Poštovani gospodine predsedavajući, zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, što plačete nad sudbinom od 17 miliona duga u javnim preduzećima Beograda? Tamo ste isto našli zečeve iz abra ka dabra šešira. Ti kandidati za Nobelovu nagradu za ekonomiju će za dva dana, očas posla da završe, kao i sa ovim snegom što su ga počistili, ali će uz sneg počistiti i kasu Grada Beograda i novčanike građana Beograda. To dođe onako kao kolateralna šteta, vlast iz SNS.
Kada već govorite o ekonomskim parametrima da vas pitam – da li znate koliko se u sekundi zadužuje Republika Srbija pod vašom naprednom vlašću? Da li treba ovako da spojim prste da biste bolje razumeli? Sto evra u sekundi se zadužuje Republika Srbija, 11 miliona evra dnevno, što je za taj dug beogradskih javnih preduzeća dan i po. Znači, dan i po vi u vetar pretvorite što govorite o dugu beogradskih javnih preduzeća.
Duvaju napolju neki drugi vetrovi, gospodine Babiću, zato i prizivamo izbore, ali ne duvaju u vaša jedra. Morate biti svesni toga. Vaša su se jedra pocepala a brod je skrenuo sa evropskog kursa i davno je krenuo stramputicom. Kada sam to govorio u Kruševcu pre neki dan, onda mi kažu vaši čelnici SNS – ne naš brod plovi po tom uzburkanom moru, hrabro, ali nama na brodu je mnogo muka da vam kažem i nikako da nam prođe. I građanima Srbije je muka, a muka im je kada čuju da je zaduživanje u Srbiji katastrofalno.
Hoćete da vam pročitam ekonomske pokazatelje zaduživanja? Budžetski deficit od 7% bruto društvenog proizvoda je predviđen kroz ovaj budžet. Zaduživanje preko 5 milijardi evra. Da li znate koliko je 5 milijardi evra u odnosu na 17 miliona evra? Probajte to da nekako preračunate uz profit Agencije „Profajler“ u kojoj gospodin Vučić ima i te kako značajan akcionarski udeo, pa ćete onda videti koliko je daleko od nas zelena grana a koliko je daleko zelena trava.
Prema tome, skandal je što mi ne vidimo poboljšanje položaja građana Srbije, ni u 2014. ni u 2015. ako vi ostanete na vlasti do kraja vašeg mandata sigurno. Hvala vama.

Poštovani gospodine predsedavajući, ja sam poslanik u ovom sazivu već godinu dana. Reklamiram povredu Poslovnika, čl. 87. i 88. Nikada Skupština nije kasnila 40 minuta ni u jednom sazivu kada se raspravljalo o budžetu. Kada se raspravlja o budžetu, a vladajuća većina 40 minuta nije u stanju da prikupi kvorum, nama je to jasna poruka da je ova Vlada pala i da su problemi, ali te probleme probajte da rešite među sobom. Ovo kašnjenje je bilo još maltene kao kašnjenje Dragice Nikolić, prve dame u Americi. Nemojmo da se ugledamo na gore primere.
Mislim da je ovo neprimereno kašnjenje od 40 minuta na početku sednice zahtevalo da se ova sednica ili odloži, da se dogovorite u vladajućoj koaliciji o budžetu ili da imamo objašnjenje zašto smo kasnili 40 minuta. Ni objašnjenje nismo dobili, ni izvinjenje. Hajde što mi nismo dobili, ali makar ove dame i gospoda koji su sedeli gore na galeriji, imali su pravo, kad su se već potrudili da dođu na današnji dan u parlament, da dobiju objašnjenje zašto kasnimo 40 minuta. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 126. stav 2, koji kaže da vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15. sekundi. Malopre smo prisustvovali najdužem čekanju, najdužih 15 sekundi u istoriji Srbije od dolaska Južnih Slovena na Balkan.
Mi nikada duže nismo odbrojali 15 sekundi. Možda vama vreme stoji, nama vreme neumitno teče i ovoj vladi je vreme isteklo. Trebalo je da odredite pauzu, da ne ponižavamo Skupštinu Srbije, jer zaista neprimereno je da ovako dugo traje 15 sekundi i da čekamo ovako dugo da se vi sakupite.
Uveren sam da će Skupština raditi noćas jer cilj vam je da radite noću i da od javnosti sakrijete ono što se dešava. To je vaše legitimno pravo kao većine, da opstruirate parlamentarni rad, ali je neviđena politička praksa da vladajuća većina opstruira parlamentarni rad na ovakav način.

I ja sam apsolutno siguran da ćemo početi gospodine predsedniče da radimo, ali moram da pročitam član 107. i da kažem da je – govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Po meni je vrhunac cinizma da član 127. reklamira narodni poslanik koji je ovde javno priznao da je ukrao moju poslaničku karticu.
Meni je to prosto neprihvatljivo, da on tumači Poslovnik i da kaže da su narodni poslanici dužni da koriste isključivo svoje…

Samo malo, da kažem, da je ugroženo dostojanstvo na ovakav način.
Ali, hajde da pređemo da radimo, čekaju građani da čuju poreske mere.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine Stefanoviću, u ime predlagača ovog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao amandmane koji su predale moje kolege iz DSS, pa i ovaj amandman.
Ovde imamo jedan problem da li da glasamo za ovaj amandman ili ne? Problem nije u sadržini amandmana. Problem je u činjenici da glasamo za zakon koji već postoji i koji se primenjuje. Nemam problem da, kao član DS, glasam za zakon koji već postoji, ako će to pomoći onima koji za taj zakon nisu glasali, kada se taj zakon izglasavao, da umire savest.
Ako smo neke čekali 23 godine da progledaju i shvate da je budućnost Srbije u EU, pa izgubićemo i ovaj dan da shvatimo da je ovakav zakon bio neophodan i da smo ga mi u prošlom sazivu doneli. Ponovićemo to sto puta. Nemamo nikakav problem sa tim. Amandmani su smisleni, koje su predale kolege iz DSS, pa i ovaj amandman.
Pitanje je – kako glasati za amandman i zakon koji već postoji? Mi ćemo za taj zakon svakako ponovo glasati, glasali smo i prošli put. Ako je to način da neki ljudi počnu svoju kampanju za neke druge izbore i u tome ćemo im pomoći. Nemamo nikakav problem, ako oni misle da time jačaju svoj politički kapacitet predlažući ovakav zakon.
Sa druge strane, podvlačim, bilo je u političkoj praksi, ne samo u Srbiji, nego i u drugim zemljama, da neke stranke dođu na vlast i onda kroz zakonodavnu aktivnost probaju da poprave ono što su propustili kada su bili u opoziciji ili što su propustili kada su prošli put bili na vlasti. To prihvatamo. Kažem, neke smo čekali 23 godine da shvate da je budućnost Srbije u EU. Sačekaćemo i one koji nisu shvatili da je za ovaj zakon trebalo da glasaju prošli put.
Ako treba podrška za ove amandmane DSS, lično, daću vam tu podršku. Cenim vaše napore da unapredite zakon koji već postoji. Cenim vaše napore da i vi glasate za zakon za koji ste prošli put glasali. Cenim vaše napore da unapredite amandmanima taj postojeći zakon, kao što cenim napore predlagača da umiri svoju savest zato što prošli put nisu glasali za ovaj zakon kada smo taj zakon usvojili.
Lično ću za ovaj amandman DSS glasati, ne toliko iz kolegijalnih odnosa prema svojim kolegama iz DSS, već zato što popravlja tekst zakona, ali malo je besmisleno da trošimo dan i amandmanima unapređujemo zakon koji već postoji i koji se primenjuje. Hvala.

Hvala.
Istine radi, u postojećem Predlogu zakona, sve trudnice koje rade i odlaze na trudničko i porodiljsko bolovanje, ako dođu na šalter ovlašćene zdravstvene ustanove i utvrdi se da njihov poslodavac nije plaćao doprinose, automatski se na njih primenjuje član 22. zakona, koji kaže da trudnice i porodilje imaju pravo na besplatno lečenje. To je apsolutno tačno. Zato nema potrebe da se menja zakon. Zato je dovoljno promeniti softverski program. Nije uplatio poslodavac, klikom na dugme, automatski se prebaci na korisnika besplatne zdravstvene pomoći kojoj pripada i po slovu zakona član 22. postojećeg i po Ustavu Republike Srbije i tu nema nikakvog spora. To znaju i građani Srbije, to znamo mi u sali, to zna i predlagač zakona.
S druge strane, meni je žao što gospodin Stefanović nije bio u parlamentu narodni poslanik kada se ovaj zakon predlagao prošli put i kada se o njemu glasalo. Apsolutno sam uveren da bi on, za razliku od svojih kolega iz SNS, taj zakon i tada podržao. Verujem da bi snagom svog autoriteta ubedio i Tomislava Nikolića, Jorgovanku Tabaković i sve ostale poslanike koji su tada bili poslanici da glasaju za taj zakon.
Nemamo nikakav problem da nastavimo našu političku doslednost, jer mi ne odstupamo, nismo prevrtači, preletači.

Probaću to plastičnije da objasnim. Demokratska stranka je dosledna stranka i kada se predloži ovakav zakon za koji smo glasali, mi se ne odričemo svoje političke prošlosti. Kad smo 1991. godine rekli – budućnost Srbije je u EU, to smatramo i 2013. godine. Kad smo 2008. i 2009. godine razmatrali ovaj zakon…

Nije reč o EU, reč je o doslednosti. Ne može niko nama da kaže – nemojte vi sad glasati za zakon koji postoji. Sutradan kad budemo glasali da je ovo grb Srbije, koji stoji iza vas, a to smo mi predložili, neki za to nisu glasali, mi ćemo i za to glasati, jer mi ne odstupamo od toga. Kada kažete da je politika Srbije ta i ta, reći ćemo – tačno je, mi to prihvatamo, to je naše političko ubeđenje. Kada kažete da je obaveza zakonodavaca da brinu o zdravstvenoj brizi, nezi i pomoći porodiljama i trudnicama, kazaćemo – tako je, to je politika DS od koje mi ne odstupamo 23 godine. Ne možete da nas terate da sada glasamo protiv toga. Ne, to je temeljni princip, sistem vrednosti na kome počiva DS, zbog koje smo mi formirani, osnovani i postojimo. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da nije prihvaćen ovaj amandman Odbora, nastala bi nesaglediva šteta i posledice po sve porodilje i trudnice jer ne bi bilo budžeta iz koga bi mogli da isplaćujemo ono što je obaveza kada je reč o toj kategoriji stanovništva.
Svaka površnost, svaka neutemeljenost u stvarnom životu kada je reč o nekom zakonu, neću reći u znanju, je veoma opasna. Jer, amandman kaže – prava utvrđena ovim zakonom, deca, trudnice i porodilje ostvaruju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Šta to sad znači kada je reč u praksi o ovom zakonu?
Mi smo ovde svedoci jedne veoma opasne političke prakse tzv. dogovornog zakonodavstva gde se vi i ja, recimo, gospodine predsedavajući, dogovorimo da ćemo na neki drugi način tumačiti Poslovnik. To je neprihvatljivo.
Pozvaću se samo na iskustvo u Srbiji, i nemojte me prekidati, govorim o amandmanu, i to neću da govorim o iskustvu od 90-ih godina pa do 2013. godine. Evo kako su izgledali pokušaji dogovornog zakonodavstva, da se vi i ja nešto dogovorimo, ili da se guverner Narodne banke, ministar finansija ili kraljev sekretar nešto dogovore. Primera radi, kralj Petar Prvi Karađorđević, pošalje svog sekretara da se dogovori sa ministrom finansija Kraljevine Srbije, dr Lazom Pačuom, da kralj uzme zajam od dva miliona dinara. I kaže: „Vi ćete meni lepo dati dva miliona dinara u vidu zajma, u vidu mojih plata za nekoliko godina unapred“. Znate šta kaže Laza Pačum: „Ne može“. Sad kraljev sekretar pita – kako ne može? On mu kaže: „Vidi, vremena su teška, možda kralj abdicira, ko će da vrati? Laza? Možda su vremena još teža. Možda kralja zamene drugom dinastijom. Ko će da vrati? Laza.“
Znači, ovde nema dogovora. Ne možemo mi da se dogovaramo sa institucijama, bile one Republički fond za zdravstveno osiguranje ili neka druga institucija. Sve mora da bude utemeljeno u zakonu. Ko nama garantuje da u februaru neće biti vanrednih parlamentarnih izbora? Ili, da li važi dogovor predsednika Skupštine, Nebojše Stefanovića i direktora Fonda? Ne važi. Ja bih voleo, da se razumemo. Vi ste za mene bolji predsednik Skupštine nego što ćete biti kandidat za gradonačelnika Beograda. Bolje sedite ovde i nemojte da izgubite od Đilasa. Ali, ništa nama ne garantuje da vi možda optrčite neku drugu trku i da ja onda sa žaljenjem kažem da više ne važi dogovor koji je Nebojša Stefanović napravio sa direktorom Fonda za zdravstveno osiguranje.
S druge strane, vi ste lepo rekli da je Srbija pravno uređena država. Ovde sve mora da bude uređeno zakonom, a zakon kaže da sredstva moraju da budu obezbeđena u Fondu zdravstvenog osiguranja. Znači, i do sada su ta sredstva bila obezbeđena, ali nisu na odgovarajući način transferisana.
Mi bi trebalo više da povedemo računa da se kaznene sankcije i kaznene odredbe ovog zakona primenjuju, da nemamo situaciju o kojoj govori uvaženi kolega Korać, da korisnici, ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, zemljoradnici, dođu sa trudnom ženom a oni mu kažu – nemate overenu knjižicu. Šta ljudi znaju kad dođu kod lekara da li imaju pravo ili nemaju pravo? Znate koliko malo ljudi zna član zakona, prava koja mu pripadaju iz Ustava. Ljudi nemaju pojma. Njemu je Bog, koga ne može da preskoči, medicinska sestra na šalteru, koja kaže – vi nemate overenu zdravstvenu knjižicu. Jedan od deset će kazati – moje je ustavno pravo da mi se žena koja je trudna pregleda. Oni takvu ženu mogu da vrate nazad, jer ta žena možda ne zna zakon, možda ne zna ustavna prava, i ona slegne ramenima i ode kući. Prepuni smo mi žalbi građana koji se žale na nesprovođenje zakona.
Za kraj, želeo bih da kažem da mi nemamo problem da glasamo za zakon za koji smo glasali, glasaćemo ponovo. Da nije ovaj amandman usvojen, prethodni zakon bi bio obesmišljen. Mislim da nije postojala zla namera predlagača zakona da ova sredstva ne predvidi u zakonu, pre je reč o propustu iz nehata ili nekih drugih razloga. Ali, nemojte nam spočitavati da li mi volimo ili ne volimo ljude glasajući za ovaj zakon. Jer, nije ljubav voleti ljude, ljubav je poznavati ljude, a vrlina je voleti ljude. Kada ih upoznate kakvi su, da ih volite.
Prema tome, nemojte da mislite da mi vas mrzimo. Mi vas dobro poznajemo. Zato vas i volimo.

Po amandmanu.
Nisu se vremena mnogo promenila, gospodine predsedavajući. Više nemamo Lazu Pačua, ali imamo Lazu Krstića. Nemojte da ste na kraj srca.
Ako Laza Krstić nama ne donese ovde predlog rebalansa budžeta, iako u okviru rebalansa budžeta ne budemo imali rebalans budžeta Fonda za zdravstveno osiguranje ovaj zakon će nažalost, ostati mrtvo slovo na papiru. Desiće se ono što sam vam rekao - mnogi zakoni koje ste doneli, postali su masovna grobnica mrtvog slova na papiru. Ništa od sprovođenja u praksi bez para. Ako nema para, ako Laza, samo ne Pačuj, nego Krstić, ne bude vodio finansije kao svoj imenjak pre 100 godina, onda se loše piše i nama, a boga mi vama mnogo gore.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, možda je malo vreme da prekinem ovu divnu, idiličnu atmosferu.
Lep zakon, svi ga podržavamo, svi smo saglasni da je neophodan. Urađen je još za mandata prošle Vlade, sve je to lepo, međutim, za mandata prošle Vlade zakoni nisu imali zakonske odredbe koje su bile visoko koruptivne. Ovde ne mislim na ministra i na ministarstvo, ovde mislim na neke druge ljude. A evo šta je za nas problem.
Problem je baš ta naknada koja nije utvrđena ni kolika je, ni definisana, a ono što je posebno problematično, pošto smo dobili Predlog budžeta za sledeću godinu, ja je nešto nisam ni video u budžetu za sledeću godinu pod nekim razdeliima.
Pitam da li ona postoji ili ne postoji, da li je predviđena u budžetu za sledeću godinu, kolika je, šta će biti s njom? To su prosto neka pitanja na koja ne treba da izbegavate odgovore vi iz SNS-a. To pitam vas, pošto ste vi podnosioci amandmana koji su prihvaćeni. Da vidim, u ime građana Srbije, šta će biti sa tom naknadom, kolika je? Ko propisuje naknadu, gde se usmerava? Da li se usmerava u onaj isti fond u koji ste usmerili silne milijarde ušteda od Zakona o javnim nabavkama?

Baš sam u temi. Želim da mi se objasni gde je ta naknada prikazana u budžetu za sledeću godinu.

Konkretno da vam pročitam amandman i da vam pročitam kako glasi član zakona. Član zakona kaže – visinu naknade za formiranje obaveznih rezervi, način obračuna i način plaćanja ove naknade, kao i raspolaganje sredstvima ove naknade propisuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i ministarstva nadležnog za poslove trgovine, a na osnovu potrebnog iznosa sredstava za izvršenje godišnjeg programa obaveznih rezervi.
Sada pitam, pošto me niste razumeli i verujem u vašu dobru nameru da želite da upriličite sednicu kako treba i u tome vas podržavam, ali kažite mi kolika je naknada. Neka mi neko odgovori kolika je ta naknada. Da mi odgovori gde je prikazana ta naknada u budžetu koji smo dobili za sledeću godinu i da mi kaže neke numeričke parametre kako se ta naknada izračunava.
Da li je to neka virtuelna kategorija, pošto je u ovoj zemlji sve virtuelno. Voleo bih da mi se odgovori na ova pitanja od strane podnosioca amandmana koji je prihvaćen.

Prihvatam obrazloženje ministra. Verujem da će to tako biti, ali imam veliku skepsu kada je reč o dobrim namerama SNS i ove Vlade i Ministarstva finansija.
Apsolutno sam uveren da će gospodin Ljajić prihvatiti onaj amandman koji će nam u budžetu pokazati gde će se ta naknada nalaziti, ali pošto će budžet biti na dnevnom redu za par dana, kolika je naknada? Kažite mi u numeričkim parametrima da li je naknada u procentima, u dinarima, u evrima i kako ste došli do načina i modela izračunavanja te naknade? To su neka važna pitanja koja omogućavaju da se na njih prosto odgovori.
Ako ste spremili zakon i amandman, valjda ste izračunali kolika je naknada i kako se ta naknada obračunava. Ako niste, sačekaćemo budžet, pa ćemo o ovome razgovarati i o budžetu, da ne dovodim ministra u neprijatnu situaciju, jer tu ne vidim njegovu krivicu. Ovde se jasno kaže da to nije u njegovoj nadležnosti, da mu vi deo nadležnosti njegovog ministarstva uzimate.
Gospodine Ljajiću, apsolutno ne upirem prst u vas. Vi ovde nemate nikakve odgovornosti niti krivice. Vi ste zakon temeljno pripremili, dobro ga branite, ali vam ovde opet ovi pod čijom vlašću Srbija napredno nazaduje, umeću kukavičije jaje, naknadu koju će oni obračunati na način na koji oni žele, a da mi niti znamo kolika je, niti modalitet obračunavanja te naknade, niti gde će u budžetu završiti. Hvala.