Uvaženi ministre, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ispred nas je izmena zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a sami ste ministre rekli da je ovo sistemski zakon.
Ono što bih ja lično, a i poslanička grupa NS kojoj pripadam, voleo da vidim, kada govorimo o sistemskom zakonu, o poreskoj naplati, bilo bi dobro da odmah iza njega u ovu skupštinsku raspravu dođu zakon o stečaju i zakon o planiranju i izgradnji, odnosno legalizaciji.
Zašto govorimo o ovome? Vi ste govorili malopre o naplati, ali ja bih vas upozorio, uvaženi ministre da mi prema nekim podacima imamo oko milion nelegalizovanih objekata i onda se postavlja pitanje na koji način će lokalne poreske uprave moći da naplate od takvih vlasnika objekata, bilo kakav porez, a da ne govorimo o stotinama hektara i hiljade hektara samoobradivog zemljišta, koje se nalazi u nekakvim zemljoradničkim zadrugama, koje su u stečaju. Ti stečaji traju u nedogled. Ako se hitno ovde ne promeni zakon o stečaju, mi ćemo džaba govoriti o poboljšanoj naplati poreza.
Ono što bih vas još zamolio, gospodine ministre, kada sam video izmene zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iskreno sam se nadao da ćemo u ovim izmenama videti i da se PDV za humanitarnu pomoć, a tiče se za domaća pravna lica i fizička lica, ukida.
Videli smo da je ukinut za strance i ne vidim zašto do sada nije ukinut za domaća fizička i pravna lica, jer smo svedoci svih ovih nesreća koje su se dešavale od poplava, pa olujnih vetrova, a kako meteorolozi najavljuju, toga će još biti u toku ovog leta.
Bilo bi dobro da što pre i to se nađe ovde ispred nas, narodnih poslanika.
Ono što se tiče samoga zakona, moje kolege koje su govorile pre mene, naravno uvek vole da govore o rashodnoj strani. Pre svega bih voleo da govorim o prihodnoj strani. Ono što je dobro, to je da su izbačeni troškovi prvostepenog postupka, jer je to sada otišlo u sudove, tako da se poreska uprava time više neće baviti i samim tim troškovi su manji.
Ono što bih posebno napomenuo jeste u članu 3, uvaženi ministre ja vas molim za malo pažnje, jeste jedna praksa koja se u Srbiji pojavljuje u zadnjih godinu dana, a koja je dala određene rezultate, jeste da se na sajtu poreske uprave objavljuju spiskovi najvećih dužnika, kako pravnih tako i fizičkih lica.
Tim postupkom republičke poreske uprave povele su se i lokalne poreske uprave koje su na svojim sajtovima počele da objavljuju spiskove najvećih dužnika, i vi ste u članu 3. stav 7. odredili da poreska uprava kvartalno sa presekom stanja na poslednji dan u poslednjem mesecu kvartala objavljuje na svojoj internet strani naziv, odnosno ime i prezime PIB, iznos poreskog duga, poreskog dužnika, i to pravnih lica sa poreskim dugom u iznosu od 20 miliona dinara i više, i preduzetnika sa poreskim dugom u iznosu od pet miliona dinara i više, čime obaveza čuvanja službene tajne nije povređena.
Slažem se da treba da se čuva obaveza službene tajne, uvaženi ministre, ali ja bih vas podsetio da mi imamo više od 60 manjih opština u Srbiji koje nemaju narodne poslanike u ovom parlamentu, a koje na svojoj teritoriji nemaju ni jedno veliko tzv. „pravno lice“. Sada ako nemaju ni jedno veliko pravno lice, znate li koliko treba da prođe obaveza da bi se nekome nagomilalo 20 miliona duga u nekoj od manjih opština u Srbiji? Zbog toga sam sa mojim kolegama poslanicima NS produžio amandman da se ova suma za pravna lica u članu 3. smanji sa 20 na pet miliona dinara, kao donja granica, a za preduzetnike sa pet miliona na 500 hiljada dinara, jer smatramo da će na ovaj način pravičnije moći da se upozore, te da kažem, neredovne platiše, naročito u manjim sredinama, gde prosto se ljudi poznaju između sebe i gde su u stvari javno objavljivanje ovakvih podataka, dalo najbolje rezultate i gde se to oseća u naplati kod lokalne poreske administracije.
Moram da podsetim, kada govorim o lokalnoj poreskoj administraciji, da je nekih evo više od pet godina prošlo kako se, na primer, naplata poreza na imovinu vratila u lokalne samouprave koje preko svojih lokalnih poreskih uprava naplaćuju ovaj porez koji je i osnovni prihod opštinskih budžeta.
Ono što su takođe moji prethodnici napomenuli, pa da ne gubim vreme oko toga, to je da bi porez na imovinu mogao više da se naplati u lokanim jedinicama, potrebno je naravno da imate vi bolju evidenciju samih objekata, tu je pre svega potrebna saradnja sa lokalnim katastrom koja nažalost, u praksi često izostaje.
Ono što bih pohvalio u vezi predloga ovog zakona, uvaženi ministre, jeste u članu 9. član 26. stav 2, a to je kod dodele PIB-a. Mi smo imali do sada jednu stvarno zloupotrebu, da ljudi koji su vlasnici firmi zaduže firmu, dovedu je, da kažem, do prosjačkog štapa i onda je ugase ili je stave u status mirovanja, otvore novu firmu i onda naravno sa novom firmom rade, ponovo zadužuju i tako se to u nedogled vrti. Ljudi to, naročito kažem u manjim sredinama, vide, ali nisu mogli tome da stanu na put.
Zbog toga, posebno napominjem kao dobar način da jednostavno lice, da li je u pitanju fizičko lice ili pravno lice, ako naprave određene dugove, dok to ne izmiri ne može da otvara nove firme, odnosno ne može da dobije nov PIB, i to posebno naglašavam da je potrebno i pohvaliti.
Takođe, ono što je dobro, a to su takođe moje kolege navele, to je kod uručivanja rešenja, mi smo i sada imali takođe određene zloupotrebe da ljudi izbegavaju da dobiju poresko rešenje, pa se tu dovijaju na različite načine. To je sada potpuno jasno, kolege su već rekle – ako ne možete da uručite, stavite na internet stranu do petog u mesecu i smatraće se da je rešenje uručeno.
Ono što je vrlo bitno, a što bih posebno naglasio, jeste da član 21, takođe su kolege govorile, možda ste i vi to napomenuli, a to je u članu 21. izmena, a u starom zakonu u članu 70. stav 1, reč „dospelih“ zamenjuje se rečju „dugovanog“ i stav 2. menja se i glasi, odnosno da prevedemo građanima koji gledaju ovaj TV prenos, ako imate prinudnu naplatu, do sada se naravno najpre naplaćivalo u starom zakonu glavnica. Jasno mi je i meni i većini ovde narodnih poslanika da je odlukom Ustavnog suda obračun, takozvana „konforna metoda“ ili obračun kamate na kamatu, proglašen neustavnim, ali ja ne vidim zašto je to problem, uvaženi gospodine ministre, i voleo bih da mi to pojasnite, da ostane staro rešenje, a da se samo kazna izbaci, a da se najpre vrši naplata glavnice.
Pazite, mi smo ovde narodni poslanici, predstavljamo građane Srbije, trebamo da se vratimo u opštine iz kojih dolazimo. Ako sam ja sada poreski obveznik u svojoj opštini koji duguje 100 hiljada dinara i odem u lokalnu poresku upravu i hoću da namirim svoj poreski dug, zamislite sada odem tamo, a oni mi kažu – najpre, gospodine Jovanoviću, vi morate da platite prinudno rešenje, odnosno prinudnu naplatu, a to vam košta 10 hiljada dinara, zatim kamatu, a kamata vam je, gospodine 12 hiljada dinara i onda od onog novca koji ste vi poneli, vama za glavnicu neće ostati ni 75 hiljada dinara.
Smatramo, gospodine ministre da bi bilo ispravnije da ostane staro rešenje, da se izbaci samo kazna, a da se najpre naplaćuje glavnica, jer svima je u interesu da se poreski dug naplati, a nije nikome u interesu da se prosto građani maltretiraju.
Zbog toga ,smo u vezi ovoga podneli amandman i smatram da će i drugi narodni poslanici, naročito na Odboru za finansije kada budu amandmani razmatrani, uzeti u obzir da bi staro zakonsko rešenje bilo mnogo ispravnije nego što je to sada predloženo.
Takođe, gospodine ministre, ja bih se osvrnuo i na član 22. ovih izmena, a to je, samo zbog gledalaca da pročitam – odluka iz stava 3. ovog člana može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaćanje dugovanog poreza na rate, ali najduže do 24 meseca uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci, pri čemu iznos najmanje rate ne može biti manji od 50% iznosa najveće rate. To uopšte nije nikakav problem, sama definicija je solidna, ali bih vas ja upitao - ovde nigde niste u tekstu napomenuli ni u obrazloženju šta se dešava sa kamatom, da li kamata miruje, ne miruje, nema je, ima je? Znači, kada imamo odloženo plaćanje, šta se dešava sa kamatom?
Takođe, ono što je važno i što treba pohvaliti u ovom tekstu, a to je da se rok za izjašnjavanje, naravno, ovde je reč o strankama koje su nezadovoljne ili imaju određene primedbe na zapisnik poreskog inspektora, povećavaju sa tri na pet dana, to smatramo da je vrlo korisno i da u praksi to može doneti koristi.
Takođe, jedna novina koju bih još pohvalio, to je ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu po nalogu iz rešenja iz stava 5. ovog člana, poreska uprava podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika.To smo do sada u praksi, naročito mi koji smo bili u lokalnim sredinama koji smo radili različite naplate poreza, imali sa time problema i ovo je sada jedno od boljih rešenja.
Pomenuli ste ovde kaznenu politiku. Mnogi od mojih kolega će govoriti da je uvek kaznena politika nepopularna, ali ja bih ipak pohvalio.
Smatram da je predloženo rešenje mnogo bolje od onoga što je bilo u starom rešenju, a to je član 177, koji kaže: „Poreski obveznik, odnosno pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu, ne obračuna i ne plati porez, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% do 100% iznosa dugovanog poreza utvrđenog u postupku poreske kontrole, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika“. Do sada je to bilo između 15 i 20%, tako da ovo povećanje smatramo opravdanim.
U članu 178: „Ako je iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi manji od iznosa koji je trebalo utvrditi, u skladu sa zakonom, poreski obveznik, pravno lice ili preduzetnik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% razlike u ova dva iznosa“. Ranije je to bio samo 1% i verujte mi da je ovde bilo najviše zloupotreba. Imali smo praksu da ljudi namerno, kada popunjavaju svoju poresku prijavu, umanje iznose.
Uvaženi gospodine ministre, poslanička grupa NS u načelu će podržati ovaj zakon. Iskreno se nadamo da ćete obratiti pažnju na naše amandmane.
Još nešto sam hteo da vam kažem – preko je potrebno, a to je velika muka svih ljudi na lokalu, da uvedemo efikasniji i pravedniji rad republičke poreske uprave. Dobro je što je došlo do samih kadrovskih promena.
Morao bih da napomenem još jednu stvar, a to je da u regionalnim filijalama republičke poreske uprave sede ljudi koji su se zbog svih ovih nesreća i ratnih vihora koji su nas zadesili tu našli, a ima puno ljudi sa KiM, naročito u centralnom delu Srbije, koji su manje-više svi poreski inspektori ili manje-više u filijalama poreske uprave. Pošto je sada u štampi i u sredstvima javnih informisanja popularno pričati o diplomama, bilo bi dobro da se malo i u poreskoj upravi pročešljaju te pre svega regionalne filijale, da se vidi ko radi u tim poreskim upravama, kada, gde i na kojim fakultetima je stekao te diplome i kako ti ljudi rade u praksi.
Mogu vam sada govoriti i o konkretnim primerima, ali, mislim da nije ni vreme ni mesto za to. Mogu vam govoriti kako se ponašaju kada dođu u terensku kontrolu u pojedine firme i na koji način. Pazite, vlasnici tih firmi koji rade, ne moraju biti fakultetski obrazovani, ali ako dođete sa namerom da nekoga kažnjavate i da nekoga kinjite, to nije dobro.
Dolazim iz Topole i tamo postoji jedna firma „Stara varoš“, gde vlasnik plaća oko milion evra godišnje poreskih obaveza. Desilo se u praksi da dođe poreska policija, odnosno poreska uprava sa svojom kontrolom, napiše rešenje, to rešenje padne na upravnom sudu, čoveku se blokira imovina godinu dana i on iako mu je na upravnom sudu dokazano da nije učinio nepravilnost, poreski organ uopšte ne razmatra već ponovo radi isto rešenje i čoveku blokira imovinu još godinu dana. To su nelogičnosti za koje jedino možemo da smatramo da se ciljano rade. Zbog toga vas molim da obratite pažnju na kadrovsku strukturu republičke poreske uprave, da se tu stvari poboljšaju, jer će onda svima nama biti mnogo lakše. Hvala vam.