Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, lako je napisati, tehnički napisati ovakav amandman, koji glasi - briše se, naziv iznad člana 18. i član 18. briše se, to ponoviti ne znam koliko puta i ponoviti, kopipejstovati obrazloženje koje je, naravno, puno grešaka, to smo videli, ali ono što je teško, teško je naći pravo obrazloženje kojim bi branio ovakav jedan, dozvoliću sebi da kažem, besmislen amandman.
Uvek se divim i kreativnošću i nadahnutošću koju ispoljava predlagač ovog amandmana kada se potrudi da odbrani nešto što je neodbranjivo, da nas ubedi zašto bi mi brisali član 18. koji reguliše sprečavanje ili prekid okupljanja, gde kaže, ne bih sada čitao ceo član, ali je povezan sa članom 8. koji takođe reguliše ograničenje slobode okupljanja.
Onda se ja pitam kako je uopšte moguće da dođemo u ovu situaciju? Odgovor na to pitanje leži u članu 3, u prvoj rečenici koja kaže – okupljanje u smislu ovog zakona smatra se okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih, nacionalnih uverenja i ciljeva. Ovo je odgovor na pitanje zašto on želi da briše ove članove, zato što nikada ne može da skupi više od 20 lica ne bi li uopšte održao javni skup ili javno okupljanje. Ako smo malo pre videli da u Beogradu ima devet članova, i po što kaže kolega, zahvaljujem kolega, a ako ćemo analogno da pretpostavimo da u manjim gradovima ima i manji broj članova, on teoretski isključuje mogućnost da učestvuje u javnom skupu ili da održi javno okupljanje.
Iz tih razloga pozivam da odbijemo ovaj i ostale amandmane. Zahvaljujem.