Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, moje prvo pitanje odnosi se na problem odlaganja otpada, odnosno rešavanja tog pitanja u delu Centralne Srbije. Pitanje upućujem ministarki zaštite životne sredine, Ireni Vujović.

Naime, pre nekoliko godina je pokrenuta inicijativa, u izgradnji regionalne deponije od koje bi koristi imali gradovi Kraljevo i opštine Raška, Vrnjačka Banja, Trstenik i Paraćin. Osnovano je i preduzeće, tačnije deoničarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću koje se bavi ovim pitanjem.

Moje pitanje ministarki glasi - u kojoj fazi je sada ovaj projekat? Šta ministarstvo konkretno može da učini da se ovaj projekat ubrza i realizuje? Da li je moguće, ako se pokaže kao uspešan ovaj projekat o izgradnji Regionalne deponije da se to pitanje preslika i na ostale delove Srbije? Jer, zaista, pitanje odlaganja otpada je jedno od aktuelnih pitanja i sve više, kako vreme protiče, to pitanje dolazi do izražaja.

Znam da je konkretno za Regionalnu deponiju o kojoj sam govorio potrebno da se izradi regionalni prostorni plan, znam da nije sve u rukama ministarstva, ima nešto i na lokalnim samoupravama, one su, takođe na potezu za određene stvari i nadam se da će oni uraditi onaj deo posla koji je do njih, jer je i njima najviše u interesu da se ovaj projekat realizuje.

Drugo pitanje upućujem ministarki Državne uprave i lokalne samouprave, Mariji Obradović. Vaše Ministarstvo koordinira lokalne samouprave u Srbiji kada govorimo o pitanju vakcinacije.

Građani često pitaju, ja dobijam ta pitanja na terenu i, s obzirom da je revakcinisano preko 900.000 ljudi, a vakcinisano preko milion ljudi, dakle, ovo više nisu usamljeni slučajevi, dešava se, naime, na terenu da građani zakažu termin preko eUprave, ali nekada iz opravdanih razloga zaista propuste taj termin i ne odu na vreme i ne vakcinišu se. Šta da rade u tom slučaju? Šta da rade u slučaju ukoliko izgube potvrdu koju su dobili pri vakcinaciji ili revakcinaciji, a koju, naravno, žele da imaju. To je na milion stanovnika sada, a mogu misliti i kasnije koliko će biti. Dešavaće se, biće takvih slučajeva.

Još jedno pitanje za ministarku Obradović i nadam se da sam na pravoj adresi kada upućujem ovo pitanje - kome građani mogu da se obrate i da upute prigovor ako neko ne poštuje propisane mere? Nekada su građani zbunjeni koje radnje rade, koje radnje ne rade. Nekada privrednici zloupotrebljavaju mere koje je doneo Krizni štab i važno je za građane da znaju kome mogu da se obrate u kom trenutku, jer, prosto, to su jedna životna, svakodnevna pitanja na koje su potrebni odgovori.

Hvala.

Hvala na odgovorima.

Sledeće pitanje upućujem ministru prosvete Branku Ružiću.

Naime, pre mesec dana rukovodstvo grada Beograda je iznelo jednu sjajnu ideju da od 1. septembra đaci u Beogradu, učenici osnovnih škola od prvog do četvrtog razreda, od grada na poklon dobiju tablet i da će grad obezbediti digitalne udžbenike.

Proces je veoma jednostavan. Roditelji zadužuju tablete. Kada se obavi procedura oko digitalnih udžbenika, đaci će imati na raspolaganju kod kuće iste udžbenike kao što imaju u školi i to će im u mnogome olakšati školovanje.

Moje pitanje se odnosi na to – da li je Ministarstvo prosvete u mogućnosti da obezbedi sredstva da se isti ovakav projekat realizuje na teritoriji cele Srbije? To nije pitanje samo za vas, to je pitanje i za premijerku, naravno, jer je potrebno obezbediti novac iz budžeta.

Znam da je lakše Beogradu da obezbedi sredstva za tablet i digitalne udžbenike, jer Beograd je glavni grad, predstavništva najvećih kompanija su u Beogradu, ima veći budžet od drugih gradova i opština u Srbiji, ali jednostavno, ovo je pitanje gde ne sme da bude nejednakosti.

Dakle, ako đaci u Beogradu imaju jedne uslove za učenje, iste takve uslove treba da imaju đaci i u Prijepolju i u Leposaviću i u Vranju i u Bečeju. Radi se o tome da je to jedan podjednak pristup obrazovanju gde pružamo jednake mogućnosti svima da se obrazuju. Hvala.

Hvala, gospodine Dačiću.
Ja sam se i u prvom svom obraćanju i u drugom obraćanju trudio da ne iskoristim tri minuta. Neću ni sada iskoristiti dva minuta koja mi pruža Poslovnik.
Zadovoljan sam, naravno, odgovorom. Kao što ste rekli, mi smo pre dva dana vodili raspravu. Bila je tu ministarka trgovine, telekomunikacija i turizma gospođa Tatjana Matić. Nadam se da ćemo usvojiti taj sporazum koji će obezbediti infrastrukturu za brzi internet za još 500 seoskih škola. U tom kontekstu zapravo i govorim da tehnološki napredak je sada na dnevnom redu i da sve oblasti života moraju da prate taj tehnološki napredak, pa naravno i prosveta.
Što se tiče odgovora koji sam dobio od ministarke zaštite životne sredine Irene Vujević, takođe, zadovoljan sam odgovorom i zahvalan što ministarstvo čini sve što je u njihovoj nadležnosti da se situacija na terenu popravi. Spomenuli ste da Kraljevo treba da popravi kredit da bi rešio problem. Kraljevo nema problem sa kreditima. Kraljevo, što se tiče kreditnog zaduženja je nula dinara, je jedan od retkih gradova u Srbiji koji može to sebi da priušti, zahvaljujući jednoj odgovornoj politici gradske uprave.
Samo da se osvrnem na odgovor ministarke Marije Obradović. Tako je, bavimo se često visokom politikom, teškim temama, ali ništa lakša tema nije ni vakcinacija. To je jedan vruć krompir u rukama svih ministara, naravno, i u vašim rukama. Nadam se da ćete ga uspešno rešiti.
Vrlo je važno što su građani mogli večeras da čuju neke korisne informacije, jer samo ako im pružimo pravovremeni i korisne informacije, vakcinacija će biti uspešna. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, još 2004. godine Evropska unija započela je realizaciju projekta Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. On je nastao tada kao potreba da se prevaziđu problemi koji su postojali na nebu iznad Evropske unije, a to su bili problemi koji su se odnosili na izdeljeno nebo, da tako kažem, i stvarali su negativan efekat na efikasnost avio- kompanija.

Avio-kompanije su gubile više vremena, trošile više sredstava da bi prošle sve neophodne kontrole i da bi došle na taj način do željenih destinacija. Cilj sporazuma o čijim aneksima mi danas raspravljamo jeste ostvarivanje slobodnog vazduhoplovnog tržišta, definisanje zajedničkih uslova za osnivanje preduzeća u ovoj oblasti, a pre svega moram da istaknem da ti uslovi treba da regulišu odnose koji se tiču zaštite konkurencije u ovoj oblasti i prava potrošača.

I ovaj sporazum omogućava državama potpisnicama slobodan pristup vazduhoplovnom tržištu. Kao rezultat liberalizacije tržišta stiču se uslovi za niže cene karata i veći izbor avio-prevoznika. Zaista, ova ideja je zaživela kod nas. Na aerodromu u Nišu su funkcionisale pre izbijanja krize zbog pandemije virusa korone niskotarifne kompanije i bilo je u jednom trenutku jeftinije kupiti povratnu avionsku kartu do nekih zapadnih zemalja, nego se voziti autobusom do njih i nazad.

Sve ovo govorim sa jednog aspekta regulisanja vazduhoplovnog tržišta i interesa avio-kompanija, ali ovaj sporazum i te kako štiti interese potrošača, odnosno putnika. Kada se pitamo na koji način ostvarujemo pravo na određene vrste naknada zbog kašnjenja aviona zbog odlaganja puta, zbog gubitka prtljaga, moramo da kažemo da je to delom zasluga i ovog sporazuma. Naše zakonodavstvo se u ovom delu dobro oslanja na zakonodavstvo koje važi u Evropskoj uniji i na osnovu toga ostvarujemo prava kada govorimo o avio-prevozu.

Srbija je još 2006. godine potpisala sa Evropskom unijom Sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području i taj sporazum je tri godine nakon toga ratifikovan ovde u Narodnoj skupštini. Upravo je taj sporazum prvi koji je Srbija potpisala, prvi od međunarodnih sporazuma koji je Srbija potpisala nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Mi smo na taj način preuzeli obavezu da usaglasimo domaće propise sa propisima koji važe u Evropskoj uniji u oblasti vazduhoplovne bezbednosti, obezbeđivanja, upravljanja vazdušnim saobraćajem, rukovođenja aerodromima, zaštite potrošača, liberalizacije tržišta, ali i zaštite životne sredine.

Inače, Srbija je potpisnica preko 30 multilateralnih sporazuma u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Sve je počelo još 1944. godine potpisom Čikaške konvencije i još jedna je značajna iz 1999. godine Montrealska konvencija kojom se regulišu međunarodni prevoz lica, prtljaga, robe u avio-prevozu.

Moram da istaknem da je važna karika u sprovođenju sporazuma i regulisanju svih pitanja u ovoj oblasti Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Direktorat, u skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju, učestvuje u radu međunarodnih vazduhoplovnih organizacija, institucija i njihovih radnih tela. Direktorat je i koordinator kada govorimo o saradnji sa Evropskom komisijom. Upravo Evropska komisija još od 2006. godine prati razvojni put Srbije u ovoj oblasti i cilj je zapravo još na početku postavljen i mi ga ostvarujemo na ovaj način, a to je potpuna integracija našeg vazduhoplovnog sistema u vazduhoplovni sistem Evropske unije.

Upravo kada govorimo o harmonizaciji naših propisa sa propisima Evropske unije mi moramo da istaknemo da smo i ovim pokazali spremnost da to radimo na najbolji mogući način, pokazali smo odgovornost, pratimo kretanja i promene u ovoj oblasti, kretanje i promene na tržištu i u skladu sa tim i danas raspravljamo o aneksima koji se odnose na ovaj sporazum. Na taj način mi prihvatamo standarde razvijenih evropskih zemalja i na taj način podižemo i standard života u Srbiji.

Ovaj sporazum je još jedan dokaz opredeljenosti naše države da sarađuje sa svima, a naročito sa državama u regionu. Mi iz SDPS uvek ističemo da svi konflikti i neprikladna retorika treba da budu iza nas, da treba dogovorom, da treba konsultacijama da pravimo kvalitetne sporazume koji će unaprediti život ne samo u Srbiji. Na taj način mi stvaramo jedan povoljan ambijent za dalji privredni razvoj i u Srbiji, ali i u regionu.

Mi kao potpisnici sporazuma poput ovog promovišemo na neki način i dijalog, promovišemo dobrosusedske odnose i jedino tako možemo rešavati probleme koji kada izbiju nisu karakteristični samo za nas, oni postaju karakteristični za čitav region, za čitav svet. To se najbolje videlo prošle godine nakon izbijanja krize zbog pandemije. Avio-kompanije, odnosno avio-industrija je doživela možda i najteži udarac. Retko koja privredna grana je doživela takav udarac kao avio-industrija. Ljudi gotovo da ne putuju, avio-kompanije zaista imaju problem, prinuđene su da otpuste veliki broj zaposlenih. Imamo primer iz Crne Gore gde su oni bili primorani da ugase nacionalnu avio-kompaniju i sada su u procesu osnivanja nove. Ne treba da idemo ništa dalje od toga da vidimo sa kakvim se problemima suočava čitav svet.

Na globalnom nivou još uvek je neizvesno koliko će kompanija iz avio-industrije otići u stečaj. Navešću neke primere da je situacija alarmantna, da su američke kompanije koje se bave avio transportom zatražili pomoć od 50 milijardi dolara, toliko smatraju da im je potrebno da saniraju probleme. Britanske avio-kompanije smatraju da im je potrebno devet milijardi dolara za sanaciju problema koji su nastupili. Proizvođač aviona „Boing“ tražio je pomoć od Bele kuće da bi se konsolidovao. Njegov konkurent u Evropi, „Erbas“, je četiri dana u jednom trenutku suspendovao proizvodnju u Francuskoj i Španiji. Sve ovo ukazuje da će biti potreban jedan ozbiljan program za oporavak avio-kompanija ne samo u svetu, već i za kompletno tržište i u regionu i u Srbiji.

Ministar je malo pre izneo podatke koji su bili zaista optimistični pre izbijanja krize i odnosili su se i na broj putnika i na broj letova. Govorio je i o radu aerodroma i u Beogradu, koncesiji, i u Nišu, ali i o aerodromu „Morava“ kod Kraljeva.

Ne mogu da se složim da je aerodrom „Morava“ promašena investicija. To je aerodrom koji je najavljivan deset godina. Nedavno je završen, kao što je i obećano. Ovom aerodromu u široj nekoj zoni, ako tako mogu da kažem, gravitira dva miliona stanovnika, u užoj 750.000 stanovnika. To je aerodrom na koji su usmereni veliki gradovi, pre svega Kraljevo, Čačak, u blizini je Kragujevac, možemo reći slobodno i Užice, ali i Novi Pazar.

Ovaj aerodrom još više dobija na značaju ako uzmemo ono što se sada radi, ako to uzmemo u obzir, a to je izgradnja auto-puta od Preljine do Pojata koji će spojiti gradove Kraljevo, Vrnjačku banju, Trstenik, Kruševac, Ćićevac. Na taj način mi smo zaokružili jednu sliku i mislim da ćemo uspešno završiti taj proces i kompletirati jednu saobraćajnu infrastrukturu. To je veoma važno za centralni deo Srbije odakle ja dolazim, jer to mrežom auto-puteva, dakle imamo Koridor 10, Koridor 11, između njih, spaja ih auto-put Preljina-Požega i aerodrom „Morava“ u Lađevcima koji je zapravo kruna tog uspešnog rada na planu saobraćajne infrastrukture. Aerodrom je počeo da radi, bila su aktuelna dva leta, jedan prema Beču, jedan prema Solunu. Kriza je naravno, kao što sam malo pre rekao, uticala na to da aerodrom, kao i svi u svetu obustavi svoj rad, ali se nadam da će se vratiti na stare staze nakon završetka krize.

Moje pitanje za ministra je da li je u razmatranju uopšte da i aerodrom „Morava“ funkcioniše za lou kost kompanije? Mislim da bi to bilo dobro za ovaj kraj Srbije. Znam da to funkcioniše u Nišu, ali u budućnosti sigurno da ne bi bilo loše i za Kraljevo, kao što sam naveo, i za Kragujevac, Čačak, Novi Pazar, jer bi to bilo na korist svim stanovnicima centralne Srbije.

Zbog toga je važno da imamo dobru saradnju sa svim učesnicima u ovoj oblasti i svim međunarodnim institucijama da bismo lakše prevazišli krizu koja je pogodila sve i koja nije zaobišla nikog u svetu, kada govorimo o avio-industriji.

Kada govorimo o ovom Sporazumu o kome danas raspravljamo, to je Sporazum koji neformalno nosi naziv „Otvoreno nebo“. Na ovaj dan, opet, nažalost, moramo da se prisetimo da je to nebo bilo veoma tmurno iznad Srbije 24. marta 1999. godine i dužni smo da se uvek prisetimo, ne samo na ovaj dan, nego uvek svih žrtava, svih koji su stradali u bombardovanju Srbije. U ime SDS i danas ću da osudim jednu takvu agresiju i da izrazim nadu da se ta zla vremena više nikada neće ponoviti. Hvala.

Hvala.

Nije bilo razloga za prethodnu repliku, niti imam nameru da repliciram, zaista nije bilo to u lošem kontekstu, samo želim da kažem to što se zalažem da se modernizuje aerodrom Morava, ne znači da sam protiv drugih aerodroma. Dobro je što je najavljeno i što će biti otvoren aerodrom u Novom Pazaru, u perspektivi, to me svakako raduje, to je još jedna dobra vest.

Ako pogledamo samo okruženje, ako pogledamo druge evropske zemlje, ne možemo mi reći da je Srbija bogata po broju aerodroma, ali opet, želim da budem optimističan i da razmišljam u tom smeru optimistično, kao što smo i sada na dobrom putu, da će se naše privredne aktivnosti razvijati istim tempom i da će nam u budućnosti biti potrebno još više aerodroma, ne samo Morava, ne samo Novi Pazar, tu su i Ponikve, i mi ćemo podržati svaku takvu inicijativu da svi regioni Srbije imaju aerodrom, jer to će pre svega unaprediti privredne aktivnosti, ali i olakšati putovanja stanovnicima iz tih krajeva.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko, poštovani direktore Republičkog zavoda za statistiku, koleginice i kolege, kada govorimo o Programu zvanične statistike za period od 2021. do 2025. godine, izdvojio bih dva cilja. Prvi je unapređenje kvaliteta proizvedenih rezultata zvanične statistike u odnosu na period od pre pet godina, a drugi cilj je usaglašavanje ove oblasti sa međunarodnim statističkim standardima.

Kada govorimo o kvalitetu i obimu proizvedenih rezultata zvanične statistike moram da istaknem da je jedan od zahteva, odnosno najvažnijih zadataka zvanične statistike da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih tokova u državi i da to bude jedna pouzdana osnova za donošenje odluka na svim državnim nivoima.

Statistika je podjednako značajna i za sve organe državne uprave, za sve državne institucije, ali je značajna i za preduzeća, za preduzetnike i za svakog građanina koji ima interes u ovoj oblasti. Na osnovu nepristrasnih i pouzdanih podataka koje treba da nam pruži statistika, koji su pritom uporedivi, mi kao društvo možemo videti u kojoj oblasti ostvarujemo napredak, ali isto tako možemo videti koje oblasti su naša slaba tačka i na osnovu toga možemo da identifikujemo probleme konkretne koji se javljaju i na osnovu toga možemo da uđemo u rešavanje tih problema i da ih unapredimo.

I ministarka trgovine u svom radu sigurno je svesna značaja statistike, i kada govorimo o spoljnotrgovinskoj razmeni, uvozu, izvozu, kada govorimo o potrošačkoj korpi i koliko ti podaci usmeravaju rad Ministarstva i koliko su značajni da se upravo fokusiraju na određene oblasti koje je potrebno unaprediti, jer sve te podatke opet kvalitetnim radom pruža Republički zavod za statistiku. Mi smo, da podsetim, i na osnovu tih zvaničnih statističkih podataka koji se odnose i na demografiju upalili alarm i država je donela konkretne mere da reši probleme iz ove oblasti koji se tiču nepovoljnog odnosa nataliteta i mortaliteta, kao i lošeg odnosa koji se tiče migracija. Mislim da će nam ti statistički podaci u nekom budućem vremenu, za nekoliko godina biti dobar alat da podvučemo crtu i da vidimo koliko su te mere zaista doprinele da se problem reši u praksi i da usmere dalji rad u ovoj oblasti.

U vremenu u kome živimo dešavaju se dinamične promene u našem okruženju i mi smo prinuđeni prosto svakoga dana da pratimo te promene, da ih analiziramo i da na osnovu toga izvodimo konkretne zaključke. U tom izvođenju zaključaka, u ovim uslovima gde je jedno turbulentno okruženje, gde kada govorimo o privredi je oštra konkurencija, upravo nam ti statistički podaci mnogo pomažu, a rekao sam već da moraju da budu pouzdani, da donosimo kvalitetne odluke. Sve više smo skloni tome da u svakoj nekoj privrednoj aktivnosti moramo da se oslonimo na statističke podatke. Nekada je važilo pravilo da je za pokretanje biznisa prvi uslov posedovanje preduzetničkog duha. Danas važi pravilo da je prvi uslov da se uradi jedna kvalitetna analiza tržišta, a to su upravo statistički podaci.

Možda je Mark Tven još pre vek i po dobro predvideo kada je i tada rekao da će jednoga dana statistika biti potrebna svakom građaninu onoliko koliko je potrebno da zna da čita i da piše. Sumeri su pre pet hiljada godina razumeli značaj statistike. Oni su je koristili u svrhu naplate poreza. U Srbiji je statistika zvanično počela da se primenjuje 1862. godine, kada je knez Mihailo doneo akt kojim se tadašnje ministarstvo finansija obavezalo da vodi statističke podatke i od tada Srbija ima zvaničnu državnu statistiku.

Danas kada govorimo o Programu zvanične statistike, mi govorimo o harmonizaciji statističkih istraživanja i metodologiji izrade rezultata sa međunarodnim statističkim standardima, konkretno sa standardima Evropskog statističkog sistema, odnosno Evropske unije.

Ovo je jedan dobar pokazatelj da mi kao društvo prihvatamo praksu Evropske unije, da prihvatamo te standarde da bismo unapredili naš pravni okvir, da bismo unapredili naš kvalitet života. Dobro je što to radimo na ovakav način, jer time pokazujemo da to radimo zbog nas, a ne zbog toga da bismo zadovoljili bilo koga, odnosno da bismo ispunili očekivanja bilo koga u Evropskoj uniji.

Za ovu godinu je planirano da bude realizovan popis stanovništva. On je odložen, trebalo je da bude u aprilu, odložen je za oktobar mesec, opravdano zbog nepovoljne epidemiološke situacije. Moram da istaknem da je upravo popis stanovništva jedan od najpopularnijih statističkih akcija i najpoznatija u narodu, kao takva je prepoznata i ima zahtevnu i kompleksnu organizaciju i sigurno je najskuplja statistička akcija koja se sprovodi i kod nas.

Republički zavod za statistiku znam da već sprovodi pripremne radnje i 2019. godine sproveden je probni popis stanovništva. On je završen uspešno i predstavlja uvod u ovu jednu veliku akciju. Upravo taj probni popis stanovništva je bio jedan dobar poligon da se testiraju sva metodološka, organizaciona, aplikativna rešenja da se oprobaju novi instrumenti, novi obrasci. U tom probnom popisu je u tri velika grada u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, u tri naša najveća grada, primenjen jedan novi metod, to je metod samopopisivanja. Građani su imali priliku, naravno oni koji su to želeli da sami popune podatke koji se odnose i koji su korisni za popis stanovništva, putem interneta. Probni popis je uveo još jednu novinu, a ona podrazumeva da popisivači na terenu imaju laptop, da koriste elektronske obrasce i da na licu mesta direktno unose podatke koji su neophodni, a sa druge strane takav proces omogućava Republičkom zavodu za statistiku da u realnom vremenu prati rad popisivača na terenu, da rezultate obrađuje i objavljuje daleko brže nego što je to bio slučaj inače. Na taj način će hrpa onih papira i formulara papirnih, i popunjavanje hemijskom olovkom otići u prošlost.

Još jedan popis koji je poslužio za testiranje metodologije i novih aplikacija za unos i slanje podataka jeste i probni popis poljoprivrede koji je takođe uspešno završen i on je realizovan u okviru nekog probnog dela za popis poljoprivrede koja ako se ne varam odložen za 2022. godinu. Prethodni popis poljoprivrede obavljen je 2012. godine, a podsetiću da je pre toga obavljen takav jedan popis pre skora pola veka. Možemo samo da zamislimo kakav je propust tu načinjen i kada se uporede podaci i kada se uradi analiza između ta dva perioda koliko su u međuvremenu promenila slika agrara, a da mi toga nismo bili svesni, bar ne zvanično po statističkim podacima.

Sprovođenjem popisa poljoprivrede mi obezbeđujemo kontinuitet strukturnih podataka u ovoj oblasti. Jedan od ciljeva popisa poljoprivrede jeste da se dobiju sveobuhvatne informacije i da se na osnovu tih informacija donose važne odluke u ovoj oblasti, da se sagledaju potencijali poljoprivrede i da se opet ukaže na neke propuste i kako da unapredimo te probleme. Na ovaj način mi smo saznali i tačan broj poljoprivrednih gazdinstava. Saznali smo i na taj način odredili kriterijume koji se koriste kao subvencije za poljoprivredu.

Kada govorim o statistici, ne bih naravno ni sve da svedem na statistiku. Nije u životu sve statistika i ne mogu statistički podaci da nam tačno ukažu kako živimo, ne možemo koristiti ni onu metaforu, kako da kažem, ako nama je jedna ruka u vatri, a druga ruka u ledu da mi imamo optimalnu temperaturu. Naravno, statistički podaci govore nešto drugo. Oni treba da posluže kao jedan instrument, da unapredimo kvalitet života i da unapredimo životni standard građana Srbije. Hvala.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovani predstavnici Agencije za energetiku, koleginice i kolege, iako raspravljamo o Izveštaju Agencije za energetiku iz 2019. godine i proteklo je mnogo vremena od tada, gotovo godinu i po dana, i došlo je do nekih promena, naročito u ovoj oblasti kada govorimo o energetici, ovakav jedan sadržajan i izveštaj koji obiluje analizama nam daje mogućnost da se osvrnemo na ovu temu sa različitih aspekata.

U Izveštaju možemo videti da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, gasom i naftnim derivatima u 2019. godini bila na zadovoljavajućem nivou. To nam opet pruža mogućnost da sagledamo istu priču sa jedne druge strane, a to je da moramo biti svesni da ako želimo da ostvarimo dugoročnu energetsku stabilnost, da moramo naš energetski sektor da prilagođavamo zahtevima koji su važeći kako na globalnom nivou, tako i na nivou Evropske unije, a tiču se pre svega ekoloških pitanja.

Moja koleginica Jasmina Karanac je malopre detaljno govorila o tome, a ja ću naglasiti da je za Srbiju karakteristično to što u ukupnoj primarnoj energiji je zastupljena velika količina uglja koji se pre svega koristi za proizvodnju električne energije. To nam, sa jedne strane, daje jednu nezavisnost, energetsku nezavisnost u odnosu na druge zemlje i snižava troškove proizvodnje električne energije, ali sa druge strane, korišćenje niskokaloričnog lignita u tom procesu proizvodnje utiče loše na životnu sredinu, imamo lošiji kvalitet vazduha. Moramo u budućnosti da se bavimo ovim pitanjem i da unapredimo ovu oblast i da se usmerimo na neku vrstu čistije energije. To je možda neka naša slaba tačka, ali ne samo slaba tačka kod nas u Srbiji, već i u celom svetu, i sve više pažnje na globalnom nivou zaokuplja to pitanje odnosa energetike i ekologije.

Podsetiću da su se u cilju sprečavanja globalnog zagrevanja i zaštite životne sredine skoro sve zemlje sveta obavezale na postizanje nulte emisije do 2050. godine. To je jedan dugoročan, ambiciozan plan. Navešću neke primere, pozitivne, naravno, primere iz Japana i Danske da ukažem kako oni pristupaju ovom pitanju.

U Japanu je posle tragedije u Fukušimi pre deset godina sve manje popularna nuklearna energija i njihova strategija je da intenzivno ulažu u obnovljive izvore energije. Opredelili su se za izgradnju vetroturbina u moru i cilj im je da se upotreba priobalskog vetra za proizvodnju energije poveća četiri puta. Zanimljiva praksa dolazi iz Danske, koja već 40 godina od viška slame proizvodi energiju, zanimljiv primer koji nije karakterističan za ostatak sveta.

Za nas je optimalno rešenje, rekao bih, izgradnja jedne dobre gasne infrastrukture i korišćenje prirodnog gasa je dobar put da prihvatimo ekološke tipove energije, jer upravo gas u jednom kratkom periodu može da zameni ugalj u toj proizvodnji energije.

Još jedan aspekt kome treba posvetiti više pažnje jeste energetska efikasnost. Ona podrazumeva niz mera koje preduzimamo da bismo smanjili potrošnju energije, a put do tog cilja počinje od svakoga od nas, od svakog domaćinstva i treba pribegavati efikasnim rešenjima pre svega u stambenim prostorima pa nadalje.

Osvrnuću se i na deo Izveštaja Agencije za energetiku koji se odnosi na gubitke energije u distributivnoj mreži. Ti gubici su u 2019. godini bili niži nego u 2018. godini, ali opet i tako niži to je i dalje jedna visoka vrednost u odnosu na onu koja je tehnički opravdana. Sigurno će biti potrebno da se nađe neko adekvatno rešenje u budućnosti za ovaj problem.

Od Agencije za energetiku očekujemo da nastavi da radi na stvaraju regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sistema, kao jednog dobrog zamajca za dalji razvoj privrede. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege, mi danas imamo na uvid biografije 18 kandidata koji su predloženi za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije kao drugostepenog organa ovog tela i na nama je da procenimo kojih pet kandidata su najbolji i koji će najbolje obavljati posao u svom petogodišnjem mandatu.

Sami uslovi konkursa koji podrazumevaju da kandidati moraju da ispunjavaju opšte uslove koji se odnose na rad u državnim organima, da nisu osuđivani na kaznu dužu od šest meseci zatvora ali i da moraju biti pravnici i da imaju devet godina iskustva u struci, ti uslovi konkursa su dovoljni da možemo, na neki način da garantujemo da će budući članovi članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije profesionalno i kvalitetno raditi svoj posao.

I današnja rasprava je dobra prilika, i kolege pre mene su govorile o tome, da se osvrnemo i procenimo kakav je bio rad Agencije za sprečavanje korupcije, ali i dobra prilika da iskažemo naša očekivanja o samom radu Agencije u budućnosti.

Nadam se da će članovi Veća doprineti da Agencija nastavi da radi po dosadašnjoj praksi, da u skladu sa zakonom kontroliše imovinu i prihode političara i da će javnost imati uvek uvid u imovinsku kartu političara, odnosno svih onih koji obavljaju državnu ili neku drugu javnu funkciju.

Godinama i decenijama unazad, neko je opšte mišljenje u narodu da političari skrivaju svoju imovinsku kartu. Upravo Agencije za sprečavanje korupcije jeste da pokaže da li je bilo zloupotreba onih koji su vršili državnu funkciju i da li su se na taj način obogatili.

Mislim da Agencija u nekom budućem periodu treba da stvori jednu jasnu sliku i da da odgovor da li se u prošlosti neko obogatio i da li se neko bogati tako što je zloupotrebio funkciju koju obavlja.

Na taj način će javnost moći da iskaže svoj stav o tome, odnosno, dobićemo jedan sud javnosti koji je i te kako važan kao kolektivan faktor u radu svih političkih stranaka i samih političara.

Podsetiću da smo i nedavno u Skupštini usvojili izmene i dopune zakona koji se odnose na poreklo imovine. Njega mogu da posmatram u istom kontekstu kada govorim o radu Agencije za sprečavanje korupcije, jer i on se odnosi na istu temu. I tim zakonom smo takođe pokazali da smo u borbi protiv korupcije svi jednaki pred zakonom, da smo krenuli od najviših državnih funkcionera i da u ovoj oblasti nema tolerancije.

Agencija za sprečavanje korupcije za svoj rad odgovara Narodnoj skupštinin Republike Srbije, ali smo sa druge strane i mi, kao predstavnici zakonodavnog organa dužni da obezbedimo, naravno, u saradnji sa članovima Agencije, najbolje moguće mehanizme da Agencija radi svoj posao, da može da ima odrešene ruke i da sankcioniše svaku radnju koja nije u skladu sa zakonom.

Takođe, na dnevnom redu je i izbor predsednika, zamenika predsednika i tri člana Upravnog odbora regulatorne Agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Smatram da njihov zadatak treba da bude, pre svega, očuvanje konkurentnog tržišta, da stvore što bolje uslove za rad svih učesnika na tržištu, odnosno na polju telekomunikacija i poštanskih usluga, a krajnji rezultat toga treba da krajnji korisnici, odnosno potrošači budu zadovoljni tim uslovima.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.

Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.

Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.

Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.

U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, danas, kada raspravljamo o sporazumu kojim treba da se obezbede sredstva za renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture, želim da ukažem na nekoliko problema u ovoj oblasti. To su problemi, uglavnom, sa kojima se suočavaju zaposleni u ustanovama kulture na lokalu, ali pre svega čini se da i mi sami nekada posvećujemo malo pažnje, malo vremena, malo novca kada govorimo o pitanju kulture. Kao dokaz toga često kada raspravljamo o budžetu najmanje se dotaknemo ovog pitanja koliko izdvajamo za kulturu i koliko smo spremni da unapređujemo ovu oblast.

Velika količina novca usmerena je iz ovog sporazuma na ustanove kulture koje su u Beogradu, ali se nadam da će deo biti opredeljen za ustanove kulture iz unutrašnjosti Srbije.

Želim da ukažem na neke uslove u kojima rade zaposleni u kulturi, pre svega, u mom gradu, u Kraljevu.

Govoriću najpre o problemima sa kojima se suočava pozorište u Kraljevu. To su problemi koji zaista nisu od juče. To su problemi koji traju decenijama unazad. Pozorište je smešteno u zgradi koja je izgrađena pre 140 godina, koja je poslednji put ozbiljno rekonstruisana 1984. godine i do tada nije odrađena nijedna kapitalna rekonstrukcija ovog prostora. Pozorište funkcioniše odlično zahvaljujući razumevanju gradske uprave i zahvaljujući efikasnosti i entuzijazmu zaposlenih i rukovodstva pozorišta, ali dodatne poteškoće stvorio je i zemljotres koji je 2010. godine dodatno razrušio prostor u kome se nalazi kraljevačko pozorište.

I sam Zavod za zaštitu spomenika kulture procenio je da je ovaj objekat izložen riziku od rušenja i neophodno je da se što pre rekonstruiše. S druge strane, zgrada je tokom procesa privatizacije u vlasništvu privatnika koji nema realan interes da ulaže u prostor i želja mu je da po što povoljnijoj ceni proda ovaj objekat.

To nisu jedini problemi. Problem je i scenska tehnika koja je prilično zastarela i zaista kraljevačko pozorište niti može da proizvede, niti da ugosti neko drugo pozorište sa takvom scenskom tehnikom da bi ispunjavala standarde koji su na nivou Republike Srbije.

Još jedna ustanova kulture u Kraljevu ima probleme, a tiče se smeštaja, tiče se prostora. To je Istorijski arhiv u Kraljevu, koji je sada i dalje u zgradi koja je u procesu restitucije vraćena manastiru Žiča i, zahvaljujući dobroj volji i razumevanju episkopa Žičkog i samog manastira, Istorijski arhiv funkcioniše efikasno i nalazi se u istim prostorijama.

Moram da istaknem i razumevanje Ministarstva odbrane i dobru saradnju sa Ministarstvom odbrane koje je ustupilo jedan objekat istorijskom arhivu u Kraljevu, ali taj objekat je neophodno rekonstruisati i adaptirati ga za uslove u kojima može da funkcioniše Istorijski arhiv u Kraljevu i za to je, prema idejnom rešenju, neophodno oko 45 miliona dinara.

Podsetiću i da je Istorijski arhiv u Kraljevu ustanova ne samo od lokalnog, već od nacionalnog značaja, jer pokriva teritoriju gradova od Raške do Trstenika, a nalazi se dobar deo Istorijskog arhiva iz Prištine.

Zaposleni se suočavaju sa još jednom problemom, a to je problem nedostatka prostora u depou, koji je sada u vlasništvu Mašinskog fakulteta.

Ukazaću, naravno, i na jednu dobru saradnju, dobru saradnju između grada Prijepolja, odnosno Doma kulture u Prijepolju i Ministarstva kulture i to je možda putokaz drugima kako da se ponašaju u ovakvim vremenima. Jednostavno, problemi koji postoje u Domu kulture u Prijepolju nisu od juče i treba da se rešavaju na vreme.

Ministarstvo kulture je podržalo deset projekta koji se odnose na Dom kulture u Prijepolju i nadamo se da će oni biti usmereni na pravi način i da će se realizovati na zadovoljstvo svih građana.

Ukazujući na ove probleme i na ova pitanja sa lokala želim upravo da pokažem da je opravdano što danas razmatramo o ovakvom jednom sporazumu, da je opravdano što ulažemo u kulturu.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smatramo da ulaganje u kulturu nije trošak, da je to jedna odlična investicija i uvek ističemo da je kultura osnova duhovnog života i most između različitih društvenih identiteta i različitih grupa. Iz svega izloženog Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za predloženi sporazum. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani članovi Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, koleginice i kolege, za trenutak sam se malo pre zbunio i morao sam da proverim šta je zapravo tačka dnevnog reda. Govoriću o onome što je na dnevnom redu i neću koristiti i zloupotrebljavati tačku dnevnog reda da pričam jednostrano neke priče koje su suviše propaganda nego što su teme o kojima treba danas razgovarati.

Kada govorimo o Izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije važno je što danas raspravljamo o njemu. To je jedan sadržajan izveštaj i uvek treba nešto reći kada govorimo o Izveštaju i osamom radu Komisije za zaštitu konkurencije kao o jednom centralnom telu koje se bavi pitanjem konkurentnosti na tržištu i koji ima pre svega zadatak između ostalog ali možda i najvažniji, da spreči svaku vrstu monopola na tržištu.

Koliki je značaj Komisije za zaštitu konkurencije navešću samo, odnosno reći ću po tome da su nadležnosti Komisije da brine o pravima i obavezama svih učesnika na tržištu. Da učestvuje u izradi propisa koji se odnose na zaštitu konkurencije, da donosi uputstva i smernice u sprovođenju zakona, da prati i analizira uslove na tržištu ali i da određuje upravne mere. Kada ekonomisti često govore i citiraju Adama Smita i njegovu metaforu o nevidljivoj ruci koja reguliše procese na tržištu, na slobodnom tržištu upravo ulogu Komisije za zaštitu konkurencije vidim u tome da ona obezbedi uslove da bi ta nevidljiva ruka normalno funkcionisala i regulisala kretanja na tržištu.

Ovo telo pre svega mora da bude nezavisno i tu nezavisnost garantuje mu to što se finansira iz sopstvenih prihoda. U Izveštaju se navodi da je u 2019. godini ostvaren višak od 266 miliona dinara i od te sume je 160 miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije, što je za svaku pohvalu. Uz sve nadležnosti koje sam malo pre naveo moram da kažem da je još jedna značajan uloga Komisije za zaštitu konvencije i ta, što ona u kontinuitetu radi na razvijanju svesti o potrebi zaštite konkurencije. To je jedna edukativna uloga koja je neizbežna i koju Komisija uspešno obavlja.

Ali, kada govorimo o toj edukativnoj ulozi, ne mislim tu samo na proces u koji je usmeren prema građanima, prema javnom mnjenju, već i prema zaposlenima u samoj komisiji i u izveštaju video podatak, da je u 2019. godini da su zaposleni učestvovali na 16 radionica i konferencija u inostranstvu i mislim da će to pozitivno uticati na njihovu stručnost ili na obavljanje posla u budućnosti.

Koliko je važna ova tema? Ima mnogo načina da dokažemo, ali obično o njoj razgovaramo u nekim kritičnim vremenima, odnosno koliko je važna Komisija, vidimo i njen rad, vidimo tek onda kada izostane konkurencija na tržištu, kada se pojavi monopol. Tada je šteta nemerljiva kako i za sve privredne subjekte tako i za potrošače, kao krajnje korisnike roba i usluga.

Za uspešan rad komisije, naravno, neophodno je da sarađuju sa svim institucijama i po prirodi posla povezane sa Upravom za javne nabavke, Komisijom za zaštitu prava, Državnom revizorskom institucijom, pravosudnim organima i organima izvršne vlasti.

Da bi se javni interes zaštitio na najbolji mogući način važno je da ove institucije rade usaglašeno. Takođe, važno je i međunarodna saradnja.

Vi ste, malopre, gospodine Periću, rekli da je Komisija i u izveštaju se navodi, imala dobru saradnju sa Italijanskom komisijom za zaštitu konkurencije i to će u svakom slučaju, kao što sam i malopre reko, siguran sam doprineti osposobljavanju zaposlenih u komisiji za dalji rad.

Socijaldemokratska partija Srbije, opšte je poznato, zalaže se za evropski put Srbije, za pristupanje Srbije EU i u tom smislu je važno da naše zakonodavstvo bude usaglašeno sa zakonodavstvom EU.

Upravo će i ovo pitanje, pitanje zaštite konkurencije biti možda jedna od najosetljivijih ekonomskim i možda najsloženijih pitanja kada govorimo o pristupnom putu, odnosno pristupnom pregovorima Srbije sa EU.

Od predstavnika Komisije očekujemo uspešan rad u pregovaračkoj grupi za Poglavlje 8, koji se odnosi upravo na politiku konkurencije u Poglavlju 10, koji se odnosi na informaciono društvo i medije i u poglavljima 14. i 15, koji se odnose na transport i energetiku.

Za pohvalu je, sa druge strane, što je i sada naše zakonodavstvo poprilično u ovoj oblasti usklađeno sa zakonodavstvom EU i to je potvrđeno u izveštaju Evropske komisije kada govori o napretku Srbije.

Na početku izlaganja, gospodin Perić je konstatovao da je naša Komisija mlada, mlado telo koje se bavi ovim poslom u odnosu na druge evropske komisije. Jeste sigurno mlada kada je uporedimo sa nemačkim regulatornim telom koji je nastalo još 1954. godine, i zaista ovakva jedna tela u EU nastajala su 1980. godine prošlog veka, ali sa druge strane, možda i nije mlada kada uporedimo sa Luksemburgom, gde je ovakvo jedno telo uspostavljeno 2007. godine, dakle, dve godine nakon što je formirano u Srbiji, a opšte Luksemburg je jedna uspešna tržišna ekonomija koja ima najveći BDP po glavi stanovnika u Evropi.

Možemo da budemo ponosni što je Srbija jedna od malobrojnih zemalja koja je početkom 20. veka svojim propisima tretirala ovu jednu temu. Već početkom 20. veka postojali su zakoni koji su se bavili zaštitom konkurencije na tržištu u Srbiji.

Kada govorimo o značaju zdrave ekonomije, moramo da znamo da je konkurencija na tržištu ono što je demokratija u politici, ali i sa druge strane moramo da budemo svesni da savršena konkurencija postoji samo u teoriji, u praksi teško je ostvariti. Postoji mnogo prepreka na tom putu da bi ona bila savršena i uvek je potrebno boriti se protiv monopola. Monopol je antipod zdravoj konkurenciji i monopol je omiljen samo tamo gde se bogatstvo stiče uz nečiju pomoć, uz pomoć privilegija i gde se stiče samo na monopol.

Kada govorimo o sprečavanju monopola, taj fenomen je veoma važan i on, pre svega, se odnosi na tri ključne stvari na tržištu, a to su cene, kvalitet proizvoda i usluga i sloboda izbora.

Svaki monopolista kada je u toj situaciji, on će povećati cene, jer kupac nema alternativu. On na taj način uvećava svoj profit, sa druge strane, potrošač je prinuđen da plati nešto više nego što bi inače platio da postoji konkurencija. Kada postoji zdrava konkurencija, onda je situacija na strani potrošača.

Zato je važno da Komisija, ne samo Komisija nego i drugi državni organi konstantno prate kretanje na tržištu da bi se sprečilo nelegalno udruživanje i stvaranje monopola.

Slično je i kada govorimo o kvalitetu. Ako postoji monopol od strane jednog proizvođača ili pružaoca usluga, u tom slučaju on neće mnogo voditi računa o kvalitetu, neće imati motiva da pruža kvalitetne usluge ili da pravi kvalitetne proizvode, on čak neće ni razmišljati o unapređivanju kvaliteta, ali kada postoji zdrava konkurencija, odnosno kada ima više proizvođača ili pružaoce usluga, to je jedan dobar motiv za svakoga da usklađuje kvalitet sa cenama da bi privukli što više kupaca.

Još jedna opasnost, stalan je pristup od monopola, a to što u takvim situacijama često bude sužen izbor potrošačima, a sloboda izbora je jedan efikasan mehanizam koji pritiska proizvođače da vode računa i o ceni, i o kvalitetu, odnosno afinitetu potrošača.

Iz izveštaja Komisije za zaštitu konkurencije moram da izdvojim i da pohvalim organizovanje javnih debata koje su posvećene novom zakonu, koji ima za cilj upravo da unapredi politiku zaštite konkurencije.

Takođe, i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je obrazovalo radnu grupu koja radi Nacrt zakona i nadam se da će novi zakon dati, pre svega, bolje mehanizme Komisiji da može da reaguje na tržištu, ali i da će unaprediti samo poslovanje na tržištu.

Navedeni su u izveštaju i postupci koje je pokrenula Komisija za zaštitu konkurencije, navedene su i analize koje je sprovela Komisija i njihov cilj, zapravo, jeste bolji uvid u stanje konkurencija na tržištu gde se određeni parametri sagledavaju na jedan, rekao bih, objektivan način. Upravo ti parametri nekada mogu da budu upozorenje na mogućnost potencijalnog ograničenja ili narušavanja konkurencije na tržištu.

Krajem prošle godine emitovan je jedan video spot koji je Komisija emitovala. On promoviše mehanizam pokrajničkog programa. O tome ste nešto govorili. On je izazvao veliku pažnju u javnosti.

Šta je program, odnosno, mehanizam pokrajničkog programa? To je potpuni ili delimični imunitet za otkažnjavanje za učesnike koji prijave restriktivni sporazum na tržištu.

U 2019. godini, koliko vidimo u izveštaju, nije bilo nijedne ovakve prijave, u 2018. godini jedna, ali se nadam da će Komisija nastaviti u kontinuitetu da promoviše jedan ovakav mehanizam koji je zaživeo u drugim razvijenim zemljama i koji se pokazao kao dobar.

Ja namerno iz izveštaja, iako je izveštaj zaista sadržajan, iscrpan, nisam želeo da navedem niti jedan pozitivan primer, niti jedan negativan primer. Smatram da to možda ne bi bilo korektno, možda i bi, ali bi se moglo posmatrati kao tendenciozno, ako bih ja to izgovorio odavde.

Poslanike štiti imunitet za izgovorenu reč za ovom govornicom, i to im daje za pravo da kritikuju. Često kritikuju i neopravdano, često iznose neistine. Lako je optužiti bilo koga, ali treba to i dokazati i da li je zaista tako. Ne možemo jednostrano da gledamo. Lako je optužiti i novinare da rade u svojim matičnim televizijama ili novinama i da su dopisnici drugih novinara i televizije.

Sve je to lako, ali treba sagledati kakvi su uslovi u kojima novinari rade. Ja sam radio kao novinar, znam kolika je plata. Imam mnogo kolega na lokalu koji su novinari. Teško žive.

Zamislite nekoga ko je završio fakultet koji mora da vodi računa o svom ponašanju, o svojoj dikciji, o svom izgledu i radi za platu koja je veća od minimuma.

Svako traži da bude dopisnik, da ima još jedan dodatan posao i nekorektno je spočitavati njima što žele da rade više da bi više zaradili.

Naravno, možda to neko ne može da razume sa svoje pozicije, koja je prilično lagodna, ali opet kažem namerno nisam naveo nijedan ni pozitivan, ni negativan primer. Želeo sam da ukažem na značaj Komisije za zaštitu konkurencije i želeo sam da ukažem na značaj postojanja zdrave konkurencije u našem društvu i da brižno moramo da se odnosimo prema ovoj temi i da kontinuirano radimo u ovoj oblasti. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, dobro je što danas raspravljamo i nadam se da ćemo uskoro usvojiti predložene izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, jer zakon će uskoro biti primenjen u praksi. Na ovaj način mi ćemo pre njegove same primene otkloniti neke nedoumice koje postoje u zakonu i na ovaj način mi ćemo ovaj sistem učiniti efikasnim, odnosno te nedoumice neće se prikazati praktično na terenu kada počne primena zakona. Već za 15, 20 dana zaposleni u poreskoj upravi imaće jedan složen i rekao bih, jedan težak zadatak. Na nama je da utabamo put, da stvorimo jednu stazu gde neće biti smetnji da se ovaj zakon sprovede u delo.

Očekujemo da će primenom ovog zakona država pokazati važne stvari, pre svega ovo je jedan od najznačajnijih zakona koji je donet u prethodnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije. Ovim zakonom država pokazuje pre svega rešenost da se obračuna sa korupcijom u svim njenim segmentima. Pokazuje da su svi jednaki pred zakonom. Pokazuje da će svako sumnjivo bogatstvo biti isterano na čistac i pokazuje da stvaramo jedan efikasan i ozbiljan poreski sistem.

Zaista ako se osvrnemo u prošlost videćemo da u nekim turbulentnim vremenima koja su iza nas, bilo je mnogo nepravdi. Ovaj zakon treba da ispravi te nepravde. Naravno, neće ispraviti sve ali deo njih hoće. Iz tih turbulentnih vremena mnogi su izašli sa skupocenim automobilima, sa vilama, sa jahtama, sa ogromnim stanovima, a sa druge strane imali smo veliki broj nezaposlenih ljudi, ljudi koji su ostali bez posla i taj broj se meri u hiljadama, u desetinama hiljada. Tu se stvorio jaz između manjine koja ima mnogo i većine koja se borila da opstane.

Ono što je važno kada govorimo o ovom zakonu jeste da na ovaj način šaljemo poruku da su svi jednaki pred zakonom kada govorimo o plaćanju poreza. Dakle, vrlo je jednostavno, koliko prometa toliko poreza. Svi treba da plaćaju porez. Ne može niko da se bogati enormno, a da ne plaća porez, a neko da radi za minimalac i da plaća porez. Zato se mi iz SDPS zalažemo za sistem progresivnog oporezivanja. Dakle, kako raste bogatstvo tako raste i stopa poreza.

Kada govorimo o tome važno je reći da na ovaj način, takođe, šaljemo poruku da nikome više ne padne na pamet da ne plaća porez, jer se to neće isplatiti. Neplaćanje poreza nije nešto što je apstraktan pojam. To je jedna vrlo konkretna priča. Ako želimo besplatno školstvo, ako želimo kvalitetno obrazovanje, ako želimo jednu sveobuhvatnu socijalnu zaštitu, dobre puteve, moraju svi da plaćaju porez.

Zbog svega toga Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za predložene izmene i dopune zakona, jer na ovaj način pokazujemo da su svi jednaki pred zakonom i da nema privilegovanih.

Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nepuna dva meseca, tačnije 18. decembra, obeležen je Međunarodni dan migranata. Možda je i to bio dan, ali i kao svaki drugi dan u godini, da se preispitamo kakva je pozicija Srbije i kakav je odnos Srbije prema migrantima i prema migrantskoj krizi.

Kada je pre nešto više od pet godina, pet i po godina, migrantska kriza zahvatila Evropu, Srbija je odlično reagovala. Srbija je pokazala da je dobro organizovana i, što je najvažnije, pokazala je jedan human odnos prema migrantima. U tom svetlu posmatram i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, koji se odnosi na borbu protiv krijumčarenja migrantima. Ovaj sporazum ima za cilj da se unapredi saradnja, u smislu da se spreči trgovina ljudima. Konkretno, u ovom smislu se odnosi na krijumčarenje migranata. To podrazumeva poštovanje osnovnih ljudskih prava, naravno, u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.

Ratovi na teritoriji Sirije, sukobi u državama na severu Afrike, sukobi u Iraku, sukobi u Avganistanu pokrenuli su pre pet godina jednu lavinu ljudi prema Evropi i to je najveća migrantska kriza još od Drugog svetskog rata. Među ovim ljudima nalaze se i izbeglice i moramo ih razlikovati od migranata, od ekonomskih migranata. Izbeglice koje su pobegle od rata, koje su došle sa teritorija gde se vode jake oružane borbe, ali ima i ekonomskih migranata koji su iskoristili ovu situaciju da bi došli do krajnjih destinacija, do razvijenih zapadnoevropskih zemalja gde vide šansu da zasnuju jedan bolji život na bezbednijem mestu.

Očigledno je da su još 2015. godine dve odluke doprinele da ova ruta kojom migranti prolaze, takozvana balkanska ruta, postane atraktivna. Najpre, to je odluka nemačke vlasti koje su poručile da neće vraćati izbeglice iz Sirije u njihovu zemlju. Druga odluka je makedonske vlasti da dozvole tranzit migranata kroz njihovu teritoriju, odnosno preko njihove teritorije, jer je veliki broj migranata preko Sredozemnog mora dolazio do Grčke, zatim do Makedonije, a onda su nastavili preko Srbije dalje ka Zapadnoj Evropi.

Čini se da na sve to EU nije našla adekvatan odgovor, da nije dobro reagovala. Države članice EU nisu imale zajednički stav po ovom pitanju. Imali su različito mišljenje. Sa druge strane, države Jugoistočne Evrope imale su samo jedan cilj, a to je da migranti što brže prođu kroz njihove teritorije. Od 2015. godine, prema nekim podacima, kroz našu zemlju je prošlo preko milion migranata. Oni su svoj put nastavili ka severu, ka zapadu Evrope. Karakteristika je svega toga bila da su koristili ovu rutu da bi što brže došli do krajnjih destinacija. Karakteristična je bila njihova rešenost da se ne zadržavaju ovde, već da nastave dalje.

U Sporazumu koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije organi dve države će se sastajati najmanje dva puta godišnje, a po potrebi i više, da bi se sprečila trgovina ljudi, sa posebnim osvrtom na ranjive grupe kao što su deca.

Prema podacima UNICEF-a, od ukupnog broja ljudi koji su došli u Evropu iz Severne Afrike i sa Bliskog Istoga trećinu čine deca. Zaista, svi ti ljudi su se sa porodicama uputili na jedan rizičan put, u jednu rizičnu avanturu, gde su deca i žene fizički uglavnom iscrpljeni, traumatizovani i većini je potrebna hospitalizacija, zdravstvena pomoć, nega.

Ne možemo na te ljude nikada da gledamo samo kao na brojeve. To su ljudi koji imaju ime i prezime, ljudi koji imaju svoje profesije. Oni su često žrtve krijumčarenja. Upravo ono čime se ovaj sporazum bavi. Žrtve krijumčarenja postaju tako što svesno, nekada sami ulaze u mrežu krijumčara da bi ilegalno prešli granice i došli do država Zapadne Evrope.

Srbija je od početka nastajanja migrantske krize reagovala adekvatno. Srbija je pokazala da je dobro organizovana, sačuvala je, sa jedne strane, bezbednost, a sa druge strane pokazala je ono najvažnije, pokazala je humanost. Mi kao socijaldemokrate uvek ćemo podržati jednu ovako odgovornu politiku. Na izbeglice uvek gledamo kao na ljude koji su pobegli od rata, kojima treba pružiti pomoć. Ali, u isto vreme, treba sačuvati i bezbednost u našoj zemlji, kao zemlji koja je jedna na putu do krajnjih destinacija izbeglica.

Nažalost, u jeku migrantske krize dolazilo je i do zloupotreba, često je plasirano mnogo lažnih vesti, nekih dezinformacija i to su činili obično određeni politički akteri koji su želeli da grade rejting na ovim lažnim vestima.

Građani Srbije ne tretiraju migrante kao neku opasnost, ali opet sa druge strane istina je da je stepen tolerancije niži u onim mestima gde se nalaze prihvatni centri za migrante. Najveći problem jeste što radikalizovana manjina plasira nekada lažne vesti, plasira izmišljene događaje da bi ostvarila određen politički profit. Izmišljene vesti su išle i do toga da je namera navodno Vlade Srbije bila da migrantima naseli prazna sela, da država navodno pruža veliku finansijsku pomoć migrantima, a jedina istina je da su oni finansijsku pomoć dobijali od humanitarnih međunarodnih organizacija, a da su se u našoj državi zadržavali najkraće moguće.

Ne treba ni ovo ništa da čudi, s obzirom da su ovakve pojave bile izražene i u drugim evropskim državama. Određene političke grupacije su regrutovale svoje pristalice da vode hajku protiv migranata igrajući na kartu ugroženog identiteta. Naravno, treba reći da je bilo incidenata, kada govorimo o migrantskoj krizi. Uglavnom su ti incidenti bili između samih migranata, ali mislim da je država odreagova adekvatno i da je sačuvan mir i sačuvan je poredak.

Zanemarljiv je broj migranata koji traži azil u Srbiji, a možda bi prema nekim podacima UN čak 80% njih u skladu sa međunarodnim pravom imalo pravo na azil. To je zapravo podatak koji ukazuje da migranti ne žele da se zadržavaju ni u Grčkoj, ni u Makedoniji, ni u Srbiji, a na nama je da obezbedimo da oni u tom tranzitu ne naruše ni pravni poredak naše zemlje. Teško je zaustaviti ljude koji beže od rata, a pritom šansu za boljim životom traže na nekom drugom mestu.

Nemačka je zemlja, opet se vraćam na početak, koja je otvorila vrata migrantima. To je zemlja koja je samo u jednoj godini uložila preko 20 milijardi evra da bi integrisala ove ljude u svoju društvenu zajednicu. Naravno, oni su u tome videli svoj interes. Činjenica je da mi nećemo sami rešiti migrantsku krizu. Činjenica je da to mora da bude dogovor svih evropskih država, a da mi svoju politiku uskladimo sa našim interesima i sa politikom ostalih evropskih zemalja.

Mi smo pokazali pozitivan odnos i empatiju prema migrantima i mislim da je to negde i posledica toga što smo u bliskoj prošlosti i sami bili suočeni sa sličnim problemima.

Socijaldemokratska partija Srbija podržaće ovaj sporazum jer je to sporazum koji na jedan civilizovan način tretira pitanje migranata, kao što ćemo i podržati sve mere koje su usmerene na borbu protiv kriminala, na borbu protiv korupcije, kao jedne pošasti koja u svakom svom obliku nagriza društvo. To je jedna borba koja mora biti istrajna, da bi pokazali da su svi građani Srbije jednaki pred zakonom. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Komisije za hartije od vrednosti, poštovani predstavnici Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, za pohvalu je što i danas u plenumu razmatramo i o finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti i o Izveštaju za 2019. godinu RATEL-a. To je jedan dobra praksa koju smo uspostavili ovde u parlamentu.

O radu Komisije za hartije od vrednosti govorio sam i ja i poslanici SDPS nedavno kada je tema dnevnog reda bio Zakon o digitalnoj imovini, tako da ću se danas osvrnuti, odnosno reći nešto više o Izveštaju RATEL-a. Fokusiraću se na neke segmente tog izveštaja, naravno ne na sve, a fokusiraću se na one, pre svega, koji se odnose na korisnike pravnih usluga, na njihovu zaštitu, bezbednost, odnosno građane Srbije koji koriste usluge mobilne telefonije i ostalih sredstava komunikacije iz ove oblasti.

Naravno, pre toga moram da istaknem i da napomenem da kada je pre 16 godina osnovana Agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge da je tada i postavljen zadatak ove agencije, a to je da ona obezbedi efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene politike u oblasti telekomunikacija i da to bude u cilju daljeg razvoja telekomunikacija i stvaranja uslova za uspostavljanje informacionog društva.

Upravo kada govorimo o Izveštaju iz 2019. godine, to je još jedan u nizu izveštaja gde možemo da vidimo dokle se stiglo na tom putu, kako se ispunjavaju zadaci koji su postavljeni pred RATEL-om i kako se zacrtani ciljevi ostvaruju.

U Izveštaju se navodi da su aktivnosti, odnosno ciljevi RATEL-a za 2019. godinu bili, pre svega, ostvarivanje konkurentnog tržišta, bolji kvalitet usluga, zaštita krajnjih korisnika usluga, odnosno unapređivanje informacione bezbednosti. Smatram da je najbolji pokazatelj rada i RATEL-a, ali i Ministarstva trgovine, telekomunikacije i turizma upravo zadovoljstvo korisnika usluga iz ove oblasti.

Kada su građani zadovoljni, to je samo pokazatelj da i RATEL dobro radi, da i nadležno ministarstvo dobro radi, pošto ova agencija i ministarstvo, mogu reći slobodno, usko sarađuju, prosto su upućeni jedni na druge u ovoj oblasti.

U 2019. godini evidentirana su 1.042 predmeta u vezi sa prigovorima i od toga je 423 pozitivno rešeno. To je, dakle, ono što je u nadležnosti RATEL-a. Mislim da je ovaj pokazatelj dobar. Znači, preko 40% slučajeva je rešeno i to govorim u onom kontekstu kada govorim o zaštiti prava potrošača, s tim da moram da naglasim da kada govorimo o zaštiti prava potrošača, potrošači ukoliko nisu zadovoljni uslugom, oni sa najpre obraćaju npr. ako govorim o mobilnim operatorima, najpre njima, pa ako im oni ne odgovore u određenom roku ili uopšte ne odgovore, onda ministarstvo preuzima svoj deo odgovornosti, a RATEL u toj situaciji radi tako što pokušava da nađe vansudsko rešenje gde bi svi bili zadovoljni, a pre svega krajnji korisnici.

Kada govorim o ovih 40% slučajeva da su pozitivno rešeni u otvorenim predmetima, mislim da je i to zapravo jedan dobar pokazatelj da su i potrošači na neki način razumeli svoje mehanizme, odnosno kako mogu da ostvare svoja prava.

Podaci takođe iz izveštaja ukazuju da se prigovori najviše odnose na visinu računa, na kvalitet usluge i ono što je zanimljivo, pre svega, na kvalitet interneta, odnosno prenosa podataka.

Kada govorimo o tome, moj utisak je da kada govorimo o prvom problemu, a to je visina računa, potrošači, odnosno građani, često mogu da dokažu da mobilni operator koji im je isporučio određeni račun za usluge nije bio u pravu na osnovu listinga i drugih vidljivih parametara.

Kada govorimo o kvalitetu usluge, odnosno konkretno na mreži ili prenosu podataka, interneta, tu je teško dokazivo građanima da kvalitet usluge nije onakav kakav je dogovoren, da nije u skladu sa ugovorom, odnosno sa određenim standardima.

Dešava se zaista kod određenih mobilnih operatora da mreža nije dovoljno pokrivena, odnosno da internet nije dobar na svim delovima teritorije. To naročito mislim za ljude koji često putuju, čak i na određenim delovima auto-puta od Beograda ka Nišu, na izlazu iz Beograda i od Čačka ka Beogradu, „Miloš Veliki“, čini mi se, tako sam dobio informaciju od građana, pre skretanja za Ub iz smera Čačka ka Beogradu, da je mreža slabija nego inače. Mislim da je u tom slučaju zadatak i RATEL-a, ali i nas u Skupštini u budućnosti treba da bude da damo podršku da mobilni operatori pojačaju kvalitet svojih usluga.

Opet kada govorim o ovoj temi, o zaštiti potrošača, kada kažem da su ova dva druga slučaja koja se često pojavljuju teško dokaziva, tu nastaje još jedan problem za potrošače. Zapravo, ako oni nisu zadovoljni uslugom mobilnog operatora, oni mogu da traže raskid ugovora, ali taj raskid ugovora ide na njihovu štetu ako ne mogu da dokažu, odnosno moraju finansijski da izmire ceo taj ugovor do njegovog isteka, ako žele da raskinu ugovor. Zbog toga je, naravno, važno da insistiramo na unapređenju mreže, na kvalitetu usluga da ne bi uopšte dolazilo do takvih situacija.

Takođe iz izveštaja možemo videti i gospodin Kovačević je o tome malo pre govorio da je izvršeno merenje i analiza parametara usluga mobilnih operatora, da se ona radi od 2017. godine. Zaista, podatak koji je iznet je ohrabrujući da je 2017. godine ta prosečna ocena na skali od jedan do 100 bila 55,4, čini mi se, a da je u 2019. godini 77 zarez nešto procenata bila i to u 2019. godini najbolje ocenjeni operator ima 85,06%, drugi 76,79, a treći 69,9 bodova.

Podaci prema kojima ja raspolažem, mislim da u tekućoj godini da je ta prosečna ocena sva tri mobilna operatora i „Telekoma“ i „VIP-a“ i „Telenora“ iznosila 81,4 ako se ne varam i to je odličan podatak. Ako posmatramo prosek, s obzirom da se kao uspešan parametar u zemljama EU uzima svaka ocena preko 80 da je dobar rezultat, sada, pretpostavljam kako je prosečna ocena 81,4, nisam imao uvid kako je ocenjen svaki operator, ali mislim da zadatak treba da bude da svaki operator ponaosob treba da ispuni, da dođe do te lestvice iznad 80 poena, ne neki da ima znatno više, neki niže pa u proseku to da bude zadovoljavajuće, nego mislim da u budućnosti treba da obratimo pažnju svi, naročito RATEL da svaki operator dođe do tog nivoa da ocena bude preko 80 poena. Na taj način ćemo sigurno postići jedan izuzetan kvalitet svih mreža koje posluju u Srbiji.

Za pohvalu je što svi ovi podaci mogu da se vide na sajtu RATEL, oni su vidljivi. Građani kada žele da se opredele za nekog operatora mogu jednostavno da odu na sajt RATEL da vide podatke i oni će im ukazati, sugerisati u kom smeru treba da idu.

Što se tiče međunarodne saradnje koja je takođe pomenuta u izveštaju, navodi se da je u 2019. godini, da su zapravo potpisana dva Memoranduma o razumevanju sa Agencijama iz Rumunije i Turske, ali smatram da u 2019. godini najvažniji sporazum koji se opet tiče međunarodne saradnje jeste onaj koji je potpisan, to je Sporazum o snižavanju cena usluga rominga u zemljama zapadnog Balkana.

Pune efekte ovog sporazuma videćemo ove godine, 2021. godine. Prelazno rešenje trajaće do kraja juna, a od 1. jula ostvariće se potpuni efekti i na taj način ćemo se približiti, odnosno usvojićemo onaj princip koji važi u EU, to je princip „roming kao kod kuće“.

Šta on podrazumeva? Taj princip podrazumeva da građani Srbije, ukoliko putuju u zemlje zapadnog Balkana, tamo provode vreme, moći će da koriste usluge svih mobilnih operatora iz Srbije po ceni koje važe isto i za domaće tržište. To je dobro i za građane Srbije koji kao turisti putuju u te zemlje, naravno i za one koji se bave privrednim aktivnostima, ali naravno mi otvaramo naše tržište i za druge ljude smatramo povoljnijim kada dođu u našu zemlju, odnosno građani država iz okruženja će imati povoljnije uslove za korišćenje tih benefita.

Ovaj sporazum zajednički sprovode, odnosno projekat zajednički sprovode RATEL i Ministarstvo trgovine i telekomunikacija i turizma i moram da istaknem u ovom kontekstu i određene aktivnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Posebno moram da istaknem projekat koji je u toku, to je Projekat „Povezane škole“. On se odnosi na unapređivanje informacionih tehnologija. Zapravo on podrazumeva uspostavljanje, odnosno izgradnju jedne standardizovane i održive bežične lokalne mreže za sve škole i za veće objekte širom Srbije i na taj način će se omogućiti pružanje naprednih elektronskih usluga.

Posebno je to važno za sve one koji učestvuju u procesu obrazovanja jer na taj način će moći da koriste bez problema i digitalne dnevnike i učenje na daljinu, ali će moći i da imaju pristup digitalnim obrazovanim sadržajima. I to je zapravo veoma važno zato što na taj način stvaramo jednake mogućnosti za sve građane Srbije da se pod istim uslovima školuju, da im pod istim uslovima budu dostupni obrazovni materijali i na taj način mogu reći slobodno da se smanjuje jaz između ruralnih i urbanih područja i to su neke od osnovnih ideja za koje se i zalaže SDPS.

Do sada je u okviru ovog projekta završena izgradnja bežičnih računarskih mreža u 46% škola. Na taj način 479.000 učenika ima pristup bežičnom internetu i preko 20.000 učionica je na ovaj način pokriveno. Cilj je da bude ovim projektom obuhvaćeno 1.880 školskih objekata, odnosno oko 760.000 učenika.

Da se u ovoj oblasti dobro radilo godinama pokazuje nam iskustvo koje smo imali iz prošle godine kada je zbog pandemije korona virusa zaista sistem odlično funkcionisao. Organizovana je za vrlo kratko vreme onlajn nastava za sve đake. Na taj način đaci su uspešno priveli kraju školsku godinu, usvojili su, smatram određeni kvalitet znanja, možda ne onaj kao što je to slučaj da su bili u školskim klupama, ali u svakom slučaju uspešno je funkcionisao čitav sistem koji je omogućio da se organizuje nastava na ovaj način.

Takođe, kada govorimo o ovoj oblasti, o tome će nešto više govoriti moja koleginica Nataša Mihajlović Bacić, ali ja moram da istaknem samo u naznakama da je bezbednost na internetu jedna tema o kojoj moramo da pričamo češće, kojoj morao ozbiljnije da se bavimo u budućnosti, posebno kada govorimo o osetljivim grupama kao što su deca.

Mislim da i roditelji nisu dovoljno shvatili ozbiljno ovu problematiku, da jednostavno ovo nije društvo isto kao ono u kojem smo mi odrastali i potrebno će biti sigurno u budućnosti više nekih edukacija i za roditelje, kako da ih usmerimo da se odnose prema ovom problemu, odnosno kako da zaštite decu da bezbedni budu na internetu.

Nadam se da će RATEL i u budućnosti raditi sa svojim ovlašćenjima, da će ispuniti svoje zacrtane ciljeve, da će Komisija za hartije od vrednosti nastaviti da radi istim tempom kao i do sada i zbog toga će Poslanička grupa SDPS podržati i finansijski plan i izveštaj RATEL-a. Hvala.

Član 107. stav 1. da govornik može da govori samo o tački koja je na dnevnom redu.

Dakle, kada ćemo da pričamo o sudstvu ako nećemo danas kada biramo sudije. Moramo svi da shvatimo da je ovo parlament, mesto za raspravu. Možemo mi da pričamo o konkretnim sudijama, ali možemo da pričamo i o nekim principima na kojima se zasniva izbor sudija, odnosno naša obaveza je da kao političke stranke, odnosno, predstavnici naroda iskažemo stavove šta očekujemo o sudstvu.

Tako da, apelujem na vas da dopustite raspravu kada govorimo o sudstvu u onim okvirima u kojima je to moguće, naravno, da niko ne ide van teme.