Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, Ustava Republike Srbije kaže: „Sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću“.

Za sedam dana naravniće se tačno 10 godina od kada sudije koje sude prekršajnu materiju bez razloga trpe jednu nepravdu, a to je da njihove plate nisu izjednačene sa kolegama sudijama koji sude u drugim materijama. Izuzev zarada ovih sudija, sve ostale kategorije zaposlenih u prekršajnim sudovima imaju identičan način obračuna zarade sa svojim kolegama, i činovnici, nameštenici, daktilografi, obezbeđenje i svi ostali, osim sudija koji sude prekršajnu materiju.

Sudije prekršajnih sudova, podsetiću vas, sude obimnu materiju jer sude predmete iz oblasti korupcije, carine, budžetskog sistema, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, radne materije, bezbednosti saobraćaja, javnog reda i mira itd, itd, itd.

Uvažene kolege, sudije prekršajnih sudova nisu teret budžeta i da bi se ova nepravda otklonila na godišnjem nivou je dovoljno 220 miliona dinara koje ovi vredni ljudi u prekršajnim sudovima višestruko inkasiraju u budžet Republike Srbije svojim radom i angažovanjem.

Samo Prekršajni sud u Beogradu je u 2018. godini naplatom novčanih kazni u budžet Republike Srbije uneo milijardu i 222 miliona dinara. Dakle, 465 miliona na godišnjem nivou iznose zarade svih sudija Prekršajnog suda u Beogradu, svih zaposlenih i kompletan trošak rada ovog suda. Samo Prekršajni sud u Beogradu je u 2018. godini uneo gotovo 800 miliona dinara u budžet Republike Srbije.

Molim vas, a Pokret socijalista će istrajati na predlozima da se ova zaista bezrazlozna nepravda ispravi, da ovaj zakon stavimo na dnevni red i time pokažemo da jednostavno poštujemo Ustav Republike Srbije.

Još nešto, ovi ljudi nisu teret budžeta, oni nisu nevladina organizacija, oni nisu neke od nevladinih organizacija koje se hrane iz budžeta Republike Srbije, a rade protiv interesa ove države. Ovi ljudi rade isključivo u interesu Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, druže ministre, uvažena gospodo generali sa saradnicima, danas je teško govoriti iza svih ovih ljudi koji su pre mene govorili, pogotovo oni kojima je ovo oblast koju dobro poznaju, oblast kojom su se bavili u svom životu. Ali, ostaje jedan prostor koji se dat prokomentarisati. Bilo bi dobro da ima mnogo više vremena, pa da se malo pozabavimo i analizom Strategije odbrane Republike Srbije i Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije od 2009. godine koje će biti na snazi do današnjeg dana, odnosno do dana kada budemo usvojili ove nove strategije.

Nije demagogija, ali stvarno moram da kažem da će mi biti izuzetna čast i možda jedna od najvažnijih stvari mogućnost da kao poslanik učestvujem u definisanju strategije odbrane Republike Srbije za budući period, koja ima sadržaj gotovo u potpunosti onakav kakav ja mislim da treba da ima.

Pokazalo se od 2012. do 2019. godine da možda čak ni strategija odbrane iz 2009. godine nije tako loša koliko su bili loši oni koji su je sprovodili, odnosno oni koji su smišljali akcione planove. Ali, šta i očekivati od onih kojima je cilj borba za oslobođenje špijuna, za razliku od nas kojima je cilj da se KiM oslobodi od privremene okupacije i ponovo postane apsolutno funkcionalni sastavni deo Republike Srbije kakav je i bio pre 1999. godine?

Znate, njihovi akcioni planovi su bili uništavanje vojnih resursa, takmičenje u ulizivanju, u izvinjavanju, u samoponižavanju. Što su sebe ponižavali ni po jada, ali ponižavali su Vojsku, ponižavali su narod, ponižavali su Srbiju i ono što je najdrastičnije jeste njihov akcioni plan koji je glasio – NVO zameniće PVO. Niti biva, niti će biti. Nikada narikače u crnom, žutom, narandžastom, Nataše Kandić i ostale svojim kletvama nisu rušile protivničke avione, zaustavljale teroriste na granici Srbije nego vojno-bezbednosne snage koje imaju svoje jasno definisano Ustavom opredeljeno mesto, a jako važno i u srcima svih onih koji Srbiji žele dobro.

Veliko je zadovoljstvo koje pružaju dve rečenice koje definišu ovu novu nacionalnu strategiju, koje kažu – Politika vojne neutralnosti, jačanje Vojske Srbije i osposobljavanje stanovništva za odbranu su odvraćajući faktori za oružanu agresiju na Republiku Srbiju. Ova rečenica govori toliko mnogo da je pitanje da li je onih 40 i nešto strana razrade uopšte i nužno? Sve ovo govori da je Srbija rešila da definitivno, konačno i jasno napiše i kaže da hoće i da će sve učiniti da bude vojno i politički neutralna, nezavisna i samostalna država koja prvenstveno brine o dobrobiti svojih građana, koja nema pretenzije ni prema čijoj teritoriji, ali ni po koju cenu neće dozvoliti da jedan pedalj zemlje Srbije ode nekom drugom.

Mnogo toga je učinjeno kada je u pitanju poboljšanje materijalnih resursa, ne samo u vojnim efektivima. Bilo bi mnogo dobro da oni zlikovci nikad nisu bili na vlasti, jer je lakše sistem nadograđivati nego ga praviti ispočetka, ali tu smo gde smo. Srećom, došli smo na vreme 2012. godine da potpuno rasulo i pretvaranje Vojske Srbije u dobrovoljno lovačko društvo, koje čak nije imalo ni identične uniforme, zaustavimo i da to danas postane jedan ozbiljan faktor mira, stabilnosti i sigurnosti svih građana Srbije.

Kada govorimo o materijalnim resursima, mislim i o platama vojnih lica. Zato mi se izuzetno sviđaju i pojedine izmene Zakona o Vojsci Srbije, gde se uvode činovi kapetana prve klase i vodnika prve klase, jer to jednostavno govori o jednoj postepenosti i mogućnosti napredovanja, stimulacije da se napreduje. Jer, iskreno rečeno, sve ono što ste i danas sami u svojim govorima rekli, pa je destimulisalo oficire da napreduju nego ih stimulisalo da napuštaju vojsku, ja ne verujem da je bilo šta od toga slučajno urađeno. Sve je apsolutno svesno i namerno rađeno da Srbija prestane da bude slobodna i suverena država.

Kada je u pitanju ljudski resurs totalne odbrane, mnogo toga se mora raditi na vraćanju onog što je najvažnije, a to je patriotizam. Moram da kažem sa velikim zadovoljstvom, a budite sigurni da sam to dobro proučio, imamo veliku sreću da su nam adolescenti, deca u srednjoj školi daleko više patriotski nastrojena, daleko više nacionalno svesna i više vole Srbiju nego roditelji koji su ih vaspitavali.

Škola je jedan od važnih faktora koji mora da utiče na ovaj deo voljnog momenta, a on je jako važan, kako za profesionalnu vojsku, tako i za svakog onog ko, nadam se, nikada neće doći u situaciju, ali ako dođe u situaciju da brani ovu državu, bude svestan svoje obaveze i da mu je to više čast nego obaveza.

Neka zvuči demagoški, ali nastava u školama mora počinjati tako što će učenici biti postrojeni ispred škole, ulaziti u redu u učionice, nakon odsvirane himne i podignute zastave.

Ovo nije demagogija, ovo nije militatizam nikoje vrste, ovo je nešto što rade države koje za sebe tvrde da su najdemokratskije države na svetu. Zašto mi to onda ne bi od njih preuzeli, primenili i koristili? Postoji još mnogo načina na koji se to može pospešiti, ali mora da se krene redom iz početka.

Neke generacije smo izgubili. Nisu obučene, nisu voljne, ali ja vama tvrdim da mladost Srbije više voli Srbiju nego mnogi od onih koji su je vaspitavali i to je ono o čemu mora da se vodi računa.

Sledeća stvar koja mi je jako bitna ovde jeste rečenica koja kaže - oružana agresija na Republiku Srbiju u narednom periodu ne može se isključiti. I ne može da se isključi i pomno čitajući ovaj materijal vidim, ili se meni čini da vidim, između redova da se jako dobro shvatilo da se ratovi na zemaljskoj kugli već dugo, dugo vremena ne vode između država, ne vode između nekih naroda, zato što postoje međudržavni, međunacionalni sukobi, nego ih vode multinacionalne kompanije koje su kupile pojedine države, kupile njihovu mladost, da ratuje i gine za njihove interese. Oni su nevidljivi, tamo negde u senkama, ali ovde, u ovom materijalu koji ste vi dali, oni su jasno oslikani. To je razlog zašto se ne sme isključiti ni jednog trenutka mogućnost da dođe do oružane agresije na Republiku Srbiju.

Ono s čime ću se složiti sa mojim kolegom Delićem delimično, ja lično nisam za ulazak u EU, ne zanima me, ali ono što ću poštovati, što sam uvek govorio, jeste odluka građana Republike Srbije jednog dana na referendumu hoće li ući u EU, ako uopšte tad bude i postojala.

Zašto je važan i ovaj deo koji govori o saradnji sa EU na ovakav način? Pa, vidimo da je potpuno jasno da jedna saradnja i sa NATO paktom, kojeg ne znam zašto je neko krstio kao, navodno, odbrambenim savezom, ja nisam čuo da je ijednu državu koja je članica NATO pakta bio prinuđen da brani, ovo je klasična teroristička, agresorska organizacija koju plaćaju multinacionalne kompanije. Ta agresorska organizacija je, bombardujući Srbiju, pomažući OVK da privremeno okupiraju Kosovo i Metohiju, Vesliju Klarku omogućila da drži dve kompanije dole, Medlin Olbrajt i svim onim zlikovcima koji su pripremali i izmišljali i Račak i sve ostalo, da bi Srbiji otelo ono što je dragoceno. Tako su naučili da otimaju sve i svašta.

Iz tog razloga, i saradnja sa njima po pitanju vojnih vežbi, i saradnja sa ODKB-om, saradnja i sa ovom rogobatnom skraćenicom ZBOP je jako važna. Nama su parlamentarci jedne bitne članice EU jednom prilikom, a jako visoka delegacija je bila u pitanju, rekli da se EU sprema da osnuje i napravi svoje oružane snage u bliskoj budućnosti jer ne može da računa na NATO pakt. Prema tome, i saradnja sa Zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom EU je jako važna. Važno je preuzeti njihova iskustva, ali i na zajedničkim vežbama pokazati koliko su naši vojnici sposobni, spremni i znaju i umeju da rukuju oruđem i oružjem kojim raspolažu.

Neću ja ovde sada nabrajati sve ono gde su naši vrlo uspešno, na raznoraznim vežbama, u Rusiji, u Bugarskoj, na nekim drugim mestima, osvojili prva mesta, gde su jedni od najcenjenijih kada su u pitanju zajedničke mirovne misije, jer bi nam to oduzelo previše vremena, a vremena nije dovoljno.

Dobro je što se prepoznalo da je večita tema raznoraznih interesa danas multinacionalnih korporacija bila otimačina na putu Berlin - Bagdad. Na sreću ili nesreću, mi smo na tom putu i s tim moramo da se nosimo. Ako ćemo da sačuvamo slobodu, moramo biti dovoljno jaki da im odvratimo svaku pomisao da pokušaju da nastave otimačinu Republike Srbije.

Ono o čemu takođe moramo da vodimo računa jeste da su nam od 2000. do 2012. godine ušli mnogi kvazi investitori iz susednih država, koji nisu ušli samo zarad profita. Stavili su nam dobrim delom šapu na hranu, na proizvodnju hrane, na štošta i to je jedan od faktora o kojima mi moramo da razmislimo. Da li su srpski investitori tako rado dočekani u nekim susednim državama, kao što je Hrvatska? Ne. Sprečavani su na svaki mogući način da se tamo bave poslom.

Gospodo, drugovi, između izbora da kao Bugari, pošto ih pomenusmo, potrošimo milijardu ili dve milijarde da bismo ušli u NATO pakt, ovo je poruka onima koji to propagiraju, mnogo je korisnije i bolje potrošiti i dve i tri milijarde i kupiti S-400, jer S-400 je danas simbol slobode, S-400 je danas garancija slobode. Turska se odvojila, postala samostalna država, onda kada je dobila S-400. Videli smo kakve su bile reakcije na to što je S-400 došao u Srbiju. Neki su to zvali turistički dolazak S-400. Ozbiljno je njih uzdrmao dolazak sistema S-400 u Srbiju, još uvek imaju dilemu da li je i dalje S-400 i dalje u turističkoj poseti Srbiji ili se vratio, da li je produžio boravak ili nije, neka ih u njihovim slatkim mukama.

Iz svih ovih razloga koje sam naveo, sa zadovoljstvom, u danu za glasanje glasaćemo za ove zakone, glasaćemo za ove strategije, jer jednostavno ovo je prava budućnost, pravi temelj za siguran put Republike Srbije, iza ovih strategija mogu da dođu samo pravi akcioni planovi koji će srpskog vojnika, Srbiju kao državu postaviti na mesto koje zaslužuju. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, 1. januara 2020. godine naravniće se tačno 10 godina od kada su sudije za prekršaje i prekršajni sudovi uvedeni u zakonodavni sistem Republike Srbije.

Svima njima uvedene su sve obaveze koje pripadaju sudijama, ali ono što je pravo sudija Republika Srbija nije regulisala na odgovarajući način kada su sudije koje sude prekršajnu materiju. Plate sudija koje sude prekršajnu materiju, koje postupaju i rade u prekršajnim sudovima nisu izjednačene sa sudijama ostalih sudova. Razlog za to ja ne znam, obzirom da je Visoki savet sudstva podržao tu inicijativu i stao na stanovište da to treba uraditi. Ministarstvo pravde se više puta izjašnjavalo da plate treba izjednačiti, tako da smo došli u situaciju u kojoj jesmo.

Uvećanje, odnosno usklađivanje plata sudija koji sude prekršajnu materiju bi na godišnjem nivou koštalo Republiku Srbiju oko 220 miliona dinara. Koliko su to beznačajna sredstva u odnosu na ono što prekršajni sudovi širom Republike Srbije svojim radom inkasiraju u budžet Republike Srbije govori sledeći podatak. Samo prekršajni sud u Beogradu je u 2018. godini na ime novčanih kazni uneo u budžet Republike Srbije milijardu i 222 miliona dinara. Plate sudija i kompletnog osoblja ovog beogradskog Prekršajnog suda su bile 465 miliona dinara. Znači, više od 800 miliona dinara je u budžet Republike Srbije uneo samo Prekršajni sud u Beogradu, a gde su ostali prekršajni sudovi širom Republike Srbije?

Za izjednačavanje zarada svih sudija na nivou Republike Srbije dovoljno je samo 221 milion dinara na godišnjem nivou. Uvažene kolege sudije za prekršaje nisu teret ovog budžeta, oni svoje plate zarađuju. Teret ovog budžeta su nevladine organizacije, naravno ne sve, ali mnoge od njih koje rade nasuprot interesa Republike Srbije i ja vas molim da me podržite u ovom predlogu da se ovo jednom stavi na dnevni red.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, uvaženi gosti, dana 7. novembra 2019. godine Zaštitnik građana, gospodin, mr Zoran Pašalić, dostavio je Narodnoj skupštini – Predlog za zamenike Zaštitnika građana i to je predložio gospođu Jelenu Stojanović diplomiranog pravnika, dr Natašu Tanjević, diplomiranog pravnika i gospodina Slobodana Tomića, diplomiranog pravnika, čije biografije ste dobili u prilogu Predloga ove odluke i izveštaja.

Dana 4. decembra, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je u okviru svojih nadležnosti imao na dnevnom redu razmatranje Predloga Zaštitnika građana i konstatovao je da je na osnovu člana 48. stav 1. alineja 8. Poslovnika Narodne skupštine, nakon razmatranja utvrdio da predloženi kandidati ispunjavaju uslove predviđene članom 6. stav 6. Zakona o Zaštitniku građana.

Mi smo jako zadovoljni Predlogom koji je Zaštitnik građana dostavio. Svi od predloženih kandidata zaista imaju impresivne biografije i radno iskustvo, koje ukazuju na to da ovaj predlog treba podržati i da možemo očekivati u narednom periodu da zaista ova jako važna institucija u punom kapacitetu i u punom obimu nastavi svoj rad dalje.

Svi znamo da su prava i odgovornosti zamenika koje ćemo iskreno, verujem, izabrati ovih dana su jako važna i mogu da građanima Srbije stvore još bolje uslove da ostvare svoja prava u postupcima, tako da i sam Zaštitnik građana može malo više svom poslu da se posveti, jer jednostavno obim posla koji ova institucija ima možda zaslužuje i još već broj zaposlenih koji su praktično u celom tom sistemu, a možda i veći broj zamenika.

Evidentno je da u proteklih nekoliko godina sve više građana Republike Srbije se obraća Zaštitniku građana, sve je bolja informisanost građana Republike Srbije, šta je obim posla Zaštitnika građana od onih prvih početnih lutanja koje smo imali, sada to otprilike dobija jedan svoj pravi kolosek.

Ja sam siguran da će izborom ovih zamenika koje je Zaštitnik predložio, očigledno je dobro promislio, kada je predlagao ove kandidate, građani Srbije taj deo svojih prava još lakše i brže realizovati.

Ja zaista nemam šta više da dodam, biografije i iskustva ovih ljudi su jako velika, jako ozbiljna. U svojim poslovima kojim su se bavili pokazali su da zaslužuju poverenje Narodne skupštine za ovako jedan ozbiljan i odgovoran zadatak. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, drugarice i drugovi, dame i gospodo, možda se ne bih ni javio za reč i ostavio mom kolegi iz poslaničkog kluba više vremena od grupe, ali ja moram da kažem sledeću stvar.

Republika Srbija radi, deluje i postoji u svim svojim oblicima, na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, izuzev na privremeno okupiranoj teritoriji KiM, u punom svom kapacitetu. Između ostalog i Zaštitnik građana apsolutno jako dobro funkcioniše, radi i pokriva sve probleme građana Republike Srbije na celoj njenoj teritoriji bez bilo kakve diskriminacije, da li se radi o bilo kojoj nacionalnoj manjini, o bilo kojoj grupi koja se može tretirati kao ugroženom kategorijom, kao i o većinskom srpskom stanovništvu.

Prema tome, neprimereno je, nepotrebno pojedinačne slučajeve, koji zna se kako se rešavaju i ispravljaju, prezentovati i pokušavati da se postavi kao nekakvo pravilo ponašanja i odnos Republike Srbije prema nekoj od nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije.

Podsetiću vas da je Republika Srbija jedina država koja, i nadam se da mi ovo neće biti zamereno, čak i u Ustavu favorizuje prava svih nacionalnih manjina i svih ugroženih kategorija u odnosu na većinski život i to tako treba da bude i to nije sporno. Prema tome, nemojte govornicu parlamenta Republike Srbije koristiti za međusobne, partijske obračune kada su u pitanju statusi nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Mislim da je to, najblaže rečeno, krajnje nekorektno, a pogotovo je nekorektno stavljati u nekakav izgled da Zaštitnik građana, u nedovoljnoj meri obavlja svoj posao kada su u pitanju Bošnjaci, kada su u pitanju prava i nekakvi pojedinačni slučajevi sa te teritoriji. Apsolutno nije tačno. Imam saznanja zato što sam pratio te izveštaje, imam informaciju o tome koliki stepen angažovanja Zaštitnik građana je imao i ima kada su u pitanju nacionalne manjine, prema tome, takve kvalifikacije su apsolutno ne primerene.

Naravno, ništa nije idealno, sve može uvek da bude još bolje i funkcionalnije od onoga što jeste danas i upravo iz tog razloga, kao što sam i na početku ovog izlaganja rekao, podržaćemo i glasaćemo za predloge koje Zaštitnik građana dostavi ovom Domu, kao svoje zamenike, jer će njemu biti lakše, a i sama služba koja zaslužuje da dobije odgovarajući broj kadra koji ga prati, jer je jako važna za zaštitu prava građana Republike Srbije, još bolje radi i to je ono što je naše pravo, ali i naša obaveza do omogućimo, kao što je obaveza da vodimo računa da zbog unutrašnjih, političkih, međusobnih razmirica koje postoje na lokalu ne dovodimo u pitanje odnos Republike Srbije prema nacionalnim manjinama ni u kom pogledu.

Hvala.

Ja se bojim da moj uvaženi kolega mene nije dobro razumeo u jednom delu diskusije koju sam rekao i to je sada u ovoj replici i potvrdio. Ja bih samo da razjasnimo sludeću stvar.

Znači, ono što je za institucionalno rešavanje, zna se kako to funkcioniše. Dovoljno ste u parlamentu i jako dobro znate kako se pojedinačni slučajevi rešavaju kada je u pitanju propust negde u radu.

Ja ću prihvatiti da može da postoji, naravno, ništa nije bezgrešno, ali jednu stvar moram da prokomentarišem, a to je sledeće. Sada ste nabrojali da je u policijskoj stanici, ako sam dobro shvatio, u Novom Pazaru primljen određeni broj novih pripadnika policije. Jedan broj su pripadnici bošnjačke nacionalne manjine, drugi su srpske nacionalnosti. Ja sada postavljam samo jedno pitanje - iz kog razloga i da li je dobro posmatrati to kao izdvojenu teritoriju Republike Srbije?

Znate, evo u Inđiji, koliko ja znam, broj Bošnjaka koji živi na teritoriji Inđije je gotovo zanemarljiv po nekom procentu, a čini mi se da imaju dva policajca bošnjačke nacionalnosti koji su zaposleni i rade u Inđiji. Da li sada treba to da znači da u Inđiji ne treba da bude zaposlen niko od Bošnjaka? Ja smatram da ne treba.

Prema tome, ako ćemo posmatrati Ministarstvo unutrašnjih poslova, to je republički organ. Ne može se posmatrati od policijske stanice do policijske stanice, moramo to pogledati u jedno malo širem kontekstu, pa onda imati jednu odgovarajuću procenu nečega što se dešava.

I još nešto, ako se ne varam, Bošnjaka u Beču ima više od 100 hiljada i, evo, ja sam gotovo spreman da se kladim i siguran sam da nema nijednog policajca koji je bošnjačke nacionalnosti tamo zaposlen.

Prema tome, ja vas molim da o takvim stvarima kada govorimo imamo izuzetan oprez, jer stojimo iza svake reči koju izgovorimo, koja može biti pogrešno tumačena.

Ja mogu da razumem i zaista imam želju i možemo zajednički probati da vidimo šta je taj problem o kojem ste govorili oko Subotice i svega toga, ali tom problemu u ovoj diskusiji, po meni, nije mesto, jer stvara jednu potpuno pogrešnu sliku, a očigledno o suštini da je Srbija država koja izuzetno vodi računa o pravima nacionalnih manjina, jeste da će to biti i da će to još više unapređivati i podizati na viši nivo i u tom kontekstu i treba da radimo i da sarađujemo. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja neću sada ulaziti u dalja objašnjenja, nadam se da će biti dovoljno jasno. Negde početkom ovog mandata, obzirom da sam i u Odboru za državnu upravu, lokalnu samoupravu i pravosuđe, pripadnici jedne nacionalne manjine su stavili primedbu ili pitanje na sednici Odbora zašto u sredini u kojoj oni imaju pretežan broj stanovnika, sudija koji se predlaže nije pripadnik te nacionalne manjine.

Kolege iz Visokog saveta sudstva su, naravno, dostavile odgovarajuću dokumentaciju i šta se uspostavilo? Uspostavilo se da je razlika u kvalitetu osoba koje su konkurisale bila toliko velika da je ključ bio neprimenljiv. Kolege su se s tim, naravno, saglasile, jer je bilo jako važno da u toj sredini sudi neko ko svoj posao izuzetno dobro obavlja.

Ja ne želim da pravim bilo kakvu aluziju i analizu, samo hoću da kažem da je potrebno napraviti detaljnu analizu zašto se to tako desilo tamo, a to ne svoditi na proste brojeve, jer mi pričamo o ljudima, pričamo o osobama koje treba da sprovode zakon, koji predstavljaju državu. Prema tome, svašta je tu od toga moguće, a ono u šta sam ja apsolutno siguran, obzirom da ovo nije prvi put da se ovakva pitanja postavljaju, siguran sam da bi kancelarija Zaštitnika građana i druge institucije apsolutno reagovale u tom pravcu i upozorile da tu postoje nekakvi problemi.

Prema tome, obzirom da toga nema, ja ipak ću u ovom trenutku verovati da se zaista sve što se tamo dešava i po pitanju tog zapošljavanja o kojem konkretno govorite, dešava, naravno, u dobroj veri i nameri da je najvažnije da ti organi besprekorno ili što bolje funkcionišu na terenu, a naše kao nekih ljudi koji se bave politikom i predstavnici smo građana, pogotovo sredine iz kojih dolazimo, jeste da upravo objasnimo da je to mnogo važnije, nego da li se neko zove Pera ili Žika, da li je mršav ili debeo. Važno je da posao koji mu je poveren obavlja isključivo u korist te zajednice. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, 1. januara 2010. godine, znači za nešto malo više od dvadesetak dana, naravni će se ravno 10 godina, od kada su u zakonodavni sistem Republike Srbije uvedeni prekršajni sudovi. Više od devet, uskoro će biti, ako ne usvojimo ovaj predlog i punih 10 godina, sudijama koji sude prekršajnu materiju, primanja nisu izjednačene sa njihovim kolegama, koji sude u drugim sudovima.

Ja nemam razloga da posebno objašnjavam, jer je svima jasno šta to znači. To nije samo nepravda, to je jednostavno nešto što je bila dužnost i obaveza još 2010. godine, kada su uvedeni u zakonodavni sistem Republike Srbije, da se uradi. Očigledno da što više vremena prođe, sve je teže odraditi, ali iskreno ne vidim ni jedan jedini razlog koji bi govorio protiv toga da se ovakav zakon donese.

Između ostalog reći ću, samo jedan podatak, da je samo Prekršajni sud u Beogradu, naplatom prekršajnom novčanih kazni, u 2018. godini, u budžet Republike Srbije uneo milijardu 222 miliona dinara. Kompletna primanja svih zaposlenih, ne samo sudija, nego kompletnog osoblja, u Prekršajnom sudu u Beogradu, na godišnjem nivou iznosi 465 miliona dinara. Praktično, skoro 800 miliona dinara, u 2018. godini, je Prekršajni sud u Beogradu, inkasirao u korist budžeta Republike Srbije. Da bismo izjednačili njihove zarade, na način kako to i zaslužuju i uskladili to sa Ustavom Republike Srbije, na godišnjem nivou je potrebno nekih 220 miliona.

Iz svega ovoga jasno proizilazi da sudije za prekršaje, nisu teret ovog budžeta i da oni svoje plate trostruko opravdavaju i zarađuju radeći svoj posao savesno, ažurno i čestito. Ako u budžetu Republike Srbije iznađemo mesta za kojekakve nevladine organizacije, koje rade protiv interesa Republike Srbije, onda stvarno mislim da u budžetu Republike Srbije mora da bude mesta da ovi ljudi dobiju plate kakve treba da imaju, kao i ostale njihove kolege. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, danas je jedan ozbiljan set zakona na dnevnom redu, a ja ću posvetiti prvenstveno pažnju Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Ovaj set zakona koji donosimo jeste, kao što su moji prethodnici rekli, u cilju da se izborni uslovi u Republici Srbiji još više unaprede, poboljšaju, i to je nešto što zaista je mesto i vreme uraditi i bez nagovaranja ili, da tako kažem, zlonamernika koji kažu da se to radi pod pritiskom EU ili ovih koji prete bojkotom.

Iskreno rečeno, pripadam političkoj partiji koju ulazak u EU baš i ne zanima, da ne kažem ne baš uopšte, ali gotovo da nas ne zanima. Da li će Srbija jednog dana ući u EU ili ne? O tome treba da odluče građani Srbije na referendumu i kakva god bila odluka, mi ćemo to poštovati. Jedino što nas zanima jeste da Republika Srbija eventualno u EU uđe svojom voljom, stojeći stabilno na obe noge, sa dobrom privredom, dobrim sistemom, potpuno realizovanim pravima građana do kraja, u najširem mogućem obimu, pa o ovome neka građani odluče kako god žele i mi ćemo to poštovati.

Valjda mi je iz tog razloga mnogo jednostavnije da i o ovoj temi, kao i o mnogim temama govorim. Ono na šta ću posebno staviti akcenat, to je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i jedna stvar koju je Pokret socijalista pokrenuo još na razgovorima koji su vođeni na Fakultetu političkih nauka, potom kada su ti razgovori prešli i pod krov Skupštine Republike Srbije, nastavio sa tom inicijativom. Čini mi se da ta inicijativa nije do kraja prepoznata i mi smo amandmanski reagovali kao poslanički klub. O tome ćemo naravno u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima malo više govoriti.

Inače, radi se o sledećoj stvari - radi se o zabrani političkim subjektima da u vreme izborne kampanje političko oglašavanje ili iznajmljivanje termina ili, kako se to žargonski kaže, komercijalno oglašavanje koriste usluge medija koji nisu registrovani u Republici Srbiji, koji nemaju sedište u Republici Srbiji i koji nisu poreski obveznici Republike Srbije.

Dva su ozbiljna razloga za ovakav stav za koji mislimo da se mora uvažiti. Jedan je da ja zaista ne mogu da razumem da mi dozvolimo da se ogromna sredstva tokom izborne kampanje i izbornih aktivnosti prelivaju u medijima koji nisu registrovani u Republici Srbiji, koji u Republici Srbiji ne plaćaju porez, a svi znamo da najveći deo sredstava koji se troši u izbornim kampanjama potiče iz budžeta Republike Srbije.

Poreski obveznici Republike Srbije ne zaslužuju da se novac koji su zaradili, koji izdvajaju, koji odlazi u budžet, ode nekome ko nije poreski obveznik u Republici Srbiji. Priče o nekakvom navodnim prekograničnim kanalima, međunarodnim obavezama nisu tačne. To jednostavno nije istina.

Mi nemamo nikakvu obavezu da dozvolimo u Republici Srbiji da N1, Nova S i još neki prekogranični kanali rade ovako kako rade.

Ako smo dopustili neravnopravnu tržišnu utakmicu kada su mediji u pitanju i doveli u neravnopravan položaj medije koji su uredno registrovani u Republici Srbiji, koji Republici Srbiji plaćaju porez, koji se finansiraju iz budžeta, mislim na Javni servis, i od TV pretplate građana u izbornoj kampanji nemamo pravo da dozvolimo ne samo iz tog razloga što ta sredstva potiču od građana Republike Srbije na ovaj ili onaj način, već i iz sledećeg razloga – narušićemo sve principe o kojima govorimo kada hoćemo da izborne uslove poboljšamo u Republici Srbiji u odnosu na današnji dan.

Evo iz kog razloga - REM nema nikakvo pravo nadzora i kontrole nad medijima koji nisu registrovani i koji nemaju sedište u Republici Srbiji. Skupštinski odbor, za koji verujem da ćemo ubrzo izabrati i formirati, takođe nema nikakvih nadležnosti i ingerencija nad medijima koji nisu registrovani u Republici Srbiji. Sa ozbiljnim pravničkim egzibicijama možemo u nekim situacijama da ih podvedemo pod odgovornost srpskog pravosuđa i da se pokrenu nekakvi postupci zbog načina njihovog rada, ukoliko on bude direktno suprotan zakonu, pravilima koja se budu ustanovila u vreme izborne kampanje.

Prema tome, svi razlozi da se ovakva inicijativa usvoji su apsolutno jasni, logični, razumljivi i na mestu. Mi smo ovde predstavnici građana Republike Srbije i o njima prvenstveno moramo da vodimo računa.

To što je moje lično mišljenje da ovde ne postoji nikakva rupa u zakonu, da ovde postoji samo rupa u koordinaciji nadležnih ministarstava i nadležnih državnih organa, koji nikako da se dogovore ko je taj ko treba da preispita poslovanje, budite sigurni da mi narodni poslanici nećemo stati od nadležnih državnih organa, a to će na kraju biti sudovi i tužilaštvo mi ne budemo dobili konačan odgovor. Iako je to put kojim se teško ide, jer nemamo sredstva i mogućnosti koje na raspolaganju imaju oni za koje mi mislimo da su dužni da odu i da utvrde da li su ovi prekogranični kanali stvarno prekogranični kanali ili su fiktivni prekogranični kanali, koji sve nas vuku ovde zajedno za nos, je stvar izbora kako će dalje postupati, ali poslanici će istrajati na ovome da od nadležnog državnog organa Republike Srbije dobiju odgovor da li smo u pravu ili možda grešimo. Ukoliko grešimo i u to budemo na odgovarajući način ubeđeni mi ćemo apsolutno biti spremni.

Uređivačke politike nas ne zanimaju. Apsolutno me se ne dotiču nijedne od ovih televizija, ali me se dotiče to što sam ubeđen da ogromna sredstava koja bi morala da budu pripisana budžetu Republike Srbije kroz poreze i ostale obaveze onako kako ih plaćaju mediji koji su registrovani u Republici Srbiji odlaze, po meni, nezakonito van Republike Srbije.

Istrajaćemo na tome, budite sigurni, i mislim da nam je to svima zajednički interes. Istina je jedino ono što je važno. Prema tome, zaista vas molim da o ovoj inicijativi već sada razmislite jer upravo u članu 2, koji je predložen od strane Vlade, a radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, jeste nešto što uvažava trenutnu realnost, a omogućuju da sve ove principe o kojima se govori mi do kraja u svemu ispoštujemo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Postoji jedna moja diskusija očigledno nije dobro shvaćena od kolege Krlića, ja moram da kažem sledeću stvar, a obzirom i na ovo što je gospodin Mirčić pomenuo, a to je da za razliku od njega meni je zadovoljstvo što se zidaju nove zgrade RTV-a, zato što se određeni kapaciteti RTS-a obnavljaju, ali i to mi je isključivo zadovoljstvo zbog ovog običnog sveta koji radi tamo kada su kamermani, šminkeri, producenti, novinari i ostalo.

Ono što se ne slažem, ne slažem se sa ovim povećanjem takse, nije to neki preveliki iznos od 35 dinara mesečno, ali ja više ne znam drugi način kako se izboriti sa ovakvim menadžmentom RTS-a, s kojim mi iz Pokreta socijalista, a verujem i mnogi građani u Republici Srbiji nisu zadovoljni, da njihovim radom, da njihovom uređivačkom politikom, kada je oblast kulture, kada je oblast obrazovanja u pitanju, nije zadovoljna čak ni Vlada Republike Srbije, mogli smo da zaključimo iz odgovora gospodina Vukosavljevića kada smo imali sednicu sa Vladom.

Prema tome, ne mogu ja da budem zadovoljan kada ja nisam u mogućnosti da na javnom servisu gledam utakmice reprezentacije Srbije, kada ne samo što nisam mogao da gledam utakmice, nego nisu našli za shodno ni ono što su mogli da urade, a to je da preuzmu 90 sekundi vremena onih drugih kojima su dozvolili da preuzmu prenose, pa da vidimo ni golove sa tih utakmica koje interesuju građane Republike Srbije, niti najvažnije trenutke nekih sportskih događaja, a o tome da se od ovog novca, od budžetskog novca finansiraju primarni prvi serijali određenih serija, kad dostignu odgovarajući nivo, odjedanput RTS više nije zainteresovan da ih prenosi.

Ja jesam jako zainteresovan da neke serijale koji su mi se svideli gledam i u drugoj i u trećoj sezoni, ali neću da platim nikome dopunski novac da bi to gledao i pozivam građane Republike Srbije da na ovakav način bojkotuju plaćanje gledanja i reketiranje da bi gledali neke serije koje smo svi voleli da gledamo. To je način da se mi izborimo sa menadžmentom RTS-a, koji ćemo jako teško smeniti ili dovesti u red da radi isključivo i samo u interesu građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi kolega Krliću, naravno da ću prihvatiti vaš poziv i 11-og doći i reći mnogo više nego što imam prilike u ovom prenosu da se kaže. Ali, pitanje je da li ću to doći da uradim samo da bi mi savest bila potpuno mirna kada budem pokretao inicijativu za smenu rukovodstva RTS-a i njenog menadžmenta.

Sami ste u svojoj diskusiji pre desetak minuta rekli da je takvo nepoštovanje prema ovom domu iskazano nedolaskom generalnog direktora, glavnog i odgovornog urednika RTS-a u ovaj dom kada se razgovara o izuzetno važnom pitanju za Republiku Srbiju, a to su izborni uslovi, stvaranje ravnopravnih uslova za izbore koji nas očekuju u relativno kratkom roku. Je li to neka epidemija bezobrazluka? Šta su oni postali, ko? Iznad koga? Iznad čega?

Ja ozbiljno mislim da ne treba prihvatiti predlog za povećanje taksi. Meni je jako žao svakog zaposlenog u RTS-u i RTV-u, koji jako dobro odrađuju i čestito odrađuju svoj posao, uostalom i ovih ljudi koji ovde zajedno sa nama provode dane radeći svoj posao verovatno za daleko manje lične dohotke od mnogih drugih. Ali, sa menadžmentom se mora ozbiljno raspraviti da li je ovo javni servis koji mora da vodi računa prvenstveno o kulturi, obrazovanju, nacionalnim interesima Republike Srbije, nacionalnim interesima koji su iznad svega, a da se okrenu i vrate mladima, a ne da prave više svoje privatne kombinacije za koje misle da smo mi glupi i da ih ne vidimo. Vidimo ih jako dobro, a nadamo se da će ih uskoro videti i tužilaštvo, pa će pročačkati malo. A kada bude tužilaštvo ozbiljno počelo da radi svoj posao, nadam se uskoro po tom pitanju, svašta ćemo imati da čujemo. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje podneo sam amandman sa ispravkom iz jednog prostog razloga, jer mi sa ovim izmenama i dopunama uvodimo potpuno novi termin, novi pojam koji dosadašnja pravna praksa ne poznaje, a to je novonastanjeni obveznik.

U ovim izmenama i dopunama nije obuhvaćen član 6. gde se govori o definiciji pojmova i pošto se radi o jednom novom pojmu i novoj kategoriji koja do sada nema svoje ustaljeno poimanje šta predstavlja pojam novonastaljenog obveznika, našao sam za shodno da naravno u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak predložim dopunu, dodavanjem novih stavova koji bi ovaj pojam jasno i precizno definisali.

Kao što ste uradili u članu 45đ gde se pojam kvalifikovanog novozaposlenog u stavovima definisali dosta precizno, moje mišljenje je da bi to bila obaveza da se i u ovom zakonu, da li kroz baš ove stavove koje sam ja predložio ili na bilo koji drugi način, potpuno je nevažno, ali pojam novonastanjenog obveznika vrlo jasno i precizno definiše.

Upućivanje samo na neki drugi zakon, u ovakvim situacijama nije dovoljno. Može da izazove ozbiljne nejasnoće u budućoj primeni. To vam kažem iz ugla advokatskog, onog praktičnog. Potpuno mi je jasno da ovo može da izazove ukoliko ne bude preciznijeg definisanja, nedoumica u nekim budućim upravnim ili sudskim postupcima, a naravno da to nije niti interes, niti želja vas kao predlagača, niti nas kao narodnih poslanika.

Znači, da li ovaj amandman ili na bilo koji drugi način ovo jasno precizirati, mislim da je apsolutno nužno, bez obzira na ove druge činjenice koje sam pomenuo. Hvala.

Predsedavajući, član 27.

Ja naravno da nisam od onih koji vole bilo kakvu nervozu, ali ne volim ni kada jedna nervoza prouzrokuje još ozbiljniju nervozu.

Prema tome, mislim da ste adekvatno reagovali, u skladu sa vašim načinom vođenja sednice, tako da, zaista nema razloga da se ova situacija dalje proširuje, razgovara i potpuno podržavam to, ali bih zamolio da objasnite i kolegama da nema razloga da mimo momenta kada imaju reč, da tu kada im je mikrofon uključen, da i dalje nastavljaju glasno da ometaju nas da otpratimo ono što vi kažete.

Prema tome, šta ko radi sa svojom karticom, ovom kreditnom, to je njegova lična stvar. Tako da, ja mislim da je kartica isto onako kao što je i gospodin iz poslaničkog kluba SRS jednom prilikom tražio reč, pokušavajući da ubaci svoju kreditnu karticu, a izgleda nije bilo kredita, tako i naš kolega ima pravo da sa svojom kreditnom karticom radi šta hoće.

Ja se vama zaista zahvaljujem na jednom razumevanju. Izgleda da je danas čudan dan.

Zahvaljujem predsedavajući.

Taman sam hteo da tražim povredu Poslovnika. U jednom trenutku sam mislio da razumem vlaški bez prevoda, ali u slušalicama nije imalo prevoda i sada ne znam da li ja ne razumem vlaški do kraja, ali jednostavno ništa nisam shvatio iako bih rado debatovao o tome. Jedino što sam shvatio je da je ovo neki složeni pretres itd. Zaista ne znam šta je složeno u nekoliko tačaka dnevnog reda. Imate 20 minuta na raspolaganju, ali hajde da ne ulazim u debatu. Nije ni ozbiljno, ali vas molim sledeći put da omogućite da mi shvatimo o čemu naše kolege pričaju pa sad sa prevodom ili bez prevoda, kako god bilo.

Danas ne bih ni dolazio da radim obzirom da je danas 29. novembar i to je dan za koji sam duboko emotivno vezan i to je dok nisu došli DOS-ovci i 14. novembra 2002. godine ukinuli kao praznik bio praznik države u kojoj sam ja rođen, za koju su mnogi građani koji to pamte vezani pozitivno, pozitivnim mislima i ja svima onima koji današnji dan osećaju kao praznik čestitam, ali jednostavno nisam mogao da to ispoštujem na pravi način i danas da ne radim jer ovo bi bio neradni dan da onih kretena koji su 5. oktobra upali u ovu Skupštinu, verovatno bi bio praznik pa ne bi morali ni da radimo. Uživali bismo sa svojim porodicama, ali pošto se radi o jednoj važnoj stvari u ovoj jako jednostavnoj raspravi, ja ću se fokusirati isključivo i samo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i isključivo i samo na član 1.

Naime, mi sa ovim izmenama i dopunama u ovaj zakon uvodimo jedan potpuno nov termin i jednu potpuno novu kategoriju koja se zove novonastanjeni obveznik. Ja sam jako dobro propratio, pošto kažem ovo nije složena sednica i tekst nacrta Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji za razliku od zakona o kojem govorim dosta precizno definiše pojam novonastanjenog obveznika.

Mislim da bi bilo korisno, obzirom da u članu 6. postojećeg zakona, a izmenama i dopunama koje ste predložili, nije predviđeno jasno i precizno definisanje pojma novonastanjenog obveznika, se na tome poradi i kroz sam član 15.a, dodavanje novih stavova definiše pitanje, odnosno definiše pojam šta je to novonastanjeni obveznik.

Predloženim nacrtom izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, predlaže se član 15.v, koji to dosta precizno definiše, doduše iznijansirano onako kako je to neophodno kada su u pitanju finansijski zakoni, a moje mišljenje je da je i ovom zakonu to moralo biti učinjeno ili dopunom člana 6, kada su u pitanju definicije pojmova ili kroz član 15.a, definisati šta je novonastanjeni obveznik.

Iz tog razloga, to ćemo naravno u pojedinostima, sam se potrudio da u skladu sa nacrtom Zakona o izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, predložim dopunu ovog člana, jer jednostavno nije dovoljno da to samo u drugom zakonu bude precizno definisano, nego je nužno da i u ovom zakonu bude definisano na pravi način. Znam da u sledećih 20, 30 godina, pošto otprilike za to vreme se neće promeniti vlast, neće biti razloga za pogrešan pokušaj promene tumačenja ovog člana, ali mi zakone kada donosimo možemo i moramo da računamo, da mogu trajati i narednih 100 godina i ovo je detalj o kojem ipak treba povesti računa.

Ovo naravno nije iz bilo kakvog malicioznog razloga, meni je potpuno jasno šta je razlog za predložene izmene i dopune i smatrajući da je ovo jedna od stvari, kada su u pitanju lica koja rade ili treba da dobiju posao u Republici Srbiji, pogotovo pod nekim beneficiranim uslovima, a uvodimo jedan pojam koji dosad nije zaživeo u pravnom životu Republike Srbije, možda iz ekonomskog ugla, možda iz nekih drugih uglova, ovo je više nego dovoljno, ali obzirom da sam se bavio pravom u onom praktičnom i pragmatičnom smislu kada je advokatura u pitanju, kada je sudnica u pitanju, bojim se ukoliko ovaj pojam ne budemo do kraja definisali, može doći bez razloga do nekih pogrešnih primena u nekoj budućoj primeni ovog zakona.

Evo, to je razlog. Da nisu u pitanju prava i obaveze radnika, ja bih danas praznovao. Još jednom, svima onima koji misle kao ja, čestitam Dan republike, neka ga bar popodne ili večeras prijatno provedu sa svojim porodicama i da uživamo bar u nekim sećanjima, iako je danas možda mnogo bogatije, još uvek moramo mnogo toga uraditi da kada su u pitanju radnici, bude jednako za njih još humanije nego što je bilo pre nego što je ta država prestala da postoji. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?

Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?

Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.