Uvaženi potpredsedniče, gospodo ministri, uvaženi gosti, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, pred nam je vrlo bitan set zakona. Slažem se da je možda došao i malo kasno i da nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo, ali i smatramo da je sasvim opravdan razlog za brzinu, na kraju krajeva, imamo izbore za dva meseca, tako da sve to utiče, a naročito ovako bitni zakoni, kao što je pre svega Zakon o javnim preduzećima. Ja moram da naglasim posebno Zakon o izmenama Zakona o privatnom javnom partnerstvu je taj koji treba dosta toga u Srbiji da promeni u narednom periodu.
Ja ću se pre svega u svom izlaganju fokusirati na izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o javnim preduzećima, o izmenama Zakona o privatno-javnom partnerstvu i Zakonu o „Železari“ Smederevo.
Ono, takođe, što na samom početku želim da kažem jeste da će Nova Srbija u danu za glasanje podržati predložene izmene, i naravno, podržati nove zakone.
O samim zakonima, na početku Zakon o javnim preduzećima, sve ste vi lepo, gospodine ministre Sertiću, u uvodnom izlaganju izneli i kakva je situacija, gde imamo 37 javnih preduzeća na nivou Republike, 691 javno preduzeće na nivou lokala. Nažalost, ta javna preduzeća u prethodnim godinama generišu gubitke. Ti gubici u prethodne tri godine su se kretali na nekoj skali od 40 pa do 55 milijardi dinara. Ono što ste posebno apostrofirali, to je problem lokalnih javnih preduzeća.
Ja sam i jutros kada sam govorio na Odboru za privredu rekao sam im rečenicu, koja smatram da je bitna, pa ću da je ponovim zbog, pre svega, građana koji gledaju ovaj prenos, a to je da smatram da izmene koje su predložene su dobre i naravno da ću ih pobrojati kasnije u izlaganju, te izmene. To je pohvalno i to su razlozi zbog kojih ću i sam glasati, a i moja poslanička grupa, za Predlog zakona.
Ali, mislim da je moglo da se ide i korak unapred. Ovde ko bude od narodnih poslanika sedeo u novom sazivu, a nadam se da će manje-više isti sastav biti i da ćete biti ministar i da ćemo već u narednom koraku doneti i te neke korake. Ja sam predložio da, pre svega, predsednik nadzornog odbora i direktor javnog preduzeća moraju ličnom imovinom da garantuju za rad javnog preduzeća. Znači, ako hoćemo da javna preduzeća više, pre svega, ne proizvode gubitke, vi morate da ih ograničite zakonom, gospodine, hoćeš da budeš direktor, nema problema, ali osim imovinom javnog preduzeća, moraš da odgovaraš i ličnom imovinom.
Još jedna stvar, uvaženi ministre, ne sme se više dozvoliti javnim preduzećima da ako su gubitaši mogu da daju donacije bilo kome. Mislim da nigde na svetu nema, vi malopre s jedne strane govorite da se ne sme više dozvoliti, i sa tim apsolutno slažem, da javna preduzeća, da kažem, jedina budu čuvari socijalnog mira. Sa tim se apsolutno slažem. Ali, ne možete kao Vlada prećutati i zažmuriti, da ne budem grub, pred činjenicom da javna preduzeća sa jedne strane gomilaju gubitke, a s druge strane daju donacije, a imaju monopol u oblastima u kojima posluju i onda se i građani i mi narodni poslanici pitamo da li je to samo onda zbog, hajde da kažem, političke naredbe. Zbog toga vas molim da ovu primedbu sagledate, da u budućnosti ove dve stvari jasno uđu u neke izmene zakona koje ćemo verovatno imati u narednom periodu.
Ono što je dobro i što hoću da pohvalim, to su i kolege koje su govorile pre mene iznele, a to je jasan izbor, pre svega, direktora javnih preduzeća, i to je apsolutno za pohvalu. Ono što je takođe važno da kažemo i zbog javnosti jeste da jedan čovek se za vršioca dužnosti ne može birati duže od godinu dana, od jednog puta i to je dobra stvar. Ono što vas molim jeste da ipak Vlada čvrst, mi smo to slično imali u prethodnom zakonu, ali se to nije poštovalo. Imamo vršioce dužnosti u velikim javnim preduzećima koji su tu već godinama, a i stari zakon je ograničavao, ali očigledno to neko nije poštovao. Tu mora da se povede odgovornost oko svega toga.
Što se tiče nadzornih odbora, vi ste predvideli da nadzorni odbori u javnim preduzećima koja su pod republičkom ingerencijom imaju pet članova, koji su pod ingerencijom autonomne pokrajine i lokalne samouprave tri člana, jednog člana predlaže osnivač, da li je to u pitanju autonomna pokrajina ili lokalna samouprava, jedan je tzv. nezavisni član koji ne može biti član političke stranke i trećeg imenuju zaposleni iz javnog preduzeća. To apsolutno nije u redu.
Ono što sam ostavio kao ličnu primedbu, smatram da je možda nepotrebno da se predsednik nadzornog odbora, da kažem, bira i postavlja od strane osnivača. Prema i statutima javnih preduzeća i prema Zakonu o javnim preduzećima, predsednik nadzornog odbora je samo prvi među jednakima. Ne vidim uopšte potrebu da ako je neko prvi među jednakima ne bude biran na prvoj konstitutivnoj sednici nadzornog odbora, da ne mora biti apriori iz redova predlagača, da li je u pitanju lokalna samouprava, Vlada ili Vlada AP, već da može da bude, ako je dovoljno stručan, i iz redova npr. zaposlenih.
Ono što je meni interesantno jeste da je jedno poboljšanje, koje smatram da je dobro u odnosu na prethodni predlog zakona koji je bio na snazi, a to je da smo imali tzv. stručnjaka i to je meni izazivalo onako malo jezu, jer mi smo imali do skoro u ovoj Skupštini stručnjake iz jedne stranke koji su vodili privredu, pa vidimo dokle su je doveli, tako da kada smo imali u tom predlogu zakona da imamo članove nadzornog odbora iz redova stručnjaka bez jasno definisane školske spreme ili radnog iskustva, to mi je uvek izazivalo jednu malu zebnju. To je dobro da je izbačeno.
Dobra je stvar još jedna, koju moram da pohvali, u odnosu na prethodni važeći zakon, a to je komisija koja postavlja direktore pre svega lokalnih preduzeća, imala jednog člana kojeg je delegirala Stalna konferencija gradova i opština i to nam je, pre svega na lokalnom nivou, predstavljalo jedan veliki problem kada su birani direktori i to postavljanje te komisije koja imenuje kasnije direktore i saradnja sa Stalnom konferencijom gradova, gde nekada samo gubite vreme dok oni delegiraju svog predstavnika i sve je to malo kočilo postupak. Zbog toga smatram da je dobra stvar da više ovakvu situaciju nećemo imati.
Ono što ste rekli u uvodnom izlaganju jeste da će ovaj zakon i sa merama, sa određenom kaznenom politikom koju ste predložili, pre svega, za odgovorne ljude u preduzeću, a to je direktor i to je nadzorni odbor, imati, hajde da kažem, lekovito dejstvo i da nećemo imati ovakve dubioze kao što smo imali do sada.
Pre svega, ja hoću da kažem da transparentnost i javnost u radu javnih preduzeća trebaju dovesti do toga da i javnost može da utiče, i to je dobra stvar koju ste predvideli u Predlogu zakona da su na portalima javnih preduzeća organi javnih preduzeća obavezni da postave i svoje planove rada i izveštaje o izvršenju planova rada i sve ostalo i da na takav način građani mogu da se uvidom, prosto, uvere da postoji neko ko, na kraju krajeva, brine i o tom dinaru koji se daje preko lokalnih samouprava, preko Vlade, za subvencije javnim preduzećima, a te su subvencije na lokalnom nivou ogromne.
Sada kada govorimo o javnim preduzećima, ja prosto odmah, a to ste i vi u uvodnom delu izlaganja pomenuli, izmene i dopune Zakona o privatno-javnom partnerstvu. Vi ste pomenuli da smo od početka primene Zakona o privatno-javnom partnerstvu imali 35 ugovora, ukupno, na teritoriji cele Republike Srbije. Ja ću vam reći da vodim lokalnu samoupravu u Topoli i mi smo sami imali pet, što znači da smo mi preko 10% i kao najuspešnija lokalna samouprava u primeni Zakona o privatno-javnom partnerstvu smo bili pozvani od strane stalne delegacije MMF, gde smo bili u prilici da izložimo naša iskustva u primeni postojećeg Zakona. Ono što sam i tada video, mislim iskreno me zaprepastilo određene stvari, koliko mi kao zemlja, od prilike da ako mogu biti blag na rečima, nismo sposobni da iskoristimo sve prednosti koje ovaj Zakon pruža.
Ono što je, moram da kažem, pre svega, moje iznenađenje, i to ne ide vama ministre na dušu, to sam jutros čuo, već ministru Rasimu Ljajiću i Ministarstvu trgovine i turizma, jeste da smo mi, još kada je privi put zakon usvojen, znači pre skoro tri godine, bili dužni da postavimo portal koji će biti pri Agenciji za privredne registre i pri nadležnom Ministarstvu, a to je još jednom da ponovim Ministarstvo trgovine i turizma, gde su svi ugovori o privatno-javnom partnerstvu koji se potpišu na nivou gradova i opština širom Srbije. Znači do sada je takvih bilo 35, trebali javno da se objave i da sve druge lokalne samouprave, koje su htele da pođu tim putem, a ja moram da kažem da je to najbrži, najefikasniji način da se reši gomila problema u lokalnim samoupravama. Na taj način možete efikasno da rešite i upravljanje smećom, i reciklažni centar, i lokalni prevoz, ne znam, upravljanje uličnom rasvetom. Znači, gomila stvari, koje nisu samo komunalne delatnosti, usluge, hotelijerstvo itd, bez ikakvog zaduživanja, ali prosto kod nas nije bilo dovoljno snage i dovoljno očigledno volje da se ovako jedan bitan zakon izgura.
Zbog toga, kada govorimo o javnim preduzećima, vi imate komunalna preduzeća na lokalu koja generišu gubitke. Sa jedne strane ih opštine subvencionišu, a sa druge strane opštine nemaju interes da u tu celu priču preko, pre svega Zakona o privatno-javnom partnerstvu uvedu i privatnike koji će imati poverenu komunalnu delatnost u jednom manjem ili većem obliku u samoj lokalnoj samoupravi iz oblasti, kažem još jednom, pre svega, upravljanja otpadom, prevozom, rasvetom itd, i to smatram velikim propustom.
Ono što izmene same predlažu i što će možda otkočiti ceo proces, mi smo imali ograničenja kod primene Zakona. Prvo ograničenje je bilo da smo morali, bez obzira da li je projekat milion evra ili da li je projekat na pet, 10 ili 15 godina, da objavljujemo javni poziv u jednom međunarodnom časopisu, i dobro je što je to ukinuto i da će to moći samo da se radi na portalu, jer je to iziskivalo mnogo vremena, ili je bilo veoma finansijski skupo, naročito za manje lokalne samouprave i taj deo je dobar i to apsolutno podržavamo što je Vlada predložila.
Sa druge strane, smatram da je veoma važno da Ministarstvo finansija ima uvid u svaki ugovor potpisan o privatno-javnom partnerstvu, jer taj ugovor može biti dugoročan i na 15 i na 20 godina, taj ugovor može biti veoma vredan i zbog toga je dobra stavka u izmenama ovoga Zakona o privatno-javnom partnerstvu da Ministarstvo finansija daje saglasnost na sve ugovore koje sklapaju lokalne samouprave, a koji su veći od 50 miliona evra.
Kada sam razgovarao sa delegacijom MMF o izmenama ovoga zakona, oni su jasno predočili da ćemo kao lokalne samouprave, ako imamo veći broj ugovora o privatno-javnom partnerstvu, morati i na drugačiji način da vodimo naše računovodstvo u lokalnim samoupravama. To su dugoročne obaveze koje imamo i to se na jedan specifičan način mora odrediti.
U svakom slučaju vas molim da obratite pažnju i na malu neku koordinaciju koja postoji između resornih ministarstava, jer imamo veliko interesovanje, na primer, lokalnih samouprava za jedan projekat, koji se zove – uvođenje inteligentne rasvete, gde vi možete sa štedljivim sijalicama da idete na velike uštede u lokalnim samouprava. Svi govorimo o energetskoj efikasnosti, ali vrlo malo radimo svi skupa da to na pravi način primenimo.
Šta je još jedan problem koji moram da istaknem? Mislim da u većini lokalnih samouprava ljudi ne žele da idu na privatno-javno partnerstvo, jer bi se time smanjila značajno korupcija na lokalnom nivou. To vam odgovorno tvrdim. Zašto vam to tvrdim? Zato što je mnogo lakše da imate svake godine imate male, sitne nabavke oko čišćenja divljih deponija, imate male nabavke da kupite 500 ili 600 sijalica, ali ako to radite svake godine, vi možete preko tih malih nabavki i nešto da ušićarite, ali ako idete sa jakom međunarodnom firmom, koja dođe, pa radi te usluge za vas, i potpišete ugovor na pet ili deset godina, ta priča oko bilo kakve korupcije nema apsolutno mesta i ne može da stoji. Zbog toga smatram da bi bilo izuzetno važno da Ministarstvo privrede, zajedno sa drugim resornim ministarstvima, napravi i određena, ako treba, predavanja i treninge sa privrednim komorama, da se uključe.
Bili smo svedoci, ja i vi, sastanka kada je dolazi francuski premijer sa privrednicima, kada je dolazi turski premijer. Njihovo prvo pitanje je bio Zakon o privatno-javnom partnerstvu, ali smo tu, kao gradovi, kao opštine, veoma nespremni. Ovo je veoma važna stvar i veoma efikasan način kako mogu problemi da se reše, ali bojim se da za to ima veoma malo sluha.
Moram sada da pređem na izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Kada su bile neke od prethodnih izmena zakona, tada sam pitao uvaženog ministra Vujovića – zašto se tada ne promeni izraz „poreski dug“, jer kako mi kažemo „dugovanje za porez“? Moram na početku da kažem da je to prihvaćeno i imamo izraz „dugovanje za porez“.
Sa druge strane, kod dugovanja za porez, pitam i vas ministre Sertiću, lokalne samouprave koje imaju zakonsko pravo da uređuju svoje izvorne prihode su već na teritoriji Srbije, mislim više od 50 lokalnih samouprava, to je informacija od Stalne konferencije gradova i opština, donele odluku da za sva preduzeća i za fizička i pravna lica koja plate glavnicu duga do kraja prvog kvartala, to je 31. mart ove godine, već otpišu u celokupnom iznosu kamatu. Znači, za sva dugovanja za poreze koje administrira lokalna samouprava. To su i porez na imovinu i sve ostalo. Preko 60 lokalnih samouprava u Srbiji je to donelo.
Ovo je sada dobar korak, pre svega, moram da kažem, za veliku muku koju građani Srbije imaju, a to je ona taksa na oružje, moram to da pomenem ovde, koja će ovim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da se tim ljudima dozvoli, pazite, od 1998. godine, kada je još Šešelj uveo dve takse na mobilni telefon i tu taksu na oružje, na mobilni telefon je ukinuta davnih dana, ali ta taksa na oružje postoji i dan danas… Ljudi dobijaju ogromne sume, a imaju registrovan jedan pištolj kod kuće i sada za to treba da plate sto ili 150 hiljada dinara nagomilanog duga, a od toga je preko 50% kamate. Moram da kažem, i vi to trebali da podvučete, dobar način da se pokuša da se ta stara dugovanja reše.
Kada govorimo o izmenama Zakona o poreskom postupku, nažalost, ovde nije ministar Vujović, ali postavljao sam tri puta poslaničko pitanje vezano za zaostala dugovanja zemljoradnika za zdravstveno osiguranje. Ovde je ministar Lončar. Ovo je vrlo bitna tema. Pazite, to su milijarde dinara. Samo u mojoj opštini dugovanje za zdravstveno i penziono osiguranje zemljoradnika je milijardu i 800 miliona dinara, u Aranđelovcu je to preko dve milijarde, u Kragujevcu preko tri milijarde. Ovo su ozbiljne sume.
Znate šta je još problem? Poreska uprava, ona ima potpuno zaostale softvere gde npr. za zdravstveno osiguranje za zemljoradnike vode ljude koji su umrli pre 15 godina. Lično sam donosio te primere. Verujte mi, na seoskom području čovek je umro pre 15 godina i dan danas mu dolazi rešenje za zdravstveno osiguranje i dan danas se njemu knjiži kamata. To su stvari koje se moraju promeniti uvaženi ministre. Poreska uprava mora da se modernizuje i mora da se zna na koji način se tim ljudima može pomoći. Ovo su stvari koje su bitne i koje prosto moram da pomenem.
Ono što je takođe važno kod Zakona o Železari Smederevo, sve ste to jasno izneli i ja kao narodni poslanik i stranka kojom pripadam NS ćemo sa obe ruke podržati strateško preduzeće koje mora da reši pitanje imovine. To se mora uraditi, mora se jasno definisati šta je ono sa čime će Vlada sutra razgovarati sa potencijalnim investitorom u Železari Smederevo, jer u toj železari radi 5.000 ljudi, još desetine hiljada kooperanata su vezani za tu firmu i to se na jasan način mora rešiti da ljudi znaju sa kakvim kapitalom i sa kakvom imovinom raspolažu.
Molim vas, to sam vas jutros na odboru pitao, da prosto imate koordinaciju, jer imamo problem širom Srbije, naročito u Šumadiji odakle dolazim, da firme koje su kupili investitori stečaja, a to su poljoprivredni kombinati, imaju sada problem sa imovinom jer su kupili iz stečaja firme koje su imale stotine hektara na korišćenje odlukama lokalnih samouprava iz 70-tih godina prošlog veka.
Na žalost Zakonom o državnom zemljištu koji smo mi u Narodnoj skupštini doneli, to zemljište se od novembra meseca prošle godine vodi kao državno zemljište i lokalne samouprave su dužne da ga popišu i da odrede taj tzv. program raspodele državnog zemljišta. Sada smo mi investitore koje smo jedva namolili da dođu doveli u vrlo nezgodnu situaciju da moramo da se pravdamo šta smo doneli. Jedni uslovi su bili kada su kupovali.