Gospodine predsedavajući, gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Moje kolege su već rekle da je ovo četvrta ili peta izmena od 2003. godine. Svaka izmena je bila ambiciozna sa ciljem da se zakon učini efikasnijim i boljim. Međutim, očigledno je da to do dana današnjeg nije bio slučaj. Svi razlozi za donošenje ovih izmena su i u ovom dokumentu koji mogu građani da vide kada ga podignem, na nekih 270 strana.
Tačno je da smo od 189 zemalja rangiranih po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola negde na 186 mestu. Tačno je da se kod nas prosečno za građevinsku dozvolu čeka 240 i nešto dana i sve nas to dovodi da smo opet na početku.
Ono što bih više voleo iskreno, mada mislim da su ove izmene dosta ambiciozne i da ćemo njih u svakom slučaju podržati, ali ono što smatram da je bilo bolje je da smo išli sa potpuno novim zakonom. Razumem vaše argumente da je bilo potrebno vreme i sve ostalo, ali ovo su toliko obimne promene da je mogao biti novi zakon.
Ono što meni lično fali u ovim izmenama je nerešeno pitanje konverzije. Ono što imamo mi koji vodimo lokalne samouprave kao osnovnu primedbu pre svega od stranih investitora jeste priča konverzija i šta da radimo i kako će strani investitor da prepozna nešto što je korišćenje.
Ovim izmenama zakona imamo nešto što nazivamo tihom konverzijom. Na to ću se vratiti malo kasnije, ali vas molim gospođo potpredsednice Vlade da taj zakon o konverziji bude što pre. Na odboru nam je obećano da će biti u prvom kvartalu naredne godine i molim vas da to bude ispoštovano.
Još jednom, da se ne vraćam na staru priču legalizacije. Bez završetka konverzije, bez završetka priče o legalizaciji i još jedne stvari koji je malo ko ovde pomenuo, a to je priča o restituciji i povraćaju imovine, nećemo imati sređenu i efikasnu priču u našem građevinarstvu i uopšte kod pitanja dozvola i zemljišta i svega ostalog.
Sada da se vratim na sam zakon i na same procedure. Mnogo je novina i to je nešto što hoću, pre svega zbog građana, da kažem oko samih novina, jer to je ono što će sve njih interesovati kada dođu u lokalne samouprave. Zašto kažem u lokalne samouprave? Devedeset posto ovog zakona će nositi lokalne samouprave, od trenutka kada stranka dođe u jednu opštinu i kaže – dobar dan, pa sve do završetka, a završetak je uknjižba objekta. Kada kažem – uknjižba objekta, to je sada naš ključni problem.
Koleginica je maločas govorila o softveru, ali, ja kažem, ako mi imamo katastre koji su u ovakvoj situaciji koja je danas, bojim se da ove rokove koje smo dali ne možemo ispoštovati. Možda je trebalo razmišljati i da lokalni katastri budu obuhvaćeni sa lokalnim samoupravama u jednom softveru i da bi na taj način na kraju i ta uknjižba bila efikasnija. Da se vratimo na početak.
Kolege su već govorile oko same energetske efikasnosti. Ne bih tu nešto puno da pričam, osim da je ovim izmenama predloženo nešto što je novina. Do sada se stalno govorilo o zgradama, o objektima gde je potrebna energetska efikasnost, sada se spominje i reč – prostor, što bih izuzetno pohvalio. Prostor znači da možemo da već u urbanističkim planovima i uslovima da govorimo o opštinama, gradovima i regionima, što prepoznaje EU, da se rade planovi i energetske efikasnosti ne samo objekata, već i prostora, što je za svaku pohvalu.
Ono što je ključno za ovaj zakon to je objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korišćenje objekata. To je ta ključna stvar, kada stranka dođe u lokalnu samoupravu i kaže – dobar dan, ja sam uradio idejni projekat, hoću da dobijem urbanističke uslove. Urbanistički uslovi su nešto što menja ranije, odnosno lokacijski uslovi, izvinjavam se, nešto što menja ranije lokacijsku dozvolu i to je sada novina.
Novina je da će na šalteru svake lokalne samouprave načelnik opštine ili već neko od ovlašćenih lica određivati osobu koja će na pisarnici biti zadužena da prima taj predmet i da kasnije odgovara gde se on nalazi. Taj predmet dolazi do ovlašćenog lica, to je sada interesantna stvar, ovlašćeno lice u okviru lokalne samouprave, što verovatno može biti načelnik urbanizma ili neko, imovinac ili već neko ko bude određen u samom urbanizmu, ko dalje u rokovima postupa sa predmetom.
Gospođo podpredsednice, ja sam i na Odboru za infrastrukturu to pitanje pokrenu, a to su rokovi. Najpre rokovi od pet dana. Rokovi od pet dana su vrlo kratki i vrlo ambiciozni. Podneo sam amandman, i mislim da imamo razumevanje i od vas i od vaših saradnika, da se u zakon stavi da to bude pet radnih dana. To je vrlo bitno, jer mi imamo mogućnost da će se neko pojaviti u petak popodne, da imamo subotu i nedelju, da imamo onda ponedeljak, eventualno, ako je državni praznik gde je sve to spojeno, vaš osmeh je vrlo šarmantan, ali ovde je situacija vrlo ozbiljna, ovde se može desiti da mi imamo zastoj i da neko za to sutra plati prekršaj, jer za svako kašnjenje ovde je predviđena i kaznena mera, odnosno kaznene odredbe.
Zatim, ono što je vrlo bitno, a tiče se daljeg praćenja samog predmeta, kada on izlazi za dobijanje lokacijskih uslova iz opštine i odlazi u lokalna javna preduzeća. Znači, ono što su ranije radile stranke same, a to su pribavljale saglasnosti od komunalnog, EPS-a, Telekoma i svega ostaloga, sada radi jedan ovlašćeni službenik opštinske uprave. Sada, ti imaoci javnih ovlašćenja treba takođe da te rokove zadovolje. Onda dobijamo jedan ovako interesantan novi izraz, koji će sada biti vrlo čest, a to je separat.
Namerno sam na Odboru pomenuo vašoj saradnici i namerno sam ga nazvao da je to planski dokument i dobio sam ispravljanje, što ste i vi sada učinili sa mojim prethodnicima, da je u pitanju tehnički dokument. To je u stvari ključna stvar koja može biti predmet zloupotreba i meni se čini da je bolje da je to planski dokument sa čime mislim da se i moja koleginica Bošnjak složila. Zašto? Zato što to može biti predmet malih zloupotreba kod javnih preduzeća, koja se uvek mogu pozivati na separat i onda kada imate jednom kršenje čitave procedure, to kod nas u Srbiji često može da pređe i u praksu. Rekao sam, što se tiče samih rokova, tu smatram da treba upisati te radne dane.
Ono što ste već vi pomenuli, a to je registar. Formiraju se, takoreći, onda dva registra. Jedan registar je na nivou opštine, drugi na nivou Agencije za privredne registre. Na nivou opštine je, naravno, važnije, jer će svaka stranka na osnovu tog registra moći da prati gde se nalazi njen predmet i u kom je stepenu ostvarenja nečega, da li je to u pitanju lokacijski uslovi ili kasnije građevinska dozvola. Meni je, i to sam upitao i na Odboru, nejasno zašto je centralni registar na nivou Agencije za privredne registre? Mislim da je to moglo da bude u ministarstvu. Uvek se ovde zalažem, u Narodnoj skupštini, za ukidanje Agencija i bio sam neko ko je pokrenuo priču oko Agencije za poštanski saobraćaj. Znate zašto? Ovo je vrlo bitna stvar. Ja ću biti jedan od retkih da se ovde pominje ukidanje Agencije za prostorno planiranje, što svesrdno podržavam, ali, sa druge strane, mi jednu agenciju ukidamo, ali dajemo još veća ovlašćenja Agenciji za privredne registre, gde smo svi svesni u prošlosti kakve su sve oni greške pravili, šta su to sve oni radili.
U zakonu se kaže da će Agencija za privredne registre taj tehnički deo obavljati u roku od tri meseca, obaveštavati resorno ministarstvo o svim predmetima iz čitave države Srbije. Pa, koliko štampu vidimo, kakve su greške pravili oko nekih ličnih karata i oko formiranja preduzeća, kakvih tek ovde može biti grešaka, možemo samo svi skupa da se upitamo?
Ono što bih vas takođe zamolio, da nam samo pojasnite jednu stvar. U zakonu se pojavljuje i posebno definiše gradski arhitekta i kaže se da će gradovi imati gradskog arhitektu, ali, ono što je interesantno, kaže se da će on po funkciji biti i predsednik komisija za planove na nivou lokalne samouprave. To je interesantno i sa time se slažem, ali bih samo spomenuo ovde, i kolegama poslenicima, a i građanima koji ovo gledaju, 2004. godine, kada sam i ja, između ostalih, bio biran direktno za predsednika opštine, mi smo imenovali tada u opštinama i gradovima glavne opštinske, odnosno gradske urbaniste i kada smo ih imenovali za predsednika komisije, oni su tada, u tom trenutku bili u sukobu interesa i dobili su opomene od Agencije za borbu protiv korupcije da su u sukobu interesa. Pošto se sada ponovo isto rešenje ovde javlja, samo bih da vas upitam – da li ćemo i sutra imati problema oko ovog člana?
Takođe, ono što je važno to je zemljište. Dobra su rešenja, i to moram da pohvalim, da ko je vlasnik objekta automatski dobije na korišćenje zemljište. Imao sam prilike kao predsednik opštine stotinu puta da se susrećem sa problemom da je čovek vlasnik placa, a da onda dolazi u lokalnu samoupravu koja treba to zemljište da proglasi da za tu privrednu aktivnost imamo odluke Ustavnog suda, imamo sve ostalo i onda se dešavaju problemi da jednostavno se vrtimo u krug i ovo je prava prilika da se ove stvari reše.
Takođe, kada sam u uvodnom delu pominjao konverziju, upotrebio sam izraz konverzija, tiha konverzija, treba pohvaliti, i ja to pohvaljujem, a to je da će moći lokalne samouprave, svuda tamo gde je osnivač Republika Srbija, javna preduzeća, mesne zajednice, na kraju krajeva, da se upišu kao vlasnici na objektima gde su sada korisnici, a upisani su kao korisnici pre septembra meseca 2009. godine i to je dobra stvar.
Takođe je važno da svi oni koji su na javnim konkursima, najčešće preko lokalnih samouprava, dobili zemljište na korišćenje na najmanje 50 godina za to redovno platili, sada mogu bez ikakve naknade da to zemljište upišu u svojinu i to je korak napred.
Nadamo se, kažem još jednom, tom odlučujućem koraku u narednom kvartalu da se pitanje konverzije reši. Opet, pitanje konverzije ne razdvajam od pitanja restitucije, ali suština je da su neke zemlje, npr. Hrvatska još 1996. godine, to presekli i sada su u mnogo boljoj poziciji nego što smo to mi.
Malopre, kada sam govorio oko rokova, pomenuo sam vam da bi trebalo onih pet dana, ne znam 15, da to budu radni dani. Još jednu stvar sam tu pomenuo, i na Odboru za infrastrukturu, a zamolio bih i vas da razmislite.
Podneo sam amandman u tom smislu da rokovi koje ste dali, mogu da razumem da će lokalne samouprave ovaj zakon primenjivati od 1. marta 2015. godine i to ništa nije sporno, do 1. januara 2016. godine moći će da se radi i papirološki, da se sve predaje, a da onda imamo od 1. januara 2016. godine sve u elektronskoj formi.
Poznavajući probleme lokalnih samouprava širom Srbije, poznavajući i sistem javnih nabavki, zatim, ovde će biti potreba, malo pre sam pomenuo i gradskog arhitetku, možda za još nekim ljudima, a mi imamo Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, ja sam podneo amandman da se samo prolongiranje ovog elektronskog dela podvede pod 1. jul 2016. godine, da nam se ne bi desilo, a to bi onda pokvarilo čitavu priču, da ovde negde na kraju sledeće godine radimo produžetak ovih rokova, jer neke lokalne samouprave zbog svojih manjkavosti ljudi, kadrova i tehničkih nemogućnosti da se opreme prosto ove rokove ne mogu da ispoštuju.
Takođe, još jedna novina. Kada sam pomenuo ovu priču oko zemljišta, već je dosta kolega govorilo oko naknade za građevinsko zemljište. Ja sam i tu podneo jedan amandman koji smatram da je svrsishodan i koji može da pomogne. Znači, imamo ukidanje naknada i sa tim se slažem. Imamo i uvođenje doprinosa i to je dobra ideja. Sa druge strane, lokalne samouprave su sada po ovom zakonu dužne da izvrše zoniranje u svojim opštinama od ekstra zone do najmanje zone i to je sve u redu. Lokalne samouprave inače to već rade zbog određivanja stope poreza na imovinu, raznih amortizacije i svega ostaloga, tako da to nije nikakav problem.
Ono što je sada malo sporno i u čemu se možemo sporiti, jeste koliko će ovo smanjenje uticati na budžete lokalnih samouprava? Mi ovde donosimo dosta zakona koji značajno umanjuju prihode lokalnih samouprava. Koliko će ovi doprinosi uticati na budžet lokalnih samouprava kada se gleda smanjenje u odnosu na ranije naknade koje su uplaćivane? Jer, podsetiću vas da je ipak lokalna infrastruktura na plećima lokalnih opština 80%. Sada kad imamo stalno, da li je to 1, 2 ili 3%, smanjenje prihoda, to se odmah može osetiti.
Zbog vremena samo da kažem ono što sam hteo kroz amandman, a to su rokovi za plaćanje. Tako smanjenim doprinosom u odnosu na taksu data je mogućnost da se plaća, ko će u kešu, to je umanjenje od 30%, ili ova druga stvar, a to je na 36 mesečnih rata, odnosno na tri godine. Ja iskreno smatram da je ovo predugačak period i da bi ovde trebalo da bude najduže 12 meseci. Sredstva obezbeđivanja su menice, naravno, te se može vrlo lako desiti da neko za 36 meseci propadne finansijski i da apsolutno njegova menica ništa ne može služiti, niti se to može naplatiti. Ako je ozbiljan investitor, sa ovim umanjenjima koje mu ovaj zakon daje, apsolutno je 12 meseci dovoljno da on svoje obaveze ispuni prema lokalnoj samoupravi, jer lokalne samouprave planiraju budžet, naravno, na godišnjem nivou, a ne mogu ga planirati na 36 meseci.
Takođe, ono što je još važno i što sam posebno hteo da napomenem, to su komisije za tehnički prijem. To je nešto sa čime se srećemo svi u lokalu, sa velikim problemima, a to je tzv. protivpožarna saglasnost. Nekada se na tu protivpožarnu saglasnost, da bi se izvršio tehnički prijem, čeka i po pet do šest meseci. Ovde smo u zakonu predvideli da u komisiji bude jedan inženjer zaštite na radu. Sa time se mogu složiti, to sve nije sporno, ali prosto mi je možda malo potrebno vaše pojašnjenje na koji način definisati da jednostavno izdavanje tih saglasnosti, tih tzv. protivpožaraca bude brže i bude efikasnije.
Sa druge strane, ono što treba na samom kraju napomenuti jeste kaznena politika. S jedne strane, vi ste u uvodnom delu istakli, sa čime se apsolutno slažem, da Srbija ima nedovoljan broj građevinskih inspektora. Tu morate učiniti jedan dodatni napor da se taj broj poveća. Takođe, ono što je važno, to je da je jasna kaznena politika za svakoga ko se ne bude pridržavao odredaba ovog zakona. To je jedna dobra stvar i to je nešto što trebamo pohvaliti.
Na samom kraju ovog izlaganja, gospođo potpredsednice Vlade, ove izmene su, već sam rekao, ambiciozne. Trebaće vam i energije i istrajnosti da se ovo dovede do kraja. Molim vas, preispitajte ovo što sam napomenuo oko samih rokova, da bi zakon jednostavno mogao lakše da se primenjuje i lakše da teče. Slažem se, ako je ovo moglo u Makedoniji da se primeni, zašto ne bi mogao u Srbiji? Iskreno verujem da ćemo već negde polovinom 2016. godine imati elektronske građevinske dozvole u Srbiji. Hvala vam puno.