Poštovani predsedavajući, kolege i građani Srbije, ja ću svoje izlaganje početi raspravom o Predlogu zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.
Naime, dopuna ovog zakona tiče se samo izmena u okviru nekoliko članova, a u najvećoj meri se tiče izmena vezanih za integrisani zdravstveni informacioni sistem koji građani Srbije poznaju pod nazivom IZIS.
Poslanička grupa Dosta je bilo sa razlogom, a navešću posle i u obrazloženju zašto, dakle sa razlogom se mi ne slažemo uopšte sa postojanjem ovakve jedne objedinjene baze podataka kakva je IZIS. Naime, i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u nekoliko navrata je Ministarstvu zdravlja ukazivao na problem sa ovom objedinjenom bazom podataka. U javnosti je čak i došlo do sledećih informacija, dakle Ministarstvo zdravlja u jednom trenutku je napomenulo da se Poverenik za informacije od javnog značaja složio sa Nacrtom zakona. Međutim, ono što predstavlja problem kada je usvajan ovaj zakon je da u potpunosti Poverenih za informacije od javnog značaja nije bio informisan, da u stvari IZIS već funkcioniše i da radi, o čemu je naknadno informisan.
Ono kako je on u stvari saznao za postojanje ovakve baze podataka i mogućnostima zloupotrebe ovakve baze, dolazi upravo od pritužbi građana. Dakle, mi se sećamo da je u javnosti čak bilo poznato da su građani mogli da uđu u ovu bazu i da sami sebi zakažu različite preglede ili snimanja što je ukazivalo na to da sam sistem nije bio dovoljno bezbedan. U svetu praksa je takva da se postojanje ovakvih baza ne praktikuje osim ako postoje opravdani razlozi za to. U Srbiji, na žalost, sva obrazloženja koja su nam do sada dolazila od Ministarstva zdravlja govore u tom pravcu da ne postoji pravna osnova, odnosno ne postoji dovoljno jasno obrazloženje zbog čega mi imamo ovako veliku objedinjenu bazu podataka.
Mislim da bi građani Srbije morali da znaju, između ostalog, koje su to manje baze koje grade ovu jednu veliku centralnu bazu. Dakle, to je zdravstveno statistički sistem, informacioni sistem organizacija zdravstvenog osiguranja i informacioni sistem zdravstvenih ustanova privatne prakse i drugih pravnih lica. Ako razmišljamo o tome kakav bi mogao da bude potencijalni problem sa ovom bazom, moramo da se osvrnemo na to kakve smo probleme do sada imali. Mi smo i u plenumu ovde imali situacije kada se zloupotrebljavaju podaci o građanima, javno se iznose njihovi podaci, podaci koji se nalaze u zdravstvenim kartonima. Dakle, imali smo i kod tzv. stranih investitora takođe problem kada su im praktično predati zdravstveni kartoni potencijalnih radnika. Nije to nešto što se ne dešava u praksi, prosto je visoka tolerancija na bezbednost podataka građana Srbije. Zloupotreba je na visokom nivou i svakodnevno je prisutna. Tako da smo nekako građane navikli da sve ono što nije normalno, u stvari je u međuvremenu postalo normalno.
Za mene možda jedan veći problem, a ne tiče se samo ovog zakona, predstavlja i samo nepoštovanje nezavisnih institucija. Mi smo imali juče ili prekjuče, slagaću vas, dani su mi se malo zbog ovog zasedanja pomešali, ostavku direktorke jedne nezavisne institucije, a to je Agencija za borbu protiv korupcije. Zatim, imamo apsolutno degradiranu nezavisnu instituciju Zaštitnika građana. Poslednja u nizu nezavisnih institucija, koja valjano radi svoj posao, je institucija Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti. Dakle, zaista apelujem na to da se preporuke, koje dolaze od nezavisnih institucija, ne ignorišu od strane ministarstva.
Dakle, nije dovoljno da ovaj zakon samo dopunimo sa pojedinostima o kojima je Poverenik govorio, već moramo u potpunosti da primenimo njegove preporuke. O tome je Poverenik za informacije od javnog značaja juče izdao saopštenje. Dakle, on ponovo govori da se njegove preporuke nisu dosledno primenile, već da je došlo do primene samo određenih delova. S tim u vezi, zaista smatramo da trebamo vratiti na početak rada, prosto, ovo što je usvojeno do sada, nije dovoljno dobro usvojeno i mislim da bismo kao Skupština, odnosno vi kao Ministarstvo zdravlja, trebali da se založite za to da se njegove preporuke usvoje, a da ovaj zakon povučemo iz procedure, kako bismo pripremili novu dopunu koja će biti bolja.
Dalje bih govorila o Sporazumu o potvrđivanju Finansijskog ugovora. Mi danas raspravljamo o trećem delu kredita koji je u međuvremenu već podizala Srbija. Radi se o Projektu modernizacije, unapređenje i proširenje četiri klinička centra u Srbiji, a to su klinički centri u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Procenjena vrednost ovog projekta iznosi negde 430 miliona evra, kako ste vi rekli u vašem početnom izlaganju.
Međutim, mislim da je važno da napomenemo i koja je struktura izvora finansiranja. Dakle, radi se o finansiranju od strane Vlade Republike Srbije u iznosu od 165,8 miliona evra, sredstva Evropske komisije u iznosu 38,6 miliona evra, Svetske banke 15,6 miliona evra, bilateralni donatori 10 miliona evra i kredit Evropske investicione banke u iznosu od ukupno 200 miliona evra. Mi danas raspravljamo o tom poslednjem delu kredita.
Dakle, građani Srbije su zaduženi 2006. godine u decembru za prvih 80 miliona evra, zatim smo građane zadužili i u decembru 2008. godine sa dodatnih 70 miliona evra, onda smo imali jednu veliku pauzu i u julu ove godine smo dodatno zadužili građane za 50 miliona evra. Međutim, ne radi se samo o ovim sredstvima, ovaj projekat ne čine samo ova sredstva koja su napomenuta i koja ste vi na početku svog izlaganja najavili, tih 430 miliona. Budžet republike Srbije, pa i prošle godine, između ostalog, u budžetu se iz Ministarstva zdravlja izdvajaju još određena sredstva, pa tako u budžetu za prošlu godinu u okviru programa razvoja infrastrukture zdravstvenih ustanova za programsku aktivnost, odnosno Projekat koordinacija, nadzor i kontrola rekonstrukcije kliničkih centara, planirano je izdvajanje nešto više od 103 miliona dinara. Dakle, ne radi se samo o ovih 430. U ovom projektu imamo i neka dodatna sredstva koja se izdvajaju.
Zašto ovo napominjem? Zato što mislim da samo ovaj kredit danas u raspravi ne možemo posmatrati pojedinačno, već moramo da se osvrnemo na čitav projekat o kojem je reč. A zašto je to važno, zašto moramo da se osvrnemo? Zato što građani Srbije moraju znati gde se troši svaki cent koji se izdvaja u milionskim projektima kakav je i ovaj projekat.
Kada je tadašnji mandatar Vučić, a sadašnji predsednik države, za vreme svog poslednjeg saziva Vlade, govorio o misteriozno nestalih milijardu evra, ne znam kako da vam kažem, ali, ne može da nestane milijardu evra, kao i što ne može da se ne zna na šta se potrošilo 430, odnosno na šta će se potrošiti 430 miliona evra, plus određena sredstva koja se u međuvremenu izdvajaju svake godine u budžetu. Znate koliko je milion evra? Za milion evra možete da kupite besplatne udžbenike za narednih sto godina, možete da napravite dva ovakva projekta i da vam još ostane novca.
Sama transparentnost u raspodeli sredstava, nezavisno da li se radi o tih milijardu evra koje su potrošene ili o ovom konkretnom projektu, jednostavno, građani Srbije ne znaju kako su ta sredstva potrošena.
Ja bih vas sada pitala – koliko je do sada tačno uloženo u adaptaciju četiri klinička centra po izvorima finansiranja, koja sam na početku navela? I u kom procentu su izvršeni planirani radovi? Takođe, ne bi bilo loše da se Skupštini prezentuje plan trošenja sredstava, onako kako je navedeno u ugovoru, posebno imajući u vidu odredbu da će Srbija morati da obezbedi sredstva za finansiranje uvećanih troškova, bez pomoći banke.
Imamo u vidu, a to ste i u vašem uvodnom izlaganju rekli, da su produženi rokovi za izgradnju i adaptaciju, pa vas s tim u vezi pitam – da li je produženje ovog roka izazvalo povećanje troškova po osnovu kamata? O tome niste govorili, a ne bi bilo loše da kažete.
Zašto je „Dosta je bilo“ toliko zainteresovan za transparentnost? Daću vam samo jedan primer, a tiče se konkretno Kliničkog centra u Nišu. Imamo jedan tender koji je organizovan za Klinički centar u Nišu, koji je vredan 18 miliona evra. Za taj tender se i dalje ne zna zašto je rok bio produžen za mesec dana? Čak postoji i neka priča u javnosti da ste vi lično insistirali da se taj rok produži, kako bi se određeni konkurentni za ovaj tender pripremili. Na kraju se ispostavilo da je ta firma u suštini i dobila ovaj tender. Na to kako je izgledao tender žalile su se i druge dve firme koje su takođe učestvovale u ovom tenderu, tako da je republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u aprilu ove godine poništila tender. Ministarstvo je negiralo ovo poništavanje i nastavilo saradnju sa kineskom kompanijom. A tender je, u suštini, poništen iz proceduralnih razloga – zato što nije bio dobro organizovan plan javnih nabavki, dok se žalba na tender, kako je napisano, da se sprečava konkurencija da konkurišu, nije uopšte ni razmatrana.
Postoji jedna potpuno nepotrebna manipulacija u fazama. Nije samo transparentnost na nivou sredstava koja se troše na ime ovog projekta, znači, netransparentnost se nalazi na različitim nivoima, između ostalog i u fazama na kojima se nalazi. Ja ću citirati izjavu predsednika Vučića iz jula ove godine, kada je rekao: „Mislim da smo obavili dobar posao, uz nedopustivo kašnjenje od nekoliko meseci, ali, znate, pre samo tri godine, kada sam ovde bio, čini mi se baš u ovo vreme, ovde je bila livada i ništa više“. Čak ste i vi ponovili tu rečenicu kada ste imali uvodno izlaganje. Verovatno vam se mnogo svidelo to da je nekad bila livada. Građani Niša znaju da tamo u to vreme nije bila samo livada. Radovi su započeti i u vreme mandata nekih drugih ministara, pre vašeg mandata. To i jeste problem. Nije problem netransparentnost u fazama na ovom projektu samo za vreme vašeg mandata, problem je i u nekim drugim ranijim vladama.
Neko je malo pre pomenuo, možda kolega Vesović, ne mogu da se setim, ali, on je pominjao i to kako sam projekat nije bio dobar. Malo pre ste dali jedno objašnjenje, ali i to umnogome govori o transparentnosti samog ovog projekta, koji zaista nema malu vrednost – 430 miliona nema malu vrednost da biste danas dozvolili takav propust da se ruši jedan zid da bi se unela neka sprava, skener ili o čemu se već radi.
Dakle, nije problem samo u netransparentnom trošenju sredstava, problem je u tome kako se ta sredstva troše, problem je u tome što postoji opravdana sumnja da su tenderi namešteni i problem je u tome što mi ne znamo u kojoj se fazi izgradnje nalaze trenutno klinički centri. Ali, svi su rokovi, evidentno, probijeni.
Još jednom ću da vas zamolim da mi odgovorite na sledeća pitanja - koliko je uloženo u adaptaciju četiri klinička centra po izvorima finansiranja koja su na početku napomenuta? U kom procentu su izvršeni planirani radovi? Da li se Skupštini može prezentovati plan trošenja sredstava? Da li je produženje roka
izazvalo povećanje troškova po osnovu kamata? Zamoliću vas i da se osvrnete na ovaj tender o kojem sam govorila. Hvala.