Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 108. Poslovnika, stav 1. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Vi ste u prethodnom slučaju morali da prekinete prethodnog govornika zato što je reklamirao povredu Poslovnika, znamo da se povreda Poslovnika reklamira odmah, odnosno neposredno nakon što je učinjena. Prethodna govornica niti je spomenula SDPS, niti je spomenula SRS, niti problem što niko neće u koaliciju nikada sa SRS, pa su zato prinuđeni da uvek sami izlaze na izbore, tako da vas molim da se ubuduće pridržavamo Poslovnika, da budemo dosledni u tome, da bismo mogli da nastavimo nesmetano rad Skupštine.

Javio sam se po Poslovniku.

Član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Prethodna govornica je zaista u većem delu svog obrazlaganja amandmana govorila o tački dnevnog reda, međutim u jednom delu i nije. Možda je ona to, verovatno, ne možda, nego sam ubeđen da je svesno to uradila da bi nastavila sa vređanjem i iznošenjem neistina i besmislica na račun potpredsednika Vlade Srbije.

Razumem da vi ne možete znati šta će neko ovde, unapred, da kaže, da li će neko da govori o tački dnevnog reda, da li će neko nekoga da vređa, da li će neko nekome da preti, da li će neko da baci neku kletvu ovde u Skupštini, ali vi ste dužni da prekinete govornika onda kada primetite da je van teme. Hvala.

(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 107. Poslovnika – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Smatram da prethodni govornik nije poštovao dostojanstvo Narodne skupštine. Ja se njoj izvinjavam, jer sam je pre toga nazvao govornicom, ona je rekla da nije govornica, nego govornik, ako ona tako kaže, ja to prihvatam. Evo, sad sam se ispravio, zato što želim i ja da poštujem dostojanstvo Narodne skupštine.

U politici postoje tri vrste ljudi – politikolozi, politikanti i političari.

Ja sam diplomirani politikolog i dobro znam da je Narodna skupština mesto gde se iznose politički stavovi, političke vrednosti, različita verovanja, i sve je to legitimno.

Ali, kao politikolog ne želim da ova Skupština postane mesto, gde će se bez pokrića, iznositi kontinuirano laži, gde će se iznositi neistine na bilo čijem osnovu.

Malopre smo čuli da su ministri, nekoliko ministara nazvani i data im je metafora da su oni koze koji čuvaju kupus. Bili ste dužni da prekinete prethodnog govornika.

Neprikladan rečnik nije primeren ovom našem domu. Jednostavno, mi iz SDPS ćemo se truditi da se i ubuduće kao i do sada, a kako je to u skladu sa našim manirom i našim obrazovanjem, izražavamo pristojno u ovom domu. Ne želimo da i ko od ovog doma napravi jedan, ja se izvinjavam što tako kažem, ali ne mogu da nađem drugu reč – politički brlog, da nas sve uvuče u to, pa da nas onda dobije na iskustvu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodna govornica je govorila malo o dnevnom redu, o svom amandmanu, a onda je izašla iz teme.

Juče ste videli kakva je bila u jednom trenutku atmosfera ovde u Skupštini, gotovo nepodnošljiva za rad, nakon pauze uspostavljen je red, govorili su svi o dnevnom redu, jutros skoro svi, tako da vas molim da ubuduće vodite računa da poslanici ubuduće govore o amandmanima. Ako ne znaju da obrazlože svoj amandman, onda ne znam ni kako misle da neko glasa uopšte za te amandmane. Pretvorilo se obrazlaganje amandmana u vređanje pojedinih ministara, u iznošenje neistina i besmisleno je više i odgovarati na te izmišljotine. Nije to samo vređanje ministra, nije to samo vređanje Skupštine kao institucije, već i vređanje države Srbije i svih njenih građana.

Hvala predsedavajuća.

Javljam se da ukažem na povredu Poslovnika. Prekršen je član 106. stav 1. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Tačka dnevnog reda, odnosno tema je Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Prethodna govornika očigledno nije govorila o tome. Govorila je o svemu drugom. Nažalost, nismo počeli onako kako treba raspravu o amandmanima. Očekivao sam da ćemo imati kvalitetniju raspravu, s obzirom da imamo 62. zakona na dnevnom redu, da je na dnevnom redu i budžet.

Vidimo samo da u sali imaju svega dva poslanika opozicije. Daleko nas je više sa ove strane vlasti, tako da ni oni nisu pristupili ozbiljno ovoj temi.

To je jedino što mogu da kažem o povredi Poslovnika.

Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Danas tema dnevnog reda jeste smanjenje rizika u vanrednim situacijama. Ovde se govori i opet se iznose optužbe na račun potpredsednika Vlade. Smatram da ministar nedvosmisleno još jednom otklonio svaku sumnju. Zahvaljujem ministru unutrašnjih poslova na informacijama. Ne znam koliko puta treba da ponovi da bi to nekom bilo jasno. Razumem da neko ima neki dug prema nekome, ali neko mora da razume da su prošli izbori za savete nacionalnih manjina.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, govoriću najpre o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Na ovaj način neće se nešto drastično promeniti zakon, već više mislim da ćemo jasno definisati i precizirati ovu oblast, oblast koja se odnosi na prevoz putnika i ukazaću odmah na dva značajna aspekta ovog zakona. Prvi je što će se na ovaj način konačno uvesti red u oblasti taksi prevoza, a drugi je što će se ostvariti pozitivni efekti u suzbijanju sive zone. Veoma je važno da budu zadovoljni krajnji korisnici usluga prevoza i da oni osete pozitivne efekte izmena i dopuna ovog zakona. Mi moramo uvek da insistiramo na tome da ovu delatnost obavljaju kvalifikovani i stručni ljudi i samo na taj način možemo i postići kvalitet određene usluge.

Ovim izmenama zakona precizira se način na koji se i obračunava cena usluga, cenovnik mora biti jasno istaknut, što je u funkciji zaštite prava korisnika usluga. Takođe, zakon štiti i prevoznike u situacijama kada mogu biti ugroženi ili kada njihova prevozna sredstva mogu biti oštećena.

Ne bih se složio sa zamerkama koje se odnose na to da se na ovaj način sputava, odnosno obeshrabruje korišćenje novih tehnologija. Jednostavno, ne treba odustati od upotrebe aplikacija, ali one treba da povezuju korisnika i prevoznika na pravi način, da olakšaju i jednima i drugima, a ne da se tehnološke inovacije zloupotrebljavaju i da se na taj način nelojalnom konkurencijom stiču određene povlastice na tržištu.

Predložene izmene zakona treba da omoguće i da se određeni broj prevoznika svede u zakonske okvire, a nelegalni taksisti, o tome sam govorio i ranije, mogu zaista da ugroze i prete da ugroze prevoznike koji se bave međumesnim, a negde i međugradskim saobraćajem, to su tzv. linijski taksisti. Zato je važno da se ne dozvoli rad u sivoj zoni, već da se svi prevoznici uvedu u legalne tokove.

Ovim zakonom definiše se kategorija prevoznika limo servis i jasno su propisani kriterijumi za obavljanje ove delatnosti. Potrebno je i redovno ažurirati i voditi evidenciju subjekata koji obavljaju delatnost limo servisa.

Takođe, izmene i dopune zakona predviđaju da se povećaju mogućnosti za delovanje inspekcijskih službi. Očekujem i da će ovaj zakon imati dobru primenu u praksi jer su u izradi zakona učestvovali i predstavnici taksi udruženja, strukovnih udruženja taksista i predstavnici sindikata posredstvom radne grupe koja je učestvovala u izradi ovog zakona.

Na dnevnom redu je i Zakon o vazdušnom saobraćaju i odredbe ovog zakona bi trebalo pozitivno da utiču na domaće i na strane avio-kompanije i operatere aerodroma.

Kao poslanik iz Kraljeva, moram da se dotaknem jedne teme i očekujem da u bliskoj budućnosti i strani i domaći avio-prevoznici uskoro slete i da sleću i poleću sa aerodroma „Morava“ i nadam se da će se uskoro izvršiti konverzija vojnog aerodroma u civilno-vojni i mešoviti aerodrom. Od toga neće imati samo koristi građani Kraljeva i Čačka, već i drugih gradova iz ovog kraja, i Gornjeg Milanovca i Kragujevca, Novog Pazara, Užica, a pre svega smatram da će aerodrom biti najviše na usluzi privredi i koristiće i za prevoz robe. Mislim da bi privreda imala najveću korist, s obzirom na činjenicu da se u ovom delu Srbije očekuje otvaranje nekoliko fabrika, samo u Kraljevu u toku je izgradnja i otvoriće se oko šest do sedam hiljada novih radnih mesta, u skladu sa obimom posla koji je predviđen.

Takođe, razvoju ovog regiona doprineće i najavljena izgradnja Moravskog koridora na potezu od Preljine do Pojata, a koji će spojiti Koridor 10 i Koridor 11 i na taj način će se na jedan adekvatan način umrežiti auto-putevi u ovom delu Srbije i to će biti dodatni vetar u leđa za privredu ovog dela Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Nadovezaću se na probleme koje je istakao malopre kolega Jovanović iz Topole.

Takođe, želeo bih da čujem od ministra o problemima koji se tiču Kraljeva, ja sam iz Kraljeva. Malopre smo govorili o problemu sa deponijama. U Kraljevu postoji plan da se izgradi jedan regionalni centar, da se izgradi postrojenje za tretman otpada. Za to nije samo zainteresovano Kraljevo, već bi na toj teritoriji trebalo da se izgradi to postrojenje za koje su zainteresovani i okolni gradovi Trstenik, Raška, Vrnjačka Banja, ali i Paraćin. Plan i jeste da se u svim ovim gradovima naprave određena reciklažna čvorišta, da se tu sortira otpad, a dalje da se on transportuje do centralnog postrojenja.

Vi ste verovatno upoznati da je rok za izradu studije izvodljivosti do proleća, mislim mart ili april 2019. godine. Na terenu se već radi i znam da su u toku geomehanička ispitivanja na dve lokacije na teritoriji grada Kraljeva. Nadam se da će bar jedna od tih lokacija ispuniti minimum standarda da će moći da se gradi ovo postrojenje i nadam se da će i studija izvodljivosti biti u roku izrađena, da možemo posle toga odmah da krenemo da realizujemo ovaj projekat.

Ono što je nama neophodno, naravno, to je podrška Ministarstva, podrška da možemo da obezbedimo sredstva iz fondova Evropske unije, jer zaista bi bilo i teško ako se bude realizovao ovaj projekat na osnovu kredita, bilo bi to jedno veliko opterećenje za sve ove gradove i opštine, u pitanju je pet gradova i opština, a opet, sa druge strane, rešili bismo problem odlaganja otpada za ceo ovaj region i možda bismo i rešili, ušli u rešavanje problema reciklaže, jer sigurno su spremna reciklažna postrojenja na teritoriji Srbije, na ovom delu teritorije Srbije.

Ono što za sada imam neke informacije sa terena je da postoji i određeni otpor građana, koji još uvek nisu upoznati sa tim kakve benefite nosi sa sobom izgradnja jednog postrojenja i sigurno prestoji u narednom periodu jedan proces gde ćemo morati građane da upoznamo sa svim prednostima i pozitivnim efektima izgradnje ovog postrojenja, a očekujemo od Ministarstva da nam pomogne u tome. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, tema o kojoj danas raspravljamo, a vidimo i kroz raspravu, je veoma značajna, a čini mi se da je decenijama unazad nekako stavljena u drugi plan.

Očekujem da, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, preciznije uredimo oblast koja se odnosi na finansiranje onih aktivnosti koje će biti u cilju unapređenja i zaštite životne sredine. Pre svega mislim na onaj deo koji se odnosi na Zeleni fond i na pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU.

Zeleni fond zapravo jeste nastao kao ideja da se oni privrednici, one organizacije koje na neki način štete životnoj okolini, da plaćaju ekološku naknadu, da se ona zapravo sliva u Zeleni fond, a onda i svrsishodno i raspoređuje.

Znam da su velika očekivanja od Zelenog fonda, od velikog broja udruženja i velikog broja organizacija u Srbiji. Vi ste i sami naglasili juče da su potrebna ogromna sredstva da bismo postigli određene standarde i znam da je nemoguće ispuniti sva ta očekivanja odjednom.

O ovoj temi možemo mnogo raspravljati. Ja ću se osvrnuti na dve oblasti za koje smatram da su veoma bitne. To je razvoj, osnaživanje zelene ekonomije i na značaj recikliranja.

Prvo, treba usmeravati sredstva iz Zelenog fonda kompanijama koje se bave ili učestvuju u nekom vidu zelene ekonomije. Kod nas je zelena ekonomija u povoju i zelena radna mesta se tek razvijaju u Srbiji, a s obzirom na naš geostrateški položaj, na naša prirodna bogatstva i na klimatske promene koje su neminovne, smatram da je usmeravanje na upravo ove ekološke alternative dobar način da se uspostavi održivi razvoj.

Ne treba da krenemo stopama nekih država koje su svoje ekonomsko blagostanje gradile na uništavanja prirodnih resursa, već upravo suprotno, treba da se usmerimo na razvijanje zelene ekonomije.

Navešću primere Nemačke i Švajcarske kao jedne dobre koncepte i navešću čak primer od pre deset godina, gde su za vreme svetske ekonomske krize zelena ekonomija i zelena radna mesta opravdala svoju vrednost. Ne samo da su zadržana nego su se čak i razvijala u proteklom periodu.

Od Zelenog fonda velika očekivanja imaju i organizacije koje se bave recikliranjem. Siguran sam da će, zahvaljujući ovom fondu, se obezbediti stabilnije finansiranje i razvoj reciklažne industrije.

U Srbiji se reciklira oko 10% otpada. Na nivou EU to je 60%, a izdvojiću jedan dobar primer. To je primer Nemačke gde se reciklira 80%, negde sam našao podatak čak i 90% otpada.

Ohrabruju podaci koji pokazuju da je kod nas primetan napredak iz godine u godinu i povećava se procenat prerađenog otpada, povećava se i broj zaposlenih u reciklažnoj industriji, kao i naplata ekološke takse, a i čini mi se da postrojenja za reciklažu zapravo još uvek kod nas ne rade u punom kapacitetu.

Mislim da u ovom slučaju možda nije problem u samim postrojenjima, već više u načinu i samom procesu sakupljanja sirovina za preradu, tako da treba da radimo na tome da sakupljačka mreža koja možda jednim delom i u sivoj zoni mora da bude prevedena u legalne tokove. Na ovaj način ćemo u godinama koje dolaze sigurno uštedeti nekoliko desetina, miliona evra.

Takođe, važno da kontinuirano radimo na razvijanju svesti o potrebi za zaštitom životne sredine i to treba da bude deo jednog strateškog plana i na lokalnom nivou i na državnom nivou. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, predložene izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi u ovom trenutku su neophodne i smatram da će doprineti reformi čitave ove oblasti i unaprediti ovu oblast o kojoj raspravljamo.

Lokalnu samoupravu ne smemo posmatrati samo kao jedan teorijski koncept. To je jedan praktičan sistem koji treba da doprinese unapređenju i boljem kvalitetu života u lokalnim sredinama. Zato su važne izmene i dopune zakona, koje omogućavaju građanima da budu direktno uključeni u kreiranje lokalnih budžeta koji se odnose na investicije. Oni će na taj način imati mogućnost da više učestvuju u donošenju odluka koje se njih direktno tiču i moći će da predlažu i da iskažu svoje stavove koji se odnose na to da li će nešto biti izgrađeno u određenom delu grada, gde će se vršiti određene korekcije i šta će biti prioriteti.

Sve predložene promene su u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Ona sadrži određene minimume koji se moraju ispuniti. Jedan od standarda je i uključivanje građana u javnom odlučivanje na lokalnom nivou, a jedan je i uprava koja je efikasna i bliska građanima.

Jedna od izmena zakona se upravo odnosi na mogućnost pokretanja građanske inicijative. Mislim da će ove izmene zakona doprineti da bude jasnije koliko je potrebno potpisa za pokretanja građanske inicijative i to je sada 5%, tako da neće biti različitih tumačenja, kao što je to nekada bio slučaj. Na taj način se jača uloga građana, jasno se preciziraju uslovi i daju se veće šanse za uspeh građanske inicijative.

Predložene izmene i dopune zakona precizno definišu i broj lokalnih funkcionera, odnosno utvrđuju broj većnika i pomoćnika predsednika opština i gradonačelnika. Tako će sada broj lokalnih funkcionera biti srazmeran broju stanovnika lokalne samouprave.

Smatram da su dobri predlozi koji će imati pozitivne efekte na rad odbornika i dovešće odbornike u bolji položaj nego što je to bio slučaj do sada. Prvo, to je utvrđivanje minimalnog roka, roka od 24 sata za sazivanje skupštine opštine ili skupštine grada i na taj način će se sprečiti eventualne zloupotrebe i odbornici će dobiti dodatno vreme da se kvalitetnije spreme za ove sazive.

Drugo, predloženim dopunama opštinske službe imaće obavezu da odbornicima dostave sve neophodne informacije koje su im potrebne da unaprede svoj rad. Na taj način će oni imati bolje uslove za funkcionisanje.

Kada govorimo o lokalnoj samoupravi i njenim nadležnostima uvek pomislimo i na decentralizaciju koja se uvek dovodi u vezi sa demokratijom, a decentralizacija zapravo jeste prenošenje nadležnosti sa centralnih organa vlasti na niže organe vlasti. Možda već sada treba da razmišljamo o promeni strukture nadležnosti kada govorimo o nivou upravnih okruga i nivou opština, odnosno o njihovom odnosu.

Utisak je da sada upravni okruzi u Srbiji nemaju realnu snagu i da ne mogu da utiču na rukovođenje lokalnim zajednicama. Možda bi u budućnosti trebalo da težimo jednostepenom sistemu lokalne samouprave ili eventualno dvostepenom sistemu u kom bi bile preraspodeljene nadležnosti kada govorimo o upravnim okruzima ili opštinama.

Navešću jedan primer iz Engleske. To je dobar primer, recimo, gde je dvostepeni sistem lokalne vlasti i gde su oblasti strateškog planiranja, socijalnih usluga obrazovanja, vatrogasne službe u nadležnosti višeg nivoa lokalne samouprave, odnosno lokalne vlasti, a manja strateška pitanja su u nadležnosti nižeg nivoa lokalne vlasti.

Lokalna samouprava je najbliža građanima i lokalna samouprava najbolje oseća i njihove potrebe i njihove probleme. Zato ona u razvijenim evropskim državama zauzima veoma važno mesto u društvenom političkom okviru. Na primer, u Švedskoj je dvostepena lokalna vlast koja podrazumeva okruge i opštine, ali postoji jak sistem lokalne samouprave, a značaj i jačina tog sistema lokalne samouprave ogleda se u tome da od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru Švedske čak 80% radi u lokalnoj samoupravi.

Reći ću nešto i o predloženim izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama. Očekujem da će uvođenjem registra matičnih knjiga biti rešeni problemi sa kojima su se građani svakodnevno suočavali, ne samo godinama, nego decenijama unazad, gde su imali probleme kada treba da pribave izvod iz matične knjige rođenih, a da ne žive u mestu gde su rođeni ili su u nekom drugom kraju zemlje, a da ne govorim o problemima koje su imali raseljeni sa Kosova i Metohije i gde su izvodi iz matičnih knjiga rođenih mogli da se dobiju samo u nekoliko gradova Srbije. Smatram da će sada to biti rešeno.

Na kraju da kažem da će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije, pored predloženih izmena i dopuna Zakona, glasati za predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije, za Jorgovanku Tabaković. Smatram da je rezultati iz prethodnog perioda preporučuju za tu funkciju. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovana guvernerko, koleginice i kolege, izmene i dopune Zakona koje je predložila Narodna banka Srbije, kao i predložene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima i Zakona o stečaju doprineće uređenju finansijskog tržišta i smatram da su u interesu građana i da će omogućiti lakše poslovanje privrednih subjekata.

Zbog vremena neću moći da govorim o svakom zakonu pojedinačno, ali ću se truditi da ih sagledam sa dva aspekta, prvo se tiče poslovanja privrednih subjekata, a drugo zaštite potrošača.

Dakle, prvo usvajanjem ovih zakona pružićemo dodatne garancije pre svega privrednim subjektima, da mogu nesmetano da koriste pogodnosti elektronskog poslovanja. Takođe važno je i očito je da NBS predlogom ovih zakona kontinuirano radi na vraćanju i utvrđivanju poverenja građana u bankarski sistem. Ne smemo da zaboravimo da su osnovni ciljevi efikasnog finansijskog sistema finansijska stabilnost, stabilnost preduzeća koja posluju u finansijskom sektoru, kao i adekvatna zaštita potrošača, investitora i osiguranika.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu stvara uslove da korisnici u ovoj oblasti imaju mogućnost da pristupe širem asortimanu finansijskih usluga, tako da od sada, odnosno usvajanjem ovih zakona, nadam se, neće biti ograničeni samo na mesto prebivališta. To će im omogućiti i uštede u novcu, ali i uštede u vremenu, jer će koristiti internet kao savremenu metodu komunikacije kada obavljaju ovu vrstu posla.

Istraživanja pokazuju i da i građani i privredni subjekti sve više koriste moderne načine plaćanja. To nedvosmisleno ukazuje da će se i u budućnosti informacione tehnologije sve više koristiti prilikom zaključivanja novih ugovora. Činjenica je i da su platne kartice sve popularnije, kako na stranom tržištu, tako i na domaćem. I statistika govori da se u našoj zemlji povećanja broj transakcija koje se vrše platnim karticama. Godine 2012. broj tih transakcija iznosio je 80 miliona, 2017. godine, podaci govore da iznosi oko 170 miliona transakcija. Zbog toga je važno da se unapredi i modernizuje platni promet u zemlji i sa inostranstvom i da se podstakne razvoj bezgotovinskog plaćanja, jer se na taj način suzbija obim poslovanja u sivoj zoni.

Drugi aspekt ovih zakona na koji ću da se osvrnem, odnosi se na potrošače. Nama iz SDPS je veoma važno da građani budu zaštićeni na finansijkom tržištu. Zato ćemo i podržati ove zakone, jer oni pružaju adekvatnu zaštitu korisnicima finansijskih usluga, pre svega fizičkim licima, kao ekonomski slabije ugovornoj strani. Takođe, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, omogućiće da se još od predugovorne faze pružaju sve informacije kupcima u vezi sa finansijskim uslugama, tako da će oni biti adekvatno obavešteni, što im omogućava da na pravi način mogu da sagledaju finansijsku uslugu koja im se nudi.

Da korisnik ne bi bio u zabludi ni što se tiče plaćanja, zakon je jasno precizirao ovu oblast, što podrazumeva da se ukupna naknada koja se nudi kupcu prikaže kroz informacije koje uključuju i propratne troškove, kao što su npr. provizija, porez, a koji padaju na teret kupca. Zakonom je regulisano i pravo na odustajanje od ugovora, pravo na raskid ugovora i precizno su definisani rokovi kada je to moguće uraditi.

Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod transakcija na osnovu platnih kartica uvodi novine koje će poboljšati položaj i građana i trgovaca u odnosu na banke. Do sada su međubankarske naknade u našoj zemlji bile među najvećima u Evropi, sada se one ograničavaju na 0, 3% za kreditne kartice, odnosno 0,2% od vrednosti transakcije na debitne kartice. Ovi predlozi uspostaviće jedan pravedniji okvir poslovanja.

Nadam se da ćemo usvajanjem predloženih zakona napraviti još jedan dobar korak ka stabilizaciji finansijskog sistema i potpuno transformaciji bankarskog sistema koji će uživati poverenje i građana i privrednih subjekata. Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednice Vlade, predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, jedan od najznačajnijih predloga koji se nalazi na dnevnom redu jeste Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, što dosadašnja rasprava i pokazuje.

Ovaj Predlog zakona mogu da posmatram u jednom širom kontekstu. On ne samo da će obezbediti krov nad glavom pripadnicima snaga bezbednosti koji nemaju rešeno stambeno pitanje, već je od velike važnosti za jačanje celokupnog sistema nacionalne bezbednosti.

Procenjeno je da oko 20 hiljada zaposlenih u policiji i BIA, kao i oko 14 hiljada pripadnika Vojske nema rešeno stambeno pitanje. Oni će imati pravo da konkurišu za kupovinu ovih stanova i dobro je što se pristupilo rešavanju ovog problema na jedan ozbiljan način. Izradom posebnog zakona lakše će se prevazići eventualni problemi koji se mogu javiti tokom realizacije projekta, a cilj je da ovaj posao bude uspešno završen i to na što efikasniji način.

S obzirom da je planirana izgradnja stambenih kompleksa na nekoliko različitih lokacija u različitim delovima Srbije, koja bi počela otprilike u isto vreme, mi ćemo donošenjem ovog zakona omogućiti sistemsko rešavanje svih pitanja. To znači da ćemo bez obzira na lokaciju dobiti unificirane uslove i postupke pod kojima će početi gradnja. Takođe, biće ubrzana procedura izdavanja građevinske dozvole, kao i postupci javnih nabavki i eksproprijacije zemljišta tamo gde za to ima potrebe.

Jedan od gradova gde će se graditi ovi stanovi jeste i grad iz koga ja dolazim, a to je Kraljevo. Moram da istaknem da u Kraljevu živi veliki broj pripadnika Vojske Srbije, da je sedište policijske uprave u Kraljevu, koja pokriva grad Kraljevo i opštine Vrnjačka banja i Raška, da se tu nalazi sedište Okružnog zatvora, sedište BIA i da je ovaj zakon od velikog značaja za građane Kraljeva koji su zaposleni u ovim službama bezbednosti. Prve procene su bile da je za Kraljevo neophodno oko 900 ovakvih stambenih jedinica, ali nakon kasnijih analiza utvrđeno je da je taj broj negde oko 640.

Lokalna samouprava je ponudila dobru lokaciju, mogu reći odličnu, površine 5,5 hektara u naselju Ribnica. Tu će se graditi ovi stanovi. Značajno je što u ovom delu grada saobraćajna infrastruktura nije preopterećena.

S obzirom da je Kraljevo posle ratova na prostoru bivše Jugoslavije primilo preko 30 hiljada izbeglih i raseljenih lica, smatram da je odabir ove lokacije od izuzetnog značaja, baš zbog toga što će se težište pomeriti iz gradskog jezgra i što će ovaj stambeni kompleks da se uradi na jednoj potpuno novoj lokaciji, koja će postati sigurno atraktivna stambena zona i za ubuduće. Samim tim, rasteretiće se centar grada.

Ovaj zakon propisuje da je lokalna samouprava dužna da obezbedi planski dokument, odnosno tehničko-urbanistički dokument na osnovu koga je moguće izdati lokacijske uslove i rešenje o građevinskoj dozvoli. Na ispunjavanju ovih uslova gradska vlast u Kraljevu je već počela da radi. Komisija za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti je usvojila plan generalne regulacije i dala ga na javni uvid, tako da očekujem da će nakon isteka tog roka da zaseda Skupština grada Kraljeva koja će i usvojiti te izmene i da već do kraja juna meseca možemo dobiti zvanične lokacijske uslove za izgradnju stanova na predviđenoj površini.

Predlog zakona predviđa i da lokalna samouprava obezbedi i finansira izgradnju infrastrukture do same lokacije na kojoj će biti izgrađen stambeni kompleks. Opet ću navesti jedan dobar primer grada Kraljeva, gde je grad Kraljevo već to uzeo u razmatranje i planirano je da izdvoje oko 190 miliona dinara, tako da će od tog novca biti izgrađena saobraćajna infrastruktura sa kišnom kanalizacijom, vodovodna mreža kao i nedostajući priključci.

Izuzetna je pogodnost što će sredstva za izradu tehničke dokumentacije, kao i drugih pratećih elaborata i analiza obezbediti država, kao i sredstva za komunalnu i drugu infrastrukturu u okviru samog stambenog kompleksa.

Smatram da su prioriteti i uslovi za kupovinu stanova koji su utvrđeni ovim zakonom rezultat dobre procene. Tu pre svega mislim da prednost treba da imaju oni pripadnici snaga bezbednosti koji nisu rešili svoje stambeno pitanje, pa tek onda oni koji već imaju u svom vlasništvu stan ili kuću, a koji smatraju da njihovi stanovi ili kuće nisu zadovoljavajućeg kvaliteta za život.

Pored toga, smatram da su propisani uslovi i ograničenja pravedni, a to je da pripadnik službe bezbednosti i ne može konkurisati za kupovinu ovih jeftinih stanova ukoliko je prodao stan, odnosno nepokretnost, ili ako je to učinio neko od članova njegovog domaćinstva, od stupanja na snagu ovog zakona. Dobro je i ograničenje što se stan ne može otuđiti baš u roku od 10 godina, kao i da je taj isti rok da neko mora raditi u ovom državnom organu, dakle 10 godina.

Mora se uzeti u obzir da je pre početka konkretne gradnje potrebno završiti i određene pripremne radove. Negde je sigurno potrebno modifikovati saobraćajnu infrastrukturu, raščistiti teren, odraditi zemljišne radove, negde je potrebno obezbediti zemljište za dopremanje i za skladištenje građevinskog materijala, da se negde postave privremeni objekti, instalacije, itd, negde će biti potrebno obezbediti sigurnost susednih objekata, kao i niz drugih poslova.

Zato je zakon predvideo jednu dobru opciju, a to je da se može izdati rešenje o posebnoj građevinskoj dozvoli za izvođenje pripremnih radova pre samog izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli za objekte visokogradnje. To će pozitivno uticati na efikasnu realizaciju ovog projekta.

Izgradnja ovih stambenih kompleksa ne samo što će rešiti pitanje stanovanja zaposlenih u službama bezbednosti, već mislim da će i dati određene pozitivne efekte na celokupnu privredu.

Siguran sam da će ova investicija, raspoređena u nekoliko gradova Srbije, biti značajan zamajac građevinarstvu, privrednoj grani, koja je doživela znatan udarac već pre možda dve i po decenije kako zbog sankcija tako i zbog posledica tranzicije ekonomskog sistema. Na ovaj način biće uposlena domaća građevinska operativa, jer zakon jasno predviđa obavezno učešće domaćih preduzeća.

Takođe, biće povećana zaposlenost, a pored toga korist će imati i naši proizvođači građevinskog materijala, jer je zakonom predviđeno da od ukupnog građevinskog materijala, koji je predviđen specifikacijom, da 80% mora da čini građevinski materijal, oprema i instalacije od domaćih proizvođača. Takođe, korist će imati i lokalne samouprave, jer će na njihovim teritorijama biti izgrađeni ovi stambeni kompleksi tako da će oni u budućnosti moći da računaju na ubiranje prihoda od poreza na imovinu.

Istovremeno, jedan od pozitivnih efekata ovog zakona je povećanje kreditne aktivnosti u okviru bankarskog sektora. Pretpostavljam, a i procene su takve, da će veliki broj pripadnika službe bezbednosti rešiti stambeno pitanje, odnosno izvršiti kupovinu ovih stanova putem bankarskih kredita. Mislim da ova opcija svima odgovara, jer je svakome bolje da živi u svom stanu i da plaća mesečnu ratu otplaćujući svoj stan, nego da svakog meseca izdvaja određenu sumu novca plaćajući u zakup tuđu nepokretnost.

Očekujem da prva gradilišta u skladu sa najavama već u avgustu budu otvorena u Kraljevu, Nišu i u Vranju. Naravno, što očekujem u budućnosti da se ova ideja realizuje, dakle sada odnosi se na zaposlene u službama bezbednosti, ali treba razmisliti da ovakvu ideju u budućnosti realizujemo i prema mladim bračnim parovima i prema naučnicima.

Raspravljaćemo ovde i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i očekujem da će predložene izmene pre svega unaprediti uslove za prevoz putnika.

Privredna komora Srbije je odradila jedno istraživanje i na osnovu tog istraživanja vidimo da je inicirala rešavanje nekih od problema. Prvo, to je jedan problem koji se odnosi na neusklađenost reda vožnje sa daljinarom za međumesni saobraćaj. Istraživanje koje je odradila Privredna komora Srbije pokazuje da gotovo u dve trećine slučajeva nije usklađen red vožnje sa daljinarom. Trenutno zakon propisuje da red vožnje mora biti u skladu sa daljinarom, ali u ovom tabelarnom prikazu koji smo dobili vidimo da ima izvesnih odstupanja, međutim, ta odstupanja su neznatna. Tako da, promene u članu 63. gde se briše stav 2. koji kaže da red vožnje mora biti u skladu sa daljinarom, mi stvaramo uslove da insistiranje na primeni nekih odredbi se ne odrazi negativno na poslovanje prevoznika i interesa putnika.

Predložene izmene će pozitivno uticati na prevoznike koji obavljaju međumesni prevoz, jer će održati postojeći obim posla, a i zadržaće se kvalitet usluge prema korisnicima, naročito je to važno za one svakodnevne korisnike međumesnog saobraćaja, pre svega za ljude koji svakodnevno odlaze na posao, za učenike i studente.

Važno je, takođe moram da istaknem, da u narednom periodu uredimo tržište međumesnog prevoza na takav način da bi se, u slučajevima gde to ima, suzbio rad u sivoj zoni, naročito ima toga u nekim slučajevima na linijama koje su prestale da se održavaju i imam utisak da ovi nelegalni prevoznici u pojedinim slučajevima, osim što ne plaćaju porez, veliku štetu kao nelojalna konkurencija mogu da naprave gradskim prevoznicima i taksistima. Potrebno je pooštriti kontrole i suzbiti ovu pojavu, tako da bi se ovi prevoznici iz sive zone preveli u jednu legalnu zonu, u legalne tokove, naravno, uz ispunjavanje svih propisanih uslova.

Ovaj predlog zakona u jednom delu odnosi se i na inspekcijski nadzor i na taj način postiže se da mere koje će se preduzeti prema stranom prevozniku imaju isti efekat kao i mere koje se preduzimaju prema domaćim prevoznicima, ukoliko se prevoz ne obavlja u skladu sa propisima, tako da definitivno neće biti povlašćenih stranih prevoznika u odnosu na domaće.

Mi smo bili svedoci prošlonedeljnog protesta taksista i smatram da je Ministarstvo saobraćaja odlično postupilo u toj situaciji, pokazalo dobru volju, volju da vodi jedan kvalitetan dijalog, da razgovara sa taksistima i samo tako i možemo rešavati te probleme. Cilj zapravo i nije nametati neke pravne norme, već uspostavljati i određene standarde i dolaziti do rešenja koja su kvalitetna. Potrebno je, kažem još jednom, uspostaviti standard koji moraju da ispune svi prevoznici, a koji bi bio u funkciji zadovoljenja potreba krajnjih korisnika, odnosno građana, odnosno da se nađe rešenje kojim bi se očuvao kvalitet usluga, a sa druge strane da i taksi prevoznici budu zadovoljni uslovima rada i tržišnim pravilima. Dakle, jasno pravilo za sve i zdrava tržišna konkurencija.

Dobro je što je i Ministarstvo prepoznalo potrebu da taksi udruženja imaju svoje predstavnike u koordinacionom telu za praćenje primene propisa i implementaciju zakona, a moram da istaknem da se ovim zakonom rešava još jedno pitanje, a to je pitanje izdavanja licenci za pružanje staničnih usluga. Početkom godine imali smo jednu situaciju da skoro 90% autobuskih stanica nije moglo da ispuni uslov za dobijanje ove licence i to je bio problem koji se ticao uslova vlasništva za dobijanje licence i to su bile one autobuske stanice koje su pre svega bile u javnoj svojini.

Navešću primer baš iz Kraljeva, iz mog grada, gde je jako kompleksna situacija. Recimo, u Kraljevu zemljište na kome se nalazi autobuska stanica je u državnoj svojini, konverzija nije sprovedena, iako je podnet zahtev, sama zgrada se nalazi pod hipotekom, a preduzeće koje je gazdovalo ovom autobuskom stanicom Autotransport Kraljevo je u stečaju. Na osnovu ovog jednog kompleksnog primera vidimo koliko su bitne ove izmene zakona i da će one rešiti problem, jer problem bi nastao zapravo ukoliko autobuske stanice ne bi mogle da dobiju licencu, na taj način one ne bi mogle ni da naplaćuju stanične usluge ni putnicima, ni prevoznicima i postale bi obična stajališta, a ovaj predlog zakona zapravo ne propisuje uslov da privredno društvo, pravno lice ili preduzetnik mora u vlasništvu da ima autobusku stanicu i samim tim je olakšan put za dobijanje licence i mi ćemo sprečiti gašenje velikog broja autobuskih stanica.

Kada govorimo o Predlogu zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, tu pre svega moram da istaknem činjenicu da se 50% robe preveze drumom i to je jedna važna informacija da bismo znali da ovu oblast moramo stalno da poboljšavamo ispravkom, odnosno dopunom pravnih normi koje je regulišu. Mi ćemo na ovaj način kreirati jedan uređen tržišni ambijent i precizna pravila ponašanja za sve.

Nedavno smo ovde raspravljali i o Zakonu o bezbednosti saobraćaja. Tada sam rekao i sada ću ponoviti da je ovo jedna veoma dinamična i živa oblast i stalno je potrebno da je usklađujemo sa postojećim pitanjima. Zato podržavam predlog da se maksimalna brzina vožnje na autoputevima poveća sa 120 na 130 kilometara na čas. Danas se Srbiji aktivno radi na izgradnji saobraćajne infrastrukture i kvalitet puteva je neuporedivo bolji sada nego što je to bio slučaj nekada. Mi smo svedoci da danas svakodnevno imamo radove na Koridoru 10, na Koridoru 11. Takođe moram da istaknem da je naš državni vrh prilikom nedavne posete Turskoj ugovorio rekonstrukciju regionalnih puteva Novi Pazar-Tutin, Novi Pazar-Sjenica, kao i izgradnju brzog puta Sjenica-Tutin. Za nas koji smo u unutrašnjosti veoma je bitno i znamo koliko nam znače kvalitetni regionalni putevi. Moram još jednom da se osvrnem na to i nadam se da će se u skorijem periodu početi sa izgradnjom, odnosno spajanjem autoputeva Pojate-Preljina, što je naročito značajno za građane Kraljeva, Trstenika, odnosno na celom ovom potezu između Preljine i Kruševca.

Vratiću se na izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja. Povećanjem maksimalne brzine na autoputevima za 10 kilometara na čas mi ćemo uskladiti naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom određenih zemalja članica Evropske unije, sa Slovenijom, Mađarskom, Italijom, Francuskom. Moram da ponovim da mi danas ne možemo da poredimo ovaj sadašnji kvalitet puta, kao i performanse automobila koje vozimo sa onima od pre nekoliko decenija.

Što se tiče predloženih izmena Zakona o pooštravanju kazni za nasilničku vožnju, podržavam ove predloge izmena i smatram da svi učesnici u saobraćaju jednostavno moraju da imaju naviku da poštuju propise i ukoliko poštuju propise neće zapravo doći ni u situaciju da plaćaju kazne. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vojske Srbije, koleginice i kolege, moje kolege i ja podneli smo ovaj amandman da bismo uskladili rokove koji se odnose na konkurs za izbor u zvanje nastavnika i saradnika.

Naime, član 39. Zakona o vojnom obrazovanju predviđa da citiram – izbor u zvanje saradnika i nastavnika stranog jezika i veština vrši visokoškolska jedinica u sastavu Univerziteta. Konkurs za izbor u zvanje lica iz stava 1. ovog člana raspisuje se tri meseca pre isteka vremena za koji su birani.

Predlažem da ovaj rok za raspisivanje konkursa ne bude tri meseca, već šest meseci i na taj način bismo ga uskladili sa rokom koji je predviđen za izbor nastavnika iz člana 37. ovog zakona. Smatram da je ovaj zakon o vojnom obrazovanju veoma značajan za dalje uspešno profilisane naše Vojske i da ćemo rezultate dobrih odluka koje ćemo, nadam se, doneti videti tek u budućem periodu, odnosno u godinama koje slede.

Na primer ću navesti da je odluka koja je doneta pre tri godine, da se ponovo uvede srednjoškolsko stručno obrazovanje podoficira Vojske Srbije, da se sada pokazalo kao dobra odluka i da svaka vojska se temelji na efikasnom radu i svaka jaka vojska ima za osnov jedan dobar i kvalitetan podoficirski kadar i da ulaganje u obrazovanje se višestruko isprati mnogo kasnije, jer svi ti ljudi provedu svoj radni vek u Vojsci Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, najviše pažnje posvetiću Zakonu o deviznom poslovanju i sagledaću ga iz nekoliko aspekata.

Najpre da istaknem značaj što se ovim predlogom zakona predviđa slobodno kretanje kapitala u onom delu koji se odnosi na portfolio investicije i finansijske zajmove i kredite sa rokom dospeća kraćim od godinu dana.

Prvo, ovaj zakon osiguraće da se državljani Srbije, to jest fizička lica i ogranci stranih pravnih lica, mogu kratkoročno zaduživati kod kreditora koji nije državljanin naše zemlje, a koje ima sedište, odnosno prebivalište u nekoj od zemalja članica EU.

Međutim, uslovi pod kojima se ostvaruju ovi finansijski procesi u skladu su sa pravilima koje propisuje Narodna banka Srbije. To znači da se ovi poslovi mogu i ograničiti ako je procenjeno da se na taj način čuva javni interes, to jest finansijska stabilnost.

Ekonomske prilike na svetskom nivou nam ukazuju da moramo da se svakodnevno prilagođavamo dinamičnom poslovnom okruženju. Na primer, navešću samo da je u drugoj polovini prošlog veka izvoz roba povećan 30 puta, a rast direktnih investicija u inostranstvu čak 50 puta u odnosu na početak.

Nema te zemlje koja može da zanemari razvojne tendencije, a pogotovo da se zaštiti i izoluje od njih. Zato je važno da idemo u korak sa međunarodnim pravnim normama i na taj način kreiramo povoljniji poslovni ambijent.

Donošenje zakona mi propisujemo pravila igre, a uspešnog biznisa, samim tim ekonomskog razvoja, nema bez pouzdanog i efikasnog pravnog sistema. Zato je značajno da naša zakonska regulativa obezbedi pravnu sigurnost da bismo imali kvalitetnu poslovnu klimu.

Nadam se da će set ovih zakona imati pozitivne efekte koji će rezultirati novim investicijama. Tu mislim na kompanije koje će aktivirati novi biznis i uvesti novog tržišnog aktera, što bi omogućilo povećanje zaposlenosti.

Drugo, Predlogom zakona o deviznom poslovanju doći će do usaglašavanja naše zakonske regulative sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Organizacija za kontrolu i sprečavanje pranja novca locirala je žarišta u ovoj oblasti i na osnovu toga je potrebno izvršiti korekcije. U tom smislu potrebno je pojačati nadzor i zabraniti krivično osuđivanim pravnim licima da budu osnivači i vlasnici društava koje se bave menjačkim poslovima.

Rešavanje ovih problema bave se i izmene Predloga zakona o računovodstvu, Zakona o reviziji, Zakona o faktoringu. Donošenjem ovih zakona kreiramo pravni okvir u kome ima sve manje mesta za koruptivne radnje. Na ovaj način postavićemo ekonomske osnove za razvoj zdrave konkurencije i jedino na taj način domaći privredni sistem može da iznedri nove vrednosti i da u istom trenutku budemo konkurentni razvijenim ekonomijama. Zahvaljujem.