Vrlo je važno ovo što je sada rečeno. Ja želim zbog građana da podvučem šta je rekao prethodni govornik.

Dakle, on je citirao ono što je okrivljeni Belivuk, optuženi, rekao u procesu. On je ono što je odbrana ovog čoveka kome se na teret stavljaju najteža krivična dela citirao ovde. Ne postoji nalaz policije, ne postoji nalaz tužilaštva, ne postoji ničiji nalaz da je ovo što on priča tačno. To samo kaže sam Belivuk i onaj ko ga ovde citira.

Zašto je to bitno? Zato što je onaj ko je svedok okrivljeni u ovom postupku i ko je dužan da govori istinu, inače status taj može da izgubi, rekao kako su baš u Crnoj Gori, gde je neko ovde bio ambasador, možda baš u to vreme, sedeli i pravili dogovor o tome kako treba da bude upucan predsednik Srbije i kako neke nove snage treba to da iskoriste i kako je pet miliona evra za to spremno, a oni su ti koji su od toga pravili sprdnju, oni su ti koji su se sa tim šalili. Oni su pričali kako Vučić, drama kvin, izmišlja atentate na sebe, a sada nema ni – izvinite, pogrešili su. Nema ničega.

Videćemo sada gde će sve to klupko da se odmota. Radostan sam. Nemate pojma koliko sam radostan zbog toga što je krenulo da se odmotava. Sada ćemo da vidimo dokle će to klupko da stigne i do koga, a onda ćemo da vidimo da li smo ovde imali nekoga ko je vrlo ozbiljno i temeljno pripremao govore tako što je citirao Veljka Belivuka ili se samo radi o korisnim idiotima koji su to radili iz svog ćefa.

Korisni idiot, to je termin, kovanica koji su komunisti smislili. Nije to uvredljivo, ali ko se pronašao, ja mu ne mogu pomoći.

Dakle, da li se radi o organizovanoj odbrani ili se radi samo o korisnim idiotima? Hvala.

U tome i jeste problem što je ova država uhapsila. Mi smo uhapsili one koji su pretili predsedniku. Mi smo uhapsili one koji su uzeli ili dogovarali pet miliona evra da ubiju predsednika, a vi ste ti koji citiraju njihovu odbranu. To vi radite. Sada zamislite i razmislite i zamislite se na kojoj ste vi strani, svesno ili nesvesno.

Dakle, vrlo jasno i nedvosmisleno rečeno – išli kod Zvicera povodom rođenja njegovog deteta. Od dela crnogorskih službi, što daje poseban element u celoj priči, koji su pod kontrolom ovog drugog klana dobili informaciju da se sprema njihovo ubistvo, a onda su bili tamo i dogovorili pet miliona evra za pomoć i dela tih službi za svrgavanje političkih struktura u Srbiji, da se dovede neko podoban i ko bi radio u interesu klana. U čijem interesu vi danas citirate, ponovo vaš šef grupe citira odbranu Veljka Belivuka? U čijem interesu? Zašto to radi? Vi ste uveli termin i pojam i ime, odbrane i ime Veljka Belivuka u ovu salu. Niko pre vas. Vi tvrdite nešto. Dajte dokaz. Pričate o tome kako je neko nešto radio. Dajte dokaz o tome. Dajte dokaz o tome. Dajte neku prijavu. Dajte nešto. Gde je to? Nema ničega. Njegove reči koje vi prihvate kao sveto pismo.

Nasilje, to se zabeleži, kao na primer nasilje kada ste vi razvaljivali vrata na sopstvenoj stranci da izbacite one koji su protiv vas. To je nasilje. Za to postoje dokazi. Tako se to dokumentuje. Dajte dokumente. Vi kažete – Veljko Belivuk je rekao da je u tome učestvovao i mi mu verujemo. Pa verujte mu i ja znam da mu vi verujete jer kao što kažu – tražili su političke strukture koje će raditi u interesu klana, a da li je i rad u interesu klana citiranje njihove odbrane – to neka razmisle sami građani.

Najpre, želim da kažem da je verovatno da su se predsedniku Vučiću ostvarile kletve da ga branim ja i molitve ljudi iz vaše stranke da ih zastupate vi. Tako da, mislim da su sada svi zadovoljni. Ja ovakav kakav sam, nikakav, da zastupam SNS, a vi kao najelokventniji, najpametniji, najobrazovaniji, najbolji primer elite da zastupate…

(Srđan Milivojević: Hvala!)

Molim, ja zaista to mislim, da ste vi najbolji među njima. Ja to zaista mislim i mislim da se to vidi svaki put kada progovorite i kada se pojavite. To je zaista tako. Apsolutno se vidi vaša dominacija i u odnosu na mene i u odnosu na sve druge poslanike u sali. Mislim da je to apsolutno jasno i mislim da to nikome ne treba posebno dokazivati.

Ima samo jedna stvar koja vam kvari celu logiku. Čuli ste, ovo su otprilike priče uz flašu piva ispred prodavnice. Znači, sedimo i tako on zna ko je kome šta rekao, on zna ko se gde sa kim dogovarao, on sve zna, a nijednog dokaza nema, prepričava nam neke tekstove tabloidne, ovakve, onakve, itd. U redu, to smo sve već čuli milion puta. Samo jedno pitanje se postavlja, na koje nema odgovora – ako je sve to tako, ako je taj klan bio tako u službi Aleksandra Vučića, on ga je stvorio, on ga je negovao, on mu je pomogao da naraste i sve ostalo, pa zašto ih je Aleksandar Vučić pohapsio? Što ih je Aleksandar Vučić stavio u zatvor? Što im Aleksandar Vučić i vlast Aleksandra Vučića danas iznosi dokaze i danas im se sudi? Zašto nisu na slobodi?

Valjda, ako je sve to tako, mi bismo se trudili da oni ostanu na slobodi, da i dalje rade za nas? Sad kad su narasli, kad su tako veliki, kad su tako snažni, valjda nam sada najviše trebaju? Ali, ne, nego su u zatvoru. Oni su u zatvoru, oni su tamo gde treba da budu i biće osuđeni na višegodišnje kazne zatvora ukoliko se u postupku dokaže sve ono što im se stavlja na teret, a stavlja im se na teret, između ostalog, i to da su sa delovima tajnih službi stranih država za pet miliona evra spremali atentat na predsednika Vučića. To im se stavlja na teret.

Da li su tu pipci došli i do nekih naših službi i do nekih ljudi u sistemu države Srbije? Jedva čekam da se klupko odmota. Jedva čekam da sav taj šljam i ološ koji je u državnim strukturama, a ima bilo kakve veze sa bilo kakvim klanom, odgovara za ovo, jer to nije ono o čemu vi pričate, nego pokušaj državnog udara, sklanjanja najdominantnije političke figure u Srbiji da bi se otvorio put da neki drugi dođu na vlast.

To je poenta cele priče, to je poenta pet miliona evra, a vi se zapitajte koja je vaša uloga u celom tom sistemu i da li je ovo što rade advokati samo deo odbrane, a deo odbrane ovo što vi govorite u parlamentu.

Krenuću od ovog poslednjeg. Ovo je stvarno van bilo kakvog konteksta. Kakva puzeća predaja? Šta predajemo? Šta smo predali? Šta je do sada predato? Dajte recite više. Deset godina se nešto predaje. Svaki dan se nešto predaje. Hajde više, šta je predato.

Kako to i danas postoje pritisci na Srbiju ako je već predato? Ima li tu logike kod vas? Jel vi tu vidite logiku neku da nas i dalje pritiskaju, da neće da ispune ništa što tražimo, da nas teraju da priznamo ako smo već priznali i predali? To vama ima smisla? Svaka vam čast. Ja neću tu logiku dirati.

Voleo bih da u Nišu svi studenti mogu da polože ispit bez da im se traži članska knjižica Dveri. Ja bih to jako voleo. Tako da na isti način na koji vi tako paušalno… Jel vidite kako može paušalno da se priča? Jel vam smeta to? Nije vam prijatno? Prijatno vam je? Odlično i treba da vam bude prijatno zato što to vi radite.

Date pet porodica koje teško žive i kažete – imali su probleme. Pa što niste rešili probleme? Imate poslaničku platu, imate platu profesora univerziteta, što im niste pomogli da reše svoje probleme? Pa ste mogli da dođete da kažete – evo ja sam pomogla da ti ljudi bolje žive, a vi kao ljudi ste propustili nešto. Ne, nego vi uživate i gledate – ha, ha, ha, vidite kako su stradali, a ću sad da dođem u Skupštinu da poentiram. Na tuđoj muci da poentirate, to vam je politika? To vam je politika, da izmišljate i da klevećete? Ne mogu mladi da dobiju posao ako nisu članovi SNS? Što izmišljate? Ne mogu mladi da polože ispit kod vas ako nisu članovi Dveri i šta sad? I šta sa tim? Gde su mi dokazi? U istoj fascikli gde vam se nalaze dokazi da mladi ne mogu da dobiju posao ako nisu članovi SNS. Samo potražite malo i naći ćete iste te dokaze.

Već dva dana rasprava traje tako što iznova i iznova se postavlja isto pitanje, mi iznova i iznova dajemo iste odgovore.

(Srđan Milivojević: Znači, Belivuk je vaš član.)

Dakle, ja znam da vi gospodine ne možete da razumete ni 10 puta kad vam se ponovi, ali ja ću za vas, pošto ste najinteligentniji primerak vaše grupe…

(Srđan Milivojević: Hvala, ne mogu da uzvratim.)

Molim?

(Srđan Milivojević: Znači, Belivuk je vaš član.)

Da, znam ja.

Znam da ne možete.

Ne morate uopšte da vi meni objašnjavate. Ja sam kažem…

Ja sam kažem da sam ja neuporedivo gluplji, neelokventniji, neobrazovaniji od vas. I to je svima očigledno. Čim čuju mene i čuju vas, vide koliko ste vi dominantni. Ja nemam problem sa tim.

Tako da, ja vam to priznajem i ja se divim vašoj elokventnosti, obrazovanju i pameti, ali most o kome ste stalno priča…

Stvarno ne znam, ovde nama prepričavaju „Povratak otpisanih“, onu epizodu, iznova i iznova, i lepo im se objasni da to nije bilo tako, i lepo im se objasni da su most doneli Nemci, okupatori ove zemlje, da je trebalo da bude na nekom drugom mestu, da je trebalo da bude podignut na Tisi, pa je donet u Beograd, da je Tito odlikovao Crvenoarmejce koji su ga spasavali, a da nisu odlikovali onog za koga stalno govore, ali to ne vredi. To kao da nije ni rečeno, i opet se vrate na to.

Gospodin Pastor je objašnjavao što se tiče spomenika u Novom Sadu. Ni to ne vredi. Mi sad imamo stalnu potrebu ovde nadgornjavanja u onom delu sale ljudi iz Novog Sada koji hoće da se pokažu da su lideri u Novom Sadu. Jedan sa jedne strane, drugi sa druge strane, u dve su različite poslaničke grupe, na jednoj su listi izabrani i sad mi ovde treba da ocenimo ko je veći lider u Novom Sadu. I jedan i drugi se merite promilima i jedan i drugi nećete dobiti, uveren sam, podršku građana Novog Sada, ne zato što vas ne znaju, već zato što vas ozbiljno poznaju. Hvala.

Mislim da je pretenciozno zaista da ljudi koji nisu u stanju da organizuju ozbiljniji štand, imaju ideju da uređuju ne samo našu zemlju, nego i susedne zemlje i kako će one da funkcionišu. Dakle, u ovih nekoliko dana, mi smo videli da u našoj Skupštini prekoputa nas sede ljudi koji nisu u stanju da kontrolišu sopstveno ponašanje, nisu u stanju da kontrolišu sopstvene emocije, nisu u stanju sebe da kontrolišu i to ljudi treba da znaju i treba da vide. Imali su prilike juče da vide, meni je to drago. Dakle, onaj ko nije u stanju sebe da kontroliše želeo bi celu državu da vodi. Neće građani Srbije nikada.

Meni je drago da vi znate i sami ko kod vas ne može sebe da kontroliše. Hvala vam na tome, hvala vam na tome i drago mi je na ovoj asistenciji, hvala vam na toj asistenciji, jer mi je drago da evo bar neko korektno hoće da prizna da u toj grupaciji koja sedi sa one strane ima ljudi koji ne mogu da kontrolišu svoje ponašanje. Da, ne mogu da se iskontrolišu. To su ljudi koji očigledno nagonski reaguju, ali narod takvima ne može i neće dati poverenje.

Ne radi se o tome da li će biti medija ili neće biti medija, takvi ljudi ne ulivaju poverenje. To je suština, nema poverenja prema onima koji nisu u stanju da se kontrolišu, koji nisu u stanju da istrpe kritiku, nego psuju majku, skaču ovde ko petlići ili ne znam ni ja šta.

(______________: Opet si pomešao mene i Borka.)

Izvoli.

Samo molim najinteligentnijeg, najobrazovanijeg, najpristojnijeg, rečju najelitnijeg pripadnika onog tamo dela da me ne prekida dok govorim.

Tako da, pošto niste u stanju sebe da kontrolišete, onda je stvarno pretenciozno da kontrolišete vlast u ovoj zemlji, a tek da kontrolišete i šta se radi u drugim zemljama, to je tek misaona imenica. Hvala vam.

Činjenica je i poznato je da se ja inače vas mnogo plašim, tako da i tu ste pogodili, apsolutno sam uplašen i naravno da ne smem da spomenem ni ime poslanika, ni vaših šefova, ni bilo koga, poznat sam po tome da sam mnogo plašljiv čovek. Neću da ih spomenem zato što ih vi bolje detektujete nego ja. Vidite kako samo jedan po jedan ustajete i kažete – nismo mi, to su oni. Nismo to mi, to su oni. E ja to hoću da vidim, ja to hoću da čujem, da se sami odričete onih koji nisu u stanju da kontrolišu svoje ponašanje i koji su pravili cirkus od Skupštine poslednja dva dana i drago mi je zbog toga. Drago mi je zbog toga zato što kroz medije pokušavate na jedan drugačiji način da formirate jednu drugu sliku, opet kažem, ne vi lično, ali mediji koji vas podržavaju, oni mediji koje po priznanju samih direktora iz tih medija finansira SBB, dakle Dragan Šolak. Eto vidite, još jednom sam se uplašio i njega da spomenem.

Dakle, ti mediji prave atmosferu da se ne znam šta desilo, pa onda poslanica ustane sama od sebe i drži bez mikrofona, bez reči, bez išta govor urlanjem od tri minuta preteći svima i gledamo nervni slom u sali. Ili neko drugi održi…

(______________: Koja poslanica? Niste rekli.)

Odlično si pokazao rukom. Odlično, dobar si. Sve ste dobro primetili.

Ili kaže se – posle govora tog i tog poslanika dođe do incidenta. Ne, posle govora tog i tog poslanika dođe do replike, a onda repliku ne mogu da istrpe, nisu u stanju da kontrolišu svoje ponašanje i onda idu preko sale da se biju. Mi nismo ovde došli da se fizički obračunavamo sa vama, niti nam je to namera, slobodno, ne smemo, mnogo ste hrabri, mnogo ste jaki, mnogo vas plašimo, nađite nekog svoje snage pa se tucite, nas ostavite na miru ovako slabašne, ali mi smo ovde došli da se suočavamo argumentima, ako je to moguće. Ako nije moguće, vi u vašem cirkusu igrajte sami, da ne citiram sada izreku – nije moj cirkus, nastavak znate i sami.

Apsolutno nemam nikakvu dilemu da gospodin koji je maločas govorio vidi miševe svuda i to se dešava. Bele, velike, male, kakve god, miševi, to je otprilike poslednji stadijum, tako izgleda, tako deluje, tako se ponaša, daje čovek reč, oduzima reč, on vodi ovu sednicu, on vodi Skupštinu, on viče, on dobacuje, ovo je neverovatno.

Rekao sam vam jednom, sada vam govorim ponovo, dakle te uličarske fazone i fore možete da prodajete na ulici onima koji hoće da vas slušaju. Niti nas time fascinirate, niti ćete nas uplašiti. Miševe koje vidite pokušajte nekako da rešite na odgovarajući način. Postoje određene ustanove koje mogu da pomognu ljudima koji vide miševe da ih više ne vide, ali pre toga ne smete vinjak ujutru na gladan stomak i sve ostalo. Dakle, to su neke stvari koje moraju da idu.

Ono što mene sa druge strane zanima, to je otprilike ono što poslanik kaže kada ga pitaju kad može da dođe, a on kaže – rasprodat sam. Ja vas samo molim da sledeći put cenu svoju stavite negde na …

(Ivana Parlić: Ne mogu da prođem, Sandra reaguj! Reaguj! Raguj da prođem! Reaguj!)

Ja samo jednu stvar moram da poručim, jer ovo je vrlo važno, čisto da imate kao poruku. Pošto se ovo već dešava treći, četvrti, peti put, pošto ste dva puta dolazili, skakali ovde preko klupa itd, ne postoji način da vi nas isprovocirate i da dobijete reakciju onakvu kakvu vi svakodnevno prikazujete.

Ne postoji način da izazovete incident, tako što ćemo mi da reagujemo. Tu ne postoji način. Hoćete da se šetate? Hoćete da zamenimo mesta, jel vam bliže ovde? Nikakav problem nije, opet ćemo na Administrativni. Ja vidim da vi godinu dana ćete se baviti time ko će gde da sedne i ko će gde da prolazi.

(Srđan Milivojević: Možete da izađete.)

Ma izaći ćemo, nema nikakvih problema, kada narod to bude rekao, ništa nije sporno, ali to će narod da odluči, a ne vi, iako ste najinteligentniji i najvažniji pripadnik vaše grupacije.

U svakom slučaju, gospodine Jovanoviću, da vidimo mi kolika je ta cena kada ste rasprodati, to da vi nama kažete, koliko to Viola plaća da vi budete rasprodati i da ne mogu ljudi da dođu do vas, to je ono što nas interesuje.

A sa druge strane, miševe probajte da neutrališete, možda i dva puta da trepnete jako, nestaće miševi možda, a možda se i slonovi pojave. Hvala.

(Aleksandar Jovanović: Replika.)

Mnogo bi toga moglo da se kaže, ali da vratimo diskusiju u tok. Ja ću se uzdržati od više komentara, posebno gospodine predsedniče Skupštine, da imamo jedan poseban senzibilitet prema ljudima koji u šestoj deceniji života i rade i studiraju i da prosto pustimo malo tu nervozu, idu ispiti, teške godine, ispitni rokovi, neprospavane noći, dani provedeni na poslu. Teško je, iskreno rečeno, raditi i studirati i mislim da to treba da poštujemo. Zato ću se ja uzdržati od šire priče i šire replike, nego da se vratimo na raspravu o amandmanima.

Hvala.

Prosto moram da tražim doslednost u stavu. Ako ćete da čitate te tvitove, a što ne čitate šta piše ispod tvitova koje objavljujete i vaša politička opcija i neke druge političke opcije danas o koleginicama iz SNS? Što ne čitate to? Što ne pročitate kojim se nazivima vređaju? Što ne pročitate kojim se imenima nazivaju? Pa kada osuđujete, osudite sve. Ja nemam problem da prihvatim i ako je neko od naših poslanika nešto pogrešio i da kažem – izvini. Nikada nismo imali problem sa tim, ali kažite nam onda – gde je granica? Da li je u redu da ovaj četiri puta meni sa tog mesta pored vas psuje majku? Zašto niste držali konferenciju za štampu zbog toga, da zaštite moju majku, koja je žena, majka i baka?

(______________: Kontra desno.)

Ne, ne, ne sa ove strane. Sa ove druge strane. Kontra desno.

Dakle, četiri puta, kamera snimila, sve postoji. Šta ćemo sa tim? Četiri puta, ali opet mi je drago i to na neki način mi daje nadu da ćemo moći da razgovaramo ozbiljno i na ovu temu. Što se svi ograđuju i svi viču – nisam ja i ko je taj? Znate vrlo dobro ko je taj, znate vrlo dobro i vi, znate vrlo dobro svi, jer je prvo psovao majku, a onda skočio da se bije. To što će da se bije, to je u redu, jači je od mene, može da me prebije kada hoće, to je u redu, nije to problem. Ali ako ćemo dosledno da se držimo toga, onda kažete da nije u redu da se psuje majka nikome, izađete i održite konferenciju za štampu na tu temu. Pa nema veze što je moja majka ili moja majka manje vredi od majki koje pripadaju vašoj političkoj organizaciji, pa ona može da bude i psovana i vređana i to je sve u redu, ali ovde ćemo da reagujemo. Dakle, ako čitamo tvitove, čitamo sve i osuđujemo sve, ako ćemo selektivno bolje da to ne radimo. Hvala.

Živeli domaći preduzetnici, živeli domaći proizvođači, živeli svi u Srbiji koji nešto proizvode, svaki čovek koji zapošljava bilo koga u našoj zemlji, daje mu platu i obezbeđuje hranu nekoj porodici je heroj i treba ga podržati, ima podršku ove države. Međutim, ono što jeste problem, to je kada demagoški kažete – treba sve zatvoriti tako da funkcioniše sve, samodovoljna privreda, jedan dinar ne može da ode nigde, sve da bude u jednom. To je otprilike Severna Koreja uspela da realizuje i to je model koji nam se sada nudi, model Severne Koreje, jedan dinar ne može da ode nigde, sve je u jednom sistemu, ne mogu ni građani da izađu nigde verovatno i to je to. Važno je da znamo da je to ponuda koja nam se daje.

Sa druge strane, šta je poenta sa stranim investicijama? Kaže – koja se zemlja izgradila od stranih investicija? A Kina? Sto trideset šest milijardi imaju stranih investicija. Koliko Singapur ima od stranih investicija? Pa što oni privlače strane investicije? Podigli su svoju ekonomiju od jedne od najnižih do najjače ekonomije sveta zahvaljujući stranim investicijama. I nama se kaže – e to nama ne treba. Sada ta ista Kina investira ovde zahvaljujući stranom investitoru, kineskoj državi, danas nama funkcioniše kompletan istok Srbije, od Smedereva, preko Bora, pa nadalje, i Majdanpeka. Sve nam funkcioniše. Ljudi svojoj porodici donose hranu i hleb na sto zahvaljujući stranom investitoru, a neko nam kaže – oterajte strane investitore, to nam ne treba. Strani investitor, i to je važno, donosi tržište. On svoju robu plasira na određeno tržište. Roba iz Srbije ide kroz ceo svet. Dakle, nije to priča tek tako – dajte nam investitora, mi ćemo da podržimo domaćeg. Evo, ja sam imao trafiku, sad mi dajte da napravim fabriku. I onda, kome ću da prodam to što sam proizveo? Pa nikome. Ali nema veze, ja sam domaći.

Dalje, ponovo vraćam na Ustav. Diskriminacija je u našoj zemlji zabranjena. Dakle, investitor je investitor, jednaka su pravila za sve. Što neki naš domaći investitor nije preuzeo Sartid? Što naš domaći investitor nije preuzeo Bor? Zašto to niko nije preuzeo? Nego su naši domaći investitori, pod znacima navoda investitori, uzimali šećerane po tri evra. E to je ono što nam je problem. Dakle, investicije da, što više investicija u našu zemlju, jer se tako podiže ekonomija.

Na kraju krajeva, i time da zaključim, da nije bilo tih stranih investitora, mi bismo i dalje imali stopu nezaposlenosti od 25%, svaki četvrti radno sposoban čovek je bio nezaposlen, nema budžeta, nema davanja o kojima se govori, nema davanja za invalide, nema penzija, nema plata, nema ničega. Ti ljudi koji su investirali su nam podigli ekonomiju, da danas možemo da isplaćujemo sve ono o čemu govori gospodin Mali. Hvala vam.

Postoji jedna bitna razlika između poslanika koji ovde afektira, urla, preti i slično i ljudi koje spominje. Ni Zvonko Veselinović ni Milan Radojičić pravosnažno nisu osuđeni, za razliku od poslanika koji je pravosnažno osuđen na šest meseci zatvora, uslovno dve godine, zato što je tukao policajca u Vrbasu. U ime naroda pravosnažno osuđen na šest meseci zatvora. Dakle, čovek koji krivično odgovara ima potrebu da napada ljude koji nikada ni za šta nisu odgovarali, sa jedne strane, a sa druge strane da ovde, kao što je već rečeno i želim to još jednom da potcrtam, ponavlja teze Aljbina Kurtija da Srbi sami sebe napadaju, a da je on taj koji će da zaštiti Srbe od navodnih kriminalaca.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje sa mesta.)

I, evo njegovih megafona, čujete i ovog megafona Velje Nevolje. Ovo je megafon Aljbina Kurtija. Ovde samo nema megafona građana Srbije s one strane. Sve druge zastupaju, samo građane Srbije preskaču.

Na samom kraju, deluje ovo zaista groteksno kada se spomene Novi sad, a čovek ima određene potrebe da sebe predstavlja kao nekakvog lidera, kao ne znam ni ja šta. Znači, niti je bio lider, niti će biti lider, ali očigledno da zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu da po svaku cenu postane lider u Novom Sadu. Hvala.