Hvala, predsedavajući.

Danas kada razgovaramo o Javnom servisu, zapravo moramo posmatrati dva aspekta. Prvi je kvalitet programa, odnosno način trošenja sredstava, finansijskih sredstava u RTS i o tome su kolege već govorile. Moja koleginica, Nataša Mihajlović, govorila je o uslovima u kojima rade zaposleni u RTS i RTV.

Što se tiče kvaliteta programa, uvek treba da razgovaramo o tome, uvek treba da bude to predmet naše rasprave. Ali, RTS, što se tiče kvaliteta programa, ima jednu obavezu koju nemaju komercijalne televizije i to moramo uvek da imamo na umu, a to je da mora da ima kvalitetan kulturno-umetnički program, kvalitetan edukativni program, sportski program, program namenjen nacionalnim manjinama, program namenjen hendikepiranim osobama i da ne nabrajam dalje.

Javnom servisu kvalitet programa mora da bude na prvom mestu, a ne profit. Mi na tom kvalitetu moramo da insistiramo.

Drugi aspekt o kome razgovaramo jeste opravdanost plaćanja TV pretplate. Mi ne smemo RTS da prepustimo da se finansira samo iz komercijalnih prihoda. Navešću primer kako to funkcioniše u svetu.

Uglavnom, praksa je da se TV pretplata, tamo gde se plaća TV pretplata, plaća na isti način kao i u Srbiji, preko električnog brojila, u većini evropskih država. Negde se finansira samo iz budžeta - Holandija, Španija, Rumunija, negde se finansira kombinovano, kao što je to slučaj kod nas, delom iz budžeta, negde delom iz TV pretplate, kao što je u Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj slučaj.

I to je samo pitanje metodologije načina finansiranja Javnog servisa. Za sada je ovo najbolji način koji imamo. Da je najpravedniji, nije. Može sigurno da bude pravedniji, ali za sada nemamo bolje rešenje.

Podsetiću da u svetu novinarstva Bi-Bi-Si važi kao jedan dobar primer Javnog servisa, a taj britanski javni servis ukupno godišnje prihoduje 6,6 milijardi evra i 75% tih sredstva, dakle, dve trećine, dolazi od TV pretplate, a jedan deo dolazi iz budžeta Vlade.

Takođe, javni servis postoji i u SAD, to je Pi-Bi-Es, od 1967. godine. On nije isti kao u Evropi, ali je sličan. I on se zasniva na istim principima kao što se zasnivaju javni servisi u Evropi, a to su, pre svega, objektivno informisanje i kvalitetan umetnički, edukativni i dokumentarni program.

Javni servis moramo da finansiramo. Da li će to da bude više iz budžeta ili iz pretplate, o tome uvek možemo da razgovaramo. Ali, u svakom slučaju, ne smemo da ga prepustimo zakonima tržišta. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, mi smo juče usvojili budžet za 2020. godinu, a danas raspravljamo o pratećim zakonima koji regulišu normalno funkcionisanje i finansiranje svih segmenata našeg društva za narednu godinu.

Poslanička grupa SDPS podržaće predložene zakone koji se nalaze na dnevnom redu, jer smatramo da se ovde vidi dobra namera da se prepoznaje briga za socijalnim i materijalnim položajem radnika, ali i svih ostalih građana Srbije.

Ja ću u svom izlaganju dati prikaz samo osnovnih i najvažnijih aspekata pojedinih zakona, jer smatram da su zaista svi predlozi takvi da donose samo pozitivne promene i nadam se da ćemo i u buduće nastaviti da radimo ovim tempom.

Najznačajnija izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje se odnosi na smanjenje doprinosa za PIO za 0,5% i ova suma nekome može da izgleda beznačajno, ali zapravo u praksi ona to nije i ono što je najvažnije, radi se o nameri i o želji da se rastereti, odnosno da se nastavi sa rasterećenjem privrede, odnosno poslodavaca. Ovim se smanjuju davanja poslodavaca i obezbeđuje više novca za nove investicije i za nova radna mesta.

Nadam se da ćemo i u buduće nastaviti sa ovakvom praksom i da ćemo na ovaj način dodatno ojačati privatni sektor, a ne bi bilo loše da se možda u narednom nekom periodu razmisli i o smanjenju parafiskalnih nameta.

Pored navedenog, i izmenama i dopunama postojećeg zakona se nalazi i čitav set mera koje se moraju smatrati olakšicama i pogodnostima prilikom zapošljavanja novih lica, ali i za novoosnovana privredna društva, pre svega ona koja se bavi inovacionom tehnologijom.

Jedna od izmena i dopuna zakona o PIO se odnosi na jasnije i bolje definisanje dobrovoljnih penzijskih fondova. Oni u narednom periodu treba da budu ravnopravni sa državnim fondovima, ali treba da budu i alternativa u smislu jednog šireg spektra koji se nudi budućim penzionerima.

Ipak najvažnija i najznačajnija promena se odnosi na obrazac po kome će se vršiti usklađivanje penzija od 1. januara 2020. godine i mislim da ovaj obrazac gde se u obzir uzimaju rast potrošačkih cena i plata u prethodnoj godini. Na taj način mi penzionerima šaljemo poruku da mogu da računaju na sigurnost i na predvidivost. Izmenama i dopunama ovog zakona se između ostalog bolje regulišu i prava partnera u vanbračnim zajednicama, kao i pravo na porodičnu penziju i mi se time svrstavamo, odnosno težimo onoj grupi evropskih zemalja koje razmišljaju na jedan moderan način i koje imaju uređene sisteme.

Privredni razvoj zemlje i povećanje broja zaposlenih su najvažniji za dugoročnu stabilizaciju penzijskog sistema. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana podrazumeva značajno povećanje iznosa propisanih pomoći, naknada i nagrada.

Drugo, što je posebno značajno za naše privrednike i poslodavce, to je što se neoporezivi iznos povećava za 6,54% i nadam se da ćemo i nadalje nastaviti sa ovakvim jednim trendom, da ćemo povećavati ovaj neoporezivi deo u skladu, naravno, sa privrednim rastom, u skladu sa finansijskim mogućnostima, a opet u okviru očuvanja budžetske stabilnosti u dugoročnom periodu.

U članu 5. ovih izmena navodi se umanjenje poreske osnovice za 70% za novonastanjenog poreskog obveznika. Takođe, predviđa se i pravo na poresko umanjenje kvalifikovanom nezaposlenom licu i to u periodu od naredne tri godine.

Za poreske obveznike tzv. paušalce, ovim izmenama predviđen je čitav set pozitivnih promena, posebno u domenu rada poreske administracije. Brže određivanje poreskih obaveza za privredne subjekte je od i te kakvog značaja. Do sada je bio slučaj da se tek nakon određenog vremena, nakon nekoliko meseci privrednicima uručuju konačna rešenja za poreze koje oni treba da isplate, a onda dobiju rok od 15 dana da izmire svoje dugove. Sada više neće biti tako, privrednici će već polovinom januara moći da imaju konačna rešenja. To je svakako jedan odličan potez i, rekao bih, odlično rešenje i za privrednike i za poresku upravu.

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije naročito je važno što se ovom izmenom zakona vidi potvrda dobrih namera i briga za standard učenika i studenata, jer se povećava neoporezivi deo za studentske stipendije, odnosno učeničke kredite sa 11,741 dinar na 30.000 dinara i to je neki standard koji se zapravo primenjuje u razvijenim evropskim zemljama, i nadam se da će ova mera stimulisati naše privrednike da više ulažu u obrazovanje.

Na dnevnom redu nalazi se jedan, mogu reći, nepopularan predlog, ali svakako neophodan. On se odnosi na povećanje takse za javni servis sa 220 na 255 dinara. Mi moramo da budemo svesni da izdvajanje finansija za unapređenje javnog servisa je neophodnost, da je to investicija za budućnost. Svedoci smo da komercijalne televizije emituju često neprikladan sadržaj. To nije praksa samo kod nas, to je praksa svuda u svetu i upravo je to najjači razlog zašto moramo da osnažimo i unapredimo rad javnog servisa.

Ono o čemu treba da raspravljamo, ne mislim da treba da raspravljamo o taksi, ona je svakako neophodna, ali treba da raspravljamo o kvalitetu javnog servisa, o kvalitetu programa RTS i RTV. Osnovni zadatak svakog javnog servisa jeste da promoviše ravnopravnost i jednakost svih građana, da emituje program određenog kulturno-umetničkog sadržaja, da emituje dokumentarne emisije, program za hendikepirane osobe, program za naše najmlađe sugrađane, kvalitetan program za decu, program edukativnog karaktera i da ne nabrajam dalje.

Sve su to neki programi koji nisu atraktivni za oglašivače i toga moramo da budemo svesni, ali to su, zapravo, oni programi koje treba da podržimo i oni su veoma važni za promovisanje nekih zdravih društvenih vrednosti. Jednostavno, komercijalne televizije vode se zakonima tržišta i rukovode se profitom i ovo je jedan od načina da osnaživanjem javnog servisa ulažemo, zapravo, u ovakvu jednu oblast koja se tiče pre svega kulture. Dakle, moramo da shvatimo da su kvalitet programa i njegova dostupnost ključni faktori koji opravdavaju finansiranje javnog servisa.

Inače, ova taksa kod nas je među najnižima u Evropi, mislim da samo Albanija ima nižu taksu za javni servis. Neću da navodim koje su to cifre u pitanju za razvijene evropske zemlje, ali navešću iz okruženja, mislim da u Hrvatskoj se plaća pet puta više taksa za javni servis. Dakle, ako želimo kvalitetan javni servis onda moramo u njega i da ulažemo, a takav javni servis mora da ima jednu ulogu, osnovnu ulogu, a to je da zadovolji potrebe svih građana Srbije.

Na kraju, da sumiram da budžet za 2020. godinu, kao i ovi prateći zakoni su nešto najbolje, moja je procena, što je Vlada u ovom trenutku mogla da ponudi građanima Srbije u skladu sa finansijskim mogućnostima. Svi ovi zakoni, pored političke stabilnosti koju imamo, doprinosi tome da kreiramo jedan stabilan pravni sistem koji će pretvoriti naše tržište u jedno atraktivno tržište za dalja ulaganja i koji će zapravo napraviti preduslove za dalji privredni rast. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući i poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda jedan je od zakona koji regulišu promet roba na tržištu. Zadatak države jeste da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, ali pored toga važno je i da osigura da potrošači na neki način budu sigurni da proizvode koje kupuju na tržištu, da su uvek bezbedni.

Cilj ovog zakona jeste da osigura visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti kupaca, bilo da je reč o proizvodima za ličnu upotrebu, bilo da govorimo o proizvodima koji se koriste za obavljanje nekih profesionalnih delatnosti.

Dosadašnji zakon odnosio se samo na finalne proizvode. Ovim izmenama zakona biće obuhvaćeni i oni proizvodi bez koji finalni proizvodi ne mogu da funkcionišu. Navešću samo jedan primer, a to su oni proizvodi koji su predmet česte kontrole, kao što su igračke za decu. Kontrolišu se igračke za decu kao finalni, konačni proizvod na tržištu, ali od sad biće kontrolisana na primer i baterije koje pokreću taj proizvod, da li su i one bezbedne.

Mi smo nedavno usvojili Zakon o trgovini, kao centralni zakon koji reguliše promet roba i usluga i na taj način smo unapredili prava potrošača. Unapredili smo ih, jer smo ih zaštitili od potencijalnih namera trgovaca da putem rasprodaja ili sezonskih sniženja ih dovode stalno u zabludu, pa smo tako propisali da postoje samo dva sniženja tokom godine, zimsko sniženje, letnje sniženje, propisali smo koji su rokovi za ta dva sniženja, a i tačno smo precizirali šta su rasprodaje. I ovaj Zakon o bezbednosti proizvoda na neki način reguliše ovu oblast, jer se tiče obmanjujućih proizvoda.

Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda ima cilj da umanji nameru trgovaca da obmanu kupce svojim proizvodima. Isto se odnosi i na proizvođače. Predlogom ovog zakona se zabranjuje proizvodnja i stavljanje u promet obmanjujućih proizvoda i zabranjuje se izvoz ovakvih proizvoda.

Sada se posebnim članom zakona precizira da je obmanjujući proizvod onaj proizvod koji nije prehramben, ali koji svojim izgledom, pakovanjem, mirisom ili nekim drugim karakteristikama može da podseća na prehrambeni proizvod. Dakle, sada smo jasno definisali, odnosno preciznije definisali šta su to obmanjujući proizvodi koji naročito mogu negativno da utiču na osetljivu grupu u našoj populaciji, kao što su deca koja često mogu da budu dovedena u zabludu i ne mogu da razlikuju ove dve vrste proizvoda prilikom upotrebe.

Očekivanja potrošača su uvek da će proizvod biti pouzdan, da će raditi na bezbedan način, da će biti bez rizika po zdravlje i bezbednost onoga koji ga koristi i da neće štetiti životnoj okolini. Preciziranim zakonskim normama se sužava mogućnost da se na našem tržištu pojave opasni, neprovereni ili obmanjujući proizvodi, a samim tim, sužava se i mogućnost, odnosno verovatnoća da nastupe štetne posledice što se tiče bezbednosti i zdravlja korisnika ovih proizvoda.

Za nas iz SDPS veoma je važno da usvajamo zakone koji štite na prvom mestu potrošače, da unapređujemo njihova prava, ali ovaj zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, pored toga što štiti prava potrošača na neki način odnosi se i na proizvođače.

Bezbednost proizvoda podrazumeva da materijali, komponente i ceo proizvodni proces budu usaglašeni sa propisanim zahtevima, kako bi finalni proizvod bio bezbedan. Upravo zbog toga konkurentnost nekog preduzeća je usko povezana sa njegovom sposobnošću da proizvede bezbedan i kvalitetan proizvod. To su samo neki od zahteva koji danas otvaraju ili zatvaraju vrata privrednicima, ne samo na evropskom tržištu, nego i na drugim svetskim tržištima.

Postoji čitav niz različitih zahteva koje treba ispuniti da bi se garantovala bezbednost proizvoda, u zavisnosti od vrste proizvoda, od namene, od ciljne grupe kojoj je namenjen, od sredine u kojoj će se proizvod koristiti. Proizvođači moraju da vode računa o svemu tome.

Navešću jedan primer koji nije sa našeg područja, iz SAD je, ali koji pokazuje kako propust u proceduri može da dovede do štete samom preduzeću. Pre nekoliko godina je u SAD je naloženo da se iz upotrebe povuku svi automobili koji u sebi imaju ugrađene vazdušne jastuke određenog proizvođača. Naime, proizvođač je tada propustio, odnosno nije ispunio zahtev i napravio je previd da vazdušni jastuci u uslovima kada postoji velika vlaga, ne ispunjavaju svoju ulogu, naprotiv, imaju suprotan efekat. Tada je utvrđeno da je širom sveta 16 miliona automobila imalo takvu opremu, a povučeni su automobili samo u SAD.

Zato je važno da se proizvođači od početka proizvodnog procesa pridržavaju propisanih standarda, jer će jedino biti sigurni na taj način da je proizvod bezbedan, ako ispoštuju sve kriterijume u proceduri.

Primena ovog zakona će znatno uticati i na sprečavanje nelojalne konkurencije, jer se na ovaj način uspostavljaju jasna i jednaka pravila za sve proizvođače i trgovce u pogledu proizvodnje i distribucije proizvoda koji treba da budu bezbedni. Dobro je što prihvatamo standarde razvijenih evropskih zemalja i usvajamo propise EU.

Mi smo do sada usvojili veliki deo standarda i tehničkih propisa EU i u toj oblasti smo napravili prilično dobar napredak. Bezbednost proizvoda i slobodan protok robe su upravo principi na kojima se zasniva tržište EU.

Nadzor nad sprovođenjem propisa predstavlja bitnu kariku u sistemu infrastrukture kvaliteta. Predlogom zakona o opštoj bezbednosti proizvoda se određuje nadležnost tržišne inspekcije za ovu oblast, ali se precizira i nadležnost sanitarne inspekcije kada se govori o obmanjujućim proizvodima. Preduzimanje mera i kazni od strane inspekcijskih službi treba da postigne cilj da se sa tržišta eliminišu oni proizvođači i oni distributeri koji na uštrb bezbednosti snižavaju cene svojih proizvoda i tkao postaju nelojalna konkurencija savesnim proizvođačima i savesnim trgovcima koji vode računa o bezbednosti proizvoda koje plasiraju na tržištu.

Podaci sa terena pokazuju da potrošačima u Srbiji najviše glavobolje zadaju na prvom mestu tehnički proizvodi, nameštaj, odeća i obuća. Navešću jedan primer od pre nekoliko godina koji je bio u medijima, da je devojčica u Nišu povređena tako što je nosila baletanke, ne znajući da postoji opasnost da metal koji je bio skriven u đonu baletanki, za koji nije znala može da je povredi. Zato je važno da inspekcijske službe što više izvrše nadzora odnosno kontrolu nad onom robom koju koriste deca.

Ovim zakonom, odnosno izmene i dopune Zakona omogućavaju nam da javnosti budu više dostupne informacije koje se odnose na bezbednosni aspekt robe. Razmena informacija o opasnim proizvodima predstavlja jedan od prioriteta u cilju uspostavljanja bezbednosnog tržišta. Već dugi niz godina u EU ta ideja je krenula još od 1987. godine, postoji informacioni sistem za praćenje, prijavu i razmenu informacija o proizvodima koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost kupaca.

Ovaj sistem za brzo uzbunjivanje, odnosno za brzo upozoravanje nosi naziv „Rapisk“ i nešto ću reći o njemu. Suština „Rapeksa“ je da je formirana baza podataka o nebezbednim proizvodima koja se ažurira na svaki minut, na kraju sedmice objavljuje se izveštaj o tome koji su proizvodi nebezbedni, koji predstavljaju ozbiljan rizik za potrošače, koja je priroda tog rizika i koje su mere preduzete da se otkloni rizik u pogledu bezbednosti.

Sigurno da nijedan proizvođač ne želi da se njegovo ime nađe na ovom spisku, jer to znači da će se i proizvodi naći na crnoj listi, a to dalje uzrokuje povlačenje tih proizvoda sa tržišta, ponovo ispitivanje i samim tim dodatne troškove. Po uzoru na evropski, u Srbiji je formiran sistem za brzu razmenu informacija o nebezbednim proizvodima, njegov naziv je „NEPRO“, bilo bi dobro da i građani što više budu upoznati da postoji ovakav jedan sistem, inspekcijske službe su već sa tim naravno, upoznate i on im mnogo pomaže. Njegov cilj jeste brza razmena informacija u zbunjivanju nadležnih organa radi preduzimanje mera u sprečavanju rizika od nebezbednih proizvoda koji se pojavljuju na tržištu.

Da bih istakao značaj informacija i informisanja građana o nebezbednim proizvodima navešću nekoliko primera, jer svrha i tih razmena informacija, jedan od ciljeva jeste da proizvođači budu odgovorni, da i proizvođači sami povlače nebezbedne proizvode sa tržišta onda kada uoče neke nepravilnosti. Recimo, američki proizvođač automobila „Ford“ je 2012. godine opozvao 490.000 vozila, jer je otkrivena tehnička greška koja može da izazove požar ili gubitak snage motora. Godinu dana pre toga nemački proizvođač automobila je preventivno iz prodaje povukao 120.000 automobila zbog greške na filteru. Pre nekoliko meseci, švedski proizvođač automobila je povukao sa tržišta preko milion vozila, jer je otkriveno da postoji greška u materijalu prilikom sačinjavanja motora gde motor može da se istopi i da izazove požar.

Na ovaj način, i proizvođači, i distributeri, pokazali su određenu odgovornost i na vreme su reagovali da ne bi bila ugrožena bezbednost kupaca, i navodim ih opet, kao pouzdan primer i kao značaj informacija koje se plasiraju u javnosti, odnosno sistema za razmenu informacija.

Danas raspravljamo i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. Ove izmene podrazumevaju brisanje odredbi koje se odnose na kontrolu uvoza i izdavanje dozvola za robu dvostruke namene. Ipak, izmene se ne odnose na brisanje definicija, kao što su pojmovi uvoznik i izvoznik, i na taj način se zadržava obaveza privrednika da vode evidenciju o svom poslovanju i o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, a to omogućuje državnim organima da kontrolišu njihovo poslovanje.

Inače, Srbija je u ovom trenutku jedina država koja izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene i zato je to još jedan od razloga, gde treba pratiti trendove iz okruženja i da ukinemo ovu postojeću odredbu. Brisanjem odredbi zakona koje to predviđaju, mi ćemo rasteretiti privredne subjekte, jer oni nakon usvajanja ovih izmena neće biti opterećeni administrativnim poslovima, kao što su prikupljanje dokumentacije, podnošenje zahteva, plaćanje takse, čekanje na izdavanje dozvole, a to samo čekanje je jedan proces koji traje oko mesec dana. Na taj način postižu se uštede i u novcu i uštede u vremenu, a sa druge strane, daćemo jedan pozitivan signal investitorima da ulažu u ovu oblast. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Visokog saveta sudstva, rasprava o izboru sudija i izboru predsednika sudova uvek je povezana sa organizacijom treće, sudske grane vlasti, povezana je sa efikasnošću sudova, sa stepenom nezavisnosti i stručnosti zaposlenih u pravosudnim organima. Očigledno je da postoji volja i posvećenost da usaglašavanjem propisa obezbedimo stabilizaciju sistema, da radimo na jačanju nezavisnosti sudija i da obezbedimo uslove za njihovo kontinuirano usavršavanje.

Sa druge strane, naš zahtev treba da bude da sudije postupaju sa integritetom i savesno, u skladu sa pravnim poretkom Srbije. Ne moram ni da ističem koliki je značaj u procesu pristupanja EU poglavlja 23 i 24, a nezavisnost sudstva je jedna od ključnih oblasti u ovom procesu. Nezavisnost podrazumeva garanciju da tok sudskih postupaka neće pod bilo čijim uticajem skretati sa stručnog i profesionalnog puta.

Dakle, nezavisnost pravosuđa nije sama po sebi cilj, niti je njena svrha stvaranje zaštićenog sloja nosilaca pravosudnih funkcija.

Naš Ustav sadrži garanciju sudske nezavisnosti i predviđa da je sudska vlast jedinstvena na teritoriji Republike Srbije, a da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu.

U Povelji UN navodi se da su sve članice izjasnile da treba stvoriti neophodne uslove za održavanje pravde i ostvarivanje međunarodne saradnje u toj oblasti.

Takođe, preporuka Saveta Evrope naglašava da nezavisnost sudstva obezbeđuje svakom licu pravo na pravično suđenje i zato ona nije privilegija sudija, već garant poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda koje svakoj osobi omogućava da ima poverenje u pravosudni sistem.

I jedno i drugo načelo usmerava države članice da obezbede i unapređuju nezavisnost sudstva, a samim tim moraju sve to da prihvate i sudije i advokati i javno mnjenje, ali i predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti.

Dužnost svih ustanova jeste da poštuje nezavisnost sudstva. Sa druge strane se očekuje da sudstvo rešava slučajeve nepristrasno, na osnovu činjenica i u okviru zakona, bez ikakvih ograničenja, podsticaja ili pritisaka.

Često se iznose zahtevi pred sudijama da se u što kraćem roku okončaju postupci. Ovakvi zahtevi ne smeju da utiču da se stvori slika u javnosti da je najvažniji kriterijum brzina donošenja presude. Zato treba uspostaviti balans između prava građana na suđenje u razumnom roku i prava na obrazloženu sudsku odluku.

Činjenica je i da se poslednjih godina više vodi računa o tome da se stari predmeti reše što pre i da su rokovi za donošenje odluka dovedeni u poželjne okvire. U svakom slučaju, cilj treba da bude kvalitetno suđenje i kvalitetne sudske odluke, uz razumnu efikasnost u postupanju.

Veoma je važno da svi radimo na poboljšanju uslova za rad. Između ostalog, i unapređenju tehničkih uslova za funkcionisanje sudova, sudija, njihovih pomoćnika i savetnika. Takođe, neophodno je da se obezbedi obuka i usavršavanje sudija za sve oblasti prava i za sve oblasti od značaja za primenu prava.

Sudija mora da bude stručan i da unapređuje svoje znanje i sposobnosti. Bitno je da sudija dobije detaljnu, temeljnu, raznorodnu obuku, prvenstveno u pogledu neophodnih veština za obavljanje sudijske dužnosti. Upravo je ovakva vrsta obuke važna za nezavisno i efikasno obavljanje posla.

Navedene karakteristike rada sudija prepoznate su kao takve u svim međunarodnim dokumentima koji sadrže standarde u oblasti organizacije pravosuđa i predstavljaju kamen temeljac kvalitetnog pravosuđa.

Siguran sam da ćemo dobrim odlukama konstantno unapređivati ambijent u ovoj oblasti i da će efikasnost pravosuđa biti posledica kvalitetnog sistema, stručnosti sudija i njihovog odgovornog odnosa prema poslu.

Mi ćemo pretpostavljam ovih dana izabrati kandidate za predsednike sudova i sudije u gradovima i opštinama u Srbiji. Oni, pre svega, treba da veruju u sebe, da usavršavaju svoje znanje i da ne izgube osećaj za druge i da neguju osećaj za pravičnost. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege, nije prvi put da u ovom sazivu raspravljamo o izmenama Zakona o visokom obrazovanju koji se odnosi na onaj deo da produžavamo rok studentima koji su upisali program po starom, a produžava im rok da bi završili fakultet. I sada smatram, kao što sam i ranije smatrao, da treba da im izađemo u susret i da treba da produžimo taj rok, da im dozvolimo i damo šansu da diplomiraju u skladu sa programom po kom su i započeli studije, ali se nadam da ćemo imati i konkretne rezultate.

Moj motiv za ovo nije ono što se pojavilo ranije u javnosti da će studenti tražiti mišljenje Ustavnog suda o samom zakonu i da će uslediti tužbe. Moj motiv je, jer smatram i verujem, da će ovo zaista pomoći određenom broju studenata, da privedu kraju studije koje su započeli, i da će oni na pravi način iskoristiti ovo produženje roka u kom mogu da diplomiraju.

Sa druge strane, činjenica je i da najmlađi studenti, na koje se ove mere odnose, studiraju već 14 godina, neki mnogo više, i ima ljudi koji su studije doveli do samog kraja. Neću da ulazim u razloge zašto su oni zastali, možda na kraju, da li su to privatni razlozi ili neki drugi, kako ih je usmerio život dalje, ali smatram da onome kome je ostalo nekoliko ispita, mali broj ispita do kraja ili diplomski rad, da treba ukazati šansu da završi studije.

Sa druge strane, oni studenti koji su na prvoj, drugoj, trećoj godini zastali, kojima studiranje i dalje teče 15-20 godina, njima ove mere neće pomoći u svakom slučaju.

Identično je i kod magistarskih i doktorskih studija. Ovaj produžetak roka značiće konkretno onim studentima, po mojoj proceni, kojima je ostao samo magistarski rad ili je ostala odbrana doktorske teze.

Kada uzmemo u obzir koliko traje pisanje magistarskog rada, izrada doktorskog rada, sama prijava, davanje saglasnosti, sam čin odbrane, očigledno je da ćemo na ovaj način izaći u susret samo onim studentima koji su ovaj proces školovanja doveli do samog kraja i naravno u situacijama gde je realno da oni završe proces studiranja i da završe svoje magistarske i doktorske teze uspešno.

Tako da, u ovom slučaju ne postavljam pitanje opravdanosti izmena zakona. Pre bih postavio pitanje opravdanosti. Voleo bih da imamo podatke, s obzirom da smo i ranije produžavali ovaj rok koliko je studenata uspešno okončalo svoje studije, a da je pri tome iskoristilo pravo da se produži rok za studiranje, jer ne bi bilo dobro da dođemo u situaciju da svake godine imamo zahteve studenata, a da opet nema konkretnog pomaka.

Bilo je i predloga da se primeni rešenje da studenti koji su upisali po starom programu pređu na sistem školovanja po Bolonji. Razumem da je to jedno praktično rešenje, naročito iz ugla fakulteta koji su zaduženi za organizaciju, pre svega polaganja ispita, za organizaciju odbrane diplomskog, magistarskog ili doktorskog rada. Opet treba posmatrati situaciju iz ugla studenata i dozvoliti im da završe započet posao.

Naročito je ovo komplikovano možda na fakultetima iz oblasti tehničkih nauka, gde svi ti fakulteti su trajali pet godina i teško je taj sistem preslikati na sistem studiranja po Bolonji, koji ima opet dva ciklusa. Prvi ciklus koji opet je više stručan i on je usmeren na potrebe za tržište rada, a onaj drugi ciklus omogućava dalje studentima da stiču nova znanja, nove veštine i da se usavršavaju.

Prosek studiranja pre primene studiranja po Bolonji bio je sedam do osam godina i sigurno da je bilo potrebno povećati efikasnost. Mislim da Bolonja to jeste uradila, odnosno ovaj sistem, tako da je ovaj sistem fleksibilniji i efikasniji.

Treba nastaviti započete reforme u oblasti obrazovanja. Mislim da je Vlada na pravom putu, da pre svega imamo dobre rezultate kada govorimo o odgovornosti prema socijalnoj politici, stvaranju stabilnog pravno-političkog ambijenta, ali i dugoročnoj posvećenosti na rešavanju ovog problema.

Obrazovni sistem je merilo uspešnosti svake moderne države i zbog toga treba da nađemo jedno rešenje na dug rok, da prevaziđemo ovu situaciju, da prevaziđemo ove probleme i ne treba samo da nam bude kvantitet prioritet, već treba da insistiramo na kvalitetu, ali u svakom slučaju smatram da treba još uvek da pružimo šansu studentima koji su doveli proces studiranja po starom programu do samog kraja, da taj proces uspešno završe. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, karakteristika vremena u kome živimo su svakodnevne inovacije, novi brendovi, drugačiji izgledi proizvoda, zaštićeni prehrambeni proizvodi sa određenih područja, kao i niz drugih specifičnosti koje proizvod ljudskog duha i ljudskog uma.

Moderno poslovanje danas se zasniva na znanju, na kreativnosti, na marketingu, na uvođenju novih tehnoloških postupaka. Zbog svega toga je važno da se zaštite izumi, odnosno inovacije.

U tom kontekstu posmatram i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima koji je danas na dnevnom redu. Potrebno je da definišemo najbolji pravni okvir koji će garantovati zaštitu da se nijedan pronalazak ne sme komercijalno koristiti, da se ne sme izrađivati ili prodavati bez saglasnosti njegovog izumitelja, odnosno nosioca patenta. Patent mora da bude zaštićen u propisanom vremenskom periodu i to je odredba koja je i ranije postojala. Jedino nakon isteka tog vremenskog perioda patent može da se koristi u komercijalne svrhe, a za sve to vreme može da ga koristi neko drugi jedino ukoliko ima saglasnost nosioca patenta.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima reguliše se pre svega oblast na relaciji poslodavac-zaposleni. To je nešto veoma važno što će u budućnosti koristiti kada se patent stvori iz radnog odnosa. Cilj je da se efikasnije urede one zakonske odredbe koje regulišu zaštitu i korišćenje pronalazaka kao što sam rekao, koji su nastali iz radnog odnosa.

Smatram da zakonska rešenja na pravičan način štite interese i zaposlenog koji je pronalazač i poslodavca. Najpre, važno je što je precizno definisano šta se sve smatra patentom, a šta se ne smatra patentom.

Kada se zaposleni posveti inovaciji, kreira inovaciju i kada je ta inovacija primenjiva u praksi, ona na taj način pozitivno utiče na poslovanje svakog preduzeća, bilo da se naprave neke uštede u poslovanju ili da se povećava produktivnost preduzeća, ali to za posledicu u svakom slučaju ima uvećanje dobiti preduzeća. Zbog toga je važno da preciziramo ovu oblast.

Važno je zaštiti i interese zaposlenog koji je nosilac pronalaska i interes poslodavca koji je investirao i na taj način je dao svoj doprinos pronalasku. Pored toga što patent svom nosiocu pruža društvenu afirmaciju za kreativnost, svaka inovacija koja ima primenu na tržištu potrebno je da nosiocu inovacije obezbedi i materijalnu koristi. I ovim izmenama i dopunama zakona utvrđuju se kriterijumi na osnovu kojih se određuje naknada zaposlenom na ime korišćenja pronalaska iz radnog odnosa. Stepen ekonomske koristi pronalaska je najznačajniji kriterijum prilikom određivanja naknade za nosioca patenta, odnosno pronalaska.

Njegov ekonomski interes je zaštićen, kao što sam već naveo i time što ne može niko da koristi pronalazak ili da ga primeni u praksi bez njegove saglasnosti, ali sa druge strane kada se utvrđuje ovaj stepen ekonomske korisnosti, odnosno kada se utvrđuje naknada za zaposlenog, moramo uzeti u obzir, obzirom da je nastao iz radnog odnosa i novčane i materijalne i ljudske resurse koje je uložio poslodavac prilikom utvrđivanja ove naknade.

U vezi sa ovim je i predlog da se briše član 65. Zakona koji propisuje da korišćenje pronalaska iz radnog odnosa ne može otpočeti pre regulisanja pitanja naknade i pre pravosnažnosti odluke nadležnog suda.

Na ovaj način uklonjena je prepreka da se patent koristi pre nego što se utvrdi naknada. Zašto je to važno za ekonomsku procenu? Važno je što tek onda kada patent naiđe na praktičnu primenu, kada se nađe na tržištu, kada se završi ispitivanje tržišta ili se patent ponudi poslovnom partneru, tek onda možemo da znamo koja je realna vrednost tog pronalaska. Do tada ne možemo da znamo koja je realna vrednost i na osnovu te realne vrednosti sada možemo da utvrdimo pravičnu naknadu za zaposlenog koji je kreirao pronalazak. Do sada je moglo da bude i obrnuto, moglo je da se desi da se utvrdi naknada za pronalazača, za nosioca patenta, a zatim kada se taj pronalazak primeni, kada dođe na tržište, njegova ekonomska korist može da bude veća od one procenjene ili može da bude i manja nego što je prvobitno procenjeno. Na ovaj način zakon ispravlja ovaj nedostatak.

Sa druge strane, poslodavac u postupku izrade, odnosno kreiranja pronalaska koji se stvara iz radnog odnosa ulaže u to svoje resurse. Rekao sam da može da uloži materijalne, ljudske resurse, može da uloži u svoju tehnologiju, može da uloži tako što će platiti obuku pronalazaču i zato je važno da zaštitimo i interes poslodavca. Logično je da svako u današnje vreme kada investira očekuje konkretnu ekonomsku dobit od svega toga. Zato je sada precizirano koji se pronalasci ubrajaju u one koji nastaju iz radnog odnosa. Dakle, to su pronalasci koji nastaju tako što se izvršava radna obaveza zaposlenog, a koji su definisani njegovim opisom posla.

Takođe, za pronalazak iz radnog odnosa smatraće se i onaj koji je stvoren kao posledica profesionalne obuke, a koju je platio poslodavac i opet na ovaj način smatram da se pravično utvrđuje naknada i staje se na taj način pravedno na stranu poslodavca jer je platio profesionalnu obuku. Dakle, naveo sam određene kriterijume i okolnosti koje propisuje zakon, a na osnovu kojih treba objektivno i pravično da se utvrde naknade.

Ove izmene i dopune zakona usklađene su sa savremenim ekonomskim tokovima. Sadašnjim zakonom bilo je predviđeno, odnosno još uvek je predviđeno da poslodavac u roku od dva meseca mora da obavesti zaposlenog da li je njegova inovacija u kategoriji onih pronalazaka koji su nastali iz radnog odnosa. Novi predlog zakona podrazumeva da taj rok bude pomeren sa dva meseca na šest meseci. Zašto sam rekao da je u skladu sa savremenim ekonomskim tokovima? Zato što uzimam u obzir interese internacionalnih kompanija. Na taj način njima dajemo dodatno vreme koje je njima neophodno da procene i da donesu kvalitetnu odluku, jer oni moraju da uzmu u obzir kakva je situacija na međunarodnom nivou i prema tome imaju veći broj faktora u razmatranju kada donose konkretne odluke.

Pravno regulisanje ove oblasti važno je za svaku državu i za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije je važno da podržimo ovo zato što smatramo da na ovaj način naša Vlada, naša država, podržava kreativnost i podržava one aktivnosti koje se na toj kreativnosti zasnivaju, samim tim što daju jedan sigurniji pravni okvir za one koji se bave pronalascima. Na taj način to utiče i na razvoj nauke i tehnike, a samim tim i na bolji životni standard, odnosno na bolje uslove života. Takođe je bitno da izumi imaju praktičnu primenu i mi se zalažemo da oni budu primenjeni na domaćem tržištu. To je važno, da kada postoji jedan izum, da radimo na tome da konkretnu dobrobit od toga osete građani Srbije.

Zato uvek treba da podstičemo ovu oblast i da promovišemo pronalazače, jer su oni jedan od najboljih segmenata našeg društva. Potrebno je da dobiju više prostora u medijima, da na pozitivan način budu predstavljeni. Jedan od takvih primera su i studenti Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda, koji su pre nešto više od mesec dana u SAD pobedili svojom inovacijom na međunarodnom studentskom takmičenju. Oni su projektovali električni bicikl, i to moram pomenem, koji je pobedio po dizajnu, dinamici i vožnji i prednjačio je u odnosu na pronalaske iz ostalih timova.

Upravo u ovakvim pronalascima leži ogroman privredni potencijal naše zemlje. Međutim, nosioci ovakvih pronalazaka moraju da budu dovoljno prepoznati u javnosti, da ih uvek pozitivno afirmišemo. U praksi se dešava i da inostrane kompanije od naših pronalazača otkupe licencu, ne samo od naših, nego bilo gde u svetu to se dešava, jednostavno otkupe licencu i primenjuju taj pronalazak na svom tržištu.

Mi iz SDPS se zalažemo, ponoviću, da se prednosti pronalazaka primene u Srbiji. Zato podržavamo izmene i dopune zakona i sve napore naše Vlade da se promovišu inovativni i kreativni ljudi i da njihovi pronalasci doprinesu razvoju naše privrede.

U vremenu kada se razmene ideja i podataka odvijaju veoma ubrzano važno je da pravovremeno reagujemo i da usklađujemo naše propise, kako bismo uredili oblast koja se odnosi na zaštitu autorskih prava. Izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima usklađuju našu pravnu regulativu sa standardima Evropske unije. Cilj regulisanja prava intelektualne svojine treba da bude stvaranje ambijenta, kao i u prethodnom slučaju, u kojem autori štite svoja prava i ostvaruju za to adekvatnu novčanu nadoknadu. Takođe smatram da će usvajanjem izmena i dopuna ovog zakona biti unapređeno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Autorska prava možemo i moramo sagledati iz dva aspekta, prvi je ekonomski, odnosno imovinski aspekt, kako ga mi nazivamo, a drugi je moralni aspekt. Ekonomska prava omogućavaju autoru da zaštiti svoj rad, da izdaje odobrenje ili da zabrani korišćenje svog dela. Ova prava mogu da budu prenosiva i licencirana. Zato je važno što ćemo izmenama i dopunama zakona dati veću pravnu sigurnost nosiocima autorskih prava, da kada to žele mogu da ostvare i novčanu nadoknadu.

Pored ekonomskih i imovinskih prava, ne treba zaboraviti ni moralna prava i ona podrazumevaju pravo imenovanja autora i pravo da autor zaštiti svoj rad od štetnog korišćenja. Ova prava su lična i nisu prenosiva.

Nažalost, živimo u vremenu kada se povrede autorskih prava, zbog brzine interneta, najčešće dešavaju u ovoj oblasti. Zato od ovog zakona očekujem da će ubuduće bolje regulisati oblast koja se tiče onlajn piraterije, odnosno piraterije na internetu i da ćemo urediti i napraviti bolji pravni okvir da suzbijemo ovu pojavu. Zato insistiramo da autorska prava budu nedvosmisleno zaštićena zakonom i bez saglasnosti nosioca autorskih prava ne sme niko da koristi njihovo delo, bilo da je u pitanju fotografija, tekst, video ili audio zapis i svako ko želi da preuzme određeni sadržaj mora da ima saglasnost nosioca prava. U suprotnom, treba da bude svestan da rizikuje, da snosi posledice zbog neovlašćenog korišćenja.

Već sam na početku i rekao kada sam govorio o izmenama Zakona o autorskim pravima da je on usklađen sa Direktivom o sprovođenju prava intelektualne svojine, evropskom direktivom, i to je garancija da će nosioci autorskih i srodnih prava ubuduće biti na efikasniji način zaštićeni pred sudom.

Za kraj, navešću podatak da naše kreativne industrije godišnje ostvaruju oko 7% bruto domaćeg proizvoda i u ovoj oblasti na neposredan i posredan način zaposleno je preko 110.000 ljudi.

Socijaldemokratska partija Srbije predložiće izmene i dopune ovog zakona jer smatramo da je on najvažniji zakon u oblasti intelektualne svojine i osnova za dalji razvoj kreativnih industrija. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, jedan od primena otvorenog demokratskog društva koje se zasniva na vladavini prava jeste sloboda izražavanja, odnosno pristup informacijama od javnog značaja. Zbog toga današnja rasprava o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja ima veliku važnost.

Poverenik je samostalni državni organ, nezavistan u vršenju svoje nadležnosti, a ova institucija Poverenika je uspostavljena radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti. Pravo na slobodan pristup informacijama se vremenom izdvojio kao posebno pravo. Nekada je tretirano u okviru prava za slobodu izražavanja, privatnog prava, prava na pravično suđenje, i to su ta elementarna ljudska prava. Ovo pravo je deo zakonodavstva u preko 100 država u svetu, a sadrže ga i mnogi međunarodni dokumenti.

Zato bi ovo bila jedinstvena prilika i savet budućem povereniku da se poradi na efikasnosti sprovođenja njegovih mera, odnosno da se traži modalitet, pa ako treba izmene i dopune zakona, kako bi zaista mogao kvalitetno i efikasno odrađivati svoj posao i na taj način biti od koristi građanima, a posebno jer još uvek imamo te neke ostatke iz prošlosti koji su nedefinisani, koji još uvek pokušavaju na neki način da zloupotrebe svoje bivše veze, a naročito kao što smo čuli i od kolega su tome izloženi javni funkcioneri, narodni poslanici u nekim političkim ili drugim obračunima, pa i vrlo često od nekih nesavesnih novinara bivaju mete različitih vrsta zloupotreba njihovih privatnih života, života njihovih članova porodica itd. Tu bi poverenik takođe trebao da ima konkretnije i bolje i efikasnije delovanje. Jednostavno, kako god se štiti pravo svakog pojedinca svake grupe treba zaštiti i javne funkcionere od toga da se zadire u ono što se ne sme i ne treba zadirati. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, koleginice i kolege, Predlog u izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti ima tri cilja i ove izmene su usmerene, pre svega, da se proširi krug ljudi koji mogu da konkurišu za ove stanove, drugo, da se definiše građevinsko zemljište za objekte koji se grade i, treće, da se preciziraju prioriteti za kupovinu stanova, pre svega, mislim na Beograd.

U maju mesecu prošle godine smo doneli zakon koji je podrazumevao pravo da konkurišu za ove stanove imaju zaposleni u službama bezbednosti. Ovim izmenama omogućićemo i da borci, porodice palih boraca, ratni vojni invalidi i vojni invalidi u mirnodopskim uslovima, takođe, imaju pravo da konkurišu i da mogu da kupe ovu vrstu stanova.

Izmenama zakona se precizira i tačno ko ispunjava ove uslove, odnosno tačno se svrstava ko pripada kojoj kategoriji i mislim da ćemo na ovaj način ispraviti jednu nepravdu i uneti jednu socijalnu dimenziju u realizaciji ovog projekta.

Naravno, ovu ideju izgradnje stanova posmatram u jednom širem kontekstu, ne samo što će pripadnici snaga bezbednosti i nadam se i borci, članovi njihovih domaćinstava i vojni invalidi na taj način obezbediti sebi krov nad glavom, već je ovo od velikog značaja i za jačanje celokupnog sistema nacionalne bezbednosti. Naime, prema procenama oko 20.000 zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, znači, policija i BIA i u Ministarstvu pravde, sudska straža, kao i 14.000 pripadnika Vojske Srbije nema obezbeđeno, odnosno nema rešeno stambeno pitanje. Sada se ovom broju dodaju i borci, porodice palih boraca i ratni invalidi. Ne znamo tačno koliko njih će konkurisati, ali je važno što se ovom problemu pristupilo na jedan ozbiljan način.

Sama činjenica da smo doneli već poseban zakon omogućava nam da lakše realizujemo ovu ideju i da lakše prevazilazimo sve prepreke na koje nailazimo na terenu.

U tom kontekstu podržavam izmene i dopune zakone koje definišu da je zemljište za redovnu upotrebu, građevinsko zemljište, ispod objekta i zemljište širine jedan metar, odnosno ukoliko ne postoje tehnički uslovi da se formira takva parcela, onda je to zemljište ispod objekta i maksimalno pet metara širine oko objekta. Na ovaj način omogućavamo da se problemi na terenu konkretno rešavaju u hodu i otklanjaju se smetnje u onim situacijama, kao što već naveo, kada treba odrediti zemljište za redovnu upotrebu, a pri tom ne postoje tehnički uslovi za formiranje takve parcele.

Pored toga, donošenjem posebnog zakona omogućili smo sistemsko rešavanje svih pitanja. Bez obzira da li se ovi stanovi grade u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Kragujevcu ili Vranju, propisali smo podjednake uslove i postupke po kojima se gradi i mislim da je to u samom startu realizacije ovog projekta donelo rezultate, jer su ubrzane procedure za izdavanje dozvola za gradnju, da je ubrzan postupak javnih nabavki, kao i eksproprijacija zemljišta tamo gde je bilo potrebno, odnosno gde će biti potrebno da se izvrši.

Naravno, pozitivni efekti se već vide. Za nekoliko meseci u Nišu će 68 pripadnika snaga bezbednosti moći da se usele u stanove. Takođe, očekuje se da će do kraja godine biti useljivo i 186 stanova u četiri zgrade u Vranju. Važno je da su i na toj lokaciji završeni grubi radovi i, bez obzira što dolazi jesen, to neće ometati dalju gradnju, jer se oni odnose na fine radove u unutrašnjosti zgrada. Za sada je tempo izgradnje nešto sporiji u Kraljevu i Kragujevcu, ali počelo je tu. U Kragujevcu je postavljen temelj za dve lamele i očekuje se da u oktobru sledeće godine budu u roku završeni stanovi u ovom gradu.

U aprilu je i u mom gradu Kraljevu počela izgradnja stanova za pripadnike bezbednosti, a nadam se da će to biti stanovi za borce, porodice palih boraca i vojne invalide. Na ovaj način pokazujemo brigu o njima kao društvo.

Takođe, moram da istaknem da u Kraljevu živi veliki broj pripadnika Vojske Srbije. U Kraljevu se nalazi i sedište policijske uprave koje obuhvata gradove Kraljevo, Rašku i Vrnjačku banju. U Kraljevu se nalazi i sedište bezbednosno-informativne agencije, kao i sedište okružnog zatvora i za sve njih realizacija ovog projekta je veoma važna.

Predviđeno je da se u Kraljevu u narednom periodu izgradi 946 stambenih jedinica i u ovoj prvoj fazi, gde će se izgraditi 200 stambenih jedinica, biće uloženo šest i po miliona evra. Grad je za tu priliku obezbedio odličnu lokaciju na površini od pet i po hektara u prigradskom naselju Ribnica i dobro je što ovde u ovom delu grada saobraćajna infrastruktura nije opterećena, odabir lokacije je odličan, jer će i sama lokacija ubuduće dobiti na atraktivnosti da može da se širi ta stambena zona i na ovaj način će se rasteretiti i centar grada, što je i još jedna prednost realizacije ovog projekta.

Vlada je i u ovom slučaju imala razumevanje za lokalne samouprave, iako je u početku bilo predviđeno da su lokalne samouprave dužne da obezbede infrastrukturu do same lokacije, gde se grade stanovi, a da će Vlada obezbediti novac za radove unutar lokacije.

Samo recimo u Kraljevu lokalni budžet je rasterećen za oko 200 miliona dinara, jer je budžetom Republike Srbije izdvojeno toliko novca da se izgradi saobraćajna infrastruktura do lokacije, kišna kanalizacija, vodovodna mreža i drugi priključci koji nedostaju.

Dosadašnje iskustvo iz Niša i Vranja je pokazalo i da su lokalne samouprave bile odgovorne u svom delu posla, da su odradile svoj deo posla i nadam se da ćemo u drugim gradovima gde je izgradnja nešto sporija imati slično iskustvo.

Zakonom su utvrđeni uslovi i prioriteti koji se odnose na zainteresovane koji konkurišu za kupovinu stanova. Sada je izmenom i dopunom zakona precizirano koji su to uslovi, odnosno koji su to prioriteti za teritoriju grada Beograda. Očigledno da je ova lokacija, odnosno lokacija teritorije grada Beograda najatraktivnija zbog pokretanja cena stanova na tržištu nekretnina i propisano je ovim izmenama i dopunama zakona da će prioritet imati oni koji imaju prebivalište na teritoriji Beograda na dan stupanja na snagu zakona.

Podsetiću i da su kriterijumi koji su ranije propisani zakonom pravedni. Tu pre svega mislim da prednost treba da imaju zaposleni u službama bezbednosti, koji nemaju rešeno stambeno pitanje, pa tek onda oni koji imaju rešeno stambeno pitanje, ali smatraju da uslovi za život nisu odgovarajućeg kvaliteta.

Takođe, moram da navedem i ograničenja koja su zakonom propisana od ranije, a to je da pripadnik službe bezbednosti koji je prodao nepokretnosti ili neko od članova njegovog domaćinstva neće imati pravo da konkuriše za ove stanove.

I još jednom podsećanje, stan se ne može otuđiti narednih 10 godina i pripadnik službe bezbednosti moraće da provede u tom organu 10 godina ako žele da konkuriše za ovu vrstu stanova.

Pored toga što će rešiti pitanje stanova zaposlenih u službama bezbednosti, mislim da će ovaj projekat pozitivno uticati i na celokupnu privredu, s obzirom da je zakonom već propisano da se preporučuje i da domaće firme treba da budu izvođači radova. To će biti jedan zamajac, jedan podsticaj i za građevinsku industriju. Iskustvo je pokazalo da su u Kraljevu i u Kragujevcu domaće firme dale najbolju ponudu i prošle su na tender.

Biće povećana i zaposlenost. Korist će imati i naši proizvođači građevinskog materijala. Podsećam da je zakonom predviđeno da kada se napravi specifikacija građevinskog materijala 80% tog materijala, opreme, instalacija mora da bude od domaćih proizvođača.

Posredno korist će imati lokalne samouprave kada se završe ove zgrade, jer na njihovim teritorijama se grade objekti i oni će kasnije ubirati porez na prihod, odnosno porez na imovinu.

Vlasnici budućih stanova imaju niz finansijskih povoljnosti i pretpostavljam da će veliki deo njih otkupiti stanove tako što će uzimati bankarske kredite i to će njima biti jedna dobra opcija. Umesto da plaćaju kiriju za najam stana na taj način gotovo za isti iznos moći će u određenom periodu da otkupe sopstvene stanove i to je isto povoljno i za sam razvoj bankarskog sektora, jer će biti uvećana kreditna aktivnost.

Pored ovih izmena i dopuna zakona danas raspravljamo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovci.

Ideja je da se umanji vreme čekanja na graničnim prelazima tako što bi se objedinile granične kontrole na ulazu u susednu državu, odnosno na izlazu iz jedne države.

Sada je uobičajena praksa, kao što znamo iz iskustva, da se prvo obavi kontrola na izlasku iz jedne zemlje, zatim još jedna na ulasku u drugu zemlju.

Usvajanje ovog sporazuma omogućiće će da se obavi jedna jedinstvena kontrola i to prilikom izlaska iz Srbije i ulaska u Makedoniju taj prelaz bi bio u Severnoj Makedoniji na prelazu Tabanovce, a obrnuto na izlasku iz Makedonije i ulasku u Srbiju na teritoriji Republike Srbije na graničnom prelazu Preševo.

Ovo rešenje posebno dobija na značaju za vreme letnjih godišnjih odmora gde postoje gužve na graničnim prelazima i očekujem da ćemo što pre moći da pristupimo realizaciji ove ideje i da se završe svi neophodni radovi. Tako će se duplo smanjiti vreme čekanja na granici između Republike Srbije i Severne Makedonije.

I ovaj sporazum pokazao je da se racionalnim dogovorom lakše može ostvariti obostrana korist. On je dobar primer dobre saradnje i zato će SDPS podržati ove predloge zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Moje kolege Jelenković i Živković su danas govorili danas o značaju izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Ono što sam ja propustio jutros da kažem u svom izlaganju jeste da pored toga što je izgradnja ovih stanova značajna za pripadnike snaga bezbednosti, jer će na taj način rešiti stambena pitanja, što je značajna za borce, porodice palih boraca i vojne invalide, ova izgradnja stanova je jako značajna za gradove i opštine na čijim teritorijama se grade ovi stanovi.

Opet moram da se vratim na moj grad, na Kraljevo, i da napomenem da je grad predložio jednu parcelu na pet i po hektara, koja je u blizini grada, na svega dva kilometara, ali opet nije bila dovoljno atraktivna i tek će biti atraktivna onda kada se izgrade stanovi za pripadnike snaga bezbednosti, jer samim tim i interes grada će biti da ulaže dalje u tu infrastrukturu, da možda na toj teritoriji izgrade vrtiće, ambulante i svu neophodnu prateću infrastrukturu zbog upravo izgradnje ovih stanova na tom prostoru.

Takođe, bilo je i prošle godine nekih sumnji u lokalne samouprave, kako će one reagovati u ovoj situaciji, kada se grade stanovi na njihovim teritorijama, ali Niš i Vranje su i po izjavama investitora pokazali da su lokalne samouprave ozbiljno pristupile ovom pitanju i zato je na ovim teritorijama izgradnja stanova u poodmakloj fazi.

Takođe, još jednom kažem da je od velikog značaja i za Srbiju i za Severnu Makedoniju uspostavljanje zajedničkog graničnog prelaza, ali to je zapravo samo rezultat jedne dobre politike koju vodi naše rukovodstvo i dokaz da uz dogovor i uz jedan kvalitetan razgovor sa susedima možemo iznaći najbolja rešenja, jer definitivno će jedan zajednički i objedinjen granični prelaz posebno značiti turistima iz Srbije, koji putuju na grčko more, ali i građanima Makedonije koji preko Srbije putuju za zemlje EU. To su uglavnom još dva razloga zašto će SDPS podržati ove zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, koleginice i kolege, od svih propisa koji uređuju promet robe i usluga, Zakon o trgovini zauzima centralno mesto. Ovaj zakon, osim što reguliše celokupan promet, on reguliše i ponašanje svih učesnika na tržištu.

Dva su osnovna zadatka države - da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, kada govorimo o ovoj oblasti. U tržišnom obliku privređivanja država ne sme da se meša i ne sme da direktno utiče na tržišna kretanja.

Naš zadatak je da stvorimo jedan pravni ambijent gde će svi učesnici na tržištu imati jednu pravnu sigurnost i na osnovu toga moći će da predvide buduća dešavanja i da donose najpovoljnije poslovne odluke. To, naravno, podrazumeva i da mi donošenjem propisa predupredimo svaki vid nelojalne konkurencije, odnosno da bilo koji privredni subjekat, uz pomoć nelojalne konkurencije, stekne dobit.

Zdrava konkurencija je osnov svakog tržišta i to i očekujem od ovog Zakona o trgovini, da bude osnov za jednu zdravu konkurenciju. Jer, ukoliko imamo zdravu konkurenciju, takve poslovne aktivnosti, u tom ambijentu, pozitivno utiču i na povećanje produktivnosti i na kvalitet usluge i na bolju ponudu, a samim tim i na niže cene. Zato je očuvanje zdrave konkurencije i prevencija nelojalne konkurencije od velike važnosti za razvoj svake privrede.

Za nas iz SDPS veoma je važno što ovim Zakonom o trgovini se postiže napredak u onoj oblasti gde se štite prava potrošača. To se odnosi na onaj deo gde se regulišu sniženja, odnosno prodaja sa sniženom cenom, prodajni podsticaji i oglašavanje prodajnih podsticaja.

Podsetiću da i važeći Zakon o trgovini, koji je sada na snazi, formuliše da je trgovac obavezan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i lako čitljiv način istakne prodajnu cenu. Isto tako, sadašnji zakon reguliše da prilikom sniženja bude istaknuta cena koja je snižena, ali i cena koja je bila pre sniženja.

Međutim, novine koje donosi ovaj novi Predlog zakona su u tome što se sada predviđaju samo dva sniženja u toku godine - zimsko i letnje sniženje. Zimsko sniženje može da počne u periodu od 25. decembra do 10. januara, a letnje od 1. do 15. jula i mogu da traju po 60 dana. Takođe, novim zakonom je predviđeno da akcijska prodaja može da traje najduže 31 dan.

Na ovaj način preciziraćemo ovu jednu oblast, u smislu da neće biti zablude kod kupaca. Dakle, kupac će tačno moći da razgraniči kada je u pitanju sniženje, a kada je u pitanju neka regularna cena. Jer, mi smo i sada svedoci, ja često zapazim da, posebno kod određenih radnji koje se bave prodajom sportske opreme, na primer, imamo prolećno sniženje, pa dolazi letnje sniženje, pa jesenje sniženje, pa opet novogodišnje sniženje, kako ga nazivaju, i onda je prosto kupac zbunjen, da li su te cene regularne ili su cene na sniženju. Na ovaj način znaćemo da imamo godišnje dva sniženja i to će biti precizno definisano zakonom.

Takođe, važno je i što ćemo regulisati ovu oblast, jer se dešavalo i da kupac kupi određeni proizvod u radnji koji je bio oglašen kao rasprodaja, a da kasnije taj isti proizvod bude u rafovima te radnje, ali u onom trenutku kada rasprodaje više nema. Ova praksa je primenjena u nekim zemljama članice EU i dobro se pokazala.

Još jedna novina, ali koju predviđa Zakon o elektronskoj trgovini, a koja se odnosi upravo na zaštitu potrošača, jeste ta što se proširuje nadležnost tržišnoj inspekciji. Naime, uvodi se mogućnost da inspektor može da obavi tzv. prikrivenu kupovinu. Šta to znači u praksi? To je jedan alat, još jedan u nizu borbe protiv sive ekonomije i znači da ako inspektor posumnja da se neko bavi određenom delatnošću, da nije registrovan ili da ne izdaje račun, može da obavi inspekcijski nadzor a da pri tom ne najavi kontrolu i da pri tom ne pokazuje službenu legitimaciju. On u tom postupku prikuplja dokaze i kada prikupi dovoljan broj dokaza zbog čega je sumnjao, on te onda pokazuje legitimaciju i govori da je u pitanju bio inspekcijski nadzor.

Ovo je inače i predviđeno Zakonom o inspekcijskom nadzoru, koga smo doneli u ovom domu krajem 2018. godine i to je još jedan od razloga zašto je bilo neophodno uskladiti Zakon o trgovini, pre svega sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

Jedna od uočljivih tendencija na tržištu je i porast trgovine putem interneta, tzv. internet prodaja. Očekuje se da će ova vrsta trgovine zauzimati sve više mesta u ukupnoj trgovini, u ukupnoj prodaji. Zbog toga je važno da se novim zakonom detaljno reguliše ova oblast i da se utvrde mehanizmi da bi se suzbile eventualne zloupotrebe u ovakvoj vrsti trgovine.

U savremenom društvu trgovina dobija nove oblike i važno je da budemo u korak sa modernim tokovima.

Mi smo u oktobru 2017. godine usvojili Zakon o elektronskom dokumentu, o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. I zato mislim da je Zakon o elektronskoj trgovini još jedan u nizu koji će upotpuniti ovu oblast.

Vrlo je bitno da mi preciziramo uslove poslovanja, a imam utisak da još uvek stepen svesti kod naših građana nije na tom nivou i da ne uviđaju koje su prednosti u elektronskom poslovanju, odnosno prednosti elektronske trgovine i čini mi se da nema još uvek dovoljno poverenja. Zato je važno da ovim zakonima preciziramo i definišemo oblast elektronske trgovine.

Smatram da ćemo tako stvoriti jedan pravni okvir koji će pre svega podići poverenje kod građana, a sa druge strane i dati neke olakšice u poslovanju trgovaca. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja, koleginice i kolege, kada govorimo o izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i sprovođenju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, želim najpre da istaknem da je važno da uzmemo u obzir da ova jedna institucija mora da radi i da poštuje četiri principa, a to su pre svega nezavisnost, transparentnost, polje javnog i depolitizacija.

Za SDPS veoma je važno da svaka institucija u ovoj zemlji bude nezavisno, naročito jedna ovakva kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i važno je da ovakva institucija bude efikasna i da profesionalno i odgovorno radi svoj posao.

Dobro je što danas raspravljamo o ovom izveštaju i mislim da smo mogli čuti različita mišljenja i različite stavove. Mogli smo čuti i određene kritike i zamerke od strane predstavnika Poverenika za informacije od javnog značaja, ali isto tako smo mi narodni poslanici dobili reč da ocenimo ovaj izveštaj, ali i da kažemo nešto o radu samog Poverenika.

Idealno bi bilo kada bi plod ovakve rasprave bio to da iskristališemo jedno mišljenje i da damo smernice koje bi bile dobre za budući rad Poverenika za informacije od javnog značaja.

Naš posao, posao narodnih poslanika jeste da donosimo zakone, odnosno u ovom konkretnom slučaju da stvorimo jedan pravni okvir u okviru koga bi i ova institucija radila, radila nezavisno, u interesu građana.

Mi smo krajem prošle godine usvojili novi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. To je bilo u novembru mesecu i on će za nekih mesec i više dana stupiti na snagu. Smatram da smo time doprineli da se proširi nadležnost Poverenika za informacije od javnog značaja i to je samo jedan od načina da se unapredi rad ove institucije.

Takođe, ja kao član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja mogu da kažem da je Poverenik kod nas uvek nailazio na otvorena vrata, da smo izlazili u susret, da smo davali pozitivna mišljenja. Recimo, poslednji put navešću kada je traženo odobrenje o maksimalnom broju zaposlenih u ovoj instituciji dali smo pozitivno mišljenje na predlog Poverenika i to je bio jedan od načina da i mi na pozitivan način utičemo u radu ove institucije.

Poverenik po definiciji treba da bude nepristrasan i objektivan u odbrani prava svih građana. Zato je i propisano da se on bira na mandat od sedam godina, da to trajanje mandata se ne preklapa sa mandatom zakonodavne vlasti, ni sa mandatom izvršne vlasti, ali ono na čemu insistiramo uvek jeste da Poverenik mora da radi u okviru zakona i u okviru Ustava i da na kraju, ko god bio Poverenik, kada odlazi sa te funkcije da ne govorimo o imenu i prezimenu, nego jednostavno da govorimo o njegovom radu i da prosto ime i prezime u tom slučaju ne budu važni, nego da iza njega ostane jedan konkretan rezultat.

Uloga institucije Poverenika u prethodnom periodu bila je, između ostalog, i edukativna, jer je Poverenik imao i jedan zadatak, da radi na podizanju svesti građana što se tiče onih oblasti gde građani imaju pravo da traže određene informacije.

Podaci iz ovog izveštaja i pokazuju da je vremenom, od 2004. godine pa do danas ojačala institucija Poverenika, ali i svest građana. Na primer, tokom 2005. godine Poverenik je imao 438 podnesaka, a prošle godine, 2018. godine, taj broj je bio 13.591.

Ne možemo više ni govoriti da je ova institucija u povoju, jer ona, jednostavno, postoji skoro deceniju i po. S druge strane, treba vremena da ona dostigne jedan nivo gde će zaista biti u funkciji zadovoljenja potreba građana.

Pored toga, potrebno je još vremena da građani učvrste poverenje, da steknu naviku i da se upoznaju u kojim situacijama imaju pravo da se obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja.

Drugi važan princip koji želim da istaknem jeste princip transparentnosti, posebno za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije i smatramo da je normalno da građani žele da znaju na koji način neko vrši vlast u njihovo ime i na koji način neko troši novac svih poreskih obveznika. To je jedno legitimno pitanje.

Građani treba da budu informisani i o radu organa vlasti na svim nivoima, počevši od republičke, pokrajinske i lokalne.

Transparentnost kao jedan od principa dobre uprave podrazumeva da državni organi, ali i građani, mogu lako da vide ko i na koji način donosi i sprovodi odluke. Ona je važna jer doprinosi većem nivou odgovornosti nosilaca funkcija, pod brojem jedan, a broj dva, ona je na neki način i brana potencijalne korupcije.

Kada govorimo o podeli vlasti, uvek govorimo o podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ja moram da pomenem teoretičara "Politike" Hanu Aren, koja je uvela još jednu kategoriju, a to je kategorija polje javnog. To je, kako je ona nazivala, neformalna grana vlasti i mislim da Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja treba ovde da ostvari jednu ulogu i mislim da će u narednom periodu, ko god da dođe na to mesto, zapravo trebalo bi da vodi ovu instituciju ka tom putu, jer, jednostavno, smatram da se rad Poverenika dobrim delom oslanja upravo na ovo polje javnog, jer je on veza između građana i državnih organa i bez njega i ovaj pojam gubi jedan potpuni smisao.

Ono što moram takođe da istaknem to je da ne smemo da dozvolimo da se institucija Poverenika politizuje, ni na koji način, bilo da ima politički uticaj na ovu instituciju, bilo da ova institucija ima neke političke primese. I ne smeju problemi u radu institucije da se prenesu na politički teren i da budu, na primer, deo nekih svakodnevnih političkih obračuna.

Upravo treba, još jednom ću da ponovim, da se oslonimo na principe koje sam rekao na početku, a to su nezavisnost, transparentnost, depolitizacija i polje javnog.

Jer, koncept pristupa informacijama od javnog značaja temelji se na principu da se u demokratskom društvu građanima na taj način omogućava da u javnom životu i na neposredan način, putem izbora ili posredno, putem upravo ovog učešća u javnom životu, mogu da utiču na kreiranje odluka koje se direktno njih tiču.

Za kraj, podsetiću da je pravo na pristup informacijama od javnog značaja deo osnovnog prava na izražavanje i sastavni deo univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine. Najpre je Švedska 1766. godine donela jedan zakon koji se odnosi na ovo pravo o pristupu informacijama, a onda su skoro dva veka kasnije to učinili Finska i SAD. Ovo sam naveo kao primer, opet da pokažem da smo mi mladi u ovoj oblasti i da je važno da svi zajedno radimo da bismo doveli ovu instituciju na jedan nivo koji ima, pod broj jedan, neosporan autoritet u odnosu na sve državne organe, a pod broj dva, da uživa poverenje svih građana. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, koleginice i kolege, najpre ću da se osvrnem, odnosno da kažem nešto više o konkretnim prednostima koje nam donosi izgradnja Moravskog koridora, odnosno šta to u praksi dobijamo.

Ono što je najjednostavnije, što vidimo na prvi pogled, to je da sada kada bi smo prešli automobilom deonicu od Pojata do Preljine, to bi bilo za negde oko dva sata. Izgradnjom auto-puta na ovoj deonici u dužini od 110 kilometara tu istu deonicu, odnosno od Pojata do Preljine prelazićemo za manje od jednog sata, što je skoro duplo i više ušteda u vremenu.

Takođe, izgradnja nove saobraćajnice garantuje i veću bezbednost u saobraćaju, jer će samim tim biti i bolji kolovoz. Moravski koridor povezaće tri okruga – Raški, Rasinski i Moravički okrug. Veliki broj preduzeća ima sedišta i posluje u ovom području, kao što je već o tome bilo reči i logično je da će bolja saobraćajna infrastruktura uticati pozitivno na poslovanje ovih privrednih subjekata, povećaće njihovu konkurentnost na tržištu, ali će takođe ovo područje biti atraktivnije za privlačenje novih investicija.

Ja dolazim iz Kraljeva i moram da podsetim da je samo prošle godine u Kraljevu otvorena fabrika tekstila „Euro taj“, kao i fabričko postrojenje „Leoni“ i samo u ove dve fabrike treba da se zaposli više od šest hiljada ljudi.

Ovo ističem iz razloga što je Kraljevo pretrpelo jedan težak period nakon privatizacije gde su ugašeni veliki giganti i sada konačno nakon mnogo godina u Kraljevu se otvaraju nova radna mesta. Tako će ovaj deo Srbije ojačati i mislim da će nakon mnogo godina početi da beleži jedan ekonomski uspon. Pored toga, u toku izvođenja radova na Moravskom koridoru očekujem da bude angažovana domaća građevinska operativa i to će biti dobar vetar u leđa našim građevinskim firmama. Pozitivni efekti preliće se i na proizvođače i na prodavce građevinske opreme.

U delu Srbije kojim prolazi ova trasa auto-puta se nalazi veliki broj turističkih destinacija. To su, pre svega, planinski centri i banje. Napomenuću da se baš na ovoj trasi nalazi banja koja ima najveći broj prenoćišta u Srbiji, najposećenija banja, to je Vrnjačka banja. Znamo svi da je i iskustvo pokazalo da svaki dinar koji se uloži u infrastrukturu, a koji se odnosi na turizam, da se višestruko vrati.

Moravski koridor je naročito značajan, jer se na taj način povezuju Koridor 10 i Koridor 11. Time će biti kompletirana saobraćajna infrastruktura u ovom delu Srbije. Podsetiću da za nekoliko meseci, kao što ste, potpredsednice, već i najavili, polovinom avgusta će biti završen deo auto-puta od Obrenovca do Ljiga i kada uzmemo u obzir da je završen deo od Ljiga do Preljine, na taj način ćemo na Koridoru 11 dobiti u funkciji 102, 103 kilometra auto-puta.

Počeli su radovi na izgradnji deonice od Preljine do Požege. Ovo je naročito važna deonica, pre svega što se od Požege dalje račva na dva dela. Prvi je krak prema Crnoj Gori, prema Boljarima i on će biti deo buduće trase Beograd – Južni Jadran, a drugi je krak prema Kotromanu i biće deo budućeg auto-puta Beograd – Sarajevo.

Vratiću se na značaj Moravskog koridora i za dva dana u Lađevcima kod Kraljeva biće otvoren aerodrom „Morava“. To je posebno važno za stanovnike ovog kraja. Gotovi su radovi na proširenju piste i na njenom produženju, tako da ćemo sada imati jednu zaokruženu celinu, jednu kvalitetnu vazdušnu, železničku i drumsku infrastrukturu u centralnom delu Srbije.

Članom 1. ovog zakona je predviđeno da se svi postupci koji se sprovode smatraju hitnim. To posebno ističem, jer će zbog toga sva javna preduzeća, državni organi i lokalne samouprave morati da izdaju akte koja su u njihovoj nadležnosti, bez odlaganja. Ovo je veoma važno, jer ćemo na taj način sprečiti da se uspori izgradnja auto-puta bar u onom delu koji je u nadležnosti lokalnih samouprava, javnih preduzeća ili drugih državnih organa.

Takođe, predlog zakona je predvideo da se postupak eksproprijacije reguliše, rekao bih, na pravedan i precizan način. Vlasnici nepokretnosti koji treba da budu predmet eksproprijacije biće obeštećeni i to najmanje u tržišnoj vrednosti nepokretnosti koja je predmet eksproprijacije.

Takođe, definisana je i uloga lokalnih samouprava u ovom procesu i smatram da je u interesu lokalnih samouprava da budu što efikasnije, da što brže završe onaj deo posla koji je na njima, jer će oni imati najveću dobit od auto-puta.

Na kraju, moram da naglasim da je veoma važno što se vodilo računa da projekat bude usklađen sa standardima iz oblastima vodozaštite, s obzirom da jedan deo auto-puta prolazi, odnosno ima neke tačke preseka sa plavnim područjima. Naravno, ako već ne možemo da utičemo na vremenske nepogode, onda možemo na ovaj način da utičemo i smanjimo posledice toga. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege, govoriću najpre o značajnim infrastrukturnim projektima koji se finansiraju na osnovu kredita kineske Ekspor import banke kao ovlašćene institucije Vlade Narodne Republike Kine.

To su izgradnja autoputa E-763 na deonici Preljina-Požega i modernizacija i rekonstrukcija železnice na deonici Novi Sad-Subotica. Realizacija ovih ugovora je u stvari pokazatelj dobre saradnje između naše države i Kine i sprovodi se na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji dve zemlje.

Navešću nekoliko uspešnih primera koji su realizovani u prošlosti, odnosno neki koji se realizuju. To su prvo projekat izgradnje mosta Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, zatim izgradnja obilaznice oko Beograda, kao i projekat modernizacije i rekonstrukcije železničke mreže na deonici Beograd-Stara Pazova. Ugovorom o zajmu za izgradnju autoputa na Koridoru 11 od Preljine do Požege biće obezbeđeno 445 miliona dolara i to je onaj deo od 85% koji se finansira iz kredita, a ostalih 15% finansiraće se iz budžeta Republike Srbije.

Očekujem da uskoro krene izgradnja ove deonice, s obzirom da su izvršene sve pripremne radnje, tačnije one koje se odnose na izdavanje građevinskih dozvola i one koje se odnose na eksproprijaciju zemljišta. Ovo je jedna od najtežih deonica koja se gradi na Koridoru 11, pre svega zbog činjenice da trećine deonice od Preljine do Požege, zapravo tu trećinu čine mostovi i tuneli.

Ali, ovaj deo auto-puta je od velike važnosti, jer kada on bude završen, kada dođe auto-put do Požege, odatle dalje kreću dva kraka - jedan krak prema Crnoj Gori i samim tim biće kompletirana jedna trasa od Beograda do Boljara, u dužini od 258 km, to je ta veza Južni Jadran-Beograd, a drugi krak će ići od Požege do Kotromana i on će biti deo budućeg auto-puta Beograd-Sarajevo.

Podsetiću da se uskoro očekuje i završetak na deonici Koridora 11 od Obrenovca do Ljiga, a s obzirom da je već u funkciji deonica od Ljiga do Preljine, sada ćemo imati jednu trasu od 102 km auto-puta na ovom koridoru i to je od velike važnosti za građane Kolubarskog i Moravičkog okruga, ali i za građane Raškog i dela Rasinskog okruga.

Namerno sam istakao građane Raškog i deo Rasinskog okruga, jer ja dolazim iz Raškog okruga, iz Kraljeva i plan je da se Koridor 10 i Koridor 11 spoje Moravskim koridorom, od Preljine do Pojata. Na ovaj način biće kompletirana mreža auto-puteva u Srbiji.

Moravski koridor vredan je 800 miliona evra i biće dugačak 110 km. Taj koridor praktično spaja centralnu Srbiju, počevši od Čačka, preko Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke banje, Kruševca, pa do Ćićevca. Samo u ovom delu Srbije živi oko pola miliona stanovnika i ne moram da istaknem koliki je to značaj, ne samo za razvoj privrede ovog kraja, jer u ovom području posluje 30 hiljada malih i srednjih preduzeća. Takođe, značajno je za razvoj turizma, jer će se lakše dolaziti do planinskih i banjskih destinacija. Prema proceni Svetske trgovinske organizacije, novac koji je uložen u infrastrukturu koja dovodi do turističkih centara vraća se četvorostruko.

To može biti još jedan benefit, osim toga što će na izgradnji auto-puta biti angažovani novi radnici i građevinska operativa.

Napraviću jednu digresiju, ali ona se svakako odnosi na ovu tačku dnevnog reda, jer pored razvoja drumskog saobraćaja, kompletnu infrastrukturu centralne Srbije upotpuniće i otvaranje aerodroma Morava u Lađevcima kod Kraljeva. U toku su radovi na proširenju i produženju ove staze i očekujem da već krajem juna meseca mogu da sleću i da poleću civilni avioni sa aerodroma Morava. Tako će ovaj deo Srbije, odnosno građani Raškog, Moravičkog, Zlatiborskog i Šumadijskog okruga, a to je oko 800 hiljada ljudi, moći da računaju na bolje uslove za razvoj privrede, a podsetiću da je samo u Kraljevu nedavno otvorena fabrika "Eurotaj", ali i fabrika "Leoni", što je dobar signal za investitore iz ovog kraja.

U cilju realizacije projekta mađarsko-srpske železnice koji povezuje dva glavna grada Mađarske i Srbije - Budimpeštu i Beograd, važno je da usvojimo ugovor o pozajmici, a sredstva iz tog kredita biće uložena u modernizaciju i rekonstrukciju železničke pruge na relaciji Novi Sad-Subotica, tačnije Kelebija. I ovde će, kao i u prethodnom slučaju, 85% da se finansira iz kredita, a 15% iz budžeta Republike Srbije. Brza pruga Beograd-Budimpešta jedna je od najvrednijih i najvažnijih infrastrukturnih projekata u regionu. Ovaj projekat je značajan ne samo za našu zemlju, već je značajan i u kontekstu regionalne saradnje, regionalnog povezivanja, povezivanja sa državama članicama EU, ali ono što je možda i najznačajnije, to je jedna veza područja srednje Evrope sa lukom Pirej i realizacija i sprovođenje u delo ideje - Jedan pojas, jedan put.

Modernizacija pruge na ovom železničkom koridoru unaprediće teretni saobraćaj, ali će naša železnička infrastruktura biti u skladu sa evropskim standardima.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Partnerstvo za lokalni razvoj između Republike Srbije i Evropske investicione banke. On se odnosi na finansiranje oko 40 gradova i opština u Republici Srbiji, ali i ovde postoje određena ograničenja, odnosno određeni uslovi, a to je da su ti gradovi i opštine, odnosno lokalne samouprave bile pogođene poplavama, migrantskom krizom, da imaju nizak stepen razvijenosti, ali da su ostvarili dobre rezultate u reformi javne uprave.

Novac će biti uložen u obnovu vrtića, u uličnu led rasvetu, u izgradnju zelenih pijaca i u rekonstrukciju zgrada lokalne samouprave.

Veoma je važno da ojačamo lokalne samouprave, da one budu funkcionalne, da organi lokalne samouprave budu efikasni i, što je najvažnije, da budu u funkciji zadovoljenja potreba građana Srbije.

Poslanici SDPS u danu za glasanje podržaće predložene ugovore i sporazume. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovana ministarko, predstavnici Vlade, koleginice i kolege, izmene i dopune Krivičnog zakonika koje je izazvalo najveću pažnju u javnosti odnosi se zapravo na ona krivična dela, na najteža krivična dela za koje je sada predviđena kazna zatvora doživotno, a za koje je do sada bilo predviđeno od 30 do 40 godina.

Svaki zločin koji svojom okrutnošću šokira javnost izazove uvek takvu reakciju da se često zapitamo da li je maksimalna kazna zatvora od 40 godina dovoljno stroga. Znamo da je radna grupa Ministarstva pravde još pre četiri godine razmatrala mogućnost uvođenja doživotnog zatvora i zaista tada su bila podeljena mišljenja stručne javnosti i burne reakcije u stavovima onih koji su bili za i protiv ovakve odluke.

Nažalost, u prethodnih nekoliko godina dogodilo se nekoliko surovih ubistava, pre svega dece, nemoćnih osoba i žena. Tako je i potekla inicijativa koju je zvanično podržalo 160 hiljada građana Srbije da se uvede doživotna kazna zatvora.

Skoro u svim evropskim državama propisana je doživotna kazna zatvora i ona je uvedena uglavnom kao zamena za smrtnu kaznu koja je brisana iz svih krivičnih zakona država koje su članice Saveta Evrope.

Stepen represivnosti krivičnih sankcija može biti različit. On može ići od sudske opomene, pa do smrtne kazne. Najviše polemike i najviše rasprave baš je bilo oko smrtne kazne koja je kod nas ukinuta pre 17 godina i zamenjena je maksimalnom kaznom zatvora od 40 godina.

Ova izmena i dopuna zakona podrazumeva sada kaznu doživotnog zatvora i on treba da ima za cilj da se ostvari pravednost i srazmernost između učinjenog dela i težine krivične sankcije.

Navešću dva primera i reći ću za prvi primer da je najduža zatvorska kazna izrečena u Španiji 1972. godine kada je dvadesetdvogodišnji mladić osuđen na 384.912 godina zatvora zbog krivičnog dela prevare jer nije isporučio 40 hiljada pisama.

Drugi, takođe, drastičan primer dolazi iz SAD, gde je Džejms Holms iz Aurore osuđen na 12 doživotnih kazni zatvora i 3.318 godina zatvora, bez mogućnosti pomilovanja, jer je 2012. godine u bioskopu tokom projekcije filma ubio 12 ljudi i ranio 70 ljudi. Sudija koji je izrekao presudu rekao je, citiram: „Optuženi nije zaslužio sažaljenje. Namera suda je bila da optuženi nikada više ne izađe na slobodu i u društvo“.

Ove primere naveo sam zbog toga da pokažem da i naše društvo ne treba da pokaže toleranciju prema počiniocima najtežih krivičnih prestupa, ali kaznu doživotnog zatvora ne posmatram samo kao retribuciju, ona treba da ima i svrhu prevencije, odnosno sama činjenica da postoji kazna doživotnog zatvora u našem zakonodavstvu treba da odvrati potencijalnog počinioca da izvrši određeno nedelo.

Takođe, ova vrsta kazne mislim da učvršćuje i poverenje građana u pravni poredak. Ako uporedimo praksu drugih zemalja videćemo da su neka zakonodavstva prilično rigorozna, kao što je, recimo, slučaj u Kanadi gde se doživotna kazna zatvora može izreći čak i za saobraćajne delikte.

Sa druge strane, najblaže zakonodavstvo je u Norveškoj i navešću slučaj gde je Anders Brejvik osuđen na 21 godinu zatvora, iako je pri tome ubio 77 ljudi.

Naša zemlja je potpisnik Konvencije o ljudskim pravima i dobro je što smo sledili praksu Evropskog suda i što postoji mogućnost uslovnog otpusta za osuđenike koji su osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, naravno u onim slučajevima gde je to propisano zakonom.

Navešću da ovo nije obaveza, već samo mogućnost, odnosno svaki osuđenik koji je osuđen na doživotni zatvor ima mogućnost da posle 27 godina uputi molbu, a na sudu je da odluči da li će tu molbu prihvatiti ili neće prihvatiti. I malo je zemalja koje su propisale doživotni zatvor bez prava na pomilovanje i uslovni otpust, i to je svega pet zemalja u Evropi. To su Vels, Holandija, Slovačka, Bugarska i Engleska.

Član 344a predloženog zakona podrazumeva i strože kazne za izgrednike na sportskim događajima. Kao veliki ljubitelj sporta moram da se osvrnem na ovo. Decenijama unazad je pogoršana bezbednosna situacija na našim stadionima i u halama. I zato opravdavam oštriju kaznenu politiku prema izgrednicima na sportskim događajima. Tribine su mesto za navijače, ne za huligane i zato i treba da se obračunamo sa huliganima. Sportisti najbolje predstavljaju našu državu u svetu i moramo zbog toga upravo da stvorimo uslove da sportski događaji protiču bez incidenata.

Često se nakon važnih sportskih događaja više priča o incidentima i o izgrednicima, a ne o samom rezultatu ili o igri. Kao primer navešću večite derbije u fudbalu i u košarci, a u poslednje vreme videli smo da se o tome pričalo i o finalu ABA lige, što je samo naškodilo reputacije naše domaće košarke.

Na dnevnom redu je i Zakon o sprečavanju korupcije i smatram da postoji potreba da se određen broj odredbi precizira i da se pojasni, a koji se odnosi na sadašnji zakon, koji se odnosi na Agenciju za borbu protiv korupcije, a na buduću Agenciju za sprečavanje korupcije. Smatram da je važno da uspostavimo jedan institucionalni okvir i da takav sistem daje dugoročne rezultate u suzbijanju korupcije. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vlade, koleginice i kolege, i Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju i Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti posmatram kao deo reforme našeg zdravstvenog sistema.

S obzirom da je prethodni Zakon o zdravstvenom osiguranju donet još 2005. godine, sasvim je očigledno da je neophodno uskladiti pravni okvir sa promenama i dostignućima koje su se dogodile u prethodnih 14 godina.

Cilj predloženih promena je da se postigne veća socijalna sigurnost građana i da se unapredi kvalitet zdravstvenih usluga za što veći broj građana koji će biti obuhvaćeni sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Moram da istaknem humani aspekt ovog zakona i on se pre svega ogleda u tome što je proširen obim prava osiguranika. Moje kolege su već govorile o nekim mogućnostima, neću ponavljati to, istaći ću neke druge primere, a to je da će ako usvojimo ovaj zakon ubuduće sva odrasla osigurana lica imati pravo na preventivne preglede koji se odnose na planiranje porodice. Takođe, predviđeno je da osigurana lica imaju pravo na naknadu troškova, ako je neophodno da izvrše lekarski pregled 50 kilometara udaljenosti od mesta njihovog stanovanja.

Ovo je posebno značajno za deo Srbije iz kog ja dolazim, to je grad Kraljevo. Grad Kraljevo se prostire na velikoj površini, tako neki moji sugrađani moraju da putuju do 100 kilometara da bi došli i obavili pregled kod lekara specijaliste, tako da će ove predložene izmene njima naročito značiti, pre svega, u nekom materijalnom smislu.

Ovaj Predlog zakona, možda sadrži i jednu nepopularnu meru, ali svakako opravdanu i ta mera odnosi se na one građane koji se neopravdano ne odazovu na skrining preglede, ali je veoma važno da definišemo i da uspostavimo mehanizme koji će dati rezultat u oblasti preventivnih pregleda.

Očekujem da će Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti unaprediti ovu oblast. Praksa je očigledno pokazala da sadašnji oblik organizacije, gde su domovi zdravlja u nadležnosti gradova i opština, a opšte bolnice u nadležnosti ministarstva, da ovaj oblik organizacije nije ispunio očekivanja. Nadam se da će vraćanje domova zdravlja u nadležnost ministarstva biti važan korak ka boljem planiranju aktivnosti u budućim zdravstvenim centrima i da će, naravno, taj proces biti brži nego što je bio proces razdvajanja domova zdravlja i opštih bolnica.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće i predložene izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovim izmenama omogućićemo pre svega poljoprivrednim proizvođačima da i ubuduće za njihova vozila važe trajne registracije, s tim što će, naravno, postojati uslov da jednom godišnje moraju da izvrše tehnički pregled kao dokaz ispravnosti vozila, čime obezbeđujemo bezbednost saobraćaja na drumovima. Tako da smo na ovaj način pokazali spremnost da uskladimo pravnim okvir sa situacijom na terenu. Hvala.