Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, pre svega uvaženi građani Srbije, rekla je moja koleginica Kovač jednu važnu rečenicu na kraju, a to je da smo se 2015. godine, nažalost, manje bavili ovim važnim pitanjem, ne zato što smo ga u to vreme smatrali nevažnim, nego zato što je prosto bilo manje vremena u odnosu na danas.
Donošenjem Petogodišnjeg programa zvanične statistike, sa Strategijom razvoja za period 2021-2025. godine, koji nam je danas na dnevnom redu, pre svega, obezbeđujemo jedan pravni okvir za proizvodnju neophodnih podataka za praćenje i merenje rezultata svih aktivnosti u našem društvu u narednom petogodišnjem periodu.
Uz podršku EU, Republika Srbija ulaže značajne napore u pravcu usklađivanja našeg statističkog sistema sa međunarodnim standardima, pre svega sa standardima Evropskog statističkog sistema i EU, sa njihovim metodologijama i procedurama, a prihvaćeni su i primeri dobre statističke prakse drugih zemalja kako bi statistički podaci iz Srbije mogli biti uporedivi sa statistikama evropskih zemalja.
Uporedivošću svih relevantnih statistika, Srbija postaje deo evropskog statističkog prostora i to je jako važno. Program zvanične statistike je baziran na ključnom zadatku - da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji i da obezbedi pouzdanu osnovu za analizu i donošenje odluka na raznim nivoima društva, od državne uprave i drugih institucija, preko poslovnih subjekata, sve do zainteresovanih građana.
Program sadrži i pregled očekivanih rezultata zvanične statistike po oblastima sa podacima o njihovoj periodičnosti i planiranim aktivnostima, uključujući i planirane aktivnosti na uvođenju novih pokazatelja kojima se obezbeđuje usaglašavanje i primena međunarodnih standarda u oblastima gde to do sada nije urađeno, kao i pregled najznačajnijih infrastrukturalnih i razvojnih aktivnosti.
Važnost usvajanja jednog ovakvog petogodišnjeg programa statistike jeste i u činjenici, i o tome su moje kolege govorile, da će se krajem ove godine, tačnije u oktobru 2021. godine, svi se nadamo da ćemo prevazići ovaj težak momenat kada je u pitanju pandemija, održati redovan desetogodišnji popis, koji će biti najrelevantniji izvor statističkih podataka za Republiku Srbiju.
Značajna je činjenica i to što ovaj program statistike usvajamo u godini održavanja popisa, jer se ovim petogodišnjim programom statistike planira izrada i dugoročnih projekcija stanovništva Republike Srbije za period 2021. do 2051. godine, upravo na osnovu rezultata popisa stanovništva koji će se desiti 2021. godine.
Statistika je jedini merni pokazatelj kretanja stanovništva, ali svake promene u onim oblastima za koje se prosto zvanična statistika vodi.
Da podsetimo na osnovnu misiju zvanične statistike, to je obezbeđivanje relevantnih, nepristrasnih, pouzdanih, pravovremenih i međunarodno uporedivih pokazatelja rezultata i informacija zvanične statistike. U tome jeste ključna važnost statistike, čija je uloga u planiranju društvenog razvoja nažalost često umanjivana ili se izražava nepoverenje prema statističkim podacima i metodologiji dobijanja statističkih podataka. Oni umeju često i da ne budu pozitivni. Oni upozoravaju, nekada i destimulišu, ali svako odgovorno društvo mora da se suoči sa pojavama i problemima, trendovima, pa i brojkama.
Statistika ne samo da registruje i upoređuje podatke, statistika pogotovo vodi računa o podacima dobijenim u popisu stanovništva predstavlja zapravo osnov za projektovanje mnogih sektorskih strategija.
Prema tome, statistički podaci su tu da nas upozore, da pojačaju strateške državne mere i aktivnosti, da bi se trendovi najpre promenili u pozitivnom smeru.
Već smo čuli da sistem zvanične statistike Republike Srbije čini Republički zavod za statistiku kao glavni koordinator sistema, ali su tu i brojni sektorski proizvođači statistike, kao što su NBS, Gradska uprava Grada Beograda za teritoriju Grada Beograda, Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, MUP, Republički fond za PIO, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Institut za javno zdravlje Srbije, Republički geodetski zavod, Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za zaštitu životne sredine, Narodna biblioteka Srbije i drugi koji su navedeni u ovom programu.
Ja ću se ovom prilikom osvrnuti na statističke podatke koji se tiču demografije i drugih podataka o stanovništvu Srbije, jer je struktura i kretanje stanovništva zaista stub svih drugih razvojnih procesa u državi.
Jedno od najbolnijih pitanja jeste svakako starosna struktura stanovništva. Prema statistici za 2019. godinu Srbija ima preko 20% starijih od 65 godina sa prognozom da će do 2041. godine ovaj procenat biti preko 25%, što govori da je naše stanovništvo u dubokom procesu starenja. Ova statistika upozorava i na to da imamo i ozbiljnu depopulaciju, odnosno da se smanjuje broj novorođenih. Samo u prethodnoj 2020. godini broj novorođenih bio je za 2,8% manji u odnosu na prethodnu godinu, a broj umrlih u Republici Srbiji bio je 13,9% veći u odnosu na 2019. godinu.
Ova statistika upozorava na potrebu da se što pre implementiraju rešenja iz Strategije podsticanja rađanja, koju je upravo iz tih razloga Vlada i usvojila 2018. godine. Međutim, ne možemo govoriti o statistici za 2020. godinu, a da ne konstatujemo da je pandemija ostavila brojne društvene posledice, pa su verovatno pokazatelji malo i strašniji zbog toga.
Tokom prošle godine, prirodno je, manje smo se i venčavali, manje je beba rođeno, morali smo i obrazovni sistem da nekako prilagodimo novonastaloj situaciji. Zato je ta 2020. godina, možda, nerelevantna za upoređivanje podataka, ali u svakom slučaju se ne sme zanemariti čak ni taj uticaj pandemije na sve sektore života, pa i na populacionu politiku u dobroj meri.
Osim toga uticalo je i na to da se ljudi promene, prilagode, promene prioritete. Došlo je do drastičnog smanjenja broja sklopljenih brakova, samo u glavnom gradu je bilo 3.000 manje parova u odnosu na prethodnu godinu u kojoj su izgovorili svoje sudbonosno da.
Ovo, nažalost, možda i nije samo posledica korona virusa. Godinama unazad u Srbiji je sve manji broj sklopljenih brakova. Prosečan broj godina mladenaca sve je veći. Za muškarce je negde 35, a za žene 32 godine, ako ja imam precizan podatak.
Osim toga što mladi u Srbiji sve kasnije stupaju u brak, statistika pokazuje i još jedan negativan trend, a to su razvodi. Zabrinjavajući su podaci koji ukazuju na to da imamo 290 ili nešto malo više hiljada samohranih majki, najviše na teritoriji Beograda, i skoro 77.000 samohranih očeva, a čak je 600.000 porodica bez dece.
Bez obzira na sve to što je stanovništvo u Srbiji u konstantnom procesu starenja, ova statistika bi mogla da se dovede u vezu sa pandemijom korona virusa sa kojom se ceo svet suočava više od godinu dana. Istraživanja pokazuju da veliki procenat mladih, skoro 60% njih u Srbiji između 25 i 34 godine, i dalje živi sa roditeljima. To je nažalost daleko veći broj od većine država članica EU, ali nekako i sastavni deo našeg mentaliteta. Čini mi se da tu ne možemo uradimo mnogo kao država, pre svega se moramo negde promeniti u biti, što je teško kada smo mi u pitanju.
Uradila je Vlada Republike Srbije mnogo da stimuliše mlade ljude i da se venčavaju i da se odvoje od svojih roditelja, pa smo na kraju imali i odluke o toj stambenoj politici koju bi možda mogli još malo da prilagodimo mladima i njihovim potrebama i da im nekako omogućimo da se što ranije osamostaljuju i formiraju svoje porodice.
Dakle, svi podaci o kojima sam govorila rezultat su zvanične statistike i prikupljeni od zakonom utvrđenih izvora ili proizvođača, kako se to kaže u ovoj Odluci o zvaničnoj statistici, i uvek je sreća kada imate mogućnost da saopštite dobre rezultate. O tome će govoriti moj kolega Đorđe Milićević u nastavku plenuma. Ja se nisam bavila onim ekonomskim pokazateljima koji su daleko bolji od ovih demografskih. Ali, prosto, moramo sebi dozvoliti luksuz da prepoznamo i ono što su nedostaci kako bismo ih inače prevazišli i unapredili.
Želela bih da na kraju istaknem činjenicu da je nezavisnost temeljni princip na kome se zasniva položaj zvanične statistike, odnosno nacionalne statističke institucije, a to je Republički zavod za statistiku koji predstavlja odgovornog stručnog nosioca, organizatora i koordinatora celokupnog sistema, koji integriše, ukršta, upoređuje i objavljuje podatke zvanične statistike.
Podržavajući program zvanične statistike sa strategijom za naredni petogodišnji period, svakako podržavamo i aktivnost vas kao Republičkog zavoda za statistiku, bez koga ne bismo raspolagali sa ovoliko zvaničnih i važnih podataka, koje svakodnevno koristimo i koji nam kao državi omogućavaju da unapređujemo, menjamo, razvijamo i strateški planiramo sve segmente razvoja društva.
Međutim, postoji još jedna statistika koja, na žalost, nije lepa, ali ja je se moram setiti. Na današnji dan, 17. marta 2004. godine, mi beležimo i jedan strašan istorijski bilans. Sedamnaest je godina od martovskog pogroma tokom kog su Albanci imali nedvosmislenu ideju, nameru i umalo je nisu sproveli do kraja u delo, a to je da sa KiM proteraju sve što je srpsko.
Zašto kažem da je i ovo, osim što je pitanje nacionalnog interesa, nažalost i statistika? Zato što imamo precizan podatak da je toga dana 4.000 Srba moralo da napusti svoje domove, da je poginulo osam Srba i 11 Albanaca, da je povređeno više od 1.000 ljudi, a među njima i desetine pripadnika međunarodnih snaga, jer ono što ću naglasiti jeste da se ceo pogrom dogodio u prisustvu međunarodnih snaga i bio toliko kvalitetno organizovan ili se oni prosto nisu snašli ili prosto nisu imali potrebu da se snađu. Zapaljeno je ili je teško oštećeno oko 1.000 srpskih kuća, 10 srpskih škola, domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije.
Za samo 48 sati zapaljeni su manastiri Bogorodica Ljeviška i Devič kod Srbice, Prizrenska bogoslovija i hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih arhangela kod Prizrena, miniran je i manastir Sveti Kozma i Damjan u Zočištu. U južnoj Kosovskoj Mitrovici zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini crkva Svetog Nikole, a u Podujevu su okupljeni Albanci polomili krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prvozvanog. Sećate se tog snimka koji je bio jeziv. U dva dana oskrnavljeno je ili potpuno uništeno 35 crkava i manastira, nestalo je ili oštećeno više od 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija.
Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana, a po drugi put iz svojih domova proterani su i Srbi iz Bijelog Polja kod Peći koji su se tamo vratili kao povratnici, a sve u prisustvu 38.000 vojnika KFOR-a i 8.000 pripadnika policije.
Ovo su statistički podaci kojih danas moramo da se setimo, ali da bih bila pravedna prema sebi i prema svima koji me slušaju, taj 17. mart je u Beogradu probudio gnev i proteste raseljenih Srba koji su mogli i znali šta će se tačno dogoditi svim sunarodnicima koji su ostali da žive na teritoriji južne srpske pokrajine. I to je zloupotrebljeno i dugujemo izvinjenje, čak i posle 17 godina, Bajrakli džamiji, muftiji Jusufspahiću koji nikada nije bio neko ko je bio zagovornik bilo čega što je protiv Srba i srpskog, a tada je Bajrakli džamija od strane jedne grupice, na kraju su rekli, nekih navijača, nažalost zapaljena sa ne mnogo oštećena, zahvaljujući brzoj reakciji. Međutim, celoj muslimanskoj zajednici dugujemo da se setimo i toga, jer to je onaj naš krst koji smo poneli toga dana.
Zašto sve ovo govorim? Zato što bismo ponekad, kada se bavimo politikanstvom u ovoj sali, a imali smo tu situaciju juče, morali da budemo makar pošteni prema sebi i prema onim ljudima koje zastupamo, pa kada pokušamo da budemo nekako fini, nekako patriote u odnosu na pripadnike drugih nacionalnih zajednica, onda se setimo i svega onoga za šta smo odgovorni. Nije to bio moj motiv da danas reagujem na 17. mart. Ovo je moja moralna obaveza i verujem da svi mislite isto što i ja, samo me je prosto zapalo da po redosledu ja o tome mogu da govorim prva, a u nadi da nikada više nećemo imati statističke podatke koje će pamtiti naša istorija, a da su ovog tipa.
Napominjem da su na bazi iskrivljenih podataka, zbog toga je važno da se time bavimo, čak probali da sve te crkve, pa i jedan dobar deo ovih koje su porušili i zapalili, uvedu u svoje vlasništvo i prikažu se pred Evropom kao neko ko bi trebao da uđe u UNESKO. Sva je sreća da je jedan takav pokušaj osujećen.
Sve ovo pričam zbog činjenice da nam to mora biti opomena za sva buduća vremena, jer bojim se da preko puta imamo ljude koji ne prezaju ni od čega, koji nemaju nikakav problem da bilo šta iskrive u svoju korist. Zato je važno i sve to što će se dogoditi kada je u pitanju popis stanovništva, ali i svi statistički podaci kojima se bavite i koje obrađujete na dnevnom nivou.
Ceneći važnost pre svega zvanične statistike bez dileme će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog odluke koji se pred nama nalazi. Hvala vam najlepše.