Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u svoje lično ime i u ime poslaničkog kluba NS postavljam poslaničko pitanje ministru finansija gospodinu Vujoviću, a tiče se kamata na porez na imovinu i na ostale izvorne prihode lokalnih samouprava.
Zašto postavljam ovo poslaničko pitanje? Kraj je godine, sve lokalne samouprave koje administriraju od pre par godina sa ubiranjem ovih prihoda, znači, to je porez na imovinu, komunalne takse iz ranijih godina naknade za gradsko građevinsko zemljište, susreću se sa problemom veoma teške naplate. Prošle godine smo imali elementarne nepogode u Srbiji. Narod nema novca, ogromna su dugovanja.
Šta se dešava? Pojedine lokalne samouprave i to ministar mora da zna, donose odluke na svojim lokalnim skupštinama gde donose odluke o otpisu kamata na dugovanja, pre svega na porez na imovinu. Da se razumemo, apsolutno se uvažene kolege zalažem da se kamate otpišu, ali mi dolazimo u jedan problem gde je ovakva stvar urađena 2011. godine kada je ministar finansija bio gospodin Mlađan Dinkić i da je tad omogućeno svim građanima, znači, kako fizičkim tako i pravnim licima, znači, firmama i preduzetnicima da potpišu tada sporazume o reprogramu i ako te sporazume ispoštuju da im se otpišu kamate. Jedan deo građana Srbije koji je to tada mogao on je i učinio, a jedan deo nije, ali evo na kraju 2015. godine vidimo da su ta dugovanja ogromna i da prelaze milijardu dinara.
Molim, ministra finansija, pojedine lokalne samouprave su uputile dopis kako Ministarstvu tako i državnoj reviziji, da vide šta nam je činiti, jer u Srbiji imamo potpuno različitu situaciju. Pojedine opštine, kao što su Novi Pazar, Niš, Aranđelovac, su već ovakve odluke doneli i već ovakve odluke primenjuju. Sada su druge opštine u velikim problemima koje ovakve odluke nisu doneli jer su u međuvremenu imali kontrole državne revizije koja smatra da je sprovođenje ovakve odluke od strane predsednika opština i načelnika lokalnih poreskih uprava krivično delo.
Molim, sve nas, da vidimo, a to ne možemo razrešiti bez Ministarstva finansija šta nam je činiti u ovakvoj situaciji. Ja i još par kolega narodnih poslanika i preko Ekonomskog kokusa koji od skora funkcioniše u ovom našem parlamentu, smo uputili jednu inicijativu da se omogući svim fizičkim i pravnim licima koji bi do kraja 2015. godine potpisali sporazum sa lokalnim poreskim upravama oko reprograma duga i taj sporazum izvrše do kraja četvrtog ili petog meseca 2016. godine, da im se izvrši otpis kamata.
Još jednom molim, ovo je vrlo urgentna stvar i ovo se mora razrešiti do kraja 2015. godine ako želimo na pravi način da pomognemo svim sugrađanima koji žive u opštinama širom Srbije, a pre svega i pravnim licima. Još jednom da napomenem, da su dugovi u ovom trenutku, na početku decembra meseca enormni, da se mere u milijardama dinara i da sa jedne strane, da li su pojedini gradovi povlašćeni time što im je prećutno omogućeno da otpisuju kamate, a da niko ništa ne preduzima povodom toga, a drugi gradovi i opštine to ne mogu da primenjuju jer imaju stalne kontrole od strane ili budžetske inspekcije ili državne revizije.
Moram da podsetim ministra finansija da sam kroz ovakvu golgotu prošao od 2008. godine do 2012. godine kada sam bio jedini opozicioni predstavnik opštine u Šumadiji i zbog toga razumem kakva je situacija u lokalnim samoupravama i pozivam sve nas, a i Ministarstvo finansija da hitno reaguje i da se ova materija jasno definiše. Moj konkretan predlog je da omogućimo svima koji hoće da plate glavnicu odmah ili u periodu od najviše šest meseci da im se izvrši otpis kamata. Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministre sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka je u dosta kratkom uvodnom izlaganju već rekla kakve je sve napore ministarstvo uložilo da se ovaj Predlog zakona, a pre svega govorim o Zakonu o ozakonjenju objekata nađe pred narodnim poslanicima i ovo je sve vredno svakakve hvale.

Nisam neko od poslanika ko hvali napor nekog ministarstva, ali ovaj zakon od 49 članova koji je dosta egzaktno jasan moram da priznam da ohrabruje. Ja sam neko od narodnih poslanika ko pre svega hoće, da tako kažem da ispratim nešto u pozitivnoj kritici pa treba najpre pomenuti šta je ono što je dobro u zakonu, onda da kažemo i nešto što bi pre svega putem amandmana ili određenim sugestijama moglo da se popravi.

Ono što je vredno hvale jeste da je ovaj zakon, to ste i sami pomenuli, šesti zakon po redu. U međuvremenu za šest zakona imamo milion i po tzv. nelegalnih objekata i tome jednom mora da se stane na put. Ono što moram da istaknem na samom početku mog izlaganja, kada pominjemo istorijat jeste da mi narodni poslanici koji predstavljamo ovde građane Republike Srbije bar pokušavamo kada govorimo o zakonima i kada glasamo o zakonima da kažemo da ti zakoni moraju biti i pravedni i pravični.

Juče kada smo govorili na odboru i kada smo glasali, ja sam jedan od narodnih poslanika koji je snažno podržao ovaj Zakon o ozakonjenju objekata i u tom delu sam istakao moju malu primedbu koju moram da podelim i sa narodnim poslanicima i sa vama uvažena ministarko, a to je da ste pomenuli u uvodnom izlaganju porodične objekte do 100 kvadrata. Slažem se da to mora, ali možda je to moglo da bude besplatno i da se ne plaća 5.000 dinara, ali mi je nelogično da se plaća 5.000 dinara za porodične objekte u nekoj zabiti u Srbiji, na 300 ili 500 km od Beograda i ovde u centru Beograda, odnosno na Dedinju. Iskreno moram da kažem da mi je to nelogično.

U članu 33. zakona pominjete socijalno ugrožene grupe i to je vredno pohvale, kažete da će oslobođeni plaćanja takse biti osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i korisnici socijalne pomoći. Mi to snažno podržavamo, ali sa druge strane, onda kada kažemo da ćemo nekoga ko živi na Dedinju ili nekoga ko živi ovde u centru Beograda i pravi komercijalni objekat, a to su komercijalni objekti koji su preko 1.500 kvadrata bruto površine i kažete biće tri miliona dinara taksa za te objekte. Moram da kažem ako se prosto pogleda cenovnik ti objekti tržišno vreme preko milion evra i šta je za nekog vlasnika tog objekta, tajkuna ili kako god hoćete, da plati taksu od 25.000 evra da ozakoni objekat koji mu na tržištu može doneti milion evra. To je ta pravičnost gde smatram i gde sam određene amandmane uložio da bi taj paritet trebao i mora da se promeni.

Takođe, pomenuli ste u uvodnom izlaganju da će sredstva prikupljena primenom ovog zakona se deliti na 60 nego 70% lokalnoj samoupravi, da će ako je opština na teritoriji AP Vojvodine 15% sredstva ići AP, 15% lokalnoj samoupravi. Mogu da se složim sa tim paritetom, možda je mogao biti i 80 ili 90% da ide u budžete lokalnih samouprava, jer će lokalne samouprave raditi 99% praktičnih stvari u primeni ovog zakona.

Zbog građana Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos i kojima je ovaj zakon izuzetno bitan, moramo da napomenemo da kada dođu u lokalnu samoupravu za osam ili devet dana, kada ovaj zakon bude u primeni, šta oni treba da urade? Najpre svi građani treba da znaju da u stvari ne moraju da rade ništa. To je interesantna stvar i to svi trebaju da znaju. Znači, oni koji su podneli do, ne znam, kraja prvog meseca 2014. godine zahtev za legalizaciju po starom zakonu i oni koji nisu, neko će iz lokalne samouprave, iz odeljenja za urbanizam da kucne na njihova vrata i da im kaže – gospodo draga, vi morate da uradite to i to. Šta je to što mora da se uradi?

Interesantne stvari, moram da vas zamolim. Vi ste u Predlogu zakona dali da građevinski inspektori na osnovu snimaka iz satelita, odnosno snimaka iz vazduha, jednostavno moraju u roku od 12 meseci popisati, odnosno imati evidenciju svih nelegalnih objekata na teritoriji jedne lokalne samouprave. Malo pre smo pomenuli cifru od milion i po objekata na nivou čitave Srbije, moram da vam kažem da podatak koji sam juče izneo na Odboru za infrastrukturu, da trenutno 42 lokalne samouprave u Srbiji nemaju građevinske inspektore, 42 tačno na jučerašnji dan, podaci Stalne konferencije gradova i opština. To je prvi podatak.

Drugi podatak, ovo je isto podatak preko Stalne konferencije gradova i opština, u Srbiji imamo negde oko 300 građevinskih inspektora koji su u lokalnim samoupravama. Vi ćete dobiti podatak uvažene kolege poslanici da jedan građevinski inspektor treba da rešava 5.000 nelegalnih objekata ako ih ima milion i po, a verovatno ih ima i više od milion i po ukupno u Srbiji.

Sada, pitam bilo koga od vas da li biste vi da ste građevinski inspektor u jednoj lokalnoj samoupravi mogli za godinu dana da popišete 5.000 objekata i da uradite sve ono što ovaj zakon nalaže? To je ogroman posao.

Ja sam amandmanom predložio da to bude do 18 meseci i smatram da je to korektno. Za 18 meseci ovaj posao će biti težak da se uradi, ali uz napor i ostalih u upravi, moram da podsetim da mi imamo na žalost još uvek na snazi Uredbu o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i da imamo veliki broj lokalnih samouprava koje muku muče i sa kadrovima i sa ljudstvom, a ovaj zakon treba na brz način primeniti.

Kada smo pomenuli rad građevinskih inspektora, ono što takođe treba da se pomene u ovom zakonu su rokovi koje ovaj zakon nalaže, da jedan građanin koji ima kuću koja je nelegalizovana, koja se vidi na satelitskom snimku, a to je vrlo bitno da se kaže građanima Republike Srbije, da će već bukvalno sutra ili prekosutra na sajtu Ministarstva infrastrukture moći da vide te snimke za celu teritoriju Republike Srbije i moći će da se uvere kako to izgleda i da li se njihov objekat nalazi na tim snimcima. Ako se objekat nalazi a oni ga nisu prijavili za legalizaciju i kada ih građevinski inspektor poseti ili neko iz lokalne samouprave za mesec, dva, tri, pet, deset a oni se narodski da kažem prave ludi, ne reaguju, krajnja konsekvenca za te ljude će biti da će, koliko sam shvatio sa jedne strane imati porez na imovinu veći do četiri puta u odnosu redovne poreske stope u toj lokalnoj samoupravi i toj zoni.

Sa druge strane ono što je takođe važno, donosiće se rešenja o rušenju objekta, ali ta rešenja će biti pravosnažna tek po okončanju sudskog, odnosno upravnog spora. Ono što je takođe važno i što je novina u odnosu na prethodne zakone jeste da će svi vlasnici nelegalnih objekata koji budu želeli da se priključe na infrastrukturu bilo da je u pitanju struja, voda moći će to da rade dok je objekat u postupku legalizacije.

Ono što moram da pitam jeste član koji je predvideo kaznene odredbe, član 41. kaže – sa novčanom kaznom od milion i po do tri miliona dinara kazniće se za privredni prestup javno preduzeće, odnosno javno komunalno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice koje po prijemu akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje na isključeni, ne isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture za koji je privremeno uključen. Ovo vas pitam iz prostog razloga gospođo ministre, jer mislim da ovaj član i ove velike kaznene odredbe, a to je do tri miliona da se kazni javno komunalno preduzeće koje po nalogu upravo opštinske uprave koja sprovodi zakon priključi sada jedan objekat i ako je potrebno vreme.

Ovde ste dali vrlo kratke vremenske okvire da se objekat onda isključi, doći ćemo u problem da ćemo trebati kao opštinske uprave da kažnjavamo naša komunalna i javna preduzeća čiji smo mi osnivači i da to budu drakonske kazne. Zbog toga smatram da bi ova kaznena odredba trebala da bude značajno manja.

Ukazao sam na još par stvari u ovom zakonu koje bi mogle da budu malo drugačije, a to se pre svega tiče člana 8. Zašto je ovaj član 8. bitan? Taj član 8. bitan je jer pominje spratnost, to je vrlo bitno, znači spratnost objekata na kojima se vrši legalizacija u lokalnim samoupravama.

Sada ono što hoću posebno da istaknem to je da ovaj Predlog zakona o ozakonjenju nelegalnih objekata daje mogućnost da jedan objekat koji ima tri sprata, četiri sprata, zavisno od nivoa urbanističkih projekata koju spratnost daju za određenu zonu, dozvoljavaju u izuzetnom slučaju još dve etaže. To smatram da je previše. Mi smo to juče ukazali i još neke kolege na odboru i smatram da je jedna etaža maksimum koji možemo da radimo.

Zašto to? Mi imamo po Srbiji stara istorijska jezgra, ja sam kao primer i doneo moju opštinu iz koje dolazim Topolu, koja ima urbanistički projekat još iz Kraljevine Jugoslavije 1933. godine, i gde smo mi kao lokalna samouprava podneli krivične prijave protiv ljudi koji su nadzidali. Imali su dozvole za dva sprata, a onda su dobili dozvolu da rade dva nivoa, i onda su radili tri, četiri ili više nivoa i potpuno skrnave jednu kulturno-istorijsku celinu. Da bi se tome stalo na put, ja smatram da je jedna etaža sasvim dovoljna.

Još jedna stvar koju bih vas zamolio, vi ste u uvodnom izlaganju rekli da ovaj zakon ne podrazumeva podzakonska akta, odnosno da kažemo jasno definisanje primene zakona, što je pohvalno, ali smatram da bismo jednu stvar, i to smo takođe juče razgovarali na Odboru za infrastrukturu, trebalo da pomenemo. Pošto smo već izašli u susret i investitorima izašli smo u susreti i ljudima koji imaju nelegalne objekte, mislim da i oni na određeni način treba da izađu u susret lokalnim sredinama u kojima žive, a to je da bi eventualno, ministarstvo moglo jednim podzakonskim aktom da definiše, odnosno ili da da ovlašćenje lokalnim samoupravama da definišu onda na koji način će moći da se to naselje uredi.

Ja sam kao predsednik opštine pokušao 2005. godine da donesem odluku na lokalnom skupštini na koji način treba u mojoj sredini u Topoli da izgledaju fasade kuća, objekata, zgrada i nažalost, neko je se žalio Ustavnom sudu. Ustavni sud je tu odluku poništio i rekao nam u obrazloženju da to samo može da propiše tada Ministarstvo građevine. Zato vas molim, možda je ovo sada prilika, da učinimo, ako smo već omogućili ljudima da za vrlo male novce ili male pare mogu da legalizuju svoj objekte, da ipak te objekte urede na jedan adekvatan način, da ih srede, da ne napravimo sada jedno ruglo po gradovima i opštinama u Srbiji, da sada možemo da ostavimo da svako ko god hoće da zida, i na kakav god hoće način. Zato vas molim da prosto ovu moju primedbu uvažite.

Ono što hoću još da kažem, pre svega zbog građana Srbije, a tu ideju, odnosno taj predlog i zakon apsolutno podržavam, to je za objekte koji se nalaze na područjima kao što su putni pojasevi, to je interesantna stvar, kao što su zaštićena područja, to je takođe bitno. Imamo po Srbiji veliki broj objekata koji se nalaze, pre svega, u putnom pojasu što državnih, što opštinskih puteva. Znači, da bi se mogao jedan objekat ozakoniti potrebna je saglasnost upravljača tih puteva. Da li će dobiti ili neće, to je sada druga stvar.

Ono što je takođe važno, mi imamo u Šumadiji i Oplenac, imamo nažalost jedan broj objekata koji su nelegalno sagrađeni na samom Oplencu i te saglasnosti koje će se dobijati od tih, da kažem, kulturno-istorijskih celina, zadužbina, to je nešto što će se posebno rešavati.

Smatram da je tu sam zakon veoma jasan. Uvek će neko moći da kaže i sa primedbe da li je to rađeno za nekog ili nije rađeno, ja ne bih ulazio u to. Prosto, mislim da treba ostaviti mogućnost, osim gde su klizišta, osim gde su posebni linijski infrastrukturni objekti, da ne može objekat ako se nalazi na trasi gasa, ili na trasi koja podrazumeva vodovodnu mrežu, da bude ozakonjen. Sve ostalo treba dati mogućnost.

Ono što još hoću sa još par rečenica da se osvrnem, to je na Zakon o katastru. Kada su ovde na dnevnom redu parlamenta bili pre svega zakoni o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, tada sam ministru privrede, gospodinu Sertiću rekao da Srbija će krenuti napred kada mi budemo ovde u Skupštini rešili pitanje legalizacije i kada budemo rešili pitanje Zakona o zemljišnom premeru i katastru.

Katastar nažalost je veliki problem svih lokalnih samouprava i zato mi je drago što sam čuo juče na odboru od direktora RGZ da će napokon i katastar krenuti u jednu modernizaciju. Primena ovog zakona i njihova efikasnost i uspešnost će se meriti upravo time koliko će katastar biti efikasan i drago mi je da je i Svetska banka prepoznala te napore koje vrši i ministarstvo i RGZ, da će to podržati sa kreditnim sredstvima i da ćemo već, nadam se, za godinu dana i pre, sami ste pomenuli da je plan da od 1. januara imamo elektronske građevinske dozvole, znači, da i pre imamo jedan moderan katastra, jedan katastar u kome neće svaki dan građani ići i psovati kako se tamo radi, već jedan katastar gde će moći za vrlo kratko vreme da završe sve svoje potrebe.

Zahvaljujem vas se i nadam se da ćemo imati prilike da pre svega u danu kada bude rasprava i u pojedinostima još ove pojedinosti, kako ja, tako i moje kolege koje su podnele amandmane, oko toga raspravljamo i debatujemo i nadam se da će ministarstvo imati razumevanja za naše predloge. Hvala vam.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, drage koleginice i kolege, naravno i poslanički klub NS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog i to ništa nije sporno i dobro je da idemo sa, jednostavno, jasnim stavom i ja bih pohvalio uvodno izlaganje gospodina ministra da sve one mere koje smo donosili počinju da daju rezultat.
Ono što bih ja imao posebno da pitam uvaženog ministra, to su par stvari vezano za ovu temu.
Najpre, mi ni u radnom materijalu nismo dobili, gospodine ministre, kada smo imali prvu verziju sa 6.000 dinara, i za osnovno i srednje obrazovanje i učenički standard, da će biti obuhvaćeni i ti ljudi, koji je to ukupan broj ljudi i koja je to ukupna suma? U uvodnom izlaganju smo sada čuli da će biti obuhvaćeno i visoko obrazovanje i samo bih hteo od vas da čujem koji je to ukupan broj ljudi? Dobili smo informaciju da je to negde preko milijardu dinara u ukupnom iznosu.
Još jedno pitanje me interesuje. Upotrebili ste reč – jednokratna pomoć. Ako je jednokratna pomoć, mi u lokalnim samoupravama kada dajemo jednokratne pomoći idemo sa neoporezivim delom, pa me interesuje zašto je Vlada zauzela stav, a mogla je da donese odluku da se ide sa neoporezivim delom? Prosto, voleo bih to da čujem od vas, jer sami ste rekli – 7.000 neto, u bruto iznosu to je preko 10.000 dinara pojedinačno. Da smo išli sa neoporezivim delom, da li bi ta baza mogla da bude nešto šira?
Drugo pitanje, vezano za istu ovu temu, gospodine ministre, tiče se jedne, da kažem, dobre inicijative koju je pokrenuo predsednik Vlade i koju ćemo mi svesrdno podržati, gospodin Aleksandar Vučić, a to je da će sledeće godine biti obnovljena, kompletno, školska infrastruktura u Srbiji, odnosno da će sve škole koje nemaju toalete, već imaju i dalje one, da kažemo, poljske, odnosno toalete van objekata, biti sređene.
Sada, interesuje me da čujem od vas na koji način će to biti finansirano, gospodine ministre? Da li vi već u projektu budžeta za narednu godinu imate određena sredstva koja ste planirali za te svrhe, ako znamo da smo mi pre par meseci ovde kao Narodna skupština verifikovali jedan kredit od Evropske investicione banke vredan više desetina miliona evra za obnovu školske infrastrukture? Moram da kažem da je već prošao tender za obnovu 52 škole u Srbiji, ali moram da kažem da je to Ministarstvo prosvete toliko traljavo, da ne upotrebim težu reč, sprovelo, da mi imamo jednu firmu koja ima desetak stalno zaposlenih, koja radi na obnovi 52 škole.
Ja bih vas zamolio da imate ovo u vidu, ako Ministarstvo finansija projektuje budžet za narednu godinu, da je po zakonu za obnovu škola, pre svega za materijalne troškove, nadležna lokalna samouprava, da se nađe modus da Ministarstvo finansija, ako već hoće, i Vlada Republike Srbije, da se potpuno obnovi školska infrastruktura, da se to radi u saradnji sa lokalnim samoupravama, da se odrede jasni kriterijumi ko može da radi na obnovi škola i da nemamo ovakvu situaciju u Srbiji da firma iz Novog Sada dobije posao, ima deset zaposlenih i onda juri podizvođače u opštini u kojoj je dobila posao i onda se nalaze raznorazni razlozi. Ja sam povodom ovoga uputio poslaničko pitanje ovde i vama i ministru prosvete – na koji način se to može preduprediti da se ovakve dobre ideje i da se značajna sredstva koja izdvajaju poreski obveznici ne troše uzalud?
Ja vas molim, uvaženi ministre, da ovo razmotrite i da mi na ovo dobijemo jasne odgovore.
Zatim, ako ste u prilici, načelna je rasprava, a vi ste pominjali sami cifre i povećanja za narednu godinu, pre svega i zdravstvenih radnika i radnika u socijalnom sektoru, koji će imati povećanje budžeta, ne samo prosvetni radnici, u narednoj godini, ja bih vas zamolio samo da nam odgovorite ako možete – šta će se desiti, ja sam pitao ministarku poljoprivrede koja je sedela na tom mestu, sa dugovima koji postoje za subvencije poljoprivrednim proizvođačima? Gospođa ministarka poljoprivrede je rekla, uvaženi ministre finansija, da to nije dug Ministarstva poljoprivrede, već da je to dug Vlade Republike Srbije i da ona jednostavno priznaje da nije na pravi način projektovan agrarni budžet i da se za sve one koji su konkurisali jednostavno sredstva ovako isplatiti ne mogu.
Šta se to dešava? Verujte mi, svakog dana, naročito mi koji dolazimo iz unutrašnjosti, koji smo i na raznim funkcijama po lokalnim samoupravama, svakog dana nas seljaci pitaju isto pitanje, a to je – kada će biti subvencije? Ja vas najljubaznije molim da nas i vi kao nadležni ministar za finansije upoznate, i nas narodne poslanike, a da mi možemo jasno da to predočimo, a i građani prate ovaj prenos, kada će, na koji način i da li će se upotrebiti i tekuća ili stalna budžetska rezerva da se u što većoj meri, a verujte mi, ogroman je broj zahteva, možete vi govoriti o sumama, da ih ja ne pominjem, kada će i na koji način to moći da bude adekvatno rešeno? Jer, napravili smo ogroman pomak. Ovo je dobra stvar, da se današnjom odlukom Skupštine pre svega pomognu prosvetni radnici. Dobro je da Vlada misli i na druge i to je jasno prenela. Koraci su mali, ali mogu doneti dobre rezultate, ali nekako za poljoprivredne proizvođače uvek se ostavi na kraju i njih niko ne pominje. Zbog toga vas, uvaženi ministre, molim da nam i na ovo date odgovor.
Još jednom da ponovim, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje jasno podržati ovaj Predlog zakona i nadamo se ovako dobrim vestima i ubuduće. Hvala.

  Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, koleginice i kolege, ja ću da pročitam član 54. zbog razumevanja svih o čemu se ovde radi – novčanom kaznom od 20.000-150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako izloži i prodaje jaka alkoholna pića u rinfuznom stanju na sajmu, pijaci, u ugostiteljskom i prodajnom objektu i drugo. 
Ja sam predložio u amandmanu da se izbaci reč sajam. Složili smo se svi u prethodnom delu ove diskusije kako u načelu, tako i u pojedinostima, da se ovaj zakon pre svega odnosi na male proizvođače, da mali proizvođači treba da se vrate u legalne tokove, sa čime se apsolutno slažemo. Slažemo se da je ovaj zakon iskorak u odnosu na prethodni zakon koji je bio pun zavrzlama i tehnologa i svih ostalih stvari za male proizvođače.
Ono u čemu se ne mogu prosto složiti sa vama i na čemu sam i u načelu insistirao jeste da se omogući malim proizvođačima da mogu da rakiju koju proizvode za sopstvene potrebe da izlože na sajmu.
Sa ovakvim tekstom člana 54. oni to neće moći, uvažena gospođo ministre. Šumadija i Srbija je sa jeseni puna različitih manifestacija, ja sam već neke nabrojao, kao što su „Opanačka berba“, „Smederevska jesen“, „Župska berba“ itd, itd. Svi se tamo hvalimo i vi ste dolazili na te manifestacije, hvala Bogu i hvalimo se sa puno posetilaca, i šta će se desiti sutra, evo već sledeće godine, kada se ovakva manifestacija desi i kada ja donesem ili prijatelji na štand svoju rakiju, koju sam proizveo za sopstvene potrebe, koju neću prodavati na tome što sam izložio sa grožđem, sa jabukama, sa bilo čim trećim, i dolazi poljoprivredni inspektor i kaže – gospodine, ali vi na to nemate pravo, evo ga član zakona, evo član 54. i možemo napisati kaznu?
To je nešto što apsolutno smatram da je ovde reč – sajam višak, da je ona mogla da se izbaci iz ovoga teksta zakona i člana 54. jer mi smo svi iz određenih lokalnih sredina, narodni poslanici, i prosto će nas neko pitati - kako ste dozvolili da se ovakva omaška nađe u ovako bitnom zakonu, još jednom da napomenem, naročito za Šumadiju, a sami ste rekli da je otprilike pola proizvodnje rakije iz Šumadije.
Zato vas još jednom molim da prosto, razmotrite. Mislim da je krajnje dobronameran ovaj amandman i da bi ga trebalo prihvatiti i da zamolim koleginice i kolege da kasnije, a glasaćemo vrlo brzo, glasaju za ovaj amandman, jer samo omogućava da se sutra rakija koja se proizvodi za sopstvene potrebe nađe na štandovima različitih manifestacija koje mi podvodimo pod sajmove u Srbiji. Hvala puno.

Uz dužno poštovanje, uvažena ministarko, moram da kažem da niste u pravu. Daću vam samo mali primer. Ove godine je bila 52 po redu „Oplenačka berba“. Za te 52 godine su prošli milioni i milioni posetilaca i nikad se apsolutno nije desio ni jedan nemio događaj. Ne vidim razlog zašto biste sada nešto što svi pamtimo po lošem tu „Zozovaču“ i veliki broj otrovanih ljudi povezivali sa nečim što građani, odnosno pre svega poljoprivredni proizvođači spremaju tokom čitave godine da dođu na određene manifestacije, kao što su „Karlovačka berba“, da ne pomenem samo „Oplenačku berbu“ ili „Smederevska jesen“ ili „Župska berba“. Da li je neko u ovoj sali ikada čuo da se tamo desio ikakav nemio događaj, da je bilo ko imao bilo kakav problem? Nije i to odgovorno mogu da tvrdim i zbog toga smatram da ta poređenja nisu na mestu. Trebalo je, ako smo već napravili veliki iskorak da pre svega pomognemo male proizvođače, da veliki deo te, da kažem, sive emisije žestokih alkoholnih proizvoda sada ubacimo u legalne tokove.
Mogao je da se nađe modus i u ovom zakonu da jednostavno sutra ne strepimo ni mi koji smo organizatori ni ljudi koji dolaze i izlažu svoje proizvode za sopstvene potrebe. Ne vidim zašto bi bili maltretirani od strane poljoprivredne inspekcije. Ne kažem da će biti. Mi smo i u starom zakonu imali vrlo rigidne odredbe, ali smo dolazili u situaciju da pišemo ministarstvu, da molimo inspektore, da upotrebljavamo sada tu nekakav, hajde da kažem, autoritet da bismo nekoga molili da ne primenjuje zakon. To ćemo morati sa ovakvim zakonom da radimo i ubuduće, ali to nije pohvalno ni za vas ni za bilo koga od nas u ovoj sali, narodnih poslanika, jer ako bi se ovaj član zakona sutra, odnosno već sledeće godine primenjivao to će značiti, a vi demantujte ako to nije tačno, da će sutra ko se pojavi na „Smederevskoj jeseni“ i izloži svoje sopstveni proizvod, voćnu rakiju i dođe lepo inspektor i pita ga – gospodine, zašto ste to uradili, dajte, a on kaže – nisam registrovan proizvođač, a takvih je na hiljade i hiljade u centralnoj Srbiji, govorim sada za Šumadiju, dobiće kaznu od 20 do 150.000 dinara zavisno kako je raspoložen inspektor koji ga kontroliše.
Prema tome, mislim da je za ovakvu stvar trebalo prosto da se nađe i sluha u ministarstvu i mislim kada smo razgovarali na prošloj sednici odbora kada je bila načelna rasprava video sam da je kod vas postojala volja da se ovde nađe odgovarajuće rešenje i smatram da još nije kasno da se ovde pronađe jedno rešenje koje će biti stvarno adekvatno rešenje za ovaj problem. Hvala.

Izvinjavam se stvarno. Znam da je kraj rasprave, ali prosto na ovo moram da reagujem.
Pazite, mi govorimo ne o klasičnim sajmovima već o privredno-turističkim manifestacijama. Govorimo o štandovima na kojima se nađe 10 različitih proizvoda i stvarno ovo što je rekla ministarka nema smisla. Mi ne govorimo o ljudima koji proizvode rakiju radi prodaje od čega profesionalno žive. Mi govorimo o ljudima koji dođu i na štandu imaju i vino i rakiju i med i ostale stvari, ostale poljoprivredne proizvode.
Da više na ulazimo u pojedinosti, molim vas, ja smatram da je ovo zbog svih nas trebalo prihvatiti.

Uvaženi potpredsedniče, gospođo ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ono što bih na početku napomenuo jeste da je uvažena gospođa ministar iznela da je ovo deveti zakonski predlog koji se nalazi pred ovim zasedanjem Narodne skupštine, ispred resornog ministarstva, i to je vrlo pohvalno.
Ono što bih vas ja na samom početku ove načelne rasprave upitao jeste da li vi možete nama kao narodnim poslanicima i srpskoj javnosti koja prati ovaj prenos da odgovorite kolika su dugovanja ministarstva za subvencije, za poljoprivredne proizvođače zaključno sa 1.11.2015. godine?
Ja živim na selu, uvažena ministre, i svakog dana me komšije pitaju, a i sam sam bio svedok slušajući vas na jednoj nacionalnoj televiziji, kada ste u jutarnjem programu rekli da su sve subvencije isplaćene…

Gospodine potpredsedniče, ovo je načelna rasprava i ja očekujem da možemo da govorimo…

Ministarka je iznela podatak da je 178.000 hektara u Srbiji pod voćem, da je od toga 46% pod šljivom, da je najviše rakije, a mi govorimo danas o Zakonu o jakim alkoholnim pićima, a to se 90% odnosi na rakiju, uvaženi potpredsedniče ove Narodne skupštine, i sada bi trebalo da govorimo o tim malim…

U redu. Pokušaćemo onda da govorimo malo drugačijim jezikom.
Gospođo Bogosavljević, evo, izneli ste, još jednom da ponovim, podatak da je 178.000 hektara pod najkvalitetnijim voćem u Srbiji, da je od toga 46% pod šljivom. Izneli ste i podatak koji su naši instituti, naravno, Voćarski institut u Čačku kao vodeći. Mi smo čuli od vas, na šta sam ja posebno ponosan, jer dolazim iz Šumadije, iz Topole, da je šumadijski okrug i najveći proizvođač rakije. Ali, ja bih vas zamolio za ova pitanja, da bi bilo dobro da i njih, prosto, u odgovorima na još određena pitanja koja imam, da i njih pomenete.
Ono što hoću samo o konkretnom zakonu da kažem jeste da je ovaj zakon, iskreno, veliki korak napred i treba ga pohvaliti. Postoji liberalizacija u ovom zakonu u odnosu na zakon koji je donela prethodna Vlada i prethodni saziv ovog parlamenta, a koji je potpuno onemogućio male proizvođače, odnosno fizička lica, da se bave legalno proizvodnjom rakije.
Ono što je veliki problem, u Srbiji postoji tradicija od naših očeva, dedova koji su se bavili proizvodnjom, pre svega, rakije i to će raditi u Srbiji, Šumadiji seljaci ubuduće, bez obzira da li na to, vi kažete, postoji saglasnost EU ili ne postoji, mi ćemo to raditi.
Ono što bih vas ja zamolio jeste da mi pokušamo da razjasnimo danas kakva je u ovom najnovijem zakonskom predlogu uloga malog proizvođača, odnosno fizičkog lica. Samo da napomenem, ono što sam se pohvalno izrazio jeste da u odnosu na prethodni zakon, znači, fizičko lice, koje nije preduzetnik, koje nije pravno lice, koje nije registrovano gazdinstvo, može da se bavi proizvodnjom, i to ste i vi rekli i vaši saradnici, znači, proizvodnjom rakije za sopstvene potrebe.
Ja sam i jutros na Odboru za poljoprivredu tražio da se vi izjasnite i da vaši saradnici jasno kažu da li je proizvodnja za sopstvene potrebe ako neko, na primer, rakija se kod nas, hvala Bogu, pije i kada je neka žalost i kada je neko veselje, pravi svadbu od 500 ljudi ili ne daj Bože ima sahranu i koristi svoju rakiju, a nije registrovano gazdinstvo, ili može da dođe inspektor i da traži da se čoveku napiše kazna? U članu Zakona, to je član 48. stav 2, propisano je su pravna lica, preduzetnici i fizička lica nad kojima se vrši inspekcijski nadzor dužna da poljoprivrednom inspektoru omogući da uzimaju uzorke destilata poljoprivrednog porekla jakih alkoholnih pića bez naknade radi ispitivanja.
Ono što sam takođe jutros na Odboru napomenuo, a sada bih to ponovio, jer bi bilo bitno da se zbog javnosti ova situacija razjasni, znači ako ja proizvodim rakiju za sopstvene potrebe i dobijem određene viškove, nemam registrovano gazdinstvo, da li to znači da ja te viškove mogu samo da prodam na ime nekoga ko ima registrovano gazdinstvo ka pravnome licu koji radi dalje otkup i, da kažem, dalje može trgovati sa rakijom koju sam ja proizveo, kao fizičko lice?
Smatram da je ovo u zakonu moglo malo srećnije da se definiše na taj način, mislim postoji porez na dohodak građana, i ne vidim zašto, ako ste već naglasili da će se formirati u ministarstvu registar proizvođača, a taj registar proizvođača definiše ko se može baviti proizvodnjom jakih alkoholnih pića, onda niste ostavili fizička lica da to mogu da rade ako se registruju, a da ne ide samo preko registrovanog gazdinstva? Imamo različitu situaciju u Srbiji i nije sve, što se tiče, pre svega, malih proizvođača u registrovanim gazdinstvima.
Ono što bih vas takođe posebno zamolio i vas, gospođo ministre, i vaše saradnike jeste da prosto obratite pažnju na član 54, a to je prekršaj fizičkih lica. Propisano je, ja ću citirati: da će se novčanom kaznom od 20 do 150 hiljada dinara kazniti za prekršaj fizičko lice, ako izloži i prodaje jako alkoholno piće u rifuznom stanju, pa onda, citiram: na sajmu, pijaci, ugostiteljskom i prodajnom objektu i drugo“. To je član 45. stav 1.
Ja sam na ovaj član podneo i amandman u ime poslaničke grupe NS, gde tražimo da se briše reč „sajam“. Šta ovo konkretno u praksi znači? Ako ovakva definicija ostaje, ja bih zamolio i narodne poslanike da obrate pažnju, znači sve privredno-turističke manifestacije u Srbiji koje u sebi nose izložbe jakih vina i rakija, a ovde sada, pre svega, govorim o rakiji, imaće problem da rakija neće moći na tezgama, to se odnosi na Oplenačku berbu i na Smederevsku jesen i na Župsku berbu, Karlovačku, da ih već sve ne nabrajam, da se pojavi kao izložbeni eksponat ako nije od registrovanog proizvođača, odnosno ako je od fizičkog lica.
Zbog toga vas molim da poljoprivredni inspektori, koji će ovo kontrolisati ispred resornog ministarstva, ne dolaze u jednu neprijatnu situaciju. Ovo smo imali kao kaznenu politiku i u prethodnom zakonu. Ona se, moram da kažem, prećutno propuštala, odnosno inspektori su imali razumevanja za izlagače na ovim privredno-turističkim sajmovima i manifestacijama, ali da se to ne bi ponavljalo, mislim da je korektno da prihvatite ovaj amandman i da se izbriše reč „sajmovi“, a da ostane „i na pijaci, ugostiteljskim objektima, na prodajnim mestima“.
Ono što je važno i što hoću da pohvalim u ovom Predlogu zakona jeste registrovano geografsko poreklo. To se već kod proizvođača vina pokazalo kao dobra stvar, pokazalo se kao jedna pozitivna okolnost da imamo udruživanje proizvođača vina i mi već imamo Oplenačko područje kao zaštićeno geografsko poreklo vina, i to ćemo vrlo brzo uraditi i za proizvođače voćnih rakija i tu neće biti nikakvih problema.
Ono što bih vas zamolio, uvažena gospođo ministre, da razmislite i da u budžetu za narednu godinu stvorite poseban prostor za subvencije ka novim zasadima voća, a pre svega mislim na šljivu i da se pokuša jedna akcija, a o kojoj smo nekada govorili, to je da Srbija dobije novih milion zasada, na primer, šljive i onda bismo ovakvu proizvodnju mogli da povećamo, a sa druge strane i da podstaknemo rast naših domaćih vrsta i da se pomognu voćarski instituti, ne samo u Čačku, već i drugi, i dka pokušamo na taj način da pomognemo srpskog seljaku, jer ako spremi zemljište i ako ima već određen količine pod zasadima, a da ih ne koristi samo za proizvodnju jakih rakija, već i za izvoz.
Bili ste pre nekoliko dana u Moskvi i videli ste kakvi potencijali postoje za izvoz, pre svega srpske hrane i srpskog voća na rusko tržište. Mislim da bismo tu mogli, i tu biste imali podršku od strane narodnih poslanika i poslaničkog kluba Nove Srbije, da na ovakav način pomognemo srpskom seljaku.
Poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati u načelu ovaj zakon. Smatramo da je to veliki iskorak napred. Zamolio bih vas da razmotrite sve naše amandmane koje smo podneli, jer smatramo da se samo kod definicije proizvođača fizičkih lica to može urediti na jedan malo bolji način, a mislim da ćete vi imati razumevanje za to. Hvala puno.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre, kada smo pre par meseci govorili u ovom plenumu o izmenama Zakona o privatizaciji, tada sam govorio i rekao sam da bi se otkočila privredna situacija u Srbiji, potrebno je doneti, tada sam rekao, u tom trenutku četiri zakona. Prvi zakon o stranim ulaganjima, tako sam ga tada nazvao, a drugi je Zakon o zemljišnom premeru i katastru. Treći zakon, izmene Zakona o stečaju i četvrti Zakon o legalizaciji.
To su stvari koje mi moramo da uradimo do kraja godine, ako mislimo da se stvari u Srbiji promene.
Na žalost, stečajevi u Srbiji predugo traju, a mi ovde danas imamo Zakon o ulaganjima i ja sam ga tada krstio kao zakon o stranim ulaganjima, jer me bolelo pre svega, što su po meni strani ulagači bili maksimalno forsirani u odnosu na domaće ulagače i dobro je da se ovim Predlogom zakona o ulaganjima, pre svega to hoću da podvučem, kao dobru stvar i zbog građana Srbije, koji gledaju ovaj prenos, da se izjednače strani i domaći ulagači.
Ono kada sam malo pre pomenuo da kod nas, a to su već kolege koje su govorile pre mene rekle, stečajevi predugo traju, mi imamo desetine firmi koje su do ove godine bile u rastrukturiranju, a koje su već sada u stečajnom postupku, ja moram gospodine ministre da vas zamolim, ti stečajevi, kada kažemo predugo traju, mi imamo preduge rokove i za proglašenje bankrota, imamo preduge rokove da se ponovo proceni vrednost u stečaju, zatim javna oglašavanja da se to sve prihvati na odboru poverilaca itd. Vreme prolazi, rokovi teku i mi smo svi u problemu.
Kada sam rekao, na žalost i kada lokalne samouprave, ministarstva, agencije, nebitno ko, pronađu investitora i taj investitor kupi firmu iz stečaja, on zbog ovakvog katastra kakvog mi danas imamo, ima ogroman problem da to što je kupio, čak iz stečajnog postupka, uknjiži na sebe, jer vi imate primera po Srbiji da taj katastar radi katastrofalno, da upisuje založna prava, iako to po zakonu nema pravo od bivših radnika na opremu, tzv. izvršnih poverilaca itd. i to nam stvara ogromne probleme.
Kada sada govorimo o Zakonu o ulaganjima, sami ste u svom iscrpnom uvodnom izlaganju rekli da ono što smo imali do sada u Srbiji, da je katastrofa. Evo to ukratko da kažemo, da smo imali 273 ugovora, koliko sam ja razumeo o stranim ulaganjima, a 89 ugovora je raskinuto, da smo na žalost imali praksu, da su čak i bankarske garancije koje su date od strane tih ulaganja, bile kasnije nenaplative ili su bile od banaka koje su sada već u likvidaciji i sve je to dovelo do toga da mi imamo tu jednu potpuno nezdravu situaciju i da sada dođemo u situaciju da spašavamo šta se spasiti može.
Vi ste prosto dobro izneli genezu problema, ali ja vas moram upitati, ko je za to konkretno kriv i to sam već više puta ovde u svojim izlaganjima napomenuo, da li ćete, a vi ste imali hrabrosti da kao ministar danas izađete ispred narodnih poslanika i javnosti Srbije i da kažete da je situacija loša i da mi moramo sada da spašavamo ono što se spasiti može, ali nikako da čujemo ko je za to konkretno odgovoran.
Da se ovde kaže ko je bio ministar privrede, ko je uveo ovakvu praksu da se daju subvencije odokativno, pa koja se opština nekom ministru, a svi znamo da je to bio Mlađan Dinkić, dopada, jer je tamo na vlasti njegova stranka i on je dobio ogromne subvencije za zapošljavanje po jednom radniku i te su firme dobijale subvencije. Sada imamo situaciju, a ja sam i jutros na Odboru za privredu izneo par primera gde imamo firme koje su dobile novac iz državnog budžeta, od svih građana Republike Srbije, a koje danas duguju preko 4,5 miliona evra samo za električnu energiju. Ko je za odgovoran i da li će neko u ovoj zemlji, da kažemo, narodski rečeno, otići u aps za ovakve stvari koje su se dešavale. To je firma npr. „Sirmijum stil“, a to je konkretno železara u Sremskoj Mitrovici koja u ovom trenutku duguje preko 4,5 miliona evra samo za električnu energiju. Koliko još duguje poveriocima, drugim javnim preduzećima, preduzetnicima u celoj Srbiji, to je dodatno pitanje.
Imamo na žalost i situaciju, a to je Fabrika čarapa „Valu“ u Valjevu, koja je takođe dobila milione evra od državnog novca, subvencija i koja je samo u jednom danu rekla – gospodo, sutra 250 radnika dobija otkaz.
Da li je neko nekoga pozvao na odgovornost i da kaže – gospodo, kako vi ako ste dobili taj novac iz državnog budžeta, za zapošljavanje tog broja ljudi, kako možete sutra na oglasnoj tabli da napišete – 250 radnika sutra neće doći na posao i da niko oko toga ne odgovara.
Ta praksa mora da se promeni i ovde mora da se snosi odgovornost za nešto što je neko uradio, pa bilo da je bio ministar, predsednik Vlade, direktor agencije. Mi smo svi znali, a ja sam i ovde govorio na ovom plenumu kada smo govorili o SIEPA, o Agenciji za strana ulaganja, da su se tu narodski rečeno, muljale pare, da su davali firmama novac za organizovanje sajmova u inostranstvu, a da se taj novac upumpavao za finansiranje političkih kampanja i da to svi znamo.
Dobro je i zbog javnosti, to treba posebno da se podvuče, mada ste vi to izneli, ali treba da ponovimo još jednom, da će se, kada se usvoji zakon o ulaganjima, dve agencije ugasiti. To je Nacionalna agencija za ravnomerni razvoj ili kako je mi zovemo i krstimo NAVED i Agencija za strana ulaganja, čuvena SIEPA. Te dve agencije, koliko su moja saznanja imaju u ovom trenutku preko 150 zaposlenih, a ono što je pozitivno i što ide sa onim obećanjima kada smo građanima davali da ćemo smanjiti taj broj agencija i broj zaposlenih u tim agencijama, to je dobro, da će u ovoj agenciji koja će se formirati, a to će se zvati razvojna agencija Srbije, biti zaposleno, po vašem obećanju, javnom, a ja ga ovde sada ponavljam do 50 ljudi, da će to biti efikasna agencija.
Sada kada sam pomenuo tu agenciju za razvoj Srbije, treba da kažemo da ovaj zakon u sebi prepoznaje određene organe koji će taj zakon sprovoditi. Najpre, to je savet za ekonomski razvoj i tu treba da napomenemo da taj savet za ekonomski razvoj, osim ministra koji će biti zadužen za privredu, sada vi, a neko u budućnosti ko bude posle vas, zatim ono što je važno, tu će biti, odnosno predsednik Privredne komore Srbije, i direktor Razvojne agencije Srbije i oni će koordinirati sa tzv. nacionalnim projektima koja se tiču velikih ulagača, odnosno investitora a koje će država prepoznati kao investitore koji mogu da donesu i nova zapošljavanja, tehnologiju i sve ono što uz takve investitore ide.
Ono što ja moram da napomenem, pošto sam ja bio jutros taj narodni poslanik koji je prosto i na Odboru za privredu i na opravdane kritike vas kao resornog ministra na rad lokalnih samouprava rekao da nije korektno da se u ovom trenutku samo kritikuju lokalne samouprave kao neko ko je loše radio, jer te lokalne samouprave, gospodine ministre treba da znate da od 2008. godine, njima se smanjuju sredstva i to im se značajno smanjuju sredstva, pre svega od poreza na zarade. Njima se konstantno umanjuju transferna sredstva, oni delovi koje dobijaju iz državnog budžeta na osnovu PDV koji se ubira na njihovoj teritoriji.
I zbog toga smatram da država mora da nađe i načine i sredstava da pre svega preko velikih javnih preduzeća, da li su to u pitanju „Putevi Srbije“, EPS ili neko treći, da se pomogne lokalnim samoupravama, da lokalne samouprave imaju infrastrukturu koja može da stvori povoljan ambijent da se implementiraju ove investicije koje će sutra ovaj zakon o ulaganjima da donese državi Srbiji. Mi opet moramo da budemo svesni da će upravo te investicije završiti u nekoj od lokalnih samouprava.
Ovo će omogućiti da lokalne samouprave imaju zdravu utakmicu da možemo da se nadmećemo, ali prosto moramo stvoriti mogućnosti da imamo ipak nekakav identičan start, a to znači da država pomogne, da imamo i planska akta.
Ja moram da kažem da u ovom trenutku Ministarstvo za infrastrukturu pre svega u čijem okviru je građevina i urbanizam, mora da uvaži više napora da svaka lokalna samouprava u Srbiji ima planove detaljne regulacije, znači, ima mogućnosti prosto da te investicije prihvati na svoju teritoriju.
Malo pre sam rekao oko dugovanja koja su nažalost neki investitori ostavili, ono što ja prepoznajem kao značaj ovog zakona o ulaganjima, jeste da će on da povuče i da se stvori ta klima sa donošenjem novog seta zakona za povoljniji privredni ambijent u Srbiji, ali vas ja molim pre svega uvaženi ministre da pokušamo da privrednicima koji sada rade, jer po meni je mnogo lakše da neko ko zapošljava pet ljudi, da može da zaposli šest, da neko ko zapošljava 50 još pet ili šest, da njima omogućimo povoljniji ambijent, a mi ga možemo samo omogućiti ako privrednicima pružimo šansu da imaju povoljnije uslove, a to znači da se smanje obaveze i dažbine koje u ovom trenutku preduzeća plaćaju Srbiji.
Vi imate te tzv. „parafiskalne namete“, da imate od lokalnih komunalnih taksi, ekoloških taksi, da imate preko 50 stvari koje jedna danas preduzetnička radnja u Srbiji plaća, a da nema pojma ni šta sve to, ni za šta to plaća i kolike su te obaveze i ta giljotina propisa kako su je neki najavljivali pre vas, nikako prosto da se ostvari da mi znamo i da kažemo tim upravo i lokalnim preduzetnicima kako možemo u budućnosti da im pomognemo?
Prosto, mi smo se hvalili kada smo ukidali npr. naknadu za gradsko građevinsko zemljište, ali preduzetnik ništa od toga nema koristi ako se njemu za taj iznos automatski poveća porez na imovinu i onda imate samo da kažemo ne uzima se iz levog, nego se uzme iz desnog džepa.
To su stvari koje moramo da se potrudimo svi zajedno da tu klimu popravimo i da prosto omogućimo ljudima da se smanje pre svega dažbine na isplaćeni taj dinar plata, jer mi nažalost u ovom trenutku imamo da gro investitora i koju su investirali prethodnih godina u Srbiji isplaćuje tzv. „minimalne lične dohotke“. Sve preko toga se plaća na crno, odnosno plaća se na ruke. I to je onaj problem gde nažalost imamo, meni se bar čini između Ministarstva lošu koordinaciju, imamo nažalost i lošu koordinaciju pre svega u radu Poreske uprave, poreskih organa, ta ista Poreska uprava je znala u prethodnim godinama da politički kažnjava i ne znam proverava firme, a kada treba da vidi koja firma ima milionsku dobit a isplaćuje ljudima minimalac tada se ne sete da to provere, ali kada nešto politički smeta, odmah se tu lako pojavi poreska inspekcija i poreska policija da kažnjava ljude.
Uvaženi ministre, vama je stvarno pao jedan „vruć krompir“ u ruke, ali na takvom ste mestu da je, evo moram još jednom da kažem, vama zapalo da se svi ovi problemi nekako na vama slome. Nadam se da imate dovoljno i podrške, pre svega i od premijera i od celokupne Vlade da se ovaj zadatak koji je ispred nas, to da se ovaj set zakona donese, ja moram još jednom da kažem da se ubrzaju stvari u Srbiji i da se stvori povoljniji privredni ambijent, jer to je ključna stvar koja će ovoj državi omogućiti i građanima Republike Srbije jedan normalniji život.
Ja vam iskreno želim sreću, pre svega u primeni ovog zakona. Biće nam svima nama, osim Agencije za razvoj i Saveta za ekonomski razvoj, većina zadataka u primeni ovog zakona će biti na lokalnim samoupravama.
Slažem se sa vama da već lokalne samouprave imaju kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj tako da nema potrebe za novim zapošljavanjem, ali ima potrebe za edukovanjem kadra i to je jedna jaka potreba da prosto imamo lokalne samouprave koje nažalost zbog veličine i zbog, da kažem, profesionalne strukture u svojoj administraciji, starosne strukture koja nije povoljna, jer zbog zabrane zapošljavanja nemaju mogućnost, da kažem, da provetre sam taj kadar. Imaće problema sa primenom ovog zakona i to je na Ministarstvu da im pomogne i da ih prosto, da kažem, na određeni način edukuje kako će onda oni moći da pomognu svojim privrednicima i svojim građanima.
Ja vam se zahvaljujem i poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam najpre pitanje za Kabinet predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića i za ministra finansija, gospodina Vujovića, a tiče se, nažalost, nezakonitosti u radu Poreske uprave a naročito Poreske uprave filijale Kragujevac.

Konkretno o čemu se radi. U periodu od 2006. do 2009. godine Poreska uprava je kontrolisala rad preduzeća „Stara Varoš“ iz Topole i zapisnikom konstatovala da u radu preduzeća nema nezakonitosti.

Nakon par meseci, krajem 2009. i početkom 2010. godine, nakon te kontrole dolazi poreska policija iz Beograda, nalaže vanrednu poresku kontrolu i utvrđuje da je preduzeće utajilo porez na dohodak građana u visini od 12,6 miliona dinara.

Počinje golgota tog preduzeća, pišu se krivične prijave protiv vlasnika preduzeća i sukcesivno od 2010. godine pa sve do 2013. godine, taj novac se skida sa računa preduzeća „Stara Varoš“ iz Topole, prinudnom naplatom skida ga Poreska uprava Srbije.

Nakon toga, naravno, vlasnik se obraća sudu, tuži Poresku upravu i uspeva pre nekih par meseci da dobije i to iz drugog puta konačnu sudsku presudu da je Poreska uprava dužna da mu nadomesti štetu koju je prinudnom naplatom skinuta sa računa preduzeća „Stara Varoš“ iz Topole u visini od 56 miliona dinara. Znači, glavnica, kamate i sve ostalo, i naravno da je oslobođen svih pritužbi.

Ono što je posebno interesantno za ovaj slučaj da je na sudu ispitano preko 250 svedoka, među njima je bio i poreski policajac koji je došao u kontrolu firme i koji na pitanje advokata odbrane po kom osnovu je on došao da kontroliše jednu firmu kada ima nalaz poreske kontrole od pre samo mesec ili dva da je sve u redu, rekao je da je dobio usmeni nalog od strane tadašnjeg direktora Poreske uprave Srbije, koji je tada nažalost bio iz DS, i drugih visokih funkcionera, da navodno vlasnik te firme pomaže u tom trenutku opozicione stranke, Novu Srbiju i SNS.

Sada, dame i gospodo poslanici, problem je što će država Srbija i građani Republike Srbije zbog te gluposti koju je napravila poreska uprava, morati iz budžeta da plati 56 miliona dinara, a još je dodatno i problem što taj novac Poreska uprava skida sa budžeta opštine Topola, koja sa tim apsolutno nema nikakve veze.

Već prošle nedelje prinudno sa budžeta opštine Topola skinuto je 16 miliona dinara na osnovu navodnog poreza na dohodak građana koji je ustupljen prihodu lokalnoj samoupravi.

Sada, zamislite vi nezakonitosti u radu Poreske uprave koje treba da plaćaju građani Topole, građani Srbije. Još jednom da ponovim da je glavnica duga bila samo 12,6 milona dinara u tom trenutku, a da je sada sa kamatama naraslo na 56 miliona dinara.

Meni nije jasno, još jednom, zato pitam i premijera koji je upoznat sa ovim problemom, i ministra finansija, ko će odgovarati za ovo i da li će odgovorni u Poreskoj upravi biti kažnjeni, jer je sud konačnom presudom utvrdio da su nezakonito radili? Ono što je najveći problem, šta će sada da se uradi, da opština Topola i njeni građani ne bi trpeli zbog nezakonitosti u radu Poreske uprave, jer je otežan rad i funkcionisanje opštinske uprave, ostvarenje budžeta, zbog prinudne naplate koju radi sada Poreska uprava da bi pokrila ili prekrila, ako tako mogu da kažem, svoju grešku? Ono što je po političkoj osnovi radila 2009, 2010, 2011. i 2012. godine i da bi sebe oprali, isti ti ljudi koji danas sede u Poreskoj upravi na ovakav način ispravljaju stvari, pokušavajući sebe da spasu.

Zbog toga, jasno tražim od ministra finansija da mi se napismeno odgovori - ko su krivci i šta će protiv njih biti urađeno? Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo kolege narodni poslanici, najpre imam pitanja za ministra pravde gospodina Nikolu Selakovića. Na samom početku pitanja, želeo bih da ga pohvalim jer je pre par dana razrešio prvog privatnog izvršitelja zbog nesavesnog rada, jer moje pitanje se upravo odnosi na rad privatnih sudskih, odnosno privatnih izvršitelja, a o čemu se konkretno radi. Radi se o troškovima koje izvršitelji privatni imaju prema pre svega građanima koji duguju za komunalne usluge ili na primer za pogrešno parkiranje gde je kazna 1.200 dinara, a gde sudski izvršitelji naplaćuju za izvršenje te kazne od 1.200 dinara 15.000 dinara.
Ono što je još i gore, hajde možemo reći da je nesavesno parkiranje nešto što i treba da se plati, ali za komunalne usluge, za dugovanja kao što je iznošenje smeća, kao što su dugovi za struju, kao što su dugovi za vodu od par hiljada dinara dolaze izvršitelji popisuju ljudima stvari, popisuju se ljudima i na seoskom području gde ljudi naročito penzioneri u ruralnim područjima teško žive i ne mogu lako platiti sve dažbine.
Zbog toga se moje pitanje odnosi na ministra i to pitanje podnosim u ime poslaničkog kluba NS, da li se može ograničiti do pet hiljada dinara dugovanja za komunalne usluge ne angažuju se privatni izvršitelji ili da se usluge privatnih izvršitelja najmanje tri puta smanje, njihovi troškovi za kazne koje su za komunalne usluge, a tiče se iznosa do 5.000 dinara. Ovo je izuzetno važno i ja iskreno molim ministra pravde da ovo uzme u jedno razmatranje, jer je ovo pitanje gde nam se svakodnevno obraćaju građani kako u lokalnim samoupravama tako i nama u poslaničkim klubovima i mislim da ovo treba pitanje vrlo brzo rešiti.
Drugo pitanje se odnosi na ministra prosvete gospodina Srđana Verbića. Mi smo ovde pre par meseci ratifikovali Ugovor o kreditu Evropske banke za obnovu škola u Srbiji. Taj tender je završen, radovi su trebali da počnu punom parom. Završen je tender za obnovu 52 škole širom Republike Srbije, ali nažalost radovi su na samom početku i vrlo se teško odvijaju. Zašto je to tako?
Najpre zato što je na tenderu pobedila nekakva firma iz Novog Sada, da im sada ne pominjem ime, prostim uvidom u APR može se videti da imam samo desetak stalno zaposlenih, a firma je dobila da renovira, odnosno da sredi 52 škole širom Srbije. I, sada evo pitam i sebe i ministra, a i vas kolege poslanici, da li može jedna firma sa deset stalno zaposlenih da sređuje 52 škole. I, koliko treba vremena i da li se svi mi brukamo kada trebamo da takav jedan posao završimo, a najviše Ministarstvo prosvete koje je nosilac ovog posla, jer tamo ima nekakva radna grupa koja sve ovo nosi.
Sa druge strane, moje pitanje konkretno se odnosi, ko će da nadoknadi troškove lokalnim samoupravama, školama koje moraju da voze decu u druge škole u odnosu na školske objekte koji se renoviraju, odnosno adaptiraju ili grade i naročito ako su škole na seoskom području gde im do susednog sela treba i desetine kilometara. Svakoga dana se deca prevoze i to stvara velike probleme. Zbog toga molim ministra prosvete da se lično uključi u ovaj problem, da se ovaj posao ažurira, da se ovaj posao dovede do kraja, jer je to od opšteg interesa za sve nas. Hvala puno.

Uvažena predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da sam prvi poslanik koji u načelu govori posle ove letnje pauze.
Na samom početku moram upitati uvaženog gospodina ministra, mi danas imamo izmene i dopune više zakona. Ja ću se osvrnuti naravno, na prva dva, a to su izmene Zakona o PDV-u i izmene Zakona o administrativnim taksama.
Kada govorimo o izmenama Zakona o PDV, uvaženi ministre, da li se vama čini, moj utisak je da bi bilo dobro da mi ako ne danas, onda u neko dogledno vreme imamo nov zakon o PDV-u, jer postojeći zakon je na 250 strana, postojeći zakon ima više od 1.400 strana različitih tumačenja postojećeg zakona i sada, ako imate jednog običnog preduzetnika koji zapošljava u Srbiji jedno, dvoje ili troje ljudi, da li vi verujete da on može da se snađe u toj šumi propisa o PDV-u, da može da prijavi, vi kažete biće termin, jedinstven, od 15 dana, da li sad jedan preduzetnik koji drži neki kiosk može u celoj toj šumi propisa da se snađe?
Ono što je pohvalno, gospodine ministre, u ovim izmenama, ako se složite sa mnom da u dogledno vreme imamo jedan prečišćen tekst novoga zakona, to bi bilo dobro, ali kod konkretnih izmena već ste u uvodnom delu napomenuli par stvari koje su dobre i koje će poslanici Nove Srbije svesrdno podržati. To je, pre svega, uvaženi ministre, da se po jasnim kriterijumima određuje jedinstvena poreska stopa za smeštaj i ugostiteljske objekte i to je dobro i sa time se slažemo.
Ono što niste napomenuli u uvodnom delu, a zbog čega sam ja, uvaženi ministre, i pisao određeni amandman, jeste povraćaj PDV-a za ishranu i za prevoz radnika. To je, uvaženi ministre, nešto što je krajnje problematično i ja moram da vas zamolim da vi razmotrite i amandman koji sam podneo na član 18. stav 2. a to je da se briše tačka tri.
Molim predsednicu za malo mira. Molim vas, stvarno bi bilo korektno da se saslušamo.

Trudim se da govorim što više u mikrofon, ali zbog građana Srbije koji gledaju ovaj prenos hoću da ponovim da sam podneo amandman na član 18. stav 2. tačka 3), a to je da se briše predloženi predlog da se ukida povraćaj PDV-a za ishranu i za prevoz radnika. Da pojasnim zbog kolega poslanika, a i zbog građana Republike Srbije, do sada je bila praksa da preduzetnici koji imaju veći broj zaposlenih, a koji organizuju ishranu ili plaćaju, što sada u Srbiji prava retkost, prevoz svojim zaposlenima, mogu na kraju meseca da traže povraćaj PDV-a za tu uslugu.
Nažalost, vi sada predviđate da se to ukine. Malo kasnije ću govoriti o predlogu o administrativnim taksama, šta ćemo mi sve privatnicima i privatnim preduzetnicima naplaćivati i kakve takse, koje visine takse. Postavlja se pitanje – da li nešto što smo govorili u ovom sazivu, prethodnim sazivima, to je da će biti giljotina propisa, da ćemo pokušati da smanjimo takse, da omogućimo preduzetnicima da lakše privređuju… Mi uskoro u ovom plenumu očekujemo Zakon o stranim ulaganjima. Taj Zakon o stranim ulaganjima treba da definiše koliko ćemo davati podsticaja za otvaranje novih radnih mesta, a sada ovim izmenama Zakona o PDV-u mi oduzimamo određene prava. Sada, ako ima gospodin Feman, koji sedi ovde ispred mene, 150 zaposlenih i koji je na osnovu svojih 150 zaposlenih mogao da traži i da dobije od države podsticaj, a to je povraćaj PDV-a za topli obrok koji daje u firmi ili za prevoz svojih zaposlenih koji su iz Jagodine ili iz okoline, sada to neće imati. Ako on nema sredstava, on će morati da otpusti pet zaposlenih. O tome se radi. Zašto mi ovakve stvari donosimo?
Ono što je dobro, gospodine ministre, to je da će se ovim izmenama usaglasiti poreska stopa za gradski i prigradski prevoz, kada već pominjemo prevoz zaposlenih. Vrlo je važno, do sada je poreska stopa, PDV za prigradski prevoz bila 20%, a za lokalni prevoz 10%. Tu su bile ogromne zloupotrebe i dobro je, i tu vas pohvaljujemo, da ste rešili da to usaglasite i da jedinstvena stopa PDV-a za gradski i prigradski prevoz bude 10%. Pitam vas – šta će ministarstvo uraditi, ako prevoznici ne smanje prevoz, odnosno cenu karte za krajnje korisnike? Mi u praksi, nažalost, gospodine ministre, imamo da gorivo cele godine pojeftinjuje na svetskoj berzi, a da mi imamo na pumpama identične cene gorivo i sada se građani pitaju da li će isto tako biti i za cene prevoza kada mi budemo izglasali u Narodnoj Skupštini, u parlamentu da se PDV smanji za 10%, a cena karte ostane ista.
Da se vratim samo na ovaj prethodni deo, gde se ukida povraćaj PDV za ishranu i prevoz zaposlenih, vi ste u obrazloženju koje sam pažljivo pokušavao da nađem uz sva ova objašnjenja, napomenuli u jednom delu da su vršene određene zloupotrebe u tom delu. Zloupotrebe mogu biti, mi na terenu vidimo da neko jednostavno ne uplaćuje radnicima prevoz, a onda traži zato što ima nekakve ugovore sa divljim prevoznicima povraćaj PDV. Znate šta, za to postoje inspekcijski organi, za to postoji poreska policija. Imate mehanizme kako to da suzbijete, ali ne treba sad ako postoje određene zloupotrebe da mi ukidamo mogućnost onim privrednicima koji časno i pošteno rade i privređuju, zapošljavaju ljude da im ovakve stvari otežavamo.
Moram još nešto gospodine ministre da vam, pošto je ovo načelna rasprava, ne znam da li ste upoznati, mi imamo ozbiljan problem u lokalnim samoupravama. Znate da imamo ona transferna sredstva na kraju meseca koja dobijamo kao deo PDV koji se ubira na teritorijama gradova i opština. Dobili smo upozorenje od strane vaših saradnika u Ministarstvu finansija da će oko 60 gradova i opština biti u problemu i da će im biti ukinuta odnosno suspendovana transferna sredstva zato što su prekršile određenu naredbu Ministarstva finansija oko smanjenja zarada i mase zarada od 10% na početku godine.
Uvaženi ministre, morate da shvatite još jednu stvar i gradovi su to u pisanim obrazloženjima kao i opštine slali u ministarstvo, pa molim i vas da budete upoznati sa tom činjenicom, a to je da postoje zaposleni u opštinskoj upravi i gradskim upravama koji imaju minimalce. Sa tim minimalcima mi zakonski nismo mogli da im smanjimo za 10%. Kada se to u masi sabere vi nemate umanjenje ukupne mase od 10%, nego imate 8,6%, 9,2%, 8,9%, a to je na godišnjem nivou oko 500 ili 600 do milion dinara i sada zbog npr. 500.000 dinara vi kažete suspendovaćemo transferna sredstva gradovima i opštinama koje su sada na kraju devetog meseca u punom jeku građevinske sezone i svih ostalih stvari, kada nam je svaki dinar neophodan.
Ovo koristim samo kao malu digresiju, nije direktno, ali vezano je jer su ta sredstva upravo od PDV koji se ubira na teritorijama gradova i opština i vrlo je važno da se zna šta se tu i na koji način se radi.
Što se tiče prvog Zakona o povraćaju PDV maksimalno treba pohvaliti da će strane firme koje se bave prometom roba i usluga na srpskom tržištu ući u sistem PDV i to je nešto što je apsolutno pohvalno. To će poslanici Nove Srbije uvek podržati.
Ono što vas uvaženi ministre molim, to je ovaj drugi zakon, nove takse. U obrazloženju vidimo da ste vi neko ko u ime Vlade brani ovaj zakon, napomenuli ste da se ove takse uvode ili usklađuju na predlog, pa ovde postoje različita ministarstva, od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede, unutrašnjih poslova, građevine, urbanizma, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanje i ja sa te strane mogu da razumem njihove potrebe, svakome je u ovom teškom vremenu potrebno što više novca i to se verovatno vodi kao njihovi sopstveni prihodi i to je sve u redu. Ali, uvaženi gospodine ministre mi smo narodni poslanici i mi treba ubrzo da idemo i u određene kampanje, da li vi kada pogledate ove stavke i kada vidite kako i koliko izgledaju ove administrativne takse na ovom desnom delu ovde, da li se vama iskreno čini da je ovo u pojedinim delovima previše?
Reći ću vam jedan konkretan primer, Ministarstvo za rudarstvu i energetiku, kako se naziva, da li je neko u vašem ministarstvu mogao da sagleda ove određene stvari koje su oni izneli i koje su meni potpuno neverovatne. Vi ste npr. dozvolili u ovom Predlogu zakona da će sutra mali preduzetnik koji negde u Šumadiji npr. sa planine Venčac vadi kamen, da će samo za traženje saglasnosti sa smanjenje eksploatacionog polja, moram vama da pojasnim šta to znači. To znači da ako je nekada ranije uzeo veće parče zemlje, a nije mogao da reši imovinsko-pravne odnose, jer su u pitanju privatni vlasnici, sada hoće da smanji to eksploataciono polje da bi mogao da vadi taj kamen i sa njim dalje da vrši ekploataciju, on mora u ministarstvu da uplati tu saglasnost u vrednosti od 400 evra. Da li ministre to neko od vas gleda i da kaže gospodo vi iz Ministarstva za rudarstvo i energetiku da li znate ko to može da plati? Ili da vas pitam iskreno, MUP i ovi zahtevi, mi smo sto puta govorili u plenumu oko ovih protivpožaraca. Da li vidite kolike su ovde takse samo za davanje najobičnije saglasnosti sa protivpožarnu saglasnost? To su sve 30, 40, 50.000 dinara.
Vaši činovnici kada dobijaju saglasnost i kada dobijaju predlog određenih ministarstava, prosto da vide da te stvari ljudi više ne mogu da plaćaju. Ne da neko neće ili hoće, stvarno dolazimo u vrlo tešku situaciju da kažemo da preduzetnici više ovakve stvari ne mogu da plaćaju.
Najiskrenije vas molim da sagledate i da vidite pre svega u raspravi u pojedinostima jer verovatno osim moje malenkosti još dosta narodnih poslanika je podnelo amandmane na same visine, kako ovih administrativnih taksi, tako i pre svega na povraćaj PDV, a već sam malo pre rekao konkretne primere i molim vas da to malo sagledate. Znam da niste stručni za Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, ni za MUP, ali njihovi činovnici kada šalju ovakve zahteve za administrativne takse moraju da se usaglase i sa Ministarstvom finansija da ovakve stvari ne budu u ovakvom domenu i obliku ovde ispred nas, jer shvatite da narod stvarno teško živi. Toliko. Zahvaljujem vam se i nadam se da ćemo dobiti konkretne odgovore na ova naša pitanja. Hvala.