Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, danas je na dnevnom redu nekoliko predloga koji se odnose na finansijske planove regulatornih tela za 2020. godinu, na koje Narodna skupština, u skladu sa zakonom, daje saglasnost.
Dakle, pred nama su Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, Finansijski plan REM i Finansijski plan i rebalans finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije.
Narodna skupština, dajući saglasnost na finansijske planove ovih tela ili, kako bismo rekli, na njihove budžete, ostvaruje svoju kontrolnu funkciju, odnosno kontroliše, pre svega, plan trošenja javnih sredstava od strane ovih regulatornih tela kojima je posebnim sektorskim zakonima povereno da imaju određene nadležnosti i javna ovlašćenja u sektoru za koji su osnovane. Time što Narodna skupština vodi raspravu o ovim finansijskim planovima kako bi na njih dala saglasnost potvrđuje se transparentan rad, pre svega, parlamenta, ali i transparentan rad ovih regulatornih tela.
E, sada za taj novac regulator mora nešto i da radi. Za pohvalu je što više prihoda ide u budžet Republike Srbije, ali, zamislite, sada ovako, otvorite vi obućarsku radnju i pružate usluge ili krojačku radnju, pružate usluge i plaćate sve naknade, takse, poreze itd, i pored vas otvori se druga obućarska ili krojačka radionica koja ne plaća ništa, ni pekaru hleba, ne plaća ništa i kaže - znate šta, ja to što ne plaćam, ne plaćam zato što sam registrovan u Luksemburgu.
Ja sam obućarsku radnju fiktivno registrovao u Luksemburgu, krojačku radnju sam fiktivno registrovao u Luksemburgu, i ne moram ništa da plaćam u Srbiji. Zamislite, vi koji plaćate sve, kako bi se osećali kada bi u komšiluku videli nekog ko ne plaća ništa. Upravo je to sa medijskim uslugama.
Imamo domaće kanale i prekogranične kanale. Po konvenciji smo u obavezi da prekogranične kanale pustimo u kablovske mreže, u obavezi smo, ali ta ista konvencija kaže o prekograničnim televizijama, član 2. tačka a) - emitovanje označava početno emitovanje usluga televizijskog programa, namenjenog široj javnosti preko zemaljskog odašiljača, kabla ili satelita itd. Pa, kaže, tačka b) - reemitovanje označava čim preuzimanja istovremenog emitovanja, kompletnih i neizmenjenih usluga televizijskog programa.
Znači, reemitovanje, emitovanje. To isto kaže naš zakon, član 4. elektronskih medija, a onda kaže i član 74. da se kanali koji reemituju program, kaže - reemitovanje iz stava 1. tačka 3. ovog člana ne postoji, ako izvorni program je izmenjen, objavljivanjem audio, vizuelne, komercijalne komunikacije ili drugog programskog sadržaja koji nije deo izvornog programa. Znači, ukoliko ne reemitujete program negde iz inostranstva, ukoliko ga menjate ili ga proizvodite u Srbiji, to se ne smatra reemitovanjem. Samo televizije koje reemituju program po konvenciji ne moraju da budu registrovane.
Ali, šta rade ovi naši? Postoje tri vrste prekograničnih kanala trenutno u Srbiji. Prva vrsta je regularni prekogranični kanali, kakav je bio „BN“ koji je isključen iz nekog kabla, a dužnost REM-a je bila da to prati, a REM to očigledno nije pratio. Postoje, recimo, crnogorski kanal je prekogranični kanal koji je regularan, postoji „Juro sport“ itd, to su regularni prekogranični kanali koji poštuju naš zakon i konvencije.
Postoji druga kategorija prekograničnih kanala, to su ovi „Foksovi“ kanali, kojima se u Bugarskoj ubacuju srpske reklame i tako se prekrojen program komercijalnim sadržajem pušta u Srbiji. Gle čuda, prihode ubira „Dajrekt“ i „Cas“ medija, odnosno članovi grupacije „Junajted medija“ i „Junajted grupe“, čuvene zbog kojih imamo problema i sa opozicijom, ovim delom opozicije koji je samo fizička radna snaga Đilasovih i Šolakovih interesa.
Treća vrsta prekograničnih televizija su potpuno pirati. To je „N1“, „Nova S“ i „Sport klubovi“. Oni su registrovani u Luksemburgu, a potpuno program proizvode i emituju u Srbiji. Kada pitate majstore iz REM-a, pa kažu – znate, oni šalju signal iz Srbije kroz Luksemburg i Sloveniju i onda takav program dolazi u Srbiju i kaže - to se u tehničkom smislu smatra reemitovanje. Pri tome izbegavaju naš zakon i Konvenciju o prekograničnim televizijama, koji kažu da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa koji se emituju široj javnosti, recimo, u Luksemburgu itd, šetanje signala nije reemitovanje.
Još nešto, nedavno ste čitali u novinama da je Slovenija zbog toga kaznila „Junajted mediju“ sa skoro četiri miliona evra i naredila im da proda 13 „Sport klubova“ zato što su istovremeno i vlasnici, zato što su istovremeno i vlasnici kabla i vlasnici tih kanala i zato što zloupotrebljavaju tzv. reemitovanje.
Mi nismo članovi EU, da kanali koji su registrovani u EU mogu slobodno da se emituju ovde, bez obaveza plaćanja itd. To samo u EU, u jednoj državi možete da budete registrovani, u drugoj da proizvodite program. Međutim, mi nismo članovi EU. Gospoda iz REM-a koji imaju prosečnu platu 129.000 ovo namerno rade. Šta je još sa „Sport klubovima“ i sporovima koje imamo? Oni po zakonu, član 64. REM treba da sastavi listu najvažnijih događaja. U te događaja i po konvenciji i po našem zakonu spadaju kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo, kvalifikacije za Olimpijske igre, Olimpijske igre. To su najvažniji događaji koji treba da se nađu na listi i koje mogu da prenose, po zakonu, samo kanali koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije i koji imaju slobodan pristup. Što znači da mogu da se vide i na antenu i na kabl, ali da se pokriva celo tržište Republike Srbije.
Gospoda iz REM-a nikada u poslednje vreme ne žele da poštuju taj propis. Mislim da je poslednji put bilo pre tri, četiri godine. Ne sastavljaju listu najvažnijih događaja, što je obaveza REM-a i onda sa te liste najvažnijih događaja samo nacionalni emiteri mogu da prenose tu vrstu sportskih događaja, REM to radi namerno. Gospoda koju mi plaćamo, odnosno plaćaju nacionalni emiteri koji plaćaju taksu, uzimaju pare od nacionalnih emitera, 167 miliona, a ne obezbeđuju im pravo i privilegiju da, obzirom da plaćaju najveću naknadu, da imaju pravo da prenose ono što zakonom imaju pravo, da prenose sportske događaje sa liste najvažnijih događaja, isključivo oni, jer to je njihovo, zakonom definisano pravo.
Ali kada ne utvrdite listu najvažnijih događaja, onda Šolak i Đilas mogu na „Sport klubovima“ da rade šta hoće. Onda, naši gledaoci, što po zakonu imaju pravo, zbog najvažnijih događaja da budu potpuno obavešteni na celom tržištu, to pravo gube.
Dalje, ovi čestiti, dobro plaćeni članovi REM-a ne poštuju član 100. – ređanje kanala po zakonskoj proceduri, gde prvo treba da se poređaju kanali koji najviše plaćaju, odnosno sa nacionalnom frekvencijom. Sticajem okolnosti, najviše i plaćaju i zato treba da budu na broju jedan, dva, tri, četiri, a REM to ne radi. Mada, po zakonu ima pravo, članom 100. stav 2. – operator je dužan da distribuira medijske usluge, radio i tv emitovanja istovremeno i u potpunosti bez promena, a to je reemitovanje. Regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza iz zakona operatora, propisanih odredbama ovog člana itd.
U vršenju nadzora imaju pravo da kada operator kablovske, pre svega SBB, ne poštuje zakon, imaju pravo da ih opomenu, a posle toga mogu da im narede da ukinu tv kanale koji ne poštuju Zakon o elektronskim medijima, REM to ne radi.
Veliko je pitanje – zašto REM ne radi za nacionalne kanale koji plaćaju naknadu, već radi za one koji naknadu ne plaćaju, a to su Šolak, Đilas, to je „Junajted grupa“, „Junajted medija“, SBB, „Cas medija“, „Dajrekt medija“, koji se bave reklamama. Šta je sa reklamama? Od ukupnog tržišta, preko 20 miliona evra naplaćuju televizijski kanali koji ovde ne plaćaju ništa. Lažni prekogranični i time prekrajaju program, krše zakon i emitovanjem reklama, domaćih reklama, umetanjem čak i u „Foks“ kanale.
Oni uzimaju hleb televizijskim kanalima koji REM-u plaćaju naknadu da ih štiti, a on ih ne štiti, već puštanjem domaćih reklama na ovim lažnim prekograničnim kanalima dodatno se ugrožava poslovanje domaćih medija, ne poštuje se od strane REM-a iako im plaćaju naknadu. Preko 100 kanala lokalnih, gotovo da nema reklame, jer na reklamnom tržištu njima hleb uzimaju ovi koji ništa ne plaćaju, nisu registrovani na teritoriji Srbije, ne plaćaju, ne samo REM-u, ne plaćaju Ratelu, ne plaćaju Sokoju, ne plaćaju drugim organizacijama koje štite autorska prva. Zato je pritisak bio da se izvrši dopuna i zamena članova REM-a u svrhu Đilasovog i Šolakovog biznisa. Verovatno im sastav REM-a ni ovog puta ne odgovara, s obzirom da nisu prekinuli bojkot.
Ja tvrdim da mi nemamo nikakav problem sa tim delom opozicije, da mi imamo problem, već sam opisao kakav, sa Šolakovim i Đilasovim biznisom. I, nije samo REM taj koji krši zakon, već i Komisija za zaštitu konkurencije koja treba legalne kanale, kao onu legalnu obućarsku radnju koja plaća sve, da zaštiti od one koja ne plaća ništa, da li obućarsku, trgovinsku, da li krojačku, bilo koju radnju koja se otvori i koja plaća sve. Oni koji se na domaćem tržištu staraju o tome moraju da zaštite od onih koji ne plaćaju ništa, i REM je trebao da zaštiti domaće kanale od ovih divljih Šolakovih piratskih kanala. Zato kažem da su ovi samo fizička radna snaga tog biznisa koji vredi, kako je sam Jugoslav Ćosić, koga finansira bački Mulaj, vođa tropoljske mafije sa 250.000 evra albanske tropoljske mafije, kako je sam rekao u jednoj emisiji, taj biznis vredi 500.000 evra.
Novac o TV pretplate oni ispumpavaju na ove lažne prekogranične kanale registrovane u Luksemburgu. U Luksemburgu ne plaćaju ništa, jer tamo su registrovani i ne emituju program, a u Srbiji emituju program, ali nisu registrovani, tako ni u jednoj ni u drugoj zemlji ne plaćaju ništa.
Novac od pretplate se ispumpava na te lažne prekogranične kanale i završava u Šolakovim i Đilasovim džepovima. „Dajrekt medija“, vi svakako znate, vezana je za Đilasa, je sastavni deo „Junajted medije“ i „Junajted grupe“, i oni svoj deo biznisa su uprkos prodaji, koju su izvršili, a taj biznis je prodat za 2,6 milijardi evra.
Da je REM radio svoj posao ti lažni prekogranični kanali bi morali da budu registrovani u Srbiji i da nešto plate ovoj državi, a ne da samo ispumpavaju pretplatu, ispumpavaju novac građana Srbije. I, vi mislite da „N1“ televiziju finansiraju Amerikanci. Ja vam preko godinu dana tvrdim da to finansiraju naši pretplatnici kroz kablovske kanale i da deo prihoda SBB po korisniku plaća „N1“ i svojim lažnim prekograničnim kanalima i tako ispumpava dobit i ne plaća ni porez na dobit, a pri tome, pošto su vlasnici tih divljih, piratskih kanala ovde, registrovanih u Luksemburgu, novac završava u njihovim džepovima.
Šolak ima dva aviona. Jedan je Falkon, drugi neki sličan, koji su u vrednosti 100 miliona evra. Sad gospoda iz REM-a, koje ćemo pažljivo pratiti, treba 2020. godine, sem ovog finansijskog izveštaja, pažljivo da prate šta rade ovi lažni prekogranični kanali ili da budu stvarno prekogranični kanali, pa da ne mogu da emituju reklame ili da se registruju ovde i da ispunjavaju sve obaveze koje ispunjavaju domaće televizije koje su uplatile 307 miliona prihoda, svih 307 miliona u dinara. Ako već plaćaju REM-u, onda plaćaju da ih zaštiti od divljih piratskih kanala koji su vlasništvo Šolaka i Đilasa i zbog kojih danas imam pobunu dela opozicije koja ne zna šta će sa sobom, ali strpljivo radi na tome da očuva biznis Đilasa i Šolaka, a „N1“ televizija, koja je sama sebe isključila iz dela kablovskog tržišta je samo portparol, glasni portparol tog biznisa koga usput plaća albanska mafija što smo dokazali. Hvala.