Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa NS razume potrebu izmene i donošenje postojećih zakona. Razumemo da je potreba da se Zakon o Agenciji za privatizaciju uskladi sa novim Zakonom o privatizaciji.
Samo da podsetim, pre svega, gledaoce da jednostavno sada imamo više modela same privatizacije gde je potrebno da Agencija bude ta koja će resornom ministarstvu podneti predlog kakav vid privatizacije će se primeniti na jednom od ova 502 preduzeća koja su još ostala da se privatizuju i to razumemo.
Ono što je ovde važno i što treba naglasiti, jeste da Agencija ovim dobija još veći značaj nego što je do sada imala. Kolega koji je govorio pre mene, govorio je da je Agencija vršila privatizaciju u protekloj deceniji. Agencija za privatizaciju prodavala, kontrolisala prodaju, uvodila stečaje, ali da se nije pokazala u nekom sjajnom svetlu.
Danas, kada treba da donesemo jedan lex specialis o nečemu što je govorio ministar Antić, a to je trans-balkanski koridor, prva faza, valjda smo trebali, gospodine Sertiću, uvaženi ministre, da malo više protresemo ovu Agenciju za privatizaciju.
Ono što je interesantno i što treba da se zna, kako su oni delovali, kakva je privatizacija bila. Svi smo svesni, imamo više stotina hiljada ljudi koji su ostali bez posla. Nažalost, imamo i ogroman broj ljudi koji imaju izvršne sudske presude za zaostale naknade, odnosno plate, do privatizacije koje nisu isplaćene. Veliki broj ljudi ne može da ode u penziju sada, jer nemaju povezan radni staž.
Ono što je takođe interesantna stvar, a to je prema podacima koje imamo, Agencija za privatizaciju ima oko 300 zaposlenih. Od tih 300 zaposlenih, koliko čujemo, prosečna plata u Agenciji je oko 100.000 dinara. Interesantna je stvar da se nama ponekad čini, koji to pratimo sa strane, što kao narodni poslanici, što kao građani Srbije, da tamo rade kao nekakvi supermeni.
Dao bih samo jedan mali primer. Gospodin koji se zove Dragan Ugričić, ne poznajem čoveka, ali on je onako poseban, interesantan primer, čovek je osim što je naravno zaposlen u Agenciji za privatizaciju, nalazi se u odboru direktora firme „7. jul“ iz Siriga. Zatim je član nadzornog odbora FAP iz Priboja. Zatim je u Bordu direktora „Seme Tamiš“ iz Kruševca, itd.
Do skoro, ta gospoda su primala i naknade za sva ova mesta u nadzornim, upravnim i savetodavnim mestima bord direktora, od skora, pre svega uticajem Agencije za borbu protiv korupcije, bar kako su se javno izjasnili, oni više ne primaju naknade, ali određene privilegije su zadržali.
Ono što je takođe interesantno, to je način upravljanja, pre svega firmama u restrukturiranju. Ovde sam govorio, a vidim da su i danas to moje kolege posebno podvukle, sam sam bio inicijator na Odboru za privredu da se obelodane primanja direktora firme u restrukturiranju.
Ono što me je zapanjilo, jeste da su te plate enormno velike. Prelaze 350-400.000 dinara i vi ste gospodine Sertiću obećali kada ste podnosili ekspoze, kada ste birani u ovom narodnom parlamentu da ćete doneti odluku, uredbu ili već šta, da se te plate ograniče.
Molim vas, evo sada je prilika i rebalans budžeta koji dolazi ovde do kraja ovog meseca, da vi jednostavno to uradite i da se njima plate ograniče na maksimum 150.000 dinara, a negde i da nemaju platu, jer kako su vodili ta preduzeća, to mi svi dobro vidimo.
Mi danas u Srbiji svakoga dana čujemo različiti broj, koliko uopšte ima tih firmi u restrukturiranju. Danas se spominje broj od 175. Ranije je bilo 157. Ono što je takođe interesantno je da nadzor tih direktora, firme u restrukturiranju, vrši upravo Agencija za privatizaciju, da njihovi ljudi sede u nadzornim odborima i do skoro su primali takođe tamo veoma visoke apanaže, koje su išle preko 80.000 dinara.
Ono što je takođe važno, to je jedna neverovatna stvar koju morate da proverite kao resorni ministar, a to je kada je prethodna direktorka Agencije za privatizaciju, gospođa Vida Uzelac uvela elektronsko praćenje dolaska na posao, kažu da je u Agenciji bio zavladao neki čudni virus i da je sutradan 70 zaposlenih otišlo na bolovanje. Među njima, moram da kažem sve konkretno, imena stoje ovde sva zbog građana koji treba da znaju kakvi ljudi sede u različitim agencijama.
Gospođa Sanja Karović, to je interesantno, ona je tamo šef nekakve pravne službe, a inače je bila i u nadzornom odboru firme „Hidrotehnika“ odavde iz Beograda, čiji su direktori uhapšeni u aferi kada je ovde u Beogradu uhapšen direktor za gradsko zemljište zbog malverzacija sa nekakvim kanalizacijama i kolektorima, a ta firma čiji su direktori pohapšeni zbog izgradnje tunela, svi su uhapšeni, samo predstavnici Agencija koji su sedeli u nadzornom odboru, oni nikome ništa nisu odgovarali.
Moja koleginica iz poslaničke grupe, gospođa Dubravka Filipovski, još je 2009. godine podnela tada inicijativu da se formira anketni odbor, koji bi tada još istražio sve ono što je radila Agencija za privatizaciju.
Ono što je takođe veliki problem i što građani treba da znaju, to je da ovih skoro preko 3.000 firmi koje su do sada privatizovane, a nažalost, skoro u polovini njih je poništena privatizacija, najveći problem je u stvari bilo praćenje sprovođenja investicionih programa koji su tadašnji kupci trebali da urade. Ko je to kontrolisao? To su kontrolisali ljudi iz Agencije za privatizaciju. Kako su to kontrolisali, to svi građani Srbije dobro znaju i mi imamo danas ovakvu situaciju, ovakvu sliku kakvu imamo. Mi danas menjamo zakon i dajemo veća ovlašćenja Agenciji.
Mi ćemo glasati za ovaj predlog i verujemo u vas. Naravno, verujemo i u današnju direktorku Agencije, gospođicu Marijanu Radovanović, ali ono što vas molim, gospodine ministre, vi morate iskoristiti vaš autoritet da ove stvari o kojima sam sada govorio, da se one prosto više ne ponavljaju.
Ono što sam predložio samim amandmanom i što mi je drago da ste na Odboru za privredu i vi to načelno podržali, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju u članu 15, pa onda imamo član 15a, a zbog građana koji slušaju i gledaju ovaj prenos, pročitaću ga. To je član koji kaže na koji način se biraju članovi komisije. To je vrlo bitna stvar. Članovi komisije ispred Agencije za privatizaciju, koji će kontrolisati kasnije i prodaju privrednih društava i na koji način će ona biti prodata, a i vrlo važno je na koji način sada dobijamo svi veću odgovornost, a to je – ako se primenjuje model strateškog partnerstva, to će biti jedan veliki ispit, kako za resorno ministarstvo, tako i za Agenciju za privatizaciju, jer će tu određene mahinacije moći da budu beskonačno velike, ako ne bude kontrole.
Zbog toga, poučen ranijim iskustvima, u ime poslaničkog kluba sam podneo amandman da članovi komisije ispred Agencije za privatizaciju mogu biti samo stalno zaposleni u Agenciji. Kada su me kolege upitale – zašto stalno zaposleni, to je zato što smo imali do sada praksu da neko ko kupuje firmu ima svog čoveka u Agenciji koji je došao pre mesec dana, ima ugovor o delu u Agenciji i onda istog tog čoveka Agencija za privatizaciju postavi u komisiju koja prodaje firmu. Ove stvari su se, nažalost, dešavale i da bismo bar na nekakav način uspeli ovo da sprečimo, mi smo predložili ovakvu meru.
Ono što je takođe važno, a što smo obuhvatili ovim amandmanom, gospodine ministre, jeste da u ovim komisijama ne mogu biti ljudi koji su na bilo koji način povezani, da li su bili članovi upravnih, nadzornih odbora, da li su bili u savetodavnoj ulozi, kod firmi koje su podnele obavezujuće ponude za preuzimanje bilo koga od ovih 502 preostala preduzeća.
Drago mi je da ste i vi shvatili značaj ove teme. Ako hoćemo da ovaj preostali deo privatizacije protekne što jasnije, što transparentnije, mislim da neće biti sporno da se ovi amandmani prihvate.
Ovo što je važno i što bih još hteo da podvučem, vezano za Agenciju za privatizaciju, sami smo bar svedoci iz onoga što dobijamo preko sredstava informisanja, da će od ovih 502 preduzeća negde do 60 njih biti prodato i dobiti na određeni način nove vlasnike, i još nekih 150. Država će naći mehanizam, makar i platila, zbog strateških interesa, jer se nalaze u određenim regijama Srbije, a i zbog proizvodnje koju imaju, da nađe nove vlasnike. Ali, ono što ostaje, a ostaje između 250 i nekih 280 firmi, to će očigledno otići u stečaj. Na vama je, i na nama kao parlamentu, a naravno i na Agenciji, pre svega, da nađemo mehanizam da se izborimo, i to smo i dobili od vas, javno obećanje, da bar za svaku firmu pokušamo na maksimalan način da doprinesemo da ona nađe novog vlasnika.
Hteo sam da vas i vaše saradnike upitam, vezano za ovu temu – posle roka od 15. septembra, pisma koja su dolazila za preuzimanje neke od ovih 502 firme, koja su došla otprilike početkom oktobra meseca, da li će ona važiti ili je taj zakonski rok istekao i više ne postoji način? Ili, ako će biti jedna firma preuzeta na način da se preuzme kapital i da se preuzmu zaposleni, da li će na toj nekakvoj javnoj licitaciji moći da učestvuju i firme koje nisu poslale pisma Agenciji za privatizaciju? To je nešto što je nedoumica, trenutno, kod velikog broja privrednika u samoj Srbiji koji hoće da učestvuju u procesu privatizacije i zbog toga bi bilo dobro da se ovakve stvari pojasne.
Ono što bih vas još zamolio, i što sam i na Odboru uradio, vi ste ovde pomenuli da se rok za prelazak EPS-a na društvo kao korporaciju produžava do kraja 2016. godine. Sami ste kazali da je taj rok istekao još 2010. godine, da se, nažalost, niko nije setio ni do sada da to pitanje pokrene, pa bih vas ja molio, uvaženi ministre, da više produžetak tih rokova prosto ne dolazi u parlament.
Mi imamo loše iskustvo. Pre nekoliko sedmica smo ovde govorili o produžetku roka za upis javne svojine lokalnih samouprava, pokrajina i javnih preduzeća. Mislim da više nema potrebe da na svakoj sednici imamo nekakvo produžavanje rokova.
Što se tiče ova preostala dva zakona, Predlog zakona o dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, to je nešto, nažalost, što imamo kao nasleđe one Dinkićeve politike koja je bila 2008. godine. Svi se sećamo tih čuvenih predsedničkih izbora, 1.000 evra za besplatne akcije. Od tih 1.000 evra građani Srbije su jedva videli nekih 1.700 dinara. Nažalost, dolaskom ekonomske krize 2008. godine posustala je i Beogradska berza. Mi imamo realno krizu u finansijskom sektoru.
Mislim da je dobra ideja da Agencija upravlja Akcijskim fondom, da upravlja na osnovu usvojenih planova samog Akcijskog fonda. Dobar će biti podsticaj kada EPS postane to akcionarsko društvo i kada će se akcije EPS-a naći na berzi.
Ono što građani ne znaju, možda je potrebna malo bolja edukacija šireg sloja stanovništva na koji način oni mogu trgovati sa svojim akcijama. To je nešto što smatram da je potrebno.
Ono što je takođe važno, a tiče se ove četvrte tačke, pošto je već uvaženi ministar Antić pomenuo, to je Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije i izgradnje sistema za prenos električne energije „Transbalkanski koridor - prva faza“.
Ono što hoću posebno da naglasim to je da ovakvu investiciju apsolutno treba podržati. Ono što je važno, nama se konekcija sa susednim zemljama pokazala kao spas u godini kada smo imali ovakve elementarne nepogode.
Preuzimanje električne energije iz susednih sistema, da li je u pitanju Bosna, da li je u pitanju neka druga zemlja, se pokazalo kao spas i za očuvanje našeg elektro-energetskog sistema. To je nešto što je za pohvalu.
Takođe je vrlo za pohvalu da mi podižemo sistem sa 220 na 400 kilovati, jer samim tim se smanjuju gubici u očuvanju životne sredine i sve je to za pohvalu.
Takođe, vi ste i sami naveli da je jedna ovakva investicija strateška za državu Srbiju i sa time se slažemo i zbog toga apsolutno podržavamo aktivnosti Ministarstva.
Tamo gde ukazujemo za potrebu da se razmotri i razmisli, uvaženi gospodine Antiću, to je samo period eksproprijacije. To je vreme za koje se eksproprijacija vrši. Vi ste ovde izneli tvrdnju da ako bi se išlo redovnim postupcima, da bi to trajalo 15 godina. Verovatno i bi.
Ono što bi trebalo da se upoznaju i sami narodni poslanici jeste da mehanizam eksproprijacije kod „Južnog toka“ isto ide dosta sporo, iako su rokovi isto bili izuzetno kratki, kao što su sada u ovom Predlogu zakona.
Smatram, a mislim i da ovde ima dosta kolega narodnih poslanika koji tako misle, da je nemoguće da se realnije postave rokovi u jednoj lokalnoj samoupravi gde ćete imati, na primer, dalekovod između Kragujevca i Kraljeva, gde će biti na
desetine hiljade parcela da se sve završi u roku od pet dana. To nije realno i smatram da je bolje da se postavi neki realniji period od dve do tri nedelje, kada bi se to moglo završiti.
Još jedna stvar koja me interesuje i za koju se nadam da ćete mi dati odgovor, a to je da,nakon završetka upravnog spora, upravni postupak vodi lokalna samouprava, upravni spor vodi sud i kada sud donese presudu gde je stranka u pravu, da treba da se plati veća naknada za to što se tamo postavlja bandera ili stub na njihovom placu, ko isplaćuje eksproprijaciju po presudi upravnog suda, da li lokalna samouprava, da li resorno ministarstvo? To je mala nejasnoća u samom tekstu, za koju bi bilo dobro da se ona pojasni u samoj ovoj raspravi ovde na plenumu.
Uvaženi ministri, Nova Srbija će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Zamolio bih vas da se daju konkretni odgovori na konkretna pitanja koja sam postavio. Nadam se da ćete pozitivno reagovati na podnete amandmane. Hvala puno.