Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9750">Aleksandar Marković</a>

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Govori

Gospodine predsedavajući, član 103. Mislim da je upravo prekršen član 103, odnosno zloupotrebljen član 103, koji kaže da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine.
Iskren da budem, znam zašto se buni prethodni govornik u pogledu maternjeg jezika. Njemu je zasmetala reč „udruga“, koju je iskoristio opet prethodni govornik pre njega, gospodin Rističević, ali ja ne znam zašto mu smeta ta reč „udruga“? Kada odete na sajt Udruge za povijest, suradnju i pomirenje, iz Golubića, vi vidite da je tamo istaknuti član čak president of the council Janko Veselinović. Onda pogledate kontakt adresu – , dakle, Udruge za povijest, suradnju i pomirenje. Ja ne znam kako može da mu smeta takva reč „udruga“?
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, predlažem da se odbije ovaj amandman, dakle amandman na član 13. Pozdravljam sve one argumente koje je i ministar izneo, ali i obrazloženje koje nam je Vlada dostavila.
Prvo, želeo bih da kažem da me raduje činjenica da je uvaženi predlagač ovog amandmana prestao da insistira na tome da je nekakav pokret ili neka grupa građana, kolega Rističević ima još bolju formulaciju za to – udruga za obrtaj, podneo ovaj amandman. Dakle, verovatno je kritika urodila plodom i počeo je da upotrebljava formulaciju da je on predlagač ovog amandmana, što odgovara istini. Dakle, on kao samostalni poslanik je podneo ovaj amandman, što je njegovo pravo. Predlažem da se odbije.
Ne mogu da se otmem utisku da, dok slušam obrazloženje predlagača ovog amandmana, me neodoljivo podseća na gospodin Karamarka, predsednika HDZ-a, dakle Hrvatske demokratske zajednice…
(Janko Veselinović, s mesta: Šta je ovo?)
… i po načinu govora, i po formulacijama. Potpuno iste floskule – najneefikasnija Vlada, čak i gestikulacija mu je slična… (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pa predlažem da se odbije, naravno, ovaj amandman, dakle amandman na član 28. i pozdravljam sve one razloge koje je Vlada dala u svom mišljenju, a koji idu u prilog da se odbije predloženi amandman.
Jako kratko, u jednoj rečenici, što se tiče nezainteresovanosti za ovu temu, nezainteresovanosti Ministarstva, nezainteresovanosti vladajuće većine, nezainteresovanosti SNS, ja bih vas zamolio, predsedavajući, da vi zamolite predlagače ovog amandmana da se samo osvrne oko sebe. Dakle, da pogleda oko sebe koliko je poslanika prisutno iz njegove stranke danas na ovoj raspravi i sve će biti jasno. Hvala vam.
Zahvaljujem gospođo predsednice.
Uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije i ovaj amandman, dakle amandman na član 36. i ja ću se zaista u svojoj diskusiji držati onoga što je tačka dnevnog reda, dakle neću se osvrtati na ono na šta je ukazivao prethodni govornik, mada cenim toleranciju kada je reč o lideru grupe građana.
Zaista sam iznenađen, gospođo predsednice, da smo danas uopšte u situaciji da raspravljamo o ovakvom amandmanu i konkretno o ovom amandmanu. Zašto? Ako pročitate obrazloženje koje nam je Vlada Republike Srbije dostavila u svom mišljenju, onda ćete sve shvatiti.
Mislim da, moram prosto da pročitam jedan deo obrazloženja. Amandman se ne prihvata s obzirom na to da je članom 98. Zakona o železnicama propisano da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo. Pored toga, procedure donošenja akata Vlade propisane su Poslovnikom Vlade. Dakle, to su akti koji regulišu ovu oblast.
Imajući u vidu navedeno, smatramo da nije potrebno posebno naglašavati ulogu Ministarstva vezano za način dodele ugovora o obavezi javnog prevoza na osnovu javnog konkursa, što je inače predmet ovog amandmana.
Mislim da je to sve ovo što smo pročitali krajnje logično i da apsolutno ništa nije sporno u pogledu obrazlaganja, odnosno obrazloženja za odbijanje ovog amandmana. Ja zaista mislim da je uvaženi doktor pravnih nauka neke stvari prevideo kada je pisao ovaj amandman, a mislim da je njegov previd prosto posledica nervoze. Primetno je da je ovih dana pojačana nervoza kod uvaženog predlagača ovog amandmana, verovatno da je to u vezi sa onim navodima od pre neki dan oko onog stana itd.
Samo sam dao razlog zašto mislim da je ovakvo ponašanje u pitanju kada je reč o predlagaču ovog amandmana. Ta nervoza se ispoljila i pominjanjanjem neke krivične prijave ili pretnjom da će biti pokrenuta neka krivična prijava protiv nekih narodnih poslanika.
Ja želim u jednoj rečenici samo da kažem da nas to apsolutno nije uplašilo i slobodno može da pokreće krivične prijave. Nećemo se ni pozivati na imunitet, a sva svoja saznanja ćemo nastaviti da iznosimo kao i do sada što smo radili. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se osvrtao na ono o čemu je pričao prethodni govornik. On je već postao prepoznatljiv po tome da daje vrlo neozbiljne i neodgovorne izjave i ocene. Mislim da ne bi trebalo da trošimo vreme danas na to. Znate otprilike kako to funkcioniše? Izađe ovde u hol, održi konferenciju za štampu pred novinarima, naravno, niko od novinara ga ništa ne pita, onda tamo da sijaset nekih besmislica i, naravno, notornih neistina, a onda tako nadahnut dođe ovde i fantazira ceo dan. To se ponavlja iz dana u dan.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Zahvaljujem što ste me opomenuli.
Današnji dnevni red obiluje veoma važnim tačkama, prvenstveno mislim na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnica. Dakle, to je ono što je vrlo važno, bez obzira na to šta je prethodni govornik malopre govorio o stanju u železnicama, o stanju u srpskim vozovima itd, kako mu je i ministarka lepo odgovorila i ukazala na sve to.
Meni nije jasno kako je propustio da spomene, dok je pričao o stanju u srpskim vozovima i železnicama, jednu činjenicu, jednu situaciju da su železnice Srbije morale da plaćaju penale, i to vrlo veliki novac da izdvajaju u te svrhe. Dakle, u pitanju je oko pet miliona evra penala koje smo morali da plaćamo zbog nepovučenih kredita koji su potpisani u njihovo vreme, dakle, u vreme kada su na rukovodstvu u železnicama bili ljudi koje je imenovala stranka kojoj je pripadao prethodni govornik, dakle, DS.
Kada neko izađe iz stranke, ne staje vreme. Nije se završilo vreme time što je neko izašao iz stranke. Dakle, tu ne prestaje odgovornost. Dakle, pet miliona evra je plaćeno po raznim osnovama zbog neplaćanja već odobrenih i potpisanih kredita. Čija je to odgovornost? Ja ću vam reći – odgovornost prethodnog režima, odgovornost rukovodstva koje je vršilo funkciju od 2008. do 2012. godine, a to je propustio da spomene ovde. To ga nije interesovalo.
Na početku svog izlaganja u načelnoj raspravi, želeo bih da istaknem da podržavam ovaj predlog zakona, kao i ostale današnje predloge, zbog svih onih problema koji su uočeni tokom primene važećih, odnosno dosadašnjeg zakona koji reguliše ovu oblast.
Smatram da se ovim predloženim rešenjima preciziraju i popravljaju sve navedene, već kako smo rekli, problematične odredbe ovog zakona, a čime se postiže olakšana i efikasnija praktična primena ovog zakona kao i otklanjanje svih onih negativnih efekta, kako smo i čuli, a koji su nastali nemogućnošću dosadašnjom primenom.
Jasno je da je cilj ovog zakona povećanje kvaliteta i konkurentnosti železničkog saobraćaja u odnosu na neke druge vidove saobraćaja, dakle, avio saobraćaj, drumski saobraćaj itd. a samim tim i unapređenja samog železničkog saobraćaja.
Svi ti nedostaci o kojima smo imali prilike i da čujemo danas u raspravi, rezultirali su potrebom donošenja novog zakona, pogotovu ako uzmemo u obzir potrebu za potpunim usaglašavanjem, odnosno usklađivanjem propisa koji regulišu ovu oblast, sa propisima EU, odnosno direktivama o kojima smo isto takođe danas mogli da čujemo.
Ako imamo u vidu situaciju na železničkom tržištu odnosno tržištu železničkih usluga, koja nije na najzavidnijem mogućem nivou, dakle, praktično nepostojanje konkurencije u ovoj oblasti, zatvorenost tržišta, prilično neefikasan sistem, zatim broj prevezenih putnika i robe koji takođe nije na najzavidnijem nivou, i konačno, visoka zavisnost od budžetskih subvencija, što predstavlja značajno opterećenje, onda je jasno da je donošenje novog zakona prosto jedan prirodan i logičan korak ka prevazilaženju svih tih problema.
Značajan doprinos razvoju konkurencije na tržištu usluga u ovoj oblasti predstavljaće olakšan pristup infrastrukturi i njenoj daljoj eksploataciji, koji su predviđeni upravo ovim zakonskim rešenjima.
Ništa manje važno je i olakšanje procedura koje takođe uvodimo ovim rešenjem. Pre svega, u smislu izdavanja odgovarajućih licenci i dozvola, odnosno sertifikata. Unapređenje efikasnosti po ovim pitanjima nedvosmisleno doprinosi postizanju, da kažem, proklamovanog odnosno zajedničkog cilja a to je tržište usluga, dakle, standarizovano i konsolidovano tržište na kom je osnovno merilo uspeha kvalitet ponude, a čija je osnovna odlika zasnovanost na fer tržišnim principima.
Kada je reč o „Železnicama Srbije“, koje smo pominjali kao privredno društvo, i tu ću završiti da ne bih ponavljao sve ono što su kolege malo pre iznele, treba istaći reformu i reorganizaciju samog preduzeća koje je letos sprovedena, odnosno primenjena, izdvajanjem tri nezavisna privredna subjekta, a što će doprineti unapređenju efikasnosti poslovanja, povećati kvalitet usluga na tržištu i smanjiti finansijske izdatke iz državnog budžeta i to u dugoročnom smislu, odnosno na dugoročnom planu.
Iz svih ovih razloga predlažem da usvojimo današnja rešenja. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem se ne prihvati ovaj amandman.
Dakle, amandman na član 11. i da ponovim zbog nekih kolega koje očigledno nisu uspele da se snađu bar da kažu po kom amandmanu se javljaju za reč i komentarišu ga.
Isprava nisam imao nameru da se javim po ovom amandmanu i da diskutujem, ali me je ponukalo usmeno obrazloženje predlagača ovog amandmana ali i nekih poslanika koji su se javili da daju podršku i da na neki način, naravno bez ikakvih argumenata stvore neku kritičku notu.
Istine radi, nisam protivnik kritike. Kritika kao takva može da proizvede i neki pozitivan efekat. Kritika ponekad urodi plodom, doprinese nečemu, uradi nešto dobro. Znači, kritika kao takva nije neka loša pojava.
Međutim, kada je kritika bez ikakve argumentacije, apsolutno ikakve argumentacije u tom smislu, a što je najgore ne nude nikakvo rešenje, onda je to već nešto što je domen politikanstva i ja mogu da imam neko lično razumevanje u tom smislu da neko želi da iskoristi direktan prenos i besplatne minute, pa da vrši promociju svoje političke stranke.
Možda bih razumeo kada bi se neko nov pojavio u ovom parlamentu, neko potpuno novo lice pa da izrazi svoj neki kritički stav, da ne ponudi nikakva rešenja, ali bih eto možda imao neki kredit, pa bi mu možda poverovali, ali predlagač ovog amandmana, kao i poslanici koji su mu pružili podršku, sve su, samo ne nova lica. Mi ih, nažalost, jako dobro znamo iz prošlosti…
Dakle, iz vremena kada su vršili vlast. Ovo su sve razlozi koje navodi u prilog tome da treba da se odbije ovaj amandman, gospodine predsedavajući.
Ovaj amandman ne nudi nikakvo novo rešenje i ne postoji ništa sporno. Ja ću pročitati samo jedan deo obrazloženja koje nam je Vlada dostavila u mišljenju.
Dakle, nije tačno da se dezavuiše ugovor koji je zaključen između Republike Srbije i AP Vojvodina 22. marta 2013. godine, što je predlagač ovog amandmana malopre izneo kao tezu. Ne znam kako se dezavuiše.
Nije tačno da se narušava ničiji položaj, ustavno-pravni položaj, o čemu je uvaženi doktor pravnih nauka, koji je predlagač ovog amandmana malopre iznosio.
Ovo je pokušaj samo da se skrene pažnja, jedna zamena teza. Nećemo sada da pričamo o njihovoj prošlosti. Imao sam nameru da kažem nekoliko stvari, ali ne želim da me opomenete da prelazim iz domena onoga što je tačka dnevnog reda. Zahvaljujem.
Predlažem da ne usvojimo ovaj amandman.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, taman sam juče pohvalio uvaženog prethodnog govornika da je konačno počeo da se drži onoga što je tačka dnevnog reda, ali evo, danas je imao priliku da me razuveri i obeshrabri u tom smislu. Izazvao sam, nažalost, kontraefekat.
Danas su na dnevnom redu važne tačke, a jedna od najvažnijih je svakako Predlog zakona o nacionalnim parkovima, koji po mom mišljenju tretira jednu vrlo značajnu oblast, a to je zaštita prirode, prirodnih dobara i prirodnog bogatstva koji naša zemlja nesumnjivo ima. Ali, iz izlaganja prethodnog govornika smo čuli opet o nekoj efikasnosti neke vlade, o nasmejanim licima, opet o nekim deponijama itd. Sada ja, kao što je on postavio par pitanja uvaženoj ministarki, moram njemu da postavim par pitanja.
Kada je već reč o čišćenju deponija, šta su oni uradili, odnosno Vlada za vreme čije vlasti je prethodni govornik bio perjanica ili istaknuti član, odnosno poslanik, šta su to oni uradili da očiste te deponije o kojima priča? Šta su uradili sa akcijom „Očistimo Srbiju“, čiji je promoter bio gospodin Oliver Dulić? Jesu li očistili, ili ste očistili budžet samo? Osim bilborda koje ste postavljali i uludo potrošili veliki novac budžetskih korisnika, šta ste to konkretno uradili? Zašto tada niste postavljali ta pitanja koja danas postavljate?
Vidim da je danas u izjavi, odnosno u obraćanju prethodnog govornika glavna vest, odnosno glavna tema zaposlenost u javnim preduzećima, pa su se iznosili i neki konkretni podaci, neke brojke, devet hiljada, 12 hiljada, ne znam ni ja više koliko, što je naravno sve notorna neistina. Moram da pitam, što se tako zdušno nije brinuo o stanju i broju zaposlenih dok je bio predsednik Upravnog odbora JKP „Put“ u Novom Sadu?
Čuli smo već i pre neki dan da je 100 ljudi u jednom danu umelo da bude zaposleno u novosadskim javnim preduzećima. Gde je tad bila ta briga? Ali, da se vratim na zakon.
Ono što je najvažnije istaći danas, jeste da donošenjem ovog zakona ostvarujemo pozitivne efekte u domenu ciljeva utvrđenih prostornim planom Republike Srbije, zatim, strateškim dokumentima u oblasti zaštite prirode, životne sredine, kao i održivog razvoja, i najzad – povećanje područja koja će biti deo ekološke mreže „Natura 2000“, kao jednog od uslova pristupanja EU. Kao što smo čuli, a i ja lično smatram da se ovim predloženim rešenjima celovito uređuje oblast zaštite i razvoja nacionalnog parka i uspostavlja osnov za uređivanje prava i obaveza svih subjekata zaštite prirode, radi ostvarenja već postavljenih ciljeva.
Treba naglasiti da se Predlogom zakona utvrđuju mere zaštite prirode i prirodnih vrednosti u nacionalnim parkovima, da se uspostavlja sistem praćenja prirodnih vrednosti, utvrđuju uslovi i mere zaštite prirode i predela u programima upravljanja prirodnim resursima i to u: rudarstvu, energetici, saobraćaju, vodoprivredi, poljoprivredi, šumarstvu, lovstvu, ribolovu, kao i svim ostalim delatnostima koje utiču na prirodu.
Podržavam donošenje ovog zakona zbog preciznijeg definisanja postupaka i procedura za planove, programe, projekte, radove i sve one aktivnosti na teritoriji nacionalnih parkova, a sve u cilju da se stvori sigurniji pravni ambijent za sve subjekte.
Ono što smatram vrlo značajnim, jeste deo Predloga zakona koji upravljaču nacionalnog parka daje veća prava i ovlašćenja, ali i obaveze i dodatno jača odgovornost u izradi i primeni planova upravljanja, kao i svih pravilnika o unutrašnjem redu, organizaciji, obuci i opremanju čuvarskih službi.
Da ne bih dužio i da ne bih ponavljao sve ono što je već nekoliko puta istaknuto do sada, možemo reći da se predloženim rešenjima postiže, kao što smo čuli, prepoznavanje identifikacija, očuvanje i održivo korišćenje prirodnih resursa, ali i širenje, ono što lično smatram najvažnijim delom, društvene ili javne svesti u vezi sa zaštitom prirode, prirodnih resursa i životne sredine, kao i obezbeđivanje interesa nosilaca ekološki odgovornog razvoja u nacionalnim parkovima. Iz svih ovih razloga, pozivam da usvojimo ovako predložena rešenja. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iskreno sam se ponadao da ćemo konačno početi da se držimo isključivo onoga što je tačka dnevnog reda. Dakle, u jednom trenutku sam bio uveren da će se to danas zaista i desiti, ali me je prethodni govornik razuverio i obeshrabrio u tom smislu pominjanjem opet neke efikasnosti Vlade i poređenjem sa nekim zemljama i ko zna o čemu je sve pričao.

Ja verujem da je prethodni govornik, vrlo efikasan u nekim delatnostima, u nekim disciplinama, ali ne bih sada o tome, pa se onda postavilo i pitanje stanja u ekologiji i deponija i ne znam šta je sve ovde govoreno. Ja ne znam ko je sprečavao da u periodu dok je prethodni govornik bio na vlasti da se očiste te deponije.

Da li je to nešto novo, nešto od ovog perioda?
Pričam o onome što je na dnevnom redu.

Prethodni govornik je zaboravio ili propustio da kaže da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku se jasno vidi porast, odnosno rast broja noćenja i broja turista u odnosu na neke ranije periode, pa to možemo i na jednom tabelarnom prikazu da vidimo – koliki je to rast. U Beogradu je 13% za 2014. godinu, a u 2012. godini je bilo 8%, pa u Novom Sadu takođe veliki rast, pa u svim ostalim banjskim mestima, planinskim mestima itd. Ali to je nešto što je propustio da istakne.

Danas je na dnevnom redu veoma važan zakon, odnosno niz važnih tačaka. Između ostalog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu i pokušaću da se osvrnem samo na najznačajnije teme da ne bih trošio vreme i da ne bih ponavljao sve ono što su prethodne kolege do sada istakle.

Najpre bih želeo da istaknem da se ovim izmenama i dopunama zakona otklanjaju svi oni nedostaci i problemi sa kojima smo se do sada suočavali u ovoj oblasti i sve to mislim da možemo da okarakterišemo da se na ovaj način, donošenjem ovog zakona konačno uvodi red u ovu oblast, u oblast turizma, promociju samog turizma, turističkih agencija i uopšte pružanja usluga u ovoj oblasti, odnosno u turizmu.

To je ono što je dobro i to je ono što će direktno unaprediti i poboljšati ukupan ambijent u turističkoj privredi Srbije, kao i uslove za dalji razvoj turizma u Srbiji, a što će posle uticati na ukupnu privrednu sliku naše zemlje.

Kada je reč o borbi protiv sive ekonomije, podržavam preciziranje predloženih zakonskih odredbi koji regulišu postupanje turističkih inspektora u pogledu tzv. bespravnog rada u turističkim i ugostiteljskim delatnostima.

Mislim da će proširivanjem ovlašćenja, odnosno davanjem većih ovlašćenja turističkoj inspekciji da će se samim tim povećati nivo kontrole rada ovih agencija. Prvenstveno mislim na turističke agencije, a samim tim će se smanjiti mogućnosti i za zloupotrebe u ovoj oblasti.

U lokalnoj samoupravi, odnosno ovlašćenim inspekcijskim organima lokalne samouprave poverava se određeni deo nadzora nad primenom ovog zakona, a sve u cilju efikasnijeg suzbijanja sive ekonomije.

Nalazim za shodno da istaknem i uvođenje nekih novih termina, nekih novih pojmova, kao što su destinacijske menadžment organizacije, destinacijske menadžment kompanije i ono što je najvažnije klastere, što mislim da predstavlja uvođenje savremenijeg oblika poslovanja i organizovanja subjekta u turizmu.

Veoma je važno naglasiti da se ovim predloženim rešenjima podstiču agencije koje dovode strane turiste, dakle, povećanje broja i privlačenje stranih turista, a mislim da ne moram naročito da napominjem kolike i kakve benefite ćemo na taj način biti u prilici da ostvarimo.

Uz potpuno usaglašavanje sa zakonodavstvom EU, kao i sa pratećim direktivama, što je svakako i osnovni cilj ovog Predloga zakona, želeo bih da istaknem i povećanu zaštitu korisnika turističkih usluga, smanjenje sive ekonomije u delatnostima koje ovaj zakon reguliše, zatim razvoj turističke privrede u Srbiji, jačanje konkurentnosti i podizanje nivoa kvaliteta usluga i konačno povećanje budžetskih prihoda od turizma, kao glavne ciljeve koji se ovim zakonom podstiču.

Iz svih ovih razloga, predlažem da usvojimo ova predložena rešenja. Hvala vam.
Zahvaljujem. Predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da se zahvalim ministru na prihvaćenom amandmanu. Dakle, ovo je jedan od nekoliko tehničkih, da kažem, amandmana koje smo podneli. Ono što bi želeo da kažem, mi kada podnosimo ovakve amandmane, dakle rutinske amandmane, gde ispravljamo neku slovnu grašku, dakle pravopisnu korekciju, mi od toga ne pravimo ni feštu ni pompu, to je za nas obaveza, to je za nas dužnost, mi to radimo kao narodni poslanici, za razliku od nekih drugih poslanik koji onda od toga prave epske priče, pompe, poduhvate veka itd.
Dakle, još jednom da se zahvalim ministru na prihvaćenom amandmanu. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo rekli, još jedan tehnički amandman. Dakle, sitna intervencija. U pitanju je pravopisna korekcija. Želim da se zahvalim ministru na prihvaćenom amandmanu, uz jednu kratku ocenu. Dakle, onako kako rutinski pišemo ove tehničke amandmane, tako rutinski i odbijamo nekvalitetne amandmane. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da su kod mene sada prisutna pomešana osećanja, s jedne strane, zadovoljan sam što je predlagač amandmana počeo konačno da obrazlaže i da brani svoje amandmane, to nije bila praksa poslednjih dana. Verovatno je prevazišao izvesne strahove i to je ono što je dobro.
S druge strane, nisam zadovoljan činjenicom da je samostalni poslanik opet izlazio iz okvira dnevnog reda, opet pričao o stvarima koje danas nisu tačka dnevnog reda, spominjao je efikasnost Vlade, da li je ona efikasna ili nije efikasna. Ja se slažem da je danas predlagač amandmana efikasan u određenim disciplinama, ali nećemo sada o tome.
U svakom slučaju predlažem da se odbije ovaj amandman iz svih onih razloga koje smo čuli i od prethodnih govornika.
Postavljam pitanje – kome smeta autonomija univerziteta? Zašto bi nekom to smetalo? Zar to nije civilizacijska tekovina? Zar to nije ono za šta smo se borili? Zar to nije tekovina moderne, pravne države, uređene države?
Ja sam polazio od pretpostavke da profesor fakulteta, doktor nauka, deli ove stavove.
Iz svih ovih razloga predlažem da odbijemo ovaj amandman. Hvala vam.