broj resora može da se poredi sa nekim drugim periodom. Bez obzira da li je to Vlada Vojislava Koštunice ili bilo koja druga vlada, ako je broj resora bio taj, a bio je taj – 24, ne znam zašto to ne može da se poredi? Ne može da se poredi zato što ste vi rekli da je tada DSS imao 120 mandata drugačije bi izgledala Vlada. Kako vi to znate?

Palaliću, jel bi bilo tako? Evo, Palalić je bio predsednik izvršnog odbora u to vreme, da nam kaže on da li bi bilo tako. On je bio u toj stranačkoj hijerarhiji iznad mene i iznad vas, pa da čujemo da li bi bilo tako. I sa 120 mandata nemate većinu da sami pravite vladu. Nemamo mi 126, 128 ili ne znam ni ja šta. Imamo i mi koalicione partnere. Ako već smatrate da je tada to bio izvinjavajući razlog i da je to bilo dopustivo zato što nema te većine, kako to danas nije izvinjavajući razlog i nije dopustivo i kako to nije uporedivo? Jeste uporedivo.

Da li je bila koaliciona vlada ovakva ili onakva, koaliciona vlada je koaliciona vlada. To je to. Da li bi bilo nešto 2007. ili ne bi bilo 2007. godine, uz dužno poštovanje, to ne znate ni vi ni ja. Možete da pretpostavite ovo ili ono, možete da mislite ovo ili ono, ali u svakom slučaju ne znate ni vi ni ja. Možda bi bilo ovako, a možda ne bi bilo tako.

Tako da, i strukturno smo imali ovakve vlade, drugačije su se zvala ministarstva, po strukturi vlade smo imali taj broj ministarstava, imali smo takvu strukturu i prosto ne vidim da ima osnova kritika i legitimitet kritika koje dolaze od ljudi koji su tada tu strukturu podržavali.

Dakle, nemam problem sa tim da se ukaže da, kako ste rekli, spajamo nespojivo itd, to je vaše mišljenje. Ponovo postavljam pitanje koje sam postavio i šefu vaše grupe – ko kaže da je normalno da budu omladina i sport zajedno? Zašto je to nešto logično? Da li se samo mladi ljudi bave sportom? Pa, bave se i veterani, bave se i ljudi srednjih godina, bave se različite kategorije sportom. Omladina je na najrazličitije načine, ili mladi, kako je to ukazano ovde, čak bi se saglasio sa tim, su na najrazličitije načine vezani u različitim državama. Negde sa socijalom, negde sa porodicom, negde imate ministarstvo za socijalna pitanja i mlade.

Dakle, to je struktura u jednom ministarstvu koja će se u ovom slučaju baviti turizmom i mladima. Mi smo dali objašnjenje čak i za to, da postoje brojni konkursi u kojima možemo da učestvujemo i da donesemo nešto u našu zemlju, Novi Sad sam navodio kao primer, koji se odnose upravo na te dve oblasti, na turizam i na mlade. Jednostavno, kada imate proglašen Novi Sad za prestonicu mladih za 2021, ili kako je to već išlo, onda dobijete situaciju da je to i za mlade i za turizam. Takvi su brojni konkursi i zato mislimo da će to moći da funkcioniše.

43/3 MV/MJ

Sport je zahvaljujući nama, kada kažem nama mislim na ovu vlast i na ovu Vladu, između ostalih, narastao toliko da je potrebno da ima zaseban resor, jer toliko se i ulaže u strukturu sportsku i to se vidi kroz rezultate koje sportisti donose ovoj zemlji.

Nikada više medalja na Olimpijadi, osvajamo ozbiljne turnire na svetskom i na evropskom nivou u raznim sportovima i to je nešto što pokazuje da je sport već toliko odmakao da nam je to ozbiljna grana kojom se na jedan ozbiljniji i fokusiraniji način treba baviti.

Dakle, izvinite ako sam u nekom momentu otišao sa odgovora vama, a jesam jednom dužom digresijom koja ne da nije bila na mestu, nego je bila podla, pokvarena, neistinita i uvredljiva. Ali ne sa vaše strane, naravno, ne sa vaše strane, ali prosto sam na to morao da odgovorim i da se udaljim od polemike sa vama, jer to nije moglo da ostane neodgovoreno, jer ovde niko niti mrzi žene, niti na bilo koji način bije nekoga ili nešto drugo radi, ali je zanimljivo da je ista koleginica ćutala kao zalivena kada su bili seksistički komentari upućeni Sandri Božić, kao potpredsednici Skupštine Srbije, da bi jako voleo neko da ga ona kažnjava itd. To je prećutala, to nije smetalo, jer to je iz SNS.

Je l' se oglasila o progonu Staše Stojanović? Je l' se bavila svojim bivšim članom, onim idiotom Višekrunom? Je l' se bavila njime? Nije, baš je briga. Je l' osudila negde to? Nije. Pet dana devojku provlače kroz blato, nazivaju najodvratnijim imenima, zato što je neko montirao porno klip sa njenom glavom i predstavio neku nepoznatu devojku kao nju i to pustio na Jutjub i svi se cerekaju i guraju laktovima, uživaju, a ovde mi glume nekakvu zaštitu žena. Licemeri, bre, bedni. Licemeri, to ste vi.

(Gorica Gajić: Može li po Poslovniku?)