Zahvaljujem, potpredsednice.
Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege i, pre svega, građanke i građani Srbije, nije lako govoriti o ovako važnim zakonima, naročito ne kada govorite šesti ili sedmi. Kolege su mnogo toga rekle i sada već svi zvučimo kao da se ponavljamo, ne zbog toga što nema elemenata da se nešto novo kaže, nego zato što ključne stvari kada su u pitanju zakoni koji su pred nama zaista jesu negde rečene.
Najpre pohvala za vas. Kada ste prvi put bili u parlamentu u ovom novom sazivu mislim da ste rekli da su zakoni u pripremi. To je bio neki decembar, ako me sećanje dobro služi i u najkraćem mogućem roku evo nas u plenumu, nakon što su zakoni prošli i javnu raspravu i o njima se lepo razgovaralo.
Govorio je o tome i kolega Vujić. Ja jesam bila kada je bila javna rasprava i zaista je mnogo stvari pojašnjeno zahvaljujući, pre svega, vama i vašim kolegama.
Ovo jesu najznačajniji zakoni, najznačajniji set zakona, izuzev, naravno, Zakona o budžetu, koji je krovni i ključni, ali, zarad javnosti, sigurna sam da ću ponoviti mnogo toga što su kolege rekle, međutim, važno je, mi koji sedimo u ovoj sali, naročito vi koji ste predlagači ovakvog seta zakona, sigurno ste mnogo puta i čuli i izanalizirali ono o čemu mi govorimo, ali javnost Srbije, koja je nama ukazala poverenje, voli da i od nas čuje kako vidimo sve ono za šta ćemo, nema sumnje, glasati u danu za glasanje. Ja to i na početku mogu da kažem u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, jer zaista mislim i delim stav svojih kolega da je važno uraditi baš ono što ste uradili, a to je unaprediti dva zakona i doneti dva potpuno nova oko kojih ćemo razgovarat, nadam se i u perspektivi, jer, kako to obično bude, kada donesemo nove zakone, onda praksa pokaže da možda nešto malo moramo i da popravimo, ali šta bismo radili i mi i vi kada to ne bi bilo tako.
Dakle, set zakona iz oblasti energetike, rekoh već, jednog od najznačajnijih privrednih sektora, koji je strateški osnov za razvoj svakog društva. Osim privrednog sektora, koji je strateški osnov, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, pred nama su i dva potpuno nova zakonska predloga kojima se upotpunjava zakonodavni okvir u energetskom sektoru i usklađuje se energetskom politikom, pre svega EU, kao i sa globalnim zahtevima vremena da se obezbedi održivi razvoj na našoj planeti. Dakle, dva nova zakona, Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, oba nemerljivo važna.
Osvrnuću se blago na naš evropski put i da podsetim da je pitanjima energetike posvećeno pregovaračko Poglavlje 15, koje zahteva usklađivanje javnih politika i zakonskih okvira sa pravnim tekovinama EU.
To je dugoročni i stalan proces, jer podrazumeva konstantno praćenje globalnih tokova u energetici i posledice koje energetski sektor i njegov razvoj ostavljaju na životnu sredinu u svim fazama, od proizvodnje energije, preko distribucije i potrošnje, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.
Bitno je da ta energetska politika mora da bude usklađena i sa milenijumskim ciljevima razvoja koje su prihvatile sve članice UN, kao globalnu, pre svega, razvojnu strategiju.
Jedan od podciljeva ovog dokumenta jeste održivi razvoj, odnosno uravnoteženi razvoj uz racionalno korišćenje prirodnih resursa u daljem razvoju naše civilizacije, kako se ne bi doveo u pitanje opstanak živog sveta na planeti zemlji, a time i život samog čoveka. Dakle, čovek je taj koji mora biti odgovoran, jer od njega zavisi opstanak života i hoće li on ugasiti ono poslednje svetlo.
Važno je ovo reći u kontekstu debate o energetici i energetskim izvorima, zato što je energija temelj svakog razvoja. Energetika ima gotovo presudni uticaj na sve druge sektore privrede i društva, bilo da to pitanje posmatramo globalno ili na državnom i na lokalnom nivou.
Iz tih razloga je energetika najznačajnija oblast delovanja i EU. Uostalom, i sama EU je nastala iz Evropske zajednice za ugalj i čelik. Osnovana je još 1951. godine, a danas je Evropa zainteresovana za razvijen energetski prostor ne samo unutar svojih članica, već i za energetike kandidata za članstvo u ovoj organizaciji, među kojima je svakako i Srbija.
Strateško mesto energetike, a posebno tranzicije ovog sektora u EU proističe iz činjenice da je EU, odnosno njenih 28 članica, najveći potrošač energije na svetu, tako da je evropsko zakonodavstvo u ovoj oblasti veoma razvijeno i zahtevno u pogledu usklađivanja svih sektorskih politika, što podrazumeva pre svega implementaciju globalnih politika, utvrđenih Kjoto i Pariskim sporazumom, jer je sektor energetike jedan od najvećih emitera štetnih gasova, a time i zagađivač životne sredine.
Evropska energetska politika za tekuću deceniju, dakle, za period 2020 – 2030. godina, podrazumeva realizaciju tri ključna cilja, a to su smanjenje emisije ugljen dioksida, odnosno dekarbonizacija kao neophodan uslov održivosti razvoja, zatim povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti. Ove ciljeve i Srbija implementira u svoje zakonodavstvo kako bi se, pre svega, uključila u svet odgovornih društava, koje svoje resurse koriste racionalno i usklađuju svoj razvoj sa mogućnostima prirode.
Ono što je, ako tako može da se kaže, bezuslovni uslov za svakog odgovornog na ovoj planeti je da ne smemo dozvoliti da nam zbog bahatog odnosa prema prirodi, prosto, izumre planeta.
Neozbiljnost stanja ukazuju i globalne klimatske promene sa katastrofalnim posledicama, od zagađenosti vazduha, vode, poplave, suša, zemljotresa i da ne nabrajam. Razlog je neusklađeni razvoj sa mogućnostima prirode koja neće moći da preživi sve negativne efekte ukoliko sa tim neodgovornim odnosom čovek pod hitno ne prestane.
Upravo od ovih strateških ciljeva i usklađivanja našeg pravnog okvira u energetskom sektoru sve zavisi, tako da danas možemo govoriti i o čvrstoj opredeljenosti Srbije da ovu oblast uredi u skladu sa međunarodno prihvaćenim i obavezujućim standardima i da na taj način racionalno koristi svoje energetske resurse, obezbedi energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i smanje emisiju štetnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, kroz dekarbonizaciju.
Kada je struktura proizvodnje energije u pitanju, Srbija se oslanja u najvećoj meri na ugalj i to prevashodno lignit, odnosno na TE koje su veliki emiteri, nažalost, ugljen-dioskida. Drugi veliki emiter otrovnih gasova jesu individualna ložišta na ugalj i mazut, koja se često zanemaruju, sve dok nas negde u vreme grejne sezone ne nateraju da konstatujemo da nema čistog vazduha.
Govorilo se o tome da su zagađivači i automobili starijih tipova, ali osvrnuću se sada ipak kratko na predložene zakone. Vreme koje imamo kao ovlašćeni je prilično limitirano, a iza mene će govoriti kolege koje će pojedinačno govoriti o zakonima i mislim da će se od njih više čuti o kvalitetu predloženih zakona, nego što to mogu da stignem da uradim ja.
Kada je u pitanju prvi zakon iz ovog paketa, a to je Zakon o energetici, predložene su veoma obimne izmene i dopune, jer se radi o veoma kompleksnoj i višeslojnoj oblasti koju je potrebno stalno usklađivati sa međunarodno preuzetim obavezama. Tu, pre svega, mislim na Evropsku energetsku zajednicu, ali i sa ostalim propisima koji se shodno primenjuju i u sektoru energetike.
Prvi suštinski cilj koji treba da se ostvari ovim promenama jeste unapređenje energetske politike Srbije usklađivanjem sa politikom EU. Tu, pre svega, mislim na Evropsku energetsku zajednicu. Pri tome, nerazdvojivi deo debate o energetskoj perspektivi jesu i klimatske promene koje su značajnim delom posledica delovanja, rekoh već, energetskog sektora.
Drugi cilj jeste otklanjanje nedostataka u primeni važećeg Zakona o energetici, a to treba da se postigne brojnim preciziranjima pojmova i procedura kojima bi se unapredilo, pre svega, efikasno i odgovorno korišćenje resursa i o tome su kolege zaista detaljno govorile.
Treći cilj jeste stvaranje uslova za obezbeđivanje sigurnog i kvalitetnog snabdevanja tržišta Republike Srbije energijom i energentima.
Zakonom se obezbeđuje i povećanje nivoa transparentnosti, zaštite konkurencije i nediskriminatornog ponašanja, što su, pored ostalog, i osnovni elementi zahteva Evrope prema Srbiji kao kandidatu.
Zakon treba da unapredi uslove za formiranje operativnih rezervi nafte i derivata nafte kako bi se postigla energetska stabilnost i na kraju, što nije malo važno, zakon ojačava nezavisnost Agencije za energetiku Republike Srbije kao regulatora.
Energetika je za Srbiju ogromna privredna i razvojna šansa, a koja je uz velike investicije u poslednjih nekoliko godina doprinela smanjenju energetske zavisnosti Srbije, pre svega, odnosno povećala energetsku stabilnost i bezbednost Srbije.
Posebno bih ovde istakla značaj završetka gasovoda „Balkanski tok“, ali i druge energetske investicije, koje doprinose i efikasnom korišćenju energije i poboljšanju kvaliteta snabdevenosti.
Radi unapređenja ovog zakonskog teksta podneto je i nekoliko amandmana, među kojima je i amandman poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i radi se o preciziranju procedura kojima se štiti pravo svojine vlasnika preko čijih teritorija treba da pređu energetski vodovi ili da budu građeni energetski objekti.
O tome sam razgovarala i sa vašim pomoćnikom, gospodinom Ilićem, nešto pre početka ove sednice i saglasili smo se da u ovom trenutku predloženo rešenje možda jeste bolje nego ono što smo amandmanom probali, ali da ja ne bih sada trošila vreme, o tome ćemo svakako razgovarati kada bude rasprava u pojedinostima.
To je deo i one priče, vi se toga, uvažena potpredsednice, sećate, o kojoj sam govorila i prilikom rasprave o Izveštaju Agencije za energetiku, ali u prisustvu gospodina Kopača, jer se ja uvek nekako vratim na ono i za vas, verujem, lako pitanje, ali, sa druge strane, neko je od kolega rekao, vaša energija je vidljivo velika i ja sam gotovo sigurna da ćete i te nedostatke koji za nas jesu otvoreni problem nekako uspeti da rešite. Znam da nemate sagovornike koji razumeju šta je problem, znam da neće često ni da saslušaju, ali prosto će jednoga dana zaista morati da shvate surovu realnost da se tamo negde nalazi neka mala trafo stanica i da ne mogu da odgovore na pitanje ko je taj ko je za nju danas odgovoran, pošto se nalazi na nečijem zemljištu koje je privatna svojina i koje bi u svim okolnostima, pa čak i kada izmislite jednu takvu tvorevinu kakvu su oni probali da naprave od naše južne srpske pokrajine, i kada donesete neki ustav koji ste u dobroj meri prepisali od Ustava Srbije, čak i on garantuje pravo na svojinu. I što pre to shvate, biće lakše i njima i nama.
Najteže će biti svakako vama, jer će se ta pitanja otvoriti, ako ne do kraja ove godine, onda sledeće. Najteže je zapravo, i to je paradoks ove situacije, objasniti sa pozicije oštećenog koliko ste oštećeni, jer vam u trenutku ne daju čak da to ni budete.
Ali, vratiću se na zakone, inače bi o tome mogli nadugo i naširoko, a problem nije ispred mene i vas da bismo ga mogli rešiti, imamo sagovornike i rekoh već – ne razumeju nas do kraja.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, najznačajnije izmene odnose se na tretman mineralnih resursa koji su neobnovljivi. U poslednje vreme imamo i određena otvorena pitanja na ovu temu, pre svega u vezi sa geološkim istraživanjima i eksploatacijom, obzirom na to da su mineralni resursi od strateškog značaja, pre svega za Republiku Srbiju.
Najnoviji primer jeste eksploatacija jadarita od strane „Rio Tinta“ zbog uznemirene javnosti da je u pitanju pre svega ogroman zagađivač životne sredine. Ima tu i vesti iz Bora, gde je pitanje zaštite životne sredine alarmiralo javnost. Nažalost, toga ima i biće još. Ali, kako bi se izbegle slične situacije u kojima se zbog eksploatacije minerala truje životna sredina i narušava zdravlje stanovništva, ovim zakonom se propisuje, i to je jako važno, da su geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina u javnom interesu, kao i da se primenjena geološka istraživanja eksploatacije urana, nikla i kobalta vrše uz obaveznu prethodnu saglasnost Vlade. Srbija je bogata mineralnim sirovinama i gotovo da nema rude koju Srbija ne poseduje i zato je veoma važno odnositi se odgovorno prema ovim resursima.
Kada su u pitanju istraživanja, podržavamo izmenu zakona kojim se Zavodu za geološka istraživanja, kao posebnoj organizaciji, proširuju ovlašćenja i preciziraju procedure u vezi sa izvođenjem osnovnih geoloških istraživanja.
Ovo pitanje je veoma važno, pre svega zato što su geološka istraživanja i posedovanje informacija o rezervama mineralnih sirovina od strateškog značaja za državu i nije svejedno ko će raspolagati tim informacijama ili, još gore, ko će ih unovčavati. Imali smo primera posle 2000. godine kada su geološka istraživanja poveravana stranim kompanijama i kada prosto naša država nije imala sigurne i tačke podatke o rezervama mineralnih sirovina. Nažalost, donošenjem tog prvog zakona, naši resursi nisu bili zaštićeni, da ne kažem dovoljno, nego nisu bili zaštićeni uopšte.
Jako je važno naglasiti sve ovo, jer i danas imamo situaciju da neki naši rudnici, koji su tada dati pod koncesiju, jedva da rade. Ne radi se mnogo na poboljšanju uslova rada rudara, a država ima rudnu rentu kao jedini prihod i ne može da kontroliše koncesionare.
Važno je da zakonski okvir omogućava odgovoran odnos prema neobnovljivim mineralnim sirovinama i da ih eksploatiše u skladu sa principima usklađenosti potreba i održivog razvoja.
Ja, rekoh već, o pojedinačnim rešenjima iz zakona neću govoriti, ali sam uverena da će kroz ove zakone biti unapređen sektor energetike uz poštovanje, pre svega, javnog interesa i, ono što je najvažnije, uz poštovanje strateškog cilja uspostavljanja ravnoteže između privrednog razvoja i životne sredine. Negde najveći zadatak predloga dva nova zakona, čini mi se, ide u prilog ove tvrdnje.
Kada su u pitanju ti novi zakone, koji se u suštini dopunjuju i predstavljaju jedinstveni zakonski ambijent, smatram da su od strateškog značaja, ne samo za energetski sektor, već i za budućnost života na našoj planeti. Zato cilj Zakona o energetskoj efikasnosti jeste stvaranje što više uslova za efikasno korišćenje energije, odnosno za uštedu energije čime se opet posledično obezbeđuje i sigurno snabdevanje i smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene. To je ono o čemu ćemo svi govoriti i o čemu smo govorili.
Ako to posmatramo lokalno, to znači da, ukoliko ne štedimo energiju i u domaćinstvima, a o tome su kolege govorile i na slikovitim primerima, čini mi se, kolega Voja, i oko te sijalice, što jeste jedna istina koju naša generacija pamti, ako ne smanjimo upotrebu fosilnih goriva i zamenimo prljave energetske tehnologije, ne ubrzamo projekte dekarbonizacije, ne povećamo korišćenje obnovljivih izvora energije, ako životnu sredinu ne zaštitimo od nas samih i naših, pre svega, megalomanskih potreba potrošačkog društva, nećemo našim potomcima imati šta da ostavimo od ove planete. Koliko god ovo zvuči patetično, to jesu surove činjenice sa kojima se na dnevnom nivou srećemo. Dva zakona koja su dragocena, kada je sve što sam navela u pitanju.
Moraćemo i da osvestimo činjenicu da su prirodni resursi ograničeni i da momenat njihovog nedostatka za dalji život jeste sudbonosan. Pri tome, obnovljive izvore energije imamo svuda oko nas, od vodotokova, preko solarne energije, energije vetra, do biomase, a ne treba zaboraviti ni geotermalne vode, jer Srbija ima nekoliko banja sa najtoplijom vodom u Evropi, Vranjska banja čak od 96 do 110 stepeni Celzijusa, koje danas otiču u reke.
Moramo i taj resurs da prepoznamo i da se time malo pozabavimo, jer ono oko čega smo se uvek slagali jeste da Srbija ima prirodna bogatstva, ali ono oko čega je crvena linija danas, već u smislu tajminga, da moramo da se složimo, jeste da je zaista poslednji trenutak da resurse moramo koristiti racionalno i odgovorno i to ovaj paket zakona unapređuje i obezbeđuje.
Posle mene će govoriti moje uvažene kolege Uglješa Marković, dr Vesna Ivković i Nina Pavićević i svako od njih će imati osvrt na po jedan predloženi zakon, a zaista detaljnije od onoga što ovakav set dozvoljava da ovlašćeni predstavnik kaže. Bilo kako bilo, na kraju ću reći još jednom, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi set zakona i biti na raspolaganju da, sve ono što se eventualno pokaže kao nešto što je nedostatak ili da smo propustili, ponovo u plenumu o tome razgovaramo i unapredimo. Hvala vam.