Hvala, gospodine predsedniče.
Ja bih najpre iskoristio priliku da kolegama, ali i svim građanima koji danas slave Badnji dan, a sutra Božić po Gregorijanskom kalendaru, da čestitam ovaj praznik i poželim da im praznik Hristovog rođenja donese mir, sreću i blagostanje u njihove domove.
Mi smo juče od kolega koji su dugo u skupštinskim klupama, od gospodina Rističevića, gospodina Arsića, gospodina Žarka Obradovića, čuli neke stvari koje su vezane za istoriju parlamentarizma u Srbiji. Neke od tih tema sežu bogami i u prethodni vek, a ne samo u prethodne mandate. To je važno, pre svega, zbog mlađih kolega, da čuju otprilike kako je izgledala Skupština i kako je funkcionisala Skupština dok su je vodili oni koji nam danas drže lekciju o tome šta je demokratija, kako demokratija treba da funkcioniše, šta je parlamentarizam i gde ono sve mi grešimo, a oni su bili tako divni i tako sjajni.
Dakle, neću se osvrtati mnogo na taj deo, ali ću ponoviti da smo mi imali situaciju da je ta parlamentarna većina sačinjena od ljudi koji se danas bave kritikom ovog kodeksa, iako ga nisu ni pročitali, oduzela 40 i nešto mandata Demokratske stranke Srbije i ubacila novih poslanika, pa je Skupština imala 290 i nešto poslanika u svom tom sazivu. Onda nisu hteli da sprovedu odluku Ustavnog suda da se ti mandati vrate itd. Da je to ista ona većina koja je celu jednu poslaničku grupu SRS izbacila iz ove sale. Nisu izbačeni samo oni koji nisu bili tog momenta u ovoj sali konkretno, izbacili ih sa zasedanja, nije im se sviđalo kako diskutuju ili šta već. O tome kako su tukli gospodina Đukanovića, to vi takođe vrlo dobro znate, kako su premlaćivali poslanike kada se isključe kamere, o tome je govorio gospodin Arsić juče. Dakle, kao u kaubojskim filmovima, zatvore se vrata, pogase se svetla, pa ko koga stigne. Jedina je razlika što se ovde i kamere isključe, prosto da niko to ne može da vidi.
Dakle, to je bila otprilike slika parlamentarizma u njihovo vreme i to je dokaz zašto, naravno, svako može da govori o bilo čemu, mi smo demokratsko i normalno društvo, ali oni nemaju legitimitet da govore o tome kako parlament treba da funkcioniše i šta je parlamentarizam i šta je demokratija.
Da, kod njih se glasalo karticama iz Bodruma, karticama iz Soluna, samo se to nije završilo na tome, nego je Bojan Pajtić u Skupštini, doduše u onoj drugoj zgradi, mahao nekakvim avionskim kartama i taksi računima navodnim Nede Arnerić, jer je ona uspela za neko kratko vreme da pređe veoma veliku kilomtražu, ali je to Bojan Pajtić sve lepo do detalja objašnjavao. Sada isti taj Bojan Pajtić, što sa tvitera, što sa određenih emisija na Đilasovim medijima, deli lekcije o tome kako parlamentarizam treba da funkcioniše. Opet kažem, njegovo je pravo da o tome govori, ali on za to nema apsolutno nikakav legitimitet.
Ono što ovaj kodeks nije ni na koji način regulisao, a realno nijedan akt ne može biti maštovitiji od života i zakonodavac kakav god akt napisao u životu će se pojaviti neki novi momenat, to je izum takođe ove grupe koji je počeo negde, recimo, 2005. godine, a to je da ne dolaze na sednice a uzimaju plate. Dakle, to su radili u jednom delu prethodnog mandata, ali taj izum njima traje već neko vreme. S tim da zaista ovo jeste pitanje morala više nego pitanje kodeksa. Ali, opet se postavlja pitanje legitimiteta onih koji nas kritikuju, koji su ovde uredno uzimali plate, a na posao dolazili nisu.
Ono sa čim mi u narednom periodu, na ovaj ili onaj način, moramo da se uhvatimo u koštac i ono što jeste problem, to je rijaliti politika. Mi danas živimo u vreme rijaliti politike i prethodni mandat vam je otprilike dokaz kako izgleda rijaliti politika. Ja nisam bio u Skupštini Srbije u prethodnom mandatu, prethodnih osam godina sam bio u Skupštini Vojvodine, ali su se neki ljudi i u Skupštini Vojvodine ponašali na isti način na koji su se ponašale njihove stranke u Skupštini Srbije.
Po nekim informacijama od ljudi koji su bili u prilici da gledaju i da slušaju događaje u prethodnom sazivu, jedan od poslanika, Boško Obradović je kroz ovu Skupštinu prolazio uvek u pratnji jednog kamermana, koji je redovno pratio sve što on radi da bi se to objavljivalo na društvenim mrežama, da bi se to objavljivalo na tviteru, na jutjub kanalima itd. Kada počnete da se bavite rijaliti politikom, vama su potrebni rijaliti događaji. Vi danas u ovom sazivu možete da vidite, ljudi koji su malo iskusniji u ovom poslu vrlo lako mogu da vide ko je onaj ko se obraća plenumu, ko se obraća građanima, a ko otprilike šalje poruku medijima – evo me, tu sam, vidite me, prenosite ono što sam govorio. To nije teško pronaći i to vrlo lako u svakom govoru svakog poslanika vrlo lako možete da otkrijete.
Međutim, ono što je problem, to je što je ta rijaliti politika dovela do nasilja, dovela do toga da na sednici odbora skupštinskog taj isti poslanik pred kamerama gađa mišem kompjuterskim drugog poslanika, konkretno kolegu Martinovića, koji se, i ja mu se na tome divim, izdigao iznad te situacije, jer ne znam ko bi tako reagovao, nije se spustio na nivo Boška Obradovića, mada je teško spustiti se na taj nivo.
Sa druge strane, ta rijaliti politika nam je unela kamenčugu u Skupštinu, kamen za kupus, što kaže Marijan Rističević. Ta rijaliti politika je unela gitaru u Skupštinu. Ta rijaliti politika je dovela do toga da mašu nekakvim zastavicama dok traje zasedanje, da sviraju i tamburaju dok se intonira himna. Ta rijaliti politika je dovela do toga da se izaziva incident, da se pokušava namerno proći ovuda, iako su vrata, kao što vidite, na svim stranama. Dakle, u želji da se napravi nekakav incident, da se dogodi nekakva situacija zbog koje ćete sutra biti u medijima.
To je, gospodine Martinoviću, nešto sa čime ćemo se suočavati. Vi i ja smo tu negde generacijski. Na drugačiji način se učila politika nekada, čitale su se knjige, pratile su se emisije, pratili su se govori nekih ljudi koje ste želeli da slušate, pa ste i od političkih protivnika i od onih koje podržavate krali neke cake i načine izlaganja.
Danas, nažalost, nama dolaze i neke nove generacije koje se politici uče na internetu, koji se politici uče na „Jutjubu“, nove generacije koje, neću da kažem da ništa ne čitaju, ali mnogo manje čitaju, ali u svakom slučaju, to su generacije koje prave lajvove po prodavnicama, prave događaje ni iz čega i važnije je napraviti događaj nego baviti se politikom i pričati o politici.
Zato su oni ljudi o kojima sam govorio na početku potpuno iskliznuli iz politike, u rijalitiju, u „Tviter“, u nešto što politika nije, oni su od politike odustali, političku sadržinu više nemaju i sada im je glavno pitanje kako i na koji način zaustaviti poslanike u ovom sazivu da govore o onome o čemu misle da treba da govore.
U tom kontekstu gledamo ove kritike koje su juče pročitane i na koje se juče osvrnuo i predsednik Skupštine, jer to nije, gospodine Dačiću, rečeno samo juče, tu informaciju ste imali pre 10 dana u jednom od njihovih tabloida, dnevnom tabloidu „Danas“, gde oni postavljaju pitanje i vajkaju se i jadikuju zašto poslanici ne mogu krivično da odgovaraju za ono što govore u ovoj sali.
Za one koji ne znaju, dakle, imunitet narodnog poslanika je uspostavljen zbog toga što bi vlast da tog imuniteta nema, uvek mogla da radi upravo ono što su oni radili samo na drugi način, represijom, hapšenjem poslanika koji vam se ne sviđaju, pa ti onda dokazuj u postupku, sedi u pritvoru dok te ne pustimo, a kako ćemo mi da radimo i šta ćemo mi da radimo za to vreme to je naša stvar.
Oni što su to radili oduzimanjem mandata, izbacivanjem iz sale itd, ali, očigledno da model ponašanja nisu promenili, da oni i dalje razmišljaju o tome kako da uvedu verbalni delikt ovde i kako da postane kažnjivo ako se spomene onaj za koga sud kaže da ne treba da se spominje, neki ga u nekim prijavama nazivaju NN licem, a zove se glavom i bradom Dragan Đilas.
Ja bih to razumeo, i iskreno rečeno, verovatno bih i kolegama rekao da zaista nema potrebe da se bavimo čovekom koji bi ti učestvovao na izborima i da je učestvovao na izbore, a pitanje da li bi ušao u ovu salu da isti taj čovek na svojim medijima 24 sata ne govori o ljudima koji, takođe, nisu tu.
Dvadeset i četiri sata prošle nedelje nekoliko dana su bavili Markom Atlagićem, ja nisam video Marka Atlagića u tim emisijama da odgovori na ono zašto ga optužuju. Dvadeset i četiri sata su se bavili poslanikom Kebarom, ali ga nisam video da su ga pozvali tamo da nešto odgovori, a dvadeset i četiri sata, sedam dana u nedelji se bave Aleksandrom Vučićem i njegovom porodicom i nikada ga nisu pozvali bilo šta da kaže i da odgovori.
Pa, znate, kada napravite određeni presedan, a oni su presedan napravili u prethodnom mandatu i podsetiću vas, gospodine Martinoviću, vi me ispravite ako grešim, taj mandat je započeo kao oni mafijaški obračuni kad najavljuju preko medija šta će jedan drugom da urade, a ovi su preko medija najavljivali kako će oni naprednjaci pokazati sad kad uđu u Skupštinu šta će da bude, jel tako bilo, a onda su u toj Skupštini prošli bosi po trnju.
Na svakom zasedanju su se bavili isključivo samo jedino Aleksandrom Vučićem koji nije bio u sali. Pa, kako to kad se vi bavite Vučićem koji nije u sali, to je u radu, a kada neko spomene Đilasa koji nije u sali, e to nije u redu. Da li vidite vi tu neku nelogičnost? Da li vidite vi da tu nešto nije u redu? Ili ćemo Đilasa da napravimo svetu kravu ili u ovom slučaju bi to bila muška krava, koja ne sme da se spomene, čije ime ne sme da se izgovori.
Onda, ne sme da se postavlja pitanje, izvini prijatelju odakle ti imovina koji si sam prijavio 20 i nešto miliona evra? Kako to da si se baš raspištoljio u biznisu i tako je krenulo u životu kad se postao vlast?
Znači, ne sme da se postavi pitanje. Zašto? Zato. Ne zna niko zašto, ali rekao je Đilas ne sme. To je kao u onom filmu Varljivo leto - rekao drug Tito da ne sme da se gleda televizor i ne sme da se gleda televizor. Kad drug Tito kaže da su studenti u pravo, onda može da se gleda televizor, e tako i ovo. Kada drug Đilas kaže da nešto može, onda može, kad drug Đilas kaže da ne može, ne smemo da ga spomenemo.
Malo im je to što na 24 sata prave emisije o tome kako je Skupština ovakva i onakva, nego će sad oni da nama urede šta mi i kako treba da govorimo u ovoj Skupštini. Naše govore i našu politiku će ocenjivati narod, baš kao i njihovu, i u tom smislu mogu da budu potpuno relaksirani, narod će reći šta misle i o njima, i o nama. Oni su ti koji su uveli u politiku stvari koje su se u ovoj Skupštini nikada nisu se dešavale, oni su ti koji su uveli u politiku napade na decu, oni su ti koji su uveli u politiku pretnje nasiljem.
Zamislite da je neki poslanik SNS rekao jurićemo vas po ulicama, kao što je rekao Jovo Bakić. Mislim, dobro, ja ne znam šta bi Jovo Bakić radio i da nekoga stigne, ali, u svakom slučaju, to jeste pretnja, ili plutaćete Savom i Dunavom. Zamislite da sada neko kaže obraćajući se opoziciji i obraćajući se njima, plutaćete Savom i Dunavom. To su njihove reči upućene nama.
Svakoga dana svako od nas dobija more pretnje i evo, meni juče neki idiot šalje, kaže – ti nećeš pobeći. Prijatelju, evo sada da ti se obratim, ja neću bežati nigde, a ti probaj da dođeš do mene, pokušaj da uradiš to što si naumio, samo te molim da pokušaš da uspeš iz prve, jer ako ne uspeš iz prve, ja ti u koži ne bi bio i nadam se da smo se razumeli.
Dakle, to su otprilike stvari koje su oni uveli u politički život Srbije, ali su tu da nam kažu kako parlament treba da izgleda, a vi ste pokazali prošlog puta kako doživljavate i parlament i parlamentarizam i borbu za svoje ideje ako ih uopšte imate i za bilo šta drugo. Jedino što su uradili konstantno i jedina što im je bila tema jeste kako zaštititi biznise svojih tajkuna u politici ili van nje i to je bilo jedino čime su se zanimali.
Prema tome, ovaj kodeks će u velikoj meri neke stvari rešiti, ono ne može da reši nešto što je duh vremena u kome živimo, a to je ta rijaliti politika. Neke stvari će možda biti svedene na nižu meru, neke stvari će biti podnošljivije, ali rijaliti politiku unošenje kamena i slične gluposti, realno teško da će da idu, iz prostog razloga što je to posledica vremena u kome živimo, a onda, malo nam je bilo naših tih, pa još Boško Obradović dovede Pernara u Skupštinu, malo nam je naših budala, nego da uvozimo budale iz Hrvatske, da dodatno začine politički život.
To je zaista nešto što je u čitavom regionu postala slika, dakle, i u parlamentu u Hrvatskoj, parlamentu Crne gore, parlamentu Republike Srpske, dakle, svugde se pojavljuju ti rijaliti političari koji se po ceo dan snimaju. Uvek je okrenut telefon i po ceo dan prenose ono što rade. To je nešto sa čim ćemo imati problem u narednom periodu, ali to nije predmet interesovanja kodeksa, niti to kodeks može da popravi. To je ono što mi je žao, ali to će vas čekati neke buduće generacije, u nekoj većoj meri, mi smo već polako u poziciji neki politički dinosaurusa koji će lagano na zasluženi odmor i u rashod, ali kako ćete vi mlađi sa time da se izborite ne znam.
Ono što ipak morate da znate i ono što je poruka svima koji prate ovu sednicu, nikada SNS nećete zabraniti da govori, nikada poslanicima SNS nećete zabraniti da se bore za politiku u koju veruju, nikada poslanicima SNS nećete zabraniti da brane i pokazuju poštovanje prema Aleksandru Vučiću kao predsedniku države i predsedniku stranke, nikada nećete dovesti dotle da pred gorima od nas saginjemo glavu i gledamo u pod i nikada nećemo prihvatiti da nam vi koji ste odavde izbacivali ljude, da vi koji ste otimali mandate, da vi koji ste branili tajkune, koji ste koristili skupštinu da donosite tajkunima zakone, da mogu legalno da pljačkaju ovu zemlju, držite lekcije. Te lekcije nas ne zanimaju, držite ih sebi.
Hvala vam.