Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9750">Aleksandar Marković</a>

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.
Da, gospodine predsedavajući, nisam stručnjak za ovu oblast. Ne znam mnogo o rudarstvu, a ne znam mnogo ni o kopanju kanala i ne znam kada će biti izgrađen čuveni kanal Morava – Solun, ali ono što znam i ono što znam pouzdano to je da će DS izgubiti na Vračaru na sledećim lokalnim izborima, i to je sigurno.
Zahvaljujem se što ste me opomenuli.
Kada je reč o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, istakao bih, radi vremena i poslaničke grupe SNS, dakle, samo one najvažnije elemente za koje smatram da će proizvesti sve pozitivne efekte i doprineti unapređenju ove oblasti.
Dakle, naglasio bih, kao prvo, da usvajanjem ovog zakona stvaramo sve one neophodne uslove za transparentno izdavanje odobrenja za vršenje geoloških istraživanja, kao i eksploataciju mineralnih sirovina. Obezbeđivanjem tih navedenih uslova pomoću kojih će vršenje geoloških istraživanja, odnosno eksploatacija mineralnih resursa i sirovina zauzeti onaj adekvatan položaj o kome smo pričali, odnosno dostići željeni nivo u privrednom smislu, direktno ćemo stimulisati dalji ekonomski rast, kao i šansu da, rekao bih, osnažimo održivi razvoj u sektoru mineralnih sirovina, a od čega će korist imati čitava zajednica, odnosno svi građani Srbije.
Kao ne manje važno, želeo bih da istaknem da će ovaj zakon omogućiti efikasnije vršenje delatnosti geoloških istraživanja mineralnih resursa, odnosno svih mineralnih resursa i sirovina, a naročito istraživanja za potrebe prostornog i urbanističkog planiranja, za potrebe projektovanja, izgradnje objekta, kao i sanacije i rekultivacije terena u preventivnom smislu, a od onih problema koji mogu biti izazvani usled eventualnih klizišta, a o čemu smo danas dosta slušali i ne bih ponavljao sve ono što su moje kolege već istakle, kao najvažnije.
Ono što je važno, imajući u vidu obaveze koje se odnose na punu implementaciju propisa EU, a koje smo prosto obavezni da primenimo na domaće zakonodavstvo, što je još jedan razlog zbog koga bih pozvao da podržimo današnje predloge zakona. Hvala najlepše.
Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja cenim pravničko znanje, odnosno poznavanje pravne nauke predlagača ovog amandmana, ali prosto, ono što smo malopre čuli jednostavno ne odgovara istini i uopšte nije tako.
Predložio bih da ne prihvatimo ovaj amandman. Dakle, ponoviću amandman na naziv Predloga zakona, bez obzira na to šta je predlagač ovog amandmana pričao o samom zakonu i čitav niz nekih neistina ili poluistina.
Ono što mi je problematično ili siptomatično, to je obrazloženje koje nam je dostavio prilikom predlaganja ovog amandmana, gde kaže da termin ozakonjenje unosi pravne nedoumice i stvara mogućnost za zloupotrebu itd, itd.
Dakle, ne znam kakvu nedoumicu stvara ovakav naslov, Predlog zakona o ozakonjenju objekata, pogotovu ako uzmemo u razmatranje mišljenje Vlade koje smo dobili, gde se kaže, gde je jasno sve objašnjeno da između pojma legalizacija i ozakonjenje postoji i suštinska razlika po sadržini akta koji se donosi, ali i po načinu vođenja postupka koji prethodi donošenju rešenja. Dakle, ja ne sumnjam da je predlagač ovog amandmana pročitao obrazloženje, ali i dalje insistira na tim nedoumicama.
Dakle, ovde je stvar potpuno jasna i ovde je sve vrlo razumljivo. Mada, ja verujem da predlagač ovog amandmana često dolazi u nedoumice, da se često nalazi u nedoumicama ili u dilemama.
Rezultat tih njegovih dilema i nedoumica je da često menja mišljenje, da često menja stranke. Prvo se našao u jednoj nedoumici kada je shvatio da je godinama bio u pogrešnoj stranici, pa je onda promenio tu stranku, pa se učlanio u jednu drugu stranku, pa se vrlo brzo potom našao u novoj nedoumici, pa je onda izašao iz te stranke, pa je osnovao jedan pokret i doveo sve nas ovde u nedoumicu da li je u pitanju pokret ili grupa građana ili udruženje građana ili politička partija. Dakle, iz tih njegovih nedoumica trpimo posledice svi mi.
Vratio bih se samo na naziv Predloga zakona. Još jednom rečenicom ću naglasiti da smo do sada imali nekoliko puta, ja mislim pet puta, i to u vreme kada su vlast vršile njegove stranke, sve u kojima je bio, naziv – legalizacija objekata, Zakon o legalizaciji. Nismo se proslavili sa takvim nazivom zakona. Odgovornost za to je, naravno, na njima. Evo, ovog puta imamo naslov koji kaže – Zakon o ozakonjenju objekata, pa pretpostavljam da ćemo ovog puta imati više sreće i završiti sve ono što vi niste završili. Predlažem da odbijemo ovaj amandman. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se naravno odbije i ovaj amandman. Podržavam sve one razloge koje je i Vlada navela u svom mišljenju koje nam je dostavila.
Prvo, opet je nejasno ko je predlagač ovog amandmana. Opet nam je stigao predlog amandmana koji je potpisan sa prof. dr, da ne čitam ime i prezime, pa povlaka Pokret za PREOKRET. Pošto pažljivo čitam amandmane, kao i obrazloženje amandmana, moram da primetim da i neki drugi samostalni poslanici kada predlažu amandmane se potpišu imenom i prezimenom, a ovde imamo ime, prezime, povlaka Pokret za PREOKRET. Ne znam da li je čovek u međuvremenu promenio svoje ime i prezime, treba da vidite u ličnoj karti.
Možda je registrovao u svom imenu podatak ili šta je već u pitanju videćemo. Adekvatnije bi bilo da piše - poslanik u dilemi, odnosno u nedoumici.
Dakle, kada je reč o amandmanu potpuno je nepotreban amandman. Dakle, nepotreban i neprihvatljiv i ja ne mogu da se ne osvrnem na da to obrazloženje predlagača amandmana obesmišljuje celu intenciju koju je želeo amandmanom upravo da potencira.
U obrazloženju kaže smatram da predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti čija je izgradnja započeta ili su izgrađeni nakon donošenja poslednjih izmena Zakona o legalizaciji, pazite – objketata, ne znam šta znači – objektata, tu nije u pitanju jedna greška, dakle, usamljen slučaj, ima niz nekih grešaka, ali ne želimo sada da sitničarimo, iz razloga što se drugi građani dovode u neravnopravan položaj.
Evo hipotetički da prihvatimo ovaj amandman. Dakle, da se izuzmu svi ti objekti, pa jel to onda neće biti neravnopravnost? Šta onda sa tim licima? Šta onda sa tim objektima, šta sa tim građanima? Dakle, apsolutno besmisleno i mislim da smo isuviše vremena potrošili. Dakle, i ja sam oduzeo više vremena. Predlažem iz svih ovih razloga, dakle da odbijemo ovaj amandman i nadam se da ćemo odbiti.
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, pa naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman, dakle, amandman na član 1. ovog zakona, svojstven predlagaču ovog amandmana koji glasi – briše se.

Mislim da svako ko radno i odgovorno pristupa današnjem zakonu i današnjoj temi, ne može da podrži brisanje člana 1. i isplatu sedam hiljada dinara koja je predviđena ovim zakonom. Ali, nažalost, ponovo smo u obrazlaganju ovog amandmana od strane predlagača i mislim na gospodina Živkovića, dakle, ne na gospodina Pavićevića čuli opet one iste prazne fraze i floskule i čitav niz neistina koje smo imali prilike da slušamo i u načelnoj raspravi rebalans, itd. Ali, ne mogu da pređem preko toga, dakle, prvo im smeta kada ne obuhvatimo sve kategorije zaposlenih u prosveti ovim zakonom, pa im je onda to glavna zamerka. Onda uvažimo taj argument, otklonimo taj nedostatak, uvažimo svoje, odnosno pokrijemo sve kategorije, pa im onda i to smeta, pa onda i to ne valja.

Ako nisu prosvetni, odnosno ljudi koji su zaposleni u predškolskim ustanovama obuhvaćeni ovim zakonom, to je problem. A onda napišemo amandman, amandman bude usvojen, otklonimo, kažem, taj nedostatak, a onda je problem zašto jeste sada?

Dakle, dokle više ta kritika radi kritike? Dokle više kritizerstvo bez jednog realnog argumenta? Neću se osvrtati na to što su opet po ko zna koji put ovde zaista korišćeni neprimereni izrazi „sramno, bedno, mizerno“ itd.

Možda je za vas gospodine Živkoviću ovo mizerija, možda vama sedam hiljada dinara ništa ne znači. Mi bi voleli da smo u mogućnosti da vam isplatimo možda 500, 25 hiljada evra, ili da svakom prosvetnom radniku isplatimo kao vama 525 hiljada evra. Možda je to za vas prihvatljiva cifra, ali nemamo.

I žalosno je što smo u situaciji da se minuti i minuti troše od strane poslanika koji uživaju, čija se podrška meri u promilima, bukvalno u promilima. Dakle, i da to je istina govori u prilog i tribina koju je predlagač ovog amandmana držao pre neki dan, ja mislim u petak u Novom Pazaru pred 11 ljudi.

Evo, pogledajte, gospodine predsedavajući, celih 11 ljudi na tribini u Novom Pazaru kod gospodina Živkovića. Promili.
Evo, vraćam se.

Iz svih ovih razloga predlažem da odbijemo naravno ovaj amandman i verujem da ćemo ga odbiti u Danu za glasanje. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, meni je uvek zanimljivo kada prethodni govornik, mislim na prethodnika koji je po listi bio prethodni govornik, pokuša da nas ubedi ovde da belo nije belo i da crno nije crno. I uvek se iznova i iznova iznenadim kreativnošću koju ispoljava u tom svom poduhvatu.
Nažalost, ono što mi ne prija i ono preko čega ne mogu da pređem je da uvek oseti potrebu da prosto mora da ispolji jednu negativnu karakteristiku, a to je da ne govori istinu. Tako se i danas ovde moglo čuti niz nekih neistina, između ostalog i ovaj deo vezan za rebalans, pa sam dužan da zbog građana Srbije prosto ponovim, iako je ministar malo pre rekao, da ovo danas nije rebalans budžeta.
Podsetiću vas i na premijerove reči – da će ova godina biti prva godina posle mnogo, mnogo vremena kada Srbija neće imati rebalans budžeta. I vi to dobro znate. Ali, očigledno, gospodine predsedavajući, da im to smeta. Očigledno da im je krivo zbog te situacije. A znate zbog čega im je krivo? Zato što oni svoju politiku baziraju na – što gore za Srbiju, to bolje po njih. Ali, u praksi se ispostavilo da je što bolje Srbiji, to gore njima i njihovim strankama.
Gospodine ministre, ja bih danas u svom izlaganju upotrebio dve ključne reči koje mogu da ilustruju ovu današnju temu, a to je – realnost i odgovornost. I upravo te dve reči prave suštinsku razliku između vladajuće stranke, odnosno ove, današnje Vlade Republike Srbije i prošlosti u Srbiji, odnosno SNS i njih, odnosno njihovih stranaka, odnosno stranaka u kojima je bio prethodni govornik, u svim koliko ih je bilo po redu.
U čemu se ogleda ta razlika? Oni dok su vršili vlast, ovoj temi, povećanju penzija i plata, pristupali su isključivo iz dnevno-političkih razloga. Oni dok su vršili vlast, potpuno nerealno, neosnovano, bez ikakvog opravdanja, isključivo u političke svrhe, donosili su odluke o povećanju penzija i plata. Naravno, uvek je to bilo neposredno pred izbore, očekujući izbornu pobedu, koja je izostala, uzgred budi rečeno. Nije njih zanimalo šta će proizvesti time. Nije ih zanimalo kakve će to posledice imati po budžet. Nije ih zanimalo kakve će efekte to imati, koliko će povećanje biti javnog duga i BDP-a, kako će to uticati na fiskalni deficit? To ih nije interesovalo.
Uzimali su komercijalne kredite, o čemu je malopre i premijer govorio, vrlo nepovoljne kredite, da bi isplaćivali penzije i plate. I to kao vrhunac neodgovornosti. Za razliku od nas, koji smo doneli i propisali čitav niz neophodnih mera, naporno i temeljno radili od samog početka na tome, zaustavili pad BDP-a, smanjili fiskalni deficit, jednom rečju – konsolidovali stanje u javnim finansijama. Dakle, stvorili smo sve one neophodne pretpostavke, sve uslove da iz realnih i održivih izvora obezbedimo i isplatimo ova sredstva o kojima danas raspravljamo. I ovo je uvod u dalje povećanje penzija i plata, o čemu smo danas već mogli da čujemo.
Još jedna stvar. Pokušavam da budem maksimalno kratak, i zbog svojih kolega, ali moram da istaknem još jednu stvar – nemojte vi nama da objašnjavate kako 7.000 dinara nije veliki novac. I nemojte vi da nam objašnjavate kako radnici i prosvetni radnici u Srbiji danas teško žive. Znamo mi to vrlo dobro. Znamo i bolje od vas. Zato što smo mi, za razliku od vas, sa tim građanima u kontaktu, svakog dana i na svakom mestu. I vrlo dobro znamo i kakav je životni standard i kolika je kupovna moć građana.
Jedan poslanik je danas, bivšeg režima, koji je, nažalost građana, nekim sticajem čudnih okolnosti u jednom trenutku bio i premijer ove zemlje, rekao doslovce kako će za taj novac možda moći da odu na ručak. Ja bih ga podsetio, zapravo, na vas apelujem, gospodine predsedavajući, da ga vi podsetite da ne ručamo svi u „Franšu“ i „Maderi“, kao on. Možda je za njega, kako je i sam danas na konferenciji za štampu povodom ove teme rekao za 7.000 dinara, bedno i mizerno. Možda je to za njega mizerija. Za nas i za obične građane Srbije nije u pitanju mizerija. Mene je sramota što sam to danas čuo od gospodina Živkovića.
Iz svih ovih razloga, predlažem da ove zaista neosnovane, ali, rekao bih i licemerne kritike, odbacimo i da usvojimo ova današnja rešenja. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pitanju je nekoliko zaista bespotrebnih amandmana, koje je uvaženi predlagač ovog amandmana nama danas predložio. Ja ću se držati ovog amandmana na član 1, koji predlaže naročito isticanje reči „rakija“ u sastavom delu zakonskog teksta.

Da je predlagač ovog amandmana pročitao obrazloženje, odnosno mišljenje koje je Vlada Republike Srbije nama dostavila, verovatno bi odustao od svojih amandmana, ali verujem da nije čitao mišljenje. Možda nije stigao. Međutim, da je predlagač ovog amandmana pročitao i značenje reči „rakija“, da li na Vikepediji, enciklopediji, shvatio bi da mu je potpuno nesuvisao amandman i verovatno bi odustao. Međutim, on to nije učinio.

Dakle, rakija je jako alkoholno piće. Mi ne možemo da pravimo zakon koji tretira samo rakiju, kada već predlažemo zakon o jakim alkoholnim pićima. To bi bio nonsens. Dakle, ne možemo da pravimo zakon za Janka Veselinovića samo ili zakon o Janku Veselinoviću samo. Pravimo zakon za sve ljude. Ne možemo ni da pravimo zakone koji se sviđaju Janku Veselinoviću.

Dakle, kada već pominje neke reči kao što je „arčenje“, ja sada ne bi čitao značenje te reči, već bi ga pozvao da na Vikepediji pročita značenje reči „arčenje“, pa će verovatno odustati od buduće upotrebe takve reči. Dakle, predlažem da se odbije ovaj amandman. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici VSS, podržavam današnje predloge, kao i današnje kandidate, ali ne znam zašto prethodnom govorniku, kada kažem prethodni govornik, mislim prethodni govornik koji je bio na redosledu liste, smeta to što je neko mlad i to što neko ima, možda po njegovom kriterijumu malo godina za kandidaturu za jednu ovakvu funkciju pa je u nekoliko navrata u svom govoru rekao kako su to mladi kandidati, kako imaju 30 do 35 godina? Podsetiću da je i on nekada bio mlad, da je i on nekada imao te godine koje danas očigledno osporava, ali to mu nije smetalo da bude isto tako kandidat za neke političke funkcije na kojima se baš i nije, usput, uzgred budi rečeno, proslavi, ali da sada ne pričamo o tome.
Ne mogu da pređem o tome što se govorilo o stanju u sudstvu, pa su spominjani i neki pritisci i razne neke stvari. Molim vas, ja mislim da oni najmanje prava imaju da govore o stanju u sudstvu, o pritiscima, jer ako pogledate kako je vlast, tadašnja vlast, dakle, kada je reč o 2009, 2010. i tim godinama, kada je prethodni govornik bio glasnogovornik vladajuće stranke i nije mu smetalo kada su pravili tajne spiskove i kada su radili sve ono što je malopre i uvaženi ovlašćeni predstavnik SNS gospodin Nikolić spomenuo i tu katastrofalnu reformu pravosuđa i tu ocenu od strane Venecijanske komisije.
Dakle, to sad mi što govorimo ne govorimo zato što smo mi članovi jedne stranke, pa negde po dužnosti napadamo jednu drugu stranku. To je Venecijanska komisija utvrdila, da je reforma pravosuđa 2009. godine bila katastrofalna i taj reizbor sudija i šteta koja je nastala povodom toga.
Ali, da pogledamo kako su to oni radili. Opštinski čelnici DS ocenjivali sudije i tužioce, proglašavali ih nespornima ili kao radikalno raspoložene, pa su sudije na osnovu isključivo tih ocena i birane.
Privrženost nekoj vladajućoj stranci bila je jedan od osnovnih kriterijuma tokom reizbora sudija i tužilaca tokom 2009. godine. Ali je takva ocena do sada bila samo načelne prirode, koja se mogla čuti u nastupima evropskih posmatrača ili opozicionara. U dokumentu koju je, pazite, Društvo sudija dostavilo politici jasno se vidi kako su pravljeni spiskovi sudija, recimo, u opštini Vlasotince, a to na najbolji mogući način ilustruje celo stanje tadašnje u sudstvu. Kandidati su, na primer, okarakterisani kao okoreli neprijatelji DS. Ti kandidati, naravno, nisu prošli reizbor. A, to pismo je bilo izuzetno značajno. Vrlo je bilo važno prilikom reizbora, jer svi koje je DS pohvalio na kraju su reizabrani, one koje DS nije pohvalio u tom pismu, oni nisu reizabrani. Dakle, ovo je očigledan primer kakvi su kriterijumi bili na snazi tada.
Posebno je zanimljivo da su Mitov i Šušulić, dakle, predsednik opštinskog odbora DS u to vreme u Vlasotincu, stavili na taj dokument pečat i stranke, ali i pečat opštine Vlasotince. Dakle, to je prosto neverovatno. Kako je to izgledalo, sada ćemo čuti. Neću namerno spominjati imena. Jedan kandidat za sudiju Opštinskog suda u Vlasotincu, dakle, koji je bio već predsednik suda od 2000. godine, pa sada kaže – lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te smatra DSS-ovcem, u principu poštujem, ali nekomunikativan i nepreduzimljiv, zaslužuje šansu. Pa, onda za jednog drugog kandidata, isto tako za sudiju Opštinskog suda u Vlasotincu, kaže – simpatizer, supruga član DS, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć opštinskom odboru DS u Vlasotincu, verovatno najbolji u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za sudiju u Nišu, nesporan.
Pa, onda za jednog drugog kandidata kaže – povučen, miran, vredan, verovatno pošten, iskusan, povlaka, simpatizer i da ne čitam sada sve, ista stvar je kada je reč o kandidatima za javne tužioce u Vlasotincu.
Ovo je najbolji primer kakvo je stanje sudstva bilo u vreme kada su oni vršili vlast, do kojih niskih grana su doveli sudstvo u Srbiji. Danas 2015. godine imamo situaciju da se jedan poslanik koji je bio glasnogovornik te i takve stranke, koji je direktno ili indirektno podržavao sve ovo, u međuvremenu se iščlanio iz te stranke, učlanio u jednu drugu stranku, pa se iščlanio iz te druge stranke, pa sada ima neki svoj da li je pokret ili je grupa građana, gospodin Rističević zna dobro da li je grupa građana ili udruženje ili kako se već zove i sada on nama spočitava nešto. Zaista sam preneražen onim što sam čuo.
Iz svih ovih razloga, želim da odbijemo sve te kritike kao neosnovane potpuno, što one i jesu, a i da podržimo današnje predloge. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih trošio vreme poslaničke grupe predviđeno za poslanička pitanja na ono što je iznosio prethodni govornik koji će, po svemu sudeći, uskoro postati samostalni poslanik, kako je krenuo, pa će moći da se druži sa ostalim samostalnim poslanicima, ali podržavam ga u jednom delu – i mi očekujemo, kao što je on malopre rekao, da nadležni organi istraže sve afere, prvenstveno mislim na afere oko „Razvojne banke Vojvodina“, oko afere vezane za zloupotrebu prilikom izgradnje doma za hendikepiranu decu i sve ostale afere koje potresaju AP Vojvodinu i Bojana Pajtića.
Kada je reč o gradonačelniku, samo ću ponoviti ono što je premijer rekao, s obzirom da je njemu bilo postavljeno pitanje – ako se utvrdi, tu je bio veoma jasan i glasan, snosiće određene konsekvence, ali kada već pričamo o stanju u Beogradu i o gradonačelniku, podsetiću vas da je stanje takvo da smo nasledili istorijski dug od 22% BDP i uspeli smo da smanjimo taj dug za pola. Mislim da je prethodni govornik poslednja osoba koja treba da potencira tu temu.
Moje današnje pitanje, gospođo predsednice, upućeno je Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a zašto? Zato što Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, usmeravanje i podršku jedinicama lokalne samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada.
Dakle, konkretno glasi - da li je prekršen Statut Gradske opštine Vračar, na taj način što Gradska opština Vračar kao državni organ organizuje stranačke tribine sa dnevno političkim temama, koje služe isključivo za promociju jedne jedine stranke, a to je Demokratska stranka, kao i za kritiku Vlade Republike Srbije?
Gospođo predsedavajuća, ja sam u nekoliko navrata pročitao Statut Gradske opštine Vračar i nigde nisam uspeo da nađem statutarne odredbe koje dozvoljavaju ovakve aktivnosti. Da se razumemo, ja ne osporavam pravo da DS organizuje tribine, događaje, javne skupove, ako je to u skladu sa zakonom, to je njihovo pravo. Ne osporavam ni da ti skupovi budu organizovani u svečanoj sali Gradske opštine Vračar, jer ta sala između ostalog služi u te svrhe, ali osporavam da se zloupotrebljava opštinski aparat, dakle, svi resursi jedne opštine koja je opština svih građana, u dnevno političke svrhe, a sa ciljem promovisanja DS. Demokratska stranka, nažalost, još uvek vlada, odnosno vrši vlast na opštini Vračar. Doduše, još jako kratko, možda par meseci svega.
U prilog ovome što govorim pokazaću vam da je opština Vračar 22. oktobra organizovala tribinu sa jednim vrlo tendencioznim naslovom, a to je „Život i smrt institucija“. Ne želim da komentarišem takav epohalni naslov. Predsednik Opštinskog odbora DS na Vračaru, Bogdan Tatić, pozivao je preko društvenih mreža kao na stranačku tribinu. U prilog tome imamo ovde jedan dokument sa tvitera, gde Bogdan Tatić kao predsednik opštinskog odbora kaže – nastavljamo, ponosan, jer na Vračaru slobodno razgovaramo, bez cenzure i o DS.
Dakle, predsednik vračarskih demokrata poziva da se dođe na tribinu koju organizuje Gradska opština Vračar kao državni organ, da se razgovara o DS. Klasična zloupotreba. Ako to nije zloupotreba, ja ne znam šta je onda zloupotreba. Da ne pominjem troškove i plakata i obaveštavanja i sve ostale troškove koji su nastali tim povodom. Ja pitam ko će odgovarati za to? Ko će odgovarati za nastale troškove koje će snositi građani Vračara?
I mi smo, kao naprednjaci Vračara, do sada organizovali tribine, nebrojeno mnogo tribina u ovih sedam godina, ali to nikada nije koštalo nijedan jedini dinar građane Vračara i to su bile tribine sa vrlo značajnim temama. To su bile tribine vrlo posećene, ali nikada nismo pravili teret građanima Vračara. Nikada nismo zloupotrebljavali resurse jedne gradske opštine. Evo i sad, za neki dan, dakle, 11. novembra, u velikoj sali Beogradskog dramskog pozorišta, organizovaćemo jednu velelepnu tribinu, jedan zaista veliki i kvalitetan razgovor sa građanima Vračara na sve značajne teme. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman, amandman na član 3. predloženog zakona, iz više razloga.

Prvi razlog, nejasno je ko je uopšte predlagač ovog amandmana. Ovde piše nekakav pokret, „Pokret za preokret“, a u pitanju je samostalni poslanik. Ali, ono što me je više zbunili, to je nastup predlagača ovog amandmana koji u jednom trenutku kaže – naš amandmana, insistira na tome – naš amandman. Ja pitam čiji amandman, jer posle u drugoj rečenici negira prvu, pa kaže – podneo sam amandman, a onda kaže – naš amandman. Da li persira samom sebi, ili šta je već u pitanju, to ne znam.

Onda smo iz obrazloženja predlagača ovog amandmana mogli da čujemo različite zabrinutosti, zabrinutost za stanje ulaganja, za investicije itd, a i u načelnoj raspravi smo čuli kako su oni to brinuli o investicijama kada su terali investitore, pa smo iznosili konkretne primere kako je to izgledalo u njihovo vreme. Razumem da to njega tada nije interesovalo. Tada se on bavio nekim drugim stvarima. Tada su ga zanimale neke druge stvari. Tada je brinuo o nekim drugim interesima. To možemo da vidimo iz njegovog političkog kretanja, kako je to otprilike išlo. Kaže – od 2004. do 2006. godine je bio potpredsednik Gradskog odbora DS u Novom Sadu, pa je onda potom bio član Pokrajinskog odbora DS, pa na kraju i Glavnog odbora DS.

U profesionalnom smislu, gospodine predsedavajući, tu beležimo jedan napredak u profesionalnoj karijeri. Bio je odlukom Skupštine grada Novog Sada postavljen za direktora Javnog komunalnog preduzeća „Novosadska toplana“, a posle toga pomoćnik sekretara za nauku i tehnologiju, pa posle toga narodni poslanik. Naravno, propustio je da napiše da je bio predsednik Upravnog odbora Javno komunalnog preduzeća „Put“.

Zašto sve ovo pričam? Za vreme dok je Srbija propadala, u svakom smislu, on je lično veoma, veoma brzo i munjevito napredovao u DS, ali i u Vladi pokrajine Vojvodine, ali i u ostalim organima. Zato mi danas ne možemo da mu verujemo na reč i ne možemo da verujemo da je ta njegova briga istinska.

Kada je reč o samom amandmanu, potpuno nepotreban amandman. Dakle, i to jasno piše u obrazloženju koji nam je Vlada dostavila. Dakle, prema ovoj odredbi na poljoprivredno zemljište primenjuje se Zakon o poljoprivrednom zemljištu i tu je stvar potpuno jasna. To je potpuno, ja bih rekao, mnogo buke ni oko čega.

Samo još jednu rečenicu vezano za Ekonomski kokus koji mu je iz nekog razloga ovde problematičan. Ekonomski kokus, i to bi vi trebali jako dobro da znate jer ste ekspert za udruženja, da li građani ili kako već, udruženje narodnih poslanika istog ili sličnog opredeljenja. Tu nema ništa sporno. Vi ste veliki lider jednog malog udruženja građana i trebali bi da znate jako dobro to. Hvala vam najlepše.
Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman, dakle, amandman na član 16.

I ovaj amandman, kao i nekoliko prethodnih amandmana od istog predlagača, možemo da ocenimo kao potpuno nepotrebne amandmane. To je jedna vrlo blaga formulacija koju sam sada upotrebio.

Zašto su nepotrebni? Iz obrazloženja Vlade Republike Srbije možemo da vidimo odgovor na to pitanje. Dakle, amandman se ne prihvata iz razloga što je ovim članom definisana hitnost postupka u vezi sa ulaganjima, odnosno obaveza svih imalaca javnih ovlašćenja da takve predmete rešavaju odmah, dakle bez odlaganja, kao predmete sa pravom prvenstva. Onda se, čak, dodaje još jedno pojašnjenje, pa kaže – što bi u svakom slučaju podrazumevalo čak i kraći rok od 15 dana. Dakle, predlagač ovog amandmana traži da mi nešto uvrstimo u zakon što već postoji. Zato sam ga okarakterisao kao nepotrebnim.

To nije prvi put danas. Dakle, ceo dan predlaže slične amandmane. I amandman koji se odnosio na deo zakona koji uopšte ne tretira ovaj zakon, zapravo, već Zakon o poljoprivrednom zemljištu i amandman gde je tražio da se ukine zaštita stečajnih prava ulagača, što je, opet, na najbolji način ilustrovalo kakav je njegov odnos prema zaštiti prava ulagača, odnosno pravnoj zaštiti i pravnoj sigurnosti investitora.

To sve govori u prilog tezi da sam bio u pravu kada sam rekao da je u njihovo vreme, dakle, da su oni terali investitore, odnosno svojim prisustvom ovoj temi, svojim odnosom prema tome su doprineli da investitori ne dođu u našu zemlju.

Dakle, iz svih ovih razloga, predlažem da odbijemo ovaj amandman. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajući. Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo i u 14 satu nastavljamo sa, rekao bih, bespotrebnim amandmanima. Ja verujem da je to uticalo na umor predlagača ovog amandmana, pa je počeo da brka i ministre, gospodina Sertića naziva Vujovićem i verovatno je to posledica preokreta.

Međutim, kada je reč o amandmanu, vidimo da se u članu 45. predlaže zamena broja 120 sa brojem 30.

Naravno, predlažem odbijanje tako nečega iz svih onih razloga koje je i Vlada dostavila u obrazloženju i pročitaću jedan deo obrazloženja gde se kaže da se amandman ne prihvata jer je potrebno 120 dana, ne samo zbog podzakonskih akata, već i zbog preuzimanja projekata arhivske građe i opreme od Nacionalne agencije za regionalni razvoj i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza u razvojnu agenciju Srbije.

Očigledno da se predlagač ovog amandmana ne razume najbolje u ovu proceduru i to je njegovo pravo, to nije sporno.

Ali, onda moram da postavim pitanje, kako je mogao da rukovodi važnim državnim institucijama, organizacijama, preduzećima, pa da se nalazi u upravnim odborima javnih, komunalnih preduzeća u Novom Sadu? Prosto mi je to nelogično.

S druge strane, da ga pitate zašto baš 30? Zašto predlaže smanjenje sa 120 na 30? Verovatno ne bi znao da vam kaže. Zašto nije napisao 60, ili 45 ili 90, nego tek tako olako, odokativno, čisto da se napiše amandman?

Iz svih tih razloga predlažem da se odbije ovaj amandman.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jako je teško nešto novo reći nakon iscrpnog izlaganja uvaženog resornog ministra, gospodina Sertića, koji je u svom izlaganju obuhvatio gotovo sve aspekte ovoga zakona, ali i sve aspekte čitave ove oblasti koja se odnosi i na ulaganja i na investicije i na razvoj preduzetništva, kao i na privredni rast i sve ostalo.
Stoga ću ja biti veoma kratak i naglasiti samo one najbitnije elemente ovog zakona, odnosno ciljeve, koji se ovim zakonom postižu i naravno da se neću naročito osvrtati na ono što je prethodni govornik, dakle, govornik pre ministra Sertića malo pre iznosio. To je jedan lider, veliki lider jedne male grupe građana, tako voli da se predstavlja on. Mene raduje što ste počeli da ga potpisujete sa „samostalni poslanik“ što on zapravo i jeste.
Iskreno, veoma sam iznenađen činjenicom da se uopšte uključio u današnju raspravu. U najmanju ruku očekivao sam da danas neće govoriti, dakle da će danas ćutati, da danas neće tražiti reč. A zašto? Sad ću da objasnim zašto.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta je ovo? Šta je ovo?)
Zato što današnjim predlogom zakona…
(Janko Veselinović, s mesta: Šta je ovo?)
Da li mogu da nastavim gospodine predsedavajući?
Zato što današnjim predlogom zakona stvaramo bolji investicioni ambijent, popravljamo poslovno okruženje i još jednom da ponovim, što je najvažnije, podstičemo nove investicije.
Za razliku od njega i njegove stranke, ili bolje rečeno, njegovih stranaka, jer mnogo često menja stranke, pa ni sam ne zna u kojoj je stranci, dakle …
… koji su terali investitore, gospodine predsedavajući. U njihovo vreme su terali investitore, radili su sve što su mogli da rade kako baš ne bi napravili neku zdravu klimu i normalnu klimu i zdravi ambijent za podsticanje investicija.
Svesnim činjenjem, ali i ne činjenjem, i visokim stepenom korupcije i lošim i neadekvatnim zakonskim rešenjima, stvorili su ambijent u kome nikom nije palo na pamet da nešto ozbiljno ulaže u našu zemlju dakle. I to je razlog zašto sam rekao da sam očekivao da se neće javiti za reč.
Imamo milion primera. Uzmite primer koji hoćete. Uzmite primer „Ikee“. Kada je „Ikea“ došla? Kada je potpisan ugovor? Kada su dobili građevinsku dozvolu? Pa u vreme mandata ove Vlade. A koliko godina je trajao napor i pokušaj da dođu u našu zemlju? Sve je to naravno rezultiralo i povećanjem nezaposlenosti, da ne ponavljamo sada i stotine hiljada ljudi koji su ostali bez svojih radnih mesta, dakle, konkretno 400.000 ljudi, a obećano je 200.000 radnih mesta pri tom.
Pa nismo imali ni tih 200.000 radnih mesta nego smo ostali bez 400.000, odnosno 400.000 ljudi je ostalo bez posla. I stotine i stotine preduzeća i fabrika, o čemu smo već pričali, a nećemo ponavljati sada, ali i sve ostale posledice koje i dan danas osećamo. Zato mislim da nije trebalo da se javlja za reč.
Kada je reč o zakonu, dovoljno je pogledati član 2. predloženog zakona, gde vidimo jasno definisane ciljeve koje ovim zakonom treba da postignemo i šta je tu najvažnije?
Dakle, pod jedan, unapređenje investicionog okruženja u Srbiji. Investicioni ambijent u Srbiji je do sada doneo, da kažem, određene rezultate, ako posmatramo period od 2012. do danas. Međutim, da bi taj rast bio zadovoljavajući, neophodno je da osnažimo sve one instrumente kojima raspolažemo, a to su upravo zakoni koji se donose na investicioni ambijent.
Do sada smo usvojili nekoliko važnih zakona u tom smislu i u oblasti radnog zakonodavstva i privatizacije i inspekcijskog nadzora i građevinske delatnosti, a sada je neophodno da se usredsredimo i da donesemo zakon koji se direktno odnosi na ovu oblast, a to je upravo ovaj zakon o kome danas raspravljamo.
Šta je dalje važno? Podsticanje direktnih ulaganja radi jačanja ekonomskog i privrednog razvoja. Dakle, povećanje investicija, kako stranih, tako i domaćih investicija, u velikoj meri će unaprediti ukupan društveni i ekonomski razvoj zemlje. Ne moram da napominjem i taj, da kažem, socijalni aspekt rasta broja zaposlenih. Dakle, povećanja broja radnih mesta koji je moguć samo uz dalji rast direktnih ulaganja, odnosno investicija.
Izjednačavanje tretmana domaćih i stranih ulagača. Šta je ovde važno? Ovde je važno istaći da ovo predstavlja inicijativu privrede. Dosadašnja glavna zamerka ili jedna, da kažem, od glavnih zamerki, kada je reč o dosadašnjoj zakonskoj regulativi, bio je upravo neravnopravan tretman stranih i domaćih ulagača.
Ovim Predlogom zakona se izjednačava taj status. Prosto se izjednačavaju i prava, ali i obaveze ulagača i on je u tom smislu nešto što možemo da okarakterišemo kao afirmativno, u smislu domaće privrede.
Povećanje efikasnosti u pružanju usluga organa vlasti koje se neposredno odnose na ulaganja. Ovde bih samo istakao i uskoro završavam, da se lokalnim samoupravama u ovom smislu daje mogućnost za podsticaje, kao bi se što više uključile u proces ulaganja.
Lokalne samouprave ovim zakonom preuzimaju određeni nivo odgovornosti i obavezu da budu servisno orijentisani u odnosu na ulagače, odnosno kada su u pitanju ulagači.
Na ovaj način otklanjamo manjkavosti dosadašnjeg sistema, ali i klimu nerazumevanja suštinskih ciljeva lokalne samouprave. Suštinski ciljevi su upravo povećanje obima ulaganja i stvaranja najbolje moguće investicione klime i ovaj zakon to potencira.
S ovim ću završiti, nadam se da ćemo usvojiti ovaj Predlog zakona. Hvala.