Uvažena predsednice, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, i sam lično, i Poslanička grupa kojoj pripadam Nova Srbija je potpuno saglasna sa obrazloženjem predlagača o hitnosti donošenja ovih izmena i dopuna, pre svega, zakona do 1. januara 2017. godine i mi ćemo u Danu za glasanje podržati ove predloge.
Ono što bih hteo lično da se osvrnem na par stvari vezano kod samih predloga, a evo moram da kažem, sada sam malo i povučen i diskusijom mog prethodnika, jesu određena pomeranja rokova, pre svega, kod stvari koje je trebala lokalna samouprava da uradi, a to su, malo pre smo čuli, izmene i dopune Zakona o javnoj svojini.
Ovde je ministarka za lokalnu samoupravu i hteo bih odmah da se osvrnem i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji se dobrim delom odnosi na lokalne samouprave.
Imali smo prilike prethodnih dana i meseci da čujemo i od premijera Vučića da, nešto što smo očekivali u 2016. godini, a to je Zakon o platnim razredima, da se on neće doneti u 2016. godini. Želeo bih od vas, a mislim i da građani Srbije očekuju realno date rokove, kada ćemo na jedan jedinstven način moći da uredimo plate u javnom sektoru. Tu ne mislim sada samo na lokalne samouprave, na opštine i gradove, već mislim i na javna preduzeća i na plate zaposlenih u resornim ministarstvima. Ovo mislim da je veoma značajan podatak za sve ljude koji su zaposleni, a takvih ima više stotina hiljada, jer mislim da ono što smo govorili, a to je da za jednaki rad koji dajete, bez obzira da li ste vi na nekom šalteru u opštini u Beogradu ili Vlasotincu, ili Trgovištu ili ne znam gde, mislim da treba da se dobiju jednake zarade.
Prosečne plate u Beogradu, životni standard i sve ostalo, da li može da se meri sa nekom manjom opštinom iz unutrašnjosti je drugo pitanje, ali Ministarstvo mora na jasan način da izađe sa predlogom rešenja plata u javnom sektoru i da se to pitanje jednom skine sa dnevnog reda.
Ovde je moja koleginica Aleksandar Tomić, malopre rekla, kad se tiče produženja rokova, upis i kolega Nedimović, ministar, je o tome govorio, upis javne svojine, gde određene lokalne samouprave kasne, a rekao bih da ovde u ovom trenutku nisu u pitanju lokalne samouprave već javna preduzeća, ali i za jedan broj lokalnih samouprava moram da kažem, određena olakšanja, ne želim da izigravam advokata ovde opština, ali suština je da mi već u zadnje dve godine imamo zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Imamo stvarno manjak ljudi koji sve te poslove mogu da urade, i to jeste jedna otežavajuća okolnost.
Sa druge strane, mi imamo dosta opština u Srbiji, a i ja dolazim iz jedne takve, iz Topole, gde ste imali po različitim osnovama, posle 1945. godine stvarno jednu divljačku nacionalizaciju i gde sada jasno popisati šta je čije, veoma problematično. Naročito kada još nemamo, a to će već u januaru mesecu 2017. godine, za nekih 10-15 dana stupiti na snagu nov zakon o zadrugama, koji će jasno definisati na lokalnom nivou šta je zadružna imovina, a šta će ustvari biti nešto što će biti potencijalno javna svojina, a to je sada veliki kamen spoticanja u svakoj lokalnoj samoupravi.
Sa druge strane, mi imamo još jedno kašnjenje koje se tiče lokalnih samouprava i to nije direktno na dnevnom redu, ali ovde se govori o smanjenom kapacitetu samih lokalnih samouprava, a tiče se prenosa podataka iz crkvenih knjiga u matične knjige u svakoj lokalnoj samoupravi. Tu, takođe, sa tim kasnimo.
Zamolio bih, pre svega, resornu ministarku da se tu i pomogne lokalnim samoupravama. Imamo, doduše, jedan stvarno nakaradni zakon koji su donele neke od prethodnih Vlada, a to je da taj posao mogu da rade samo matičari u lokalnim samoupravama. To je veliki problem, jer zakon je propisao da ti matičari imaju završene Pravne fakultet i oni stari koji su se zatekli, ti stari su, nažalost, pri kraju radnog veka i više su na bolovanju nego što rade, i onda taj posao bukvalno nema ovako ko može da uradi.
Samo bih da kažem još par rečenica i oko drugog i trećeg predloga izmene i dopune Zakona o medijskim javnim servisima. Naravno, i u kasnijoj raspravi, verovatno će i druge kolege poslanici dosta o tome govoriti. Mogu još jednom da kažem, i u svoje lično ime i u ime Poslaničke grupe koju ovde zastupam, Nove Srbije, da podržim ove izmene. Privremeno finansiranje medijskih javnih servisa, RTS i RTV će biti do 1. januara 2018. godine, obezbeđeno finansiranje. Koleginica je maločas rekla da je to četiri milijarde iz budžeta Republike Srbije u 2017. godini. To ništa nije sporno, plus građani će plaćati tih 150 dinara preko taksi na svako električno brojilo u Srbiji. Govorimo sada konkretno o četiri milijarde iz republičkog budžeta, to vam je negde oko 32 miliona evra, ako bismo sada preveli u evropsku valutu. I to ništa nije sporno.
Ono što bih, pre svega, upitao, a ovde bi i da pozdravim, evo verovatno je prvi put ovde, i novog državnog sekretara za informisanje, gospodina Brajovića, i da se prosto nadam da će njegov dolazak u Ministarstvo doprineti da, pre svega, RTS, kao medijski javni servis bude puno bolji. A kad kažem puno bolji, sećam se iz svojih dečačkih dana, i školskog programa, i obrazovnog programa, koji je bio puno bolji nego što je to danas, ne znam da li je tada RTB imala puno više novca nego što ga ima danas, ali mi smo ovde, i moje kolege iz Nove Srbije, postavili više puta i poslanička pitanja vezana za visinu plata zaposlenih urednika u javnom servisu, i to verujte mi, skoro nikada nismo ni dobili. To je nešto što interesuje građane Republike Srbije, na koji način se tačno troše ovi veliki novci koje izdvajamo iz budžeta, na javne servise i u Beogradu i u Novom Sadu.
Voleli bismo da onda znamo, razumem velike komercijalne televizije i reklamni program, ali vi sada imate bukvalno i kada je drugi Dnevnik RTS, da imate presecanje sa reklamnim programom, koliko to košta i da li će se ovi novci upotrebiti da se promovišu kulturne, istorijske vrednosti Srbije, da se pomažu sve manifestacije u Republici Srbiji, a nažalost, ne da imamo samo izobilje repriznog programa i moram da kažem, nekada uveče i u udarnim terminima, nasilne filmove koje gledaju deca. To je nešto što stvarno ne priliči nečemu što mi želimo da bude, a to je nacionalni javni servis.
Sa druge strane, apsolutno podržavam da on ima siguran izvor finansiranja i zbog toga će i Nova Srbija, u Danu za glasanje, ove odredbe izmena Zakona o medijskom javnom servisu i podržati, uz sve ove primedbe koje sam izneo. Raduje se dolazak nekog ko je toliko dugo godina radio na RTS-u, odnosno na Televiziji Beograd, kao nekoga iz kuće ko će znati dosta stvari u tom servisu da uredi.
Ono što sam hteo još da kažem, u ovom uvodnom delu, koliko mi bude vreme dozvoljavalo. To je, već smo pomenuli, i kolege koje su govorile pre mene, obaveze države koje imamo na osnovu stare devizne štednje, vezane za presudu Suda za ljudska prava iz Strazbura iz 2014. godine, iznose tog starog duga koji je nastao tamo do aprila meseca 1992. godine, je negde koliko sam našao ovde u podacima, do 310 miliona evra. Zbog građana Republike Srbije, treba da znaju da se to odnosi na građane iz bivših republika SFRJ, koji su imali deviznu štednju u ispostavama banaka koje su imale središte, imaju ih i danas, u Republici Srbiji. Ova presuda koju sam pominjao iz Strazbura iz 2014. godine, odnosi se na Republiku Srbiju i Republiku Sloveniju. Ali nažalost, kolega je, koji je govorio pre mene pominjao stari režim koji je bio 1992. godine kada su nastali problemi stare devizne štednje, ali nije pomenuo nešto što je pre svega Mlađan Dinkić i njegova tadašnja Vlada radili, a to je da nisu obuhvatili kada su rešavali problem stare devizne štednje, nisu obuhvatili čak ni naše građane određene sa Kosova i Metohije, Crne Gore.
To je ono što mi sada moramo da platimo i što je koleginica Tomić već iznela, bolje da to uradimo danas, nego da to radimo za godinu ili dve, ali tada će nas mnogo više i mnogo skuplje koštati.
Hteo bih, naravno, i u ovom delu da pomenem, već su kolege iznele, zaduživanje za, pre svega, deonicu autoputa Surčin-Obrenovac. Za nas iz Nove Srbije je veoma bitna stvar, jer smo već u proteklih više od deceniju stalno potencirali izgradnju autoputa kroz Šumadiju, odnosno koridor ka zapadnoj Srbiji. Sada nam je zadovoljstvo da kažemo da će, evo već nadamo se, negde do kraja 2018. godine biti kompletno završena trasa od Beograda, odnosno od Obrenovca, odnosno Surčina ka Obrenovcu, pa dalje dole ka LJigu i do Čačka.
Dve stvari, mada ovde nažalost nema predstavnika Ministarstva saobraćaja, odnosno Ministarstva za infrastrukturu, ali zbog građana Srbije bih voleo da čujem da li će ovakav aranžman bilo sa kineskom bankom, bilo sa nekom drugom bankom, biti uskoro pred narodnim poslanicima vezano za deonicu od Čačka ka Požegi? To je nešto što mi isto željni iščekujemo i svi građani koji žive u zapadnoj Srbiji, a to je da se što pre krene sa deonicom i od Čačka ka Požegi i dalje od Požege ka Pešteru ili ka Zlatiboru, sad zavisno koja će se trasa tačno utvrditi, ali bi to bilo dobro da se uradi što pre.
Zbog javnosti koja prati ovaj prenos, moram da kažem da su uslovi zaduživanja koje smo dobili od Kineza, a vezano za ovu veoma zahtevnu deonicu od Surčina do Obrenovca, jel tu građani dobro znaju da imamo ona velika klizišta, Umka, i nešto što decenijama nije moglo da se reši, da su veoma povoljni. Mi smo dobili kredit od nekih 198 miliona dolara da 20 godina, odnosno 240 meseci sa kamatom od 2,5% koja je u ovom trenutku najpovoljnija na tržištu.
To je nešto što ćemo mi uvek pozdraviti. Jer, ako pravimo nekakvu novu vrednosti, ako pravimo puteve onda apsolutno ima smisla da se država zaduži da bi se 1% na adekvatan način odradio. Zbog toga ćemo naravno podržati i zajmove od Evropske banke za obnovu i razvoj, a tiče se dve deonice na Koridoru 10 kod Dimitrovgrada i Leskovca.
Na samom kraju, nešto što me izuzetno i lično interesuje, jer prethodnih, bogami dana i meseci, u ovom parlamentu smo slušali dosta toga i lošeg i ja to prosto moram da naglasim, o radu nezavisnih tela koje smo mi ovde, ili mi ili neko iz prethodnih plenuma izglasao, moram sada da kažem da su ovde ispred nas i kandidati za izbor Saveta Komisije za jačanje konkurentnosti.
Zbog javnosti Srbije, uopšte ne znam koliko je ova Komisija koja je veoma značajna, a imamo čitavo jedno poglavlje, poglavlje 8 kod pristupnih pregovora sa EU, koje govori o konkurenciji, koliko je uopšte ova Komisija poznata, a koliko je ona bitna i značajna za sve nas građane Republike Srbije, jer ona treba da stvori takve uslove na tržištu da mi kada uđemo i u veleprodaju i u maloprodaju, da dobijemo određene proizvode po najnižoj ceni, da nemamo dogovorene kartele, da nemamo monopole na samom tržištu, jer ti karteli, ti monopoli imaju naravno za posledicu veliko i enormno dizanje cena.
Zbog toga bih ja nešto više rekao o samoj Komisiji za zaštitu konkurencije čiji se jedan član danas, odnosno bira na ovoj sednici, a biće izabran u danu za glasanje. Zakonom o zaštiti konkurencije iz 2015. godine stvoreni su uslovi za izbor prvog saziva Komisije i ona je izabrana u aprilu 2006. godine. Kasnije su doneti podzakonski akti. Naravno, Komisija kada je izabrana bila je, hajde da kažemo, u smanjenom kapacitetu jer je imala samo 15 zaposlenih. Ali, ono što je bitno, da je u ovom trenutku treći saziv Komisije, koju predvodi uvažen prof. Miloje Obradović, i koja se stvarno uhvatila u koštac sa velikim problemima koje je zatekla na srpskom tržištu.
Moram i zbog građana Republike Srbije da podsetim da je Komisija prvi put 2011. godine koristila svoje zakonsko ovlašćenje da samostalno izriče sankcije za učinjene povrede konkurencije, odnosno mere zaštite konkurencije. Ukupan iznos određen te godine, koji je kasnije i naplaćen u budžet Republike Srbije, iznosio je 350 miliona dinara. Komisija za zaštitu konkurencije prvi put, to moram da kažem, u istoriji Srbije posle 1945. godine, kaznila i jedno javno preduzeće, to su pogrebne usluge za monopol na tržištu. Po tome je naravno prepoznatljiva.
Ono što bih voleo da iskoristim u ovoj mojoj diskusiji jeste da ohrabrim Komisiju da pre svega vodi računa i da ulazi u maloprodajne mreže, jer će samo na takav način moći da pomogne svakom građaninu da te robe i usluge plaća po što nižoj ceni.
Naravno, zbog javnosti treba nešto da kažemo o predloženim kandidatima. Nova Srbija će u danu za glasanje podržati kandidata uvaženog pravnika Čedomira Radojčića. To je čovek koji je bio i u prvom sazivu Saveta za jačanje konkurencije i borbe protiv monopola i 2005. godine. On je iskusan pravnik koji ima 32 godine radnog iskustva, radio je i u privredi i u lokalnim samoupravama. Bio je sekretar Skupštine opštine Stari grad, a radio je i više od 10 godina u preduzeću „Ivan Milutinović“ i poseduje iskustvo, poseduje znanje da može da doprinese uspešnijem radu same konkurencije.
Još jednom da ponovim da će Nova Srbija u danu za glasanje podržati izmene i dopune predloženog zakona. Hvala.