Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine doktore Stefanoviću, poštovani gospodine Iliću, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave o ovom kineskom kreditu moram da podsetim da je Narodna Republika Kina strateški partner Republike Srbije, da je dobro što mi uspotavljamo i privrednu i ekonomsku saradnju sa jednom od najvećih svetskih sila na svetu. Na žalost, loša poruka je da je ova Vlada nesposobna da već duže od godinu i po dana postavi ambasadora u Pekingu.
Valjda se čeka da nova zvezda u usponu, koja je zablistala na tabloidnom nebu, završi tu diplomatsku akademiju, pa ćemo i tu prepreku za saradnju s Kinom da konačno prevaziđemo. Kako tražimo kineski kredit a nismo u stanju da imenujemo ambasadora u Kini? Znate kako nas oni doživljavaju? Kao neozbiljnu zemlju.
Kad govorimo o rokovima za izgradnju auto-puteva, to građani Srbije najbolje vide. U ovoj zemlji se rokovi za izgradnju auto-puta pomeraju brže nego bageri na auto-putu. Postoji jedna zakonomernost – što su izbori bliži, to je veća dužina auto-puta koji će da se napravi i kraći rok u kom će taj auto-put da se izgradi. To postaje već model ponašanja, neću kazati samo za mandata ove Vlade, dešavalo se to i u prethodnim vladama.
Nažalost, mi se hvalimo da smo izgradili 33 km auto-puta i 10 km regionalnog puta, tvrdeći da je evropski prosek 50 km. Daću samo nekoliko statističkih pokazatelja da bi građani Srbije videli šta je prava istina: Republika Hrvatska, naši zapadni susedi, za 11 godina su izgradili 580 km auto-puta; Albanci su za samo pet godina izgradili 300 km. Ako ćemo mi sa njima da se poredimo, to je 60 km za godinu dana. Čak je i Kosovo i Metohija uspelo da izgradi 40 km auto-puta. Ali, istine radi, u Beogradu je napravljeno za četiri godine, koliko je gradonačelnik jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji grada Beograda, Dragan Đilas, hiljadu kilometara.
Vi što se smejete, moram da vam kažem da se smejete sami sebi. Drugo, vi ne samo da ste nesposobni da govorite, vi ste izgleda nesposobni i da ćutite. Ćutite i slušajte šta vam pričam.
U Beogradu, za mandata jednog od najboljih gradonačelnika u istoriji grada Beograda, napravljeno je hiljadu kilometara puteva i asfaltiranih ulica, od toga 580 km skroz novih. Ja ću biti zadovoljan da vaše privremeno veće samo opere te ulice, ne da zakrpi rupe, jer ih neće biti, sve je kvalitetno rađeno, samo da ih operete, samo da ih očistite, da zamenite sijalice na banderama. Ako to uspete, ja ću da vam kažem da niste loši u tom privremenom veću, ali ni približno dobri kao što je bila gradska uprava.
Nemojte da me terate da vašu bruku prihvatam kao svoju diku. Evo, Nemci. Jel vi znate koliko oni imaju kilometara auto-puta? Imaju 13 hiljada kilometara auto-puteva ili 40 hiljada kilometara magistralnih puteva. Oni prave 260 km auto-puta godišnje, za ove što su se malo preračunali, ili 800 km magistralnih puteva. Znate li koliko Švajcarci rade? Jel hoćete i to da vam čitam?
Opet kažem, nemojte da se mi poredimo s tim razvijenim ekonomskim silama, hajde da se ugledamo na naše susede u neposrednom okruženju, da stignemo makar taj prosek od Hrvatske koja je pravila toliko koliko je pravila, da makar budemo bolji od Albanije koja je pravila 60 km.
Vama što dobacujete za tih 12 godina, vama ću sada da pokažem gde vam je mesto.
Uzorkovanje isečkom je jedna vrlo neprijatna stvar za ljude koji se bave izgradnjom auto-puteva. Jer, kada neki ljudi iz Evrope dođu i hoće da vide kakav je kvalitet auto-puta, kad hoće da vide kakav je kvalitet onoga za šta daju novac, oni onda dođu pa naprave jedan isečak i tu izmere kolika je debljina u centimetrima gazećeg sloja asfalta, onog nabijenog sloja. Čisto da znate, ako se samo na jednom kilometru ukrade jedan centimetar asfalta, to je 100 hiljada evra na kilometru. Za one koji to hoće da naprave u parametrima poljoprivredne proizvodnje, to vam je 60 najrasnijih muznih krava. Znači, onaj ko ukrade jedan centimetar asfalta na auto-putu, mogao bi za te pare koje je ukrao da uhvati 60 muznih krava za ular, od kuće do kuće – dobar dan, evo, ne znamo šta ćemo sa ovom kravom, čuvajte je, muzite je, nek se teli kod vas, to mi vama iz Vlade Republike Srbije darujemo, bolje da vam damo tu kravu nego da krademo asfalt na auto-putu.
Nažalost, prvi koji ukrade centimetar puta, neka se zapita kolika je njegova odgovornost za saobraćajne nesreće. Nemojte samo da mi kažete da krademo mi iz opozicije ovoga trenutka. Nemojte da mi kažete da je ovo kao zidanje Skadra na Bojani. Što vi pametni i vredni preko dana izgradite, to vila Ravijojla noću razgradi. Ima ovde lepih predstavnica opozicije kao vila Ravijojla, ali ne krademo mi asfalt, ne rasturamo mi to što vi eventualno ne napravite. To radite vi sami. Taj problem zidanja Skadra na Bojani završio se tako što su zazidali jednog od neimara u neku zgradicu. Ostavili su malo prozorče da vidi levo i desno i onda se put završio.
Prvog koji bude krao asfalt dok tako ne zazidate nećete da se opametite. Vama pomoći tu nema.
Vraćam se na ovaj ugovor. Nismo mi protiv ugovora i autoputa, da se odmah razumemo. Imate podršku, gospodine Iliću, da završite autoput. Ja sam pola Kruševljanin, a pola Čačanin. Meni je drago da idem autoputem do Čačka, da se stigne za sat i po tamo. Volim kada krenem iz Kruševca za Beograd na sednicu Skupštine ili iz Beograda za Kruševac posle sednice Skupštine da stignem za sat i 45 minuta. Isto tako želim da moja koleginica Bojana Božanić stigne za dva i po sata do Užica, da vi stignete za sat i po do Čačka i brže. Sat vremena će moći da se putuje ako ne bude gužva na izlazu iz Beograda pošto će ga preuzeti neka nesposobna vlast i verovatno će biti gužva na izlazu.
Opet vam kažem, ovde u ovom ugovoru ima nekoliko problema. Prvo ste najavili da će izgradnja ovog dela auto-puta početi u aprilu, a u aprilu da neće tad nego će u maju, pa u maju da će u junu, pa u junu ste pomerili za avgust, a u avgustu za septembar. Kao u „Maratoncima“. U aprilu ste rekli pare. U januaru ste rekli pare u aprilu. U aprilu ste rekli lova do juna. Love nema. Mnogo gledate te filmove i mnogo vas je ili pokvarilo loše društvo ili loši filmovi.
Čuo sam i neke diskusije o izgradnji puteva. Čuo sam da nam predavanje držite po principu da smo mi puteve pravili po principu kao kada pravimo kuću pa uzmemo pare, a nismo obezbedili plac. Volim kada u pokušaju da me nešto nauče, predavanje drže oni koji su ostavili za prošlog mandata razorenu infrastrukturu, rasturene mostove, osakaćene puteve, uništenu železničku infrastrukturu. Volim kada se oni koje sada pominjem prepoznaju u mojoj diskusiji, ali mi je žao zbog Srbije, što ste u takvom stanju ostavili Srbiju. Ako imate takve neimarske kvalitete, ko vas je sprečavao da ih iskažete 1998. godine, 1999. godine, 2000. godine? Ko vas je ometao da iskažete svoj raskošni talenat?
Znate li koliko sam 2000. godine putovao do Beograda? Sedam sati, kada ste bili na vlasti. Znate li koliko sam išao do Čačka iz Beograda? Pet sati. Četiri sata sam vozio i dva puta po pola sata sam menjao gume. Da sam znao da plivam Moravom, da sam bio predsednik Vaterpolo saveza, možda bih brže stigao, ali sam krenuo kolima.
Znam da ne znate da napravite kuću. Znam da znate od ognjišta da napravite zgarište. Znam, lako je tuđu kuću prodati u bescenje. Ali, opet vas pitam, kažite mi ko vas je od bezobrazne opozicije sprečavao da ovakav raskošni talenat iskažete 1999. i 2000. godine? Ko je taj bezobraznik koji vas je držao za ruku da niste mogli da radite? Imenujte ga, da znamo svi ko je taj.
Čuli ste ovih dana da najveći svetski iluzionisti dolaze u Srbiju. Biće velika predstava u „Areni“. Dolaze u Srbiju da uče od pravih majstora. Ne dolaze da nešto pokažu našim građanima. Dolaze da uče od majstora, da vide kako se izvodi trik
sa čarobnim stiroporom, sa glasačkim listićima koji čas nestanu, čas se pojave, da vide kako nestaju avioni, kamioni, putevi, mostovi, da ima kredita ali nema puta. Ti iluzionisti mala su deca za današnje mađioničare na vlasti.
Da zaključim, iza vas će ostati velika dela koja će pokolenja otplaćivati i još veća nedela. Juče sam rekao - bolje je pošteno sakriti nego rđavo priznati. Ugledajte se malo na Grad Beograd, tamo se nisu pravila „potemkinova sela“. Kad kažete - Most na Adi, ponesite foto aparat da se slikate, jer taj most postoji, nije pravljen stelt tehnologijom. Neki mogu samo da se slikaju na tom mostu. Ali, opet vam podvlačim, neko mora u ovoj zemlji i da radi. Mi smo u ovoj zemlji radili i to što smo uradili to se vidi. Evo, Dragan Đilas kad ne bude bio gradonačelnik, kad DS ne bude upravljala Beogradom, niko most neće da natovari da ga nosi kući. Ostaje da služi građanima Srbije i za nauk vama kako se radi. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, u početku sam hteo da reklamiram samo povredu Poslovnika člana 106, ali sam sada prinuđen da reklamiram pored člana 106. i član 107.
Kada je reč o članu 106, znam da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda i znam da je to veliki kompleks kada izgubite izbore od Dragana Đilasa, pa stalno govorite o njemu. Nije problem kada izgubite od Dragana Đilasa, čak i ako se zovete Aleksandar Vučić. Dva put – dva put. To treba da bude ponos. Kao da sam ja trčao sa Jusejnom Boltom na 100 metara, pa sam izgubio, pa sam ljut što sam izgubio. Ja sam ponosan što sam trčao i što sam izgubio.
Član 107. Znate, kada govorite o sramoti, kada neke ljude nije sramota da Pećku patrijaršiju menjaju i pretvore u parking za NATO tenkove, nije ni mene sramota da avionu koji je star devet godina kažem da je star devet godina, pa makar bio sveže ofarban. Nije me sramota da to kažem i nije me sramota kada to vidim da kažem građanima Srbije da je to to. Ne može niko da me ubedi da je to nov avion. Star avion, stara letelica devet godina, samo prefarbana, sa novim natpisom, a ja treba da verujem da je to neki nov avion. Ja u to ne verujem i nije me sramota.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pošto se ovde otvara tema prošlosti, situacija koju je prethodna Vlada ostavila 2012. godine u oblasti zdravstvene zaštite dece, trudnica i njihovog zdravlja mnogo je bolja nego situacija koja je zatečena 2000. godine, kada se ovoj socijalno osetljivoj kategoriji dugovalo 24 dečijih dodataka i gde ste vi toj politici kumovali.
Nemamo mi problem da deset puta glasamo za zakone za koje smo već glasali, to je najmanji problem za DS. Nemamo problem da glasamo ni za one zakone koji su već izglasani i koji se već primenjuju. Ako će to da umiri nečiju savest zbog toga što ste propustili da za te zakone glasate kada su bili u skupštinskoj proceduri, mi vas podržavamo u tome. Ako će to vašu savest umiriti zbog vašeg političkog delovanja ili nedelovanja, ja ću vas podržati i kazaću – u redu, predložite vi zakon koji već postoji. Na stranu što postoji i član Ustava 68. koji kaže da svako ima pravo na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja i da deca, trudnice i majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda.
Ako vam je ovo početak kampanje za gradonačelnika Beograda, i to pozdravljam. To je vaše legitimno pravo. Vi ste i predsednik Skupštine i imate pravo da se kandidujete sa raznim političkim temama, ali u Beogradu na ovu temu kucate na otvorena vrata. Nigde u Srbiji nije uređena zaštita žena, trudnica i dece kao u gradu Beogradu. Tu se najviše odmaklo.
Ovo vam je kao u Bibliji, svako ima pravo da primi svoju platu, i oni koji su došli u prvi sat, a i oni koji su došli u jedanaestom satu. Mi iz DS se ne ljutimo što će plata onih koji su došli u jedanaestom satu biti ista kao plata onih koji su došli u prvi sat. Samo neka zabludeli sinovi dođu svojoj evropskoj kući, na evropski put, mi smo apsolutno saglasni i glasaćemo za ovaj zakon, barem ja, ako će to umiriti nečiju savest zbog onoga što je propustio u ranijem političkom delovanju.
Ali, kada govorimo o ovom zakonu, želim da vam kažem da postoje gradovi u Srbiji u kojima se danas preti trudnicama da moraju da napuste odbornički klub DS i priđu odborničkom klubu SNS. Vi koji govorite: „o“, to se dešava u Despotovcu. Nemojte od mene da pravite vašeg bivšeg stranačkog kolegu i prijatelja, onih s bedžom, jer ja to nisam. Ali, ako baš hoćete, u Karavukovu se kandidatu za gradonačelnika ne maze psi i mačke, nego mu se mrtav pas, njemu i njegovoj trudnoj ženi, stavlja ispred vrata da se upozori da ne sme da se kandiduje. Nemojte tako da brinete o trudnicama.
Na kraju, pošto će o ovome mnogo ozbiljnije govoriti moje koleginice i kolege koji se bave ovom problematikom, samo ću vam kazati jednu stvar. Ako već hoćete da brinete o trudnicama, a nećete da čekate Vladu da se godinu, dve, tri ili pet seti da donese zakon o ostvarenju prava na zaštitu dece i trudnica i porodilja, dođite u Trstenik. Evo, pozivam i kolegu iz Vrnjačke Banje da i on dođe u Trstenik. Tamo je SNS dala istražno pravo za traženje nikla. Znate li kako će nikl da ugrozi zdravlje dece, trudnica i porodilja? Istraživanje nikla u Trsteniku će pokazati i te kako kako zaista ova Vlada vodi brigu o zdravlju nacije. Ne postoji prljavija tehnologija i molim vas da nas, kada je reč o ovom zakonu, ne vraćate na teren prošlosti. Na terenu prošlosti nema ničega sem različitog sećanja i uloga u istoj tragediji, koju ne valja ni prizivati, niti zaboraviti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, reklamiram član 27. i član 32. ovde sad imamo jedan problem u vođenju sednice sa vaše strane. Mi smo apsolutno svesni činjenice da gospodin Stefanović u ulozi narodnog poslanika citira kompletno izlaganje i tumači izlaganje gospođe Jovan Mehandžić. I svesni smo  činjenice da on to radi na jedna loš način. Apsolutno ste imali razloga i puno prava da date repliku gospođi Mehandžić.
Reklamiram član 27. koji kaže da vi predsedavate sednicama Narodne skupštine i da se starate o primeni Poslovnika, ali mislim da nije dobro da se na ovakav način starate o primeni Poslovnika, a da opozicija nema pravo na repliku. Mislim da je trebalo da date reč gospođi Mehandžić da odgovori i da iznese i stavove DS i svoje. Vaše je pravo, diskreciono, da odlučujete o pravu na repliku, ali nemojte baš da to pravo toliko koristite na uštrb DS. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, doktore Stefanoviću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Antiću, nemojte mi zameriti, vi ste ministar tek manje od dva meseca, dolazite u Vladu iz jednog od najuređenijih sistema. Bili ste predsednik Skupštine Grada Beograda, navikli ste da radite sa organizovanim ljudima, sa dobrim ljudima, sa jednim od najboljih gradonačelnika u istoriji Grada Beograda, i naravno nemojte mi zameriti što ću se obraćati onima kojima treba da se obraćam. Vi se još uvek niste ni snašli gde ste došli, jer kažem, nije baš jednostavno napustiti onako uređen sistem i doći u ovaj sistem, u najgoru Vladu od dolaska južnih Slovena na Balkansko poluostrvo.
Pored vas su vaši saradnici, s njima sam divno sarađivao, hvalio ih, za 30 dana su završili kružni tok u Gradu Kruševcu. Moram da se obraćam onima koji zaslužuju i zavređuju pažnju opozicije.
Dakle, dame i gospodo naprednjaci, vi ste nam ovde predložili jedan zakon, sa jednim rogobatnim nazivom koji podrazumeva interoperabilnost železnice. Naš narod ne zna šta znači interoperabilnost. Kada sam pitao građane na ulici – nemaju pojma. Evo ja ću to da vam ovako kratko objasnim.
Reč – interoperabilnost vuče koren iz latinskog jezika, od reči opera, rad i inter između. Pod tom interoperabilnošću se podrazumeva sposobnost za zajednički rad. Dva sistema tehnike i organizacije, sličan termin je i kompatibilnost. Kada su dva sistema skladna. Nema nigde boljeg primera za interoperabilnost nego kad pogledamo naprednjački paket antikriznih mera po receptu generalnog direktora železnice. Evo pitam vas, da li su interoperabilni za doručak „brusketi Franš“, njeguški pršut, kiparski kozji sir, sa kubanskom cigarom ili su kompatibilni?
Zar je moguće da sam sada održao predavanje i da ne razumete? Evo ponoviću vam, a vi pišite, hvatajte beleške, pričaću sporo. Znači, pod interoperabilnošću se podrazumeva sposobnost za zajednički nastup dva različita sistema. Da li me sada razumete? Vidim da bolje razumete, pa vas pitam, pošto ste onako bogato rasuli državne pare na reprezentaciju od strane generalnog direktora „Železnice“, da li su kompatibilni ili su interoperabilni tartufi sa biftekom i sir halumi sa lososom, jer sam to video u jelovniku restorana „Franš“ da je potrošio vaš generalni direktor? To što je potrošio, nek izađe zajedno sa Aleksandrom Vučićem pred radnike „FAP-a“ koji su seli na prugu pa da im kaže – evo, to ja doručkujem, a šta ste vi doručkovali? Šta ste vi radnici „14 Oktobra“ jutros jeli? Kada to objasnite njima, onda će im biti jasno šta je interoperabilnost, a šta je kompatibilnost.
Hoćete da vam ponovim? Niste dobro čuli? Interoperabilnost i kompatibilnost, da li ste razumeli? Hvatajte beleške. Ne mogu stalno da pričam. Znate, treba umeti sa vama, jer imati sa vama je nemoguće. Ovo nije moguće. Nije tako crno kao što se krije. Razumem vašu devizu, bolje je pošteno sakriti nego rđavo priznati.
Opet moram da vas pitam. Ovde ste nam dali tri zakonska predloga. Ko je od vas pročitao ove zakonske predloge? Neki jesu, to sam video iz diskusije, recimo, moja koleginica iz Kruševca sigurno jeste, poznajem je kao temeljnu osobu. Ali, vas pitam, pošto ćete zdušno glasati za ove zakone, da li znate da u većini ovih zakona zakonodavac je predvideo da ćete neka podzakonska akta doneti u nekim određenim rokovima? Pitam vas sada, evo baš je kolega Mitrović dao izvestan primer, koliko je ovde bilo zakona u ovoj skupštinskoj proceduri od kada ste vi na vlasti, za koje ste obećali donošenje podzakonskih akata i nikada nisu doneta?
Evo, auto-škole su stale. Upravo vam je to govorio kolega Mitrović. Zašto su ljudi protestovali, što su štrajkovale auto-škole? Da li im je bilo dosadno, nisu imali dovoljno đaka? Da li su i oni seli na stiropor ili na prugu? Oni su protestovali zato što ste vi neefikasni i nesposobni.
Moram da vas pitam još nešto. Ovde imamo situaciju da nam je za danas obznanjeno da ministarka Mihajlović nije otputovala u Rusiju. Mislio sam da je krenula vozom. Čekajte, ako neko putuje vozom u Rusiju, a tema je železnica, siguran sam da je to tema, jer ne verujem da su stigli da ofarbaju ovaj novi avion za nju ili je žena rešila da putuje vozom.

Samo pitam, pošto je trebala danas da putuje u Rusiju, mislio sam da je trebala da putuje vozom. Onda sam čuo da ne putuje, jer niko od 150 miliona Rusa ne može da je primi tamo. Svi su zauzeti i rekli – nemojte da dolazite, ko Boga vas molim.
Da je krenula vozom, verovatno bi za Božić stigla. Sada vas pitam pošto ovde imamo i drugi zakon, Zakon o pomorskoj plovidbi i gde ćete bolju temu u korelaciji sa jučerašnjom temom. Juče smo imali robne rezerve, juče ste nam kroz Zakon o robnim rezervama kazali da vi zakone predviđate na takav način da tumačite šta će taj zakon da uređuje. Uređujete oblast poremećaja na tržištu, nestašica, u slučaju elementarnih katastrofa ili ratova, ne daj Bože. Tu ste nas podsetili na 1992. godinu kada ste prvo doneli zakon, onda sve to po redu radili, katastrofe, ratove, nestašice, ali sada imamo Zakon o pomorskoj plovidbi. Pitam vas, da li ovaj zakon donosite zbog revolucionarne zamisli vašeg ministra Bačevića kanala Beograd-Stalać-Grdelica-Dragobužde-Solun, ili ga donosite da bismo zaista ispunili neke evropske uslove?
Da li ga donosite zaista što treba da budemo deo nekog uređenog sveta, ili već predviđate da će Srbija biti pomorska zemlja i da ima zakon o pomorskoj plovidbi, pa ćemo posebno ovde neki zakon koji je odredio plovidbu kanalom? Nema ništa. Ni slovo o tome nema.
Ne verujete u svoje projekte? Pa to bi bila revolucionarna zamisao u predizbornoj kampanji. Ja sam očekivao da izađete i da kažete – sad ćemo urediti plovidbu kanalom Beograd – Stalać – Solun ovim zakonom na takav način. Ali, vidim da vi u stvari sumnjate u zamisli, ideje i vizije svog ministra koga ste kandidovali na najvišu državnu funkciju, čim o ovome nema ni slova u zakonu.
Da vam pojasnim. Da li ste videli kako je sada lepo vreme u Srbiji? Znate zašto? Već smo postali pomorska zemlja, primerska. Ovo je primorska klima u novembru. To je zbog kanala, verujte mi. Eto, razumeli ste sada.
Ja ću pitati predsednika Vaterpolo saveza da me nauči da plivam, ali mora da skine kapicu da čuje šta mu narod dobacuje dok pliva. Jer, znate, ona kapica za vaterpolo ima antifone i ne čujete građane. Glas naroda kada ne čujete, to je vrlo opasno. Morate da čujete glas naroda.

Ja vas molim za malo tišine, ipak nismo na kozačkoj skupštini. Znam da je gospođa Mihajlović krenula u Rusiju, pa je niko nije primio. Ja ću da joj sredim sledeći put. Neka se javi meni, primiće je neko. Nije problem što nju niko nije primio, nego i ovaj što je trebao u Ameriku da ide, prvi potpredsednik, i njega niko nije primio. To niste čuli? To je zbog toga što ste ušli u evroatlantske tokove, pustili su vas niz vodu svi.
Ali, da vas pitam sad za kraj, pošto mi imamo na dnevnom redu vrlo brzo budžet, pošto ste pročitali tako lepo zakone, znate li koliko je budžetom predviđeno za Železnicu i zašto? Bilo ko od vas neka mi odgovori. Valjda ste videli budžet? Znate li koliki je gubitak ostvarila Železnica? Ne znate, naravno, ne interesuje vas. Pitajte Simu, kad pođe sledeći put u „Franš“ na doručak, da vam dostavi fakturu koliko je bilo samo za reprezentaciju, pa onda izađite sa ovakvim zakonom u Skupštinu. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imao sam malo problema na početku današnje rasprave da shvatim u kakvoj su korelaciji robne rezerve i Zakon o zabrani hemijskog oružja. Onda sam se setio da smo prekjuče obeležili dan kada je potpisano primirje u jednom od najstrašnijih ratova u istoriji čovečanstva, dan kada je okončan Prvi svetski rat, koji će ostati upamćen baš po masovnom korišćenju hemijskog oružja, po milionskim žrtvama koje je to hemijsko oružje prouzrokovalo.
Međutim, mi Srbi taj Prvi svetski rat pamtimo pre svega, po herojstvu Srpskih pukova, koji su se pre toga ovenčali slavom i u Prvom i u Drugom Balkanskom ratu.
Nažalost, tokom devedesetih godina oni koji su vladali ovom zemljom obesmislili su to herojstvo, te muke, krv i znoj, znanih i neznanih heroja. Onda sam video da je za obeležavanje godišnjice početka Prvog svetskog rata u budžetu za sledeću godinu predviđeno 700 miliona dinara, a da je za nabavku za robne rezerve predviđeno milijardu i 879 miliona 728 hiljada dinara. I eto veze između ta dva zakona.
Mislim da ne shvatam šta će Tomislav Nikolić na grobu Milunke Savić, osim da joj kaže – izvini što sam vodio politiku koja je tvoje herojstvo obesmislila, ali ne treba zato da potroši 700 miliona dinara. Tih 700 miliona dinara odmah neka prebaci u fond za robne rezerve i onda će taj budžet imati smisla, u protivnom, ne znam kakav će odgovor dati kada iz dubina Jonskoga mora kada stanu galije carske, pitaju heroje i sa Bregalnice, Kolubare, Cera i Mačkovog kamena. Čuje li se srpska truba sa Kosova polja? Mislim da nema odgovora na to pitanje i da ne treba 700 miliona dinara da bi nam dao odgovor na to pitanje.
Svaki put kada na dnevni red dođe zakon o robnim rezervama, padne Vlada. To nije razlog zašto je ovaj zakon na snazi od 1992. godine.
Mi smo prošle godine, kao što su neki moji prethodnici kazali, imali jednu elementarnu nepogodu koja je pogodila Srbiju, to je bila suša. Kako u Srbiji jedno zlo nikada ne dolazi samo, dobili smo i ovu vladu, najgoru od dolaska južnih Slovena na Balkansko poluostrvo, da bi katastrofa bila kompletna.
Danas je lako reći da niko nije hteo da uredi oblast robnih rezervi, to je najlakše reći SNS jer vi od DS niste preuzeli državu uništenu pogrešnom politikom, razorenu, opljačkanu, sa sankcijama, vizama, devastiranu, izopštenu iz sveta i međunarodnih organizacija, sa nerešenim ubistvima i zatvorima prepunih političkih protivnika koji su se zalagali, bili su u zatvoru samo zato što su se zalagali za ideju EU.
Danas kada smo vam otvorili i evropska vrata i evropske vidike i evropske oči, danas kada ste shvatili da je zemlja okrugla i prihvatili politiku EU, lako vam je da donosite evropske zakone. Kažem, prethodni zakon je donet 1992. godine sa namerom da robne rezerve omoguće snabdevanje u slučaju rata, elementarnih nepogoda i nestašica. Kako ste vi bili dalekovidi 90-ih godina, prvo ste donosili zakone, pa ste onda počinjali ratove, a onda napravili nestašice. To je zaista jedan napredan pogled na politiku, jedna dalekovido shvatanje politike. Znači, uredite zakonom nestašice, prouzrokujete nestašice, zakonom uredite šta će biti kada dođe rat, pa onda lepo sve to po zakonu. Mi svi po zakonu stanemo u red za šećer, zejtin, mleko, brašno, ali nas zbog toga nazivate petokolonašima. Mi smo zbog toga bili izdajnici i petokolonaši.
Moram da vam priznam, ja jesam u to vreme bio petokolonaš. Svakog dana sam bio peti u koloni za šećer, zejtin, mleko, brašno, pšenicu, hleb, ali vremena su se promenila. Godine 1998. ste ušli u Vladu i napamet vam nije palo da promenite ovaj zakon. Sada nas kritikujete zbog toga što smo morali da se izborimo sa sankcijama, vizama, nestašicama struje, zemlji u kojoj nije bilo robnih rezervi, nije bilo ni van rezervi, ni u rezervama, ni benzina, ni nafte, ni šećera, ni ulja i sada nam držite predavanje o opljačkanim rezervama.
Zaista ne znam da li čovek može misao da prekine kao nit i da zaboravi svoju ulogu u vremenu koje je iza njega i da zaboravi koliki je značaj dao tom vremenu. Eto, izgleda da može. Nagon vas brani potpunim zaboravom da bi vas ovde spasio od mučenja zbog odgovornosti, a odgovornost vašeg učinka je ogromna, koliko zbog učinka, toliko i zbog ne učinka.
Zato su meni neverovatne reči, maltene istorijsko blago, kada krenete da nam kroz ovaj zakon o robnim rezervama objašnjavate kako smo u stvari dobili ono što nismo tražili. Razumem da vi u tom žaru petogodišnjice objašnjavate građanima Srbije da će dobiti ono što već imaju. To je tako napredno. Zašto im obećavate da će dobiti ono što nisu tražili, što niste obećali? Zašto im to dajete? Meni je to neverovatno da uvek dobijemo ono što nismo tražili, a ne dobijemo ono što smo tražili.
Na primer, baš povećanje PDV na te životne namernice koje treba da idu u robne rezerve, na mleko, na šećer, na zejtin, na ulje, na knjige, ogrev, na novine, na udžbenike. Jednom rečju, pod vašom naprednom vlašću jedino cene napreduju. Sve drugo napredno nazaduje.
Najvažnije od te mere povećanja PDV na ove namernice koje idu u silose i skladišta uopšte neće pogoditi penzionere. Oni uopšte ne kupuju mleko, šećer, zejtin. Oni uopšte nemaju u svom troškovniku troškove grejanja i komunalnih usluga. Oni ne jedu osnovne životne namernice. Oni se uopšte ne leče, ne kupuju lekove. To penzionere uopšte ne pogađa po vašem naprednom mišljenju.
Ne znam da li ćete u ova skladišta stavljati genetski modifikovanu hranu, jer genetski modifikovana hrana je verovatno bila vekovna potreba našeg naroda i naših građana, a koji ste rešili tako napredno da darujete, da nam je utolite, da bi se naš narod genetski preradio, pa će valjda mutanti u još većem broju da glasaju za vas.
Znate, lako je nekome stezati kaiš kada mu je obim struka kao onom platanu na Topčideru, istorijskom platanu. Šta piše u ovom zakonu? Da vam kažem samo nekoliko stvari na koje imam suštinske primedbe. Kažete ovako, u članu 4. zakona, stav, tačka 4, u robne rezerve ulazi i oprema i roba za potrebe Železnice, pošte, telekomunikacija, energetike i sistema odbrane. Kod tih Železnica moram da stanem. Znate li vi kako izgleda jelovnik generalnog direktora? Tartufi, kozji sir. U kom ćete silosu da čuvate tartufe, a u kom kozji sir? A gde idu kubanske „Havana“ cigare? Da li su sve to potrebe Železnice ili potrebe generalnog direktora? Šta ćemo kad on reši da ceo kolektiv, kolegijum direktora odvede na ručak? Znate li koliki mora silos za tartufe? To ne može ni u Kini da rodi sa kojom potpisujete ugovor i o kanalu i o nabavci tartufa. Da li tako štedite?
Zašto je sedište Direkcije za robne rezerve u Beogradu? Što nije u Kruševcu? Ja sam Kruševljanin, zalažemo se za decentralizaciju. Ili u Novom Sadu, Stalaću? Pa pored Lučke kapetanije da ima i Direkciju za robne rezerve.
Šta da vam kažem o budžetu? Šta da vam kažem o tački 22. ovog slova zakona? Kaže: „Visinu naknade za formiranje obaveznih rezervi, način obračuna, način plaćanja ove naknade, kao i raspolaganje sredstvima ove naknade propisuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i ministarstva nadležno za poslove trgovine, a na osnovu potrebnog iznosa sredstava za izvršenje godišnjeg programa obaveznih rezervi.“ Kolika će ta naknada biti? Da li zna neko da mi odgovori? Koliko će ta naknada da utiče na cene nekih energenata? Da li znamo neki parametar koliko je to? Da li je to 100 miliona, dva miliona? Kaže – naknada ide u budžet. Koliko će to dodatno da optereti život penzionera, koji uopšte neće osetiti ove napredne mere unapređenja svog života?
To su pitanja na koje nemate odgovore. Kada sledeći put rešite da nam držite predavanje, kako smo ostavili prazne silose i prazno ne znam šta, setite se u kakvom ste nam stanju ostavili zemlju 2000. godine. Prazni silosi, prazni magacini i prepuna groblja i prepuni kolektivni centri sa izbeglicama. Sada mi treba pred tom politikom da nas bude sramota zbog vašeg učinka. Mene je sramota što se nisam energičnije borio protiv vas. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine predsedniče Vlade i ministre unutrašnjih poslova, dame i gospodo narodni poslanici, evo nas kao u onoj narodnoj – Mitrov danak – hajdučki rastanak. Ali, sudeći po zakonima koji se donose, Mitrov danak i hajdučki rastanak samo u narodnoj pesmi. Od hajdučije prema građanima Srbije se ne odustaje.
Ovi zakoni danas o kojima raspravljamo, Predlog zakona o detektivskoj delatnosti i Predlog zakona o privatnom obezbeđenju, idealna su prilika da čujemo ministra unutrašnjih poslova kako kritikuje predsednika Vlade i kako predsednik Vlade kritikuje ministra unutrašnjih poslova. Ali, čuli smo i kako opozicija kritikuje i jednog i drugog.
Kada smo vas kritikovali da u ovom zakonu niste predvideli mogućnost da u okviru ovog zakona lica koja su osuđivana za teška krivična dela dobiju licencu za obavljanje i detektivskog posla i posla privatnog obezbeđenja, vi ste nam odgovorili da smo mi krivi jer smo tako promenili Krivični zakon. Zajedno smo ga promenili, da se odmah razumemo, i glasovima SPS-a i DS i da više tu evidenciju o počiniocima krivičnih dela nemamo. Ali, znate kako, ako nešto ne valja u našem pravnom sistemu, ako se utvrdi da neki zakon nije bio dobar, dovoljno dobar i dovoljno kvalitetan, nije nikakav problem ni da ga promenimo. Za to je bar lako skupiti potrebnu većinu od 126, a nemamo problem ni mi iz DS da glasamo, ako će se otkloniti neki problem u tom zakonu.
Nemojte da nam kažete da se baš kod vas ništa nije promenilo i da smo samo mi otišli u opoziciju. Kod nas ste bar bili ministar unutrašnjih poslova, ovde niste ni ministar unutrašnjih poslova ni predsednik Vlade. To je sve Vučić. Pokvarilo se ovo loše društvo samo za 15 meseci.
S druge strane, moram da vam zamerim nešto. Vi kao predsednik Vlade ne treba da polemišete sa Biljanom Srbljanović, pogotovo u ovom parlamentu. Ona nije narodni poslanik. Ona je slobodni umetnik. Zamislite Pašić da je polemisao sa Nušićem? Na šta bi ličila zemlja?
Kad govorimo o dva problematična zakona, moram da vam kažem da sam veoma skeptičan kada je reč o ovim zakonima. Tačno je da ova oblast treba da se uredi zakonom, i zakonom o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti. Ali, šta mi u stvari dobijamo ovim zakonima i u kojim okolnostima donosimo ove zakone? Ja ne mogu da zatvorim oči pred činjenicom da ove zakone donosimo posle kidnapovanja članova DS u Vrbasu koji su odvedeni u prostorije SNS. To do današnjeg dana nije dobilo sudski epilog. Mi još uvek ne znamo šta se dešava sa strašnom situacijom da je dvoje članova DS u toku izborne kampanje kidnapovano i odvedeno u prostorije SNS gde su tučeni, maltretirani i gde im je prećeno.
Da li se sada ovim zakonom stvaraju zakonski preduslovi za jačanje diktature i formiranje jurišnih partijskih odreda? Da li će se uz pomoć naoružanih privatnih vojski voditi izborne kampanje u Srbiji? Ja ne sporim potrebu da je nužno da se ovi zakoni donesu. Apsolutno prihvatam sve razloge koje je ministar unutrašnjih poslova izneo kada je reč o ovim zakonima, ali moram ponovo da se vratim na okolnosti u kojima se zakoni donose.
Mi imamo situaciju da je ova Vlada mandat počela opštom amnestijom lica osuđenih za teška krivična dela i ukazivali smo vam da je to veoma opasan presedan, pre svega vama iz SNS, da nije dobro da se na takav način zahvaljujete za onaj broj dobijenih glasova u zatvorima širom Srbije. Vi ste istrajali da se ta amnestija proglasi, a onda smo imali zastrašujući porast nasilja. Vi ste u svojim partijskim glasovima, mislim na vas iz SNS, u svojim partijskim biltenima, iznosili zastrašujuće informacije o situaciji u Niškom odredu žandarmerije. To je prosto bilo neverovatno. Vi ste nas zapljuskivali takvim informacijama u ta dva partijska glasila i tabloida, da se tamo dešavaju strašne stvari, itd. Pročitaću vam samo naslove…
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, ipak se vi vratite na dnevni red, molim vas.)
Hoću, gospodine predsedavajući.
Kaže se: „Teške zloupotrebe u Niškom odredu žandarmerije – pre podne žandarmi, popodne obezbeđuju kriminalce koje treba da hapse“. To se tiče lično obezbeđenja. Dalje se kaže: „Reketirali privatnike“, „Imali opremu za prisluškivanje“ – sve se tiče ova dva zakona. Ja mišljenje o policiji donosim pre svega na osnovu ovih časnih ljudi koje viđam ovde kad dođem u zgradu Skupštine. Prvo sretnem policajce. Sve su to profesionalci, vrhunski, vaspitani, kulturni. Pogledajte ove policajce koji sede u sali – primer kako treba da izgledaju policajci. Za svaku pohvalu. To je policija kakvu ja želim da imam u Republici Srbiji. To je policija u koju imam puno poverenja. Moje mišljenje o policiji je na osnovu onih policajaca koje svakoga dana s naplatne rampe vozim a radi u Policijskoj brigadi.
Moje mišljenje o policiji je na osnovu onih policajaca koji su svoje živote položili na oltar otadžbine, braneći red i zakon u ovoj zemlji. Slobodan Cvetić, Aleksandar Rkman, Željko Zečević, Vladimir Gradić, odlično je gospodine Dačiću što svake godine vodite računa o njihovim porodicama, njihovoj deci, uručite im paketiće, vodite računa da se školuju, da budu dobri građani ove zemlje kao i njihovi očevi i da ne budu zaboravljeni. Goran Đorđević je poslednji nastradao, pre par dana u Bujanovcu. Preko 1.300 policajaca je povređeno. Ja na osnovu tih ljudi gradim mišljenje o policiji.
Mi imamo situaciju da se u Srbiji neguje kultura nasilja. U pravu je onaj ko ima jače mišiće, bolji pištolj i kvalitetniji snajper, a ne bolje argumente.
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, podsetiću vas da je ovde reč o zakonu o privatnom obezbeđenju, ne o Zakonu o policiji. Molim vas da se vratite na temu.)
Hteo sam da kažem da je ovde bilo reči da policajci pre podne rade kao policajci, a popodne rade kao privatno obezbeđenje. Mnogo je veći problem što mi imamo pripadnike organizovanih kriminalnih grupa koje rade kao obezbeđenje.
Što se tiče zakona, nije ovo zakon koji smo mi pisali. Mi smo pripremili određene zakonske odredbe, a lektura i redakcijska priprema ovih zakona je pripala nekome drugom. Moram da vam zamerim pre svega suštinu zakona, a na kraju i ono što ovde piše. Dakle, ovde imamo situaciju da se u ovim zakonima kaže na mnogo mesta da će ministar pripremiti podzakonska akta. Jel vi znate da ovoga trenutka protestuju auto-škole zato što dve godine niko nije uradio zakonska podakta? Jedan broj ljudi radi u auto-školama kao što radi privatno obezbeđenje. Jednak je problem neefikasnost vlasti za te ljude, kao što će on biti ako nema podzakonskih akata koji će urediti Zakon o obezbeđenju.
Ako vam kažem da ovde na mnogo mesta ima gramatično loših terminoloških odrednica, na primer – bezbedonosno, bezbedonosne službe. Službe mogu biti bezbednosne, ali ne mogu biti „bezbedonosne“. Jer, imenica iz koje je izveden pridev bezbednosna je bezbednost. Mogu biti nosioci bezbednosti, ali nikako „bezbedonosni“. Ne mogu „vršiti dužnost“, nego vrše dužnost. Ali, to pitajte profesora Ivana Klajna, on će tu mnogo više da pomogne od mene, ako bude raspoložen, a i mnogo je učeniji.
Imam suštinske primedbe kada je reč o zakonu o detektivskoj delatnosti. Tačno je i prihvatam, gospodine Dačiću, da mora da se povede računa da ljudi koji nisu osuđeni za najteža krivična dela ne mogu da rade na poslovima privatnog obezbeđenja. Ali, ne mogu da rade ni ljudi koji su radili do danas u policiji, koji su, recimo, radili u odeljenju koje se bavi teškim krađama i krađama automobila. Jer, on ima kod sebe u nekom fajlu spisak od 50, 60 ukradenih automobila i tih predmeta. On danas da ostavku, sutradan ode da radi u privatnoj detektivskoj agenciji. Ja mislim da je to sukob interesa. Apsolutno sam uveren da i vi to mislite. Jer, to nije u redu i mislim da mora neka pauza da se napravi. Ipak je reč o osetljivim poslovima. Makar neki međuperiod da prođe od dve godine. Ja sam tu predao jedan amandman kojim to tražim.
Predao sam amandmane koji kažu da lica koja su bila osuđena za porodično nasilje ne mogu da rade na ovim poslovima. Tu bar evidencija postoji. Po najnovijem krivičnom zakonu postoji krivični upisnik gde se upisuju svi ljudi koji su izvršili akte silovanja. Ti ljudi bar ne bi trebali da budu nagrađeni od strane države, znači tu nije problem da se proveri da li su osuđivani ili nisu. Problem je što se taj zakon ne primenjuje, pa ni još jedno lice nije upisano u evidenciju silovatelja, a pogotovo seksualno agresivnih akata ka maloletnim licima. To govori o tome da se baš zakoni ne donose na najbolji način.
Moram da citiram građanku Milu Bastu, ona mi kaže ovako - u toku rasprave – Dačić kaže da u firmama koje se bave privatnim obezbeđenjem u Srbiji radi oko 50 hiljada naoružanih ljudi. Silno grešite, gospodine Dačiću, oni rade u policiji, o tome sam malopre govorio. Ja ne smatram da svi ti ljudi rade u policiji, ali smatram da tu postoji jedan određen problem. Problem postoji i u sledećem – ko će kontrolisati uveče ljude koji rade na splavovima kao obezbeđenje ili se eventualno bave nekom detektivskom delatnošću?
Zna se da se u noćnom životu Beograda dešavaju razne stvari, može neka gospođa, ili gospodin da unajmi detektiva, da se malo pozabavi nekim stvarima iz njegovog privatnog života. Onda tu imamo detektiva koji hoće da uđe na splav, na splavu imamo naoružano obezbeđenje, i onda imamo policiju interventne brigade koja dođe u kontrolu. Ko će da prekontroliše te ljude da li imaju licencu, bave se obezbeđenjem splavova duž Save i Dunava? Ko će da kaže - ko je ovde šef tih ljudi koji se bave obezbeđenjem? Kako će da ih legitimišu, kako će da utvrde, šta ako ovi zadrže detektiva, šta ako detektiv njih zadrži? To su sve stvari koje praksa nameće i život, a ne ja i moja mašta. S druge strane, i opet kažem, ne podvlačim nužnost zakonskog uređenja ove oblasti, ali samo govorim o onome što je život.
Da li se sećate kako je bilo nemilih scena na izborima u Zaječaru, pa onda u Vrbasu, da ne govorim o ovim u Kosovskoj Mitrovici. Tu još ne znamo da li je gospodin Dinkić bio u verskoj poseti ili je bio na zadatku.
Ja hoću da živim u državi koja neće kapitulirati pred nasiljem. Ja hoću da živim u državi gde nasilnici neće određivati da li će biti „Parade ponosa“, da li će biti utakmice, da li će biti „derbija“, da li će biti izbora na Voždovcu, tako što ću morati da vežbam u teretani koju mi postave ekstremisti na Voždovcu, da li ću morati da se izjašnjavam o zakonskim predlozima tako što ću prvo kod njih da odem da podnesem amanmdane na zakon, pa ću onda da ih predam na pisarnicu. To je atmosfera straha i kreiranja straha. To je negovanje nasilja.
Na kraju, moram da vam kažem, i kada je reč o ovom sada zakonu i o detektivskoj delatnosti i o privatnom obezbeđenju, potrebno je da se pogleda ko sve od ljudi koji su ovog trenutka na poternicama, zbog organizovanog kriminala, imaju registrovane agencije za obezbeđenje. Gospodin Stefanović je kazao da je jedan od njih Darko Šarić. Ja se nadam da neće baš svako moći da registruje, ovde su propisana vrlo stroga pravila koje uslove čovek treba da ispuni za registraciju ovih delatnosti.
Sporna su neka ovlašćenja koja dajemo ovim ljudima. Meni je posebno sporno ovlašćenje po kome ljudi iz privatnog obezbeđenja mogu da zadrže neko lice i ne da odmah obaveste policiju o tome, nego, navodno, ima obavezu da odmah obavesti policiju, ali ako nije u stanju, u najkraćem mogućem vremenu. Šta je najkraće moguće vreme kad se u prostorijama SNS pritvore, mimo svoje volje dvoje članova i aktivista DS? Da li je to jedan sat, da li je to dva sata, da li je to osam sati, da li je to vreme potrebno da ih oni izudaraju da ih osakate, prebiju ili je to neko kraće vreme­?
Šta ćemo sutradan kada krene privatno obezbeđenje da otima odbornike? Imamo glasanje u budžetu, tanka je većina, možda padne većina u nekom mestu u Srbiji i slučajno ga oni zadrže dva dana dok ne dobije posao u nekom javnom preduzeću i onda ga neko drži tu mimo svoje volje. To piše u zakonu, ja samo čitam ono što je predvideo zakon.
(Dejan Radenković, s mesta: Onaj što ste radili.)
Barem, ako nećete mene da slušate, poslušajte predsednika stranke, nije lepo dobacivati.
(Dejan Radenković, s mesta: Ja sam to naučio od vas.)
Lepo je učiti od najboljih, to nije problem, ali je problem što ste počeli da učite od gorih od vas i da vas oni vode na put, tu je problem.
Za kraj, gospodin najava je ovih dana najavio obračun ponovo sa kriminalnim grupama huligana koji se smatraju navijačima, a nemaju nikakve veze sa navijačima, stalno imamo neke najave da će biti hapšenja, privođenja i od svega toga imamo samo dalje ponižavanje Republike Srbije, koja stalno uzmiče pred nasilnicima. Ako vam tu treba podrška, tu ćete imati podršku.
Žao mi je što uz ovaj paket zakona, za kraj ću vam to kazati, niste doneli izmene i Zakona o oružju i municiji. Mi smo kao DS predali Zakon o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji i odmah ću vam kazati šta smo predvideli tu?
Predvideli smo da je obaveza svakog građanina, svakog lica ko ima vatreno oružje da u narednih godinu dana uradi obavezan lekarski pregled da se vidi da li je to lice psiho-fizički sposobno da rukuje oružjem.
Ne znam da li MUP priprema izmene i dopune Zakona o oružju i municiji, ali je moglo, taj zakon smo predali posle tragedije u Velikoj Ivanči. Trinaestoro građana Republike Srbije je stradalo. Posle toga, evo pre par dana smo imali u Valjevu situaciju da je iz legalnog oružja ubijeno dvoje ljudi koji su izvodili radove i mislim da je to loše što takve zakone ne prihvatate, što se čeka da donesete vaše zakone.
Moram da vam kažem, imamo puno amandmana i još ćemo živopisniju raspravu imati kada budemo raspravljali po amandmanima nego o ovom zakonu u načelu, ali vas pozivam da prihvatite amandmane DS, makar će se popraviti ovaj zakon. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, amnezija je divna bolest. Svakog dana čujete nešto novo, a ništa vas ne boli. Međutim, istina zna da mnogo boli.
Zakon o amnestiji smo doneli zbog toga što je ova zemlja bila prepuna zatvora koje su punili zatvorenici zbog političkog kriminala. Vi ste uvrstili krivično delo - narodni neprijatelj, izdajnik. Da li znate koliko ljudi smo zatekli u zatvorima posle 2000. godine? Zbog toga što su se borili protiv režima čije su okosnice bile vaš sadašnji predsednik stranke i nekadašnji predsednik stranke. Da li ste to zaboravili? Da li znate koliko smo ljudi zatekli u zatvorima koja su bila optužena za najteža krivična dela? Da li na to treba da vas podsećam?
Da li treba da vas podsećam na Bogoljuba Arsenijevića Makija, kome ste vilicu slomili, koga ste osakatili? Da li treba da vas podsećam na Ivana Novkovića? Na 4.600 pripadnika Otpora, koje ste oterali u zatvor samo zato što su znali kakvi ste i šta ćete da uradite sa ovom zemljom i što su vas u tome sprečili? Da li vas to boli? Treba da vas boli. Ta istina mora da vas boli i na nju ću vas uvek podsećati. Vi ste odgovorni za to što su zatvori bili prepuni političkih zatvorenika.
Kada je reč o stečajnim upravnicima, pa gospodin Radulović je najpoznatiji stečajni upravnik. Nemojte tako o ministru svoje Vlade. Nije lepo. Sada je čoveku neprijatno kada gleda ovaj prenos. Da li je moguće da toliko loše mišljenje imate o čoveku koga ste izabrali za ministra? Kakvi su ti najgori, ako su vam ovi najbolji? Uplašen sam za budućnost ove zemlje. Moram da tražim da se u ovom parlamentu pod hitno donese zakon o zaštiti građana od ove Vlade. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovde postoji već jedna zakonomernost kada je reč o zakonima koje predlaže ova vlast, otuđena i od naroda i od realnosti. Postoje neka pravila kada SNS ili Vlada Republike Srbije predlažu zakon i ta su pravila sada već jasno uočljiva i jasno definisana.
Prvo pravilo je da svaku priliku kada donosite zakon koristite da jačate diktaturu u ovoj zemlji.
Drugo pravilo je da se uz svaki zakon koji donosite trudite da umetnete i kukavičije jaje iz koga će se iznedriti vrlo brzo neko novo zlo.
Treće pravilo je da zakone donosite od slučaja do slučaja, na brzinu, bez neke stručne analize, bez sagledavanja kakve će posledice proizvesti na društvo taj zakon koji donosite.
Četvrto pravilo je da smo ovde već svedoci one uobičajene parlamentarne prakse – opstrukcije parlamentarnog rada od strane parlamentarne većine.
Ova tačka dnevnog reda o kojoj danas raspravljamo i ovaj zakonski predlog najbolja su paradigma i ogledalo onoga o čemu govorim. Navrat-nanos ste predložili dnevni red, gde ste uz tačku izmena i dopuna Krivičnog zakona stavili nešto što nema nikakve veze sa Krivičnim zakonom, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, pa ste tu uvrstili Predlog zakona o državnim službenicima. Onda ste shvatili da ste napisali loš zakon, pa ste njega povukli, a onda tu gurnuli tri-četiri ratifikacije, da uzgred i o njima raspravljamo, kada raspravljamo o Krivičnom zakonu.
Moram nekoliko stvari da vas pitam, kada je reč o ovom predlogu izmena Krivičnog zakona. Prvo, moram da vas pitam zašto je Republici Srbiji, zašto je građanima Republike Srbije, potrebno da se na dnevni red stave izmene koje predlaže SNS, a nisu dobre izmene koje predlaže DS? Objasnite mi šta fali izmenama Krivičnog zakona koji sam ja predao 12. decembra, kada sam postao narodni poslanik? Kazaću šta sam predao pošto niste pročitali.
Zahtevao sam 12. decembra 2012. godine da se u Krivični zakon uvrste dva nova krivična dela. Prvo je kupovina akademskog zvanja radi podizanja ugleda kandidata u izbornom procesu sa merom nezastarevanja tog krivičnog dela. Drugo krivično delo koje sam predložio je iznošenje lažnih rezultata izbora i uznemiravanje javnosti informacija o navodnoj izbornoj krađi. To nikada niste hteli da stavite na dnevni red. Ovo ste stavili. Zašto ste ovo stavili na dnevni red, a ove zakone koje predlaže DS niste? Zato što ste providni. Sve što radite toliko je providno kao da ste od stakla pravljeni. Noge su vam sigurno staklene i zato tako i klecate. Zašto tako dobro vidimo kroz vas? Malopre vas je kolega Janko Veselinović uhvatio da ne da ste vidovnjaci nego vam se javljalo 23 dana pre nego što ste ovaj zakon napisali da će radnici u Priboju da blokiraju i prugu i putne pravce i onda brže bolje udri po radnicima.
Zašto ove zakone koji već postoje ne primenjujete? Šta je bilo sa onim zakonom, tzv. Marijinim zakonom? Pročitajte mi imena i prezimena ljudi koji su upisani u Registar silovatelja za ovo vreme za koje se zakon primenjuje. Valjda je jedan upisan. Daćete mi prazan papir ako vam dam da mi napišete jedno ime.
Hajde sad da se vratim na Krivični zakon i njegove izmene. Prvo, ovo što se tiče sitnih krađa, apsolutno podržavam da se svaka krađa komunalnog inventara koja preti po bezbednost građana i normalno funkcionisanje građana sankcioniše, da se sankcioniše i onaj ko to kupi. Nema veze što ste toliko upropastili Srbiju da ljudi kradu da bi se prehranili. To je krivično delo. Svako mora da radi i ne sme da se pospešuje kriminal ni u kom obliku.
Sada malo neku o nekim odredbama ovog zakona. Što ovde niste uvrstili i krađe na grobljima? Ne kaže se baš precizno da su to takođe krađe.
Prepravljali su ovi sakupljači sekundarnih sirovina sva moguća elementa sa nadgrobnih spomenika. Sve živo se krade. Pogledajte na šta liče groblja. Nedavno su bile zadušnice, razvaljene bakarne vaze, krstovi, oni ukrasi, čak se i ona slova kradu. To treba sankcionisati. To je varvarstvo. Kada se mi tako ophodimo prema našim grobljima, ne treba onda da se pitamo šta je sa grobljima koja više nisu tu pod našom ingerencijom.
Da se vratimo na ovo što se tiče blokade pruge. Tu predviđate kaznu zatvora od tri godine. To vam je, naravno, palo na pamet posle štrajka radnika „FAP“ u Priboju. To se pre toga niste setili. Kad ste čuli da će radnici blokirati prugu, brže bolje udri po radnicima. Sada radnici „FAP“, a i vi moji Kruševljani „14 Oktobra“, koji ovog trenutka štrajkujete u gradu koji se tako uzimao za primer. U gradu Kruševcu otkucava, da znate, socijalna tempirana bomba. Danas je nekoliko stotina Kruševljana ostalo bez posla, „ŠIK-a“, „Crvene zvezde“ i Fabrike ulja. Danas im je rečeno da za njih spasa nema.
Sada moram da vas pitam, hajde ovako da razmišljamo – šta ćete uraditi ako pred drugi krug lokalnih izbora na severu Kosova i Metohije tamošnje stanovništvo blokira prugu Kraljevo-Zvečan? Šta ćete uraditi ako tamo u Leposaviću na nadvožnjaku izađu građani i blokiraju prugu? Hoćete im kazati – sada ćemo na vas da primenimo zakon Republike Srbije, a izlazite na izbore po zakonima Kosova, pa ćemo da vas pohapsimo i tri godine zatvora? Pa, to je blokada pruge. Nije valjda da ste se odrekli Kosova i Metohije? Ili, kada se tamo blokira pruga, da li će ministar pravde Selaković da izađe pred „Dveri“ i „Obraz“? On je kazao da će uvek izaći kada ga oni pozovu, da prošeta sa njima, da se malo ispriča.
Znate, građani Srbije, na diktaturu uvek treba odgovarati ismevanjem diktatora.
Sada vas pitam nekoliko stvari. Zašto ovaj zakon nije celovit? Što samo blokiranje pruge, što nije i blokiranje pomorskih puteva? Evo, ja već vidim kako izgleda blokada kanala Beograd-Stalać-Grdelica-Dragobužde, i to u Stalaću. Izgubi SNS izbore, predsednik vaterpolo saveza uđe u kanal, uhvati se za ruke, pored njega stane predsednik plivačkog saveza i predsednik saveza za umetničko plivanje, okolo na obalu posedaju oni simpatizeri, članovi koji ne znaju da plivaju na stiroporu i onda policija mora da šalje ljude žabe, ronioce, žandarmeriju, kranove, a ja pođem trajektom na sednicu Skupštine, kasnim i gledam intervenciju policije jer je blokiran pomorski put. Naravno, kad se bude trajekt porinuo u vodu, ja sigurno vidim neki egzotičan naziv.
Zamislite blokadu avionskog saobraćaja. Recimo, sledeći avion se nazove „Laza Lazarević“. Svi ministri uđu u avion, sednu, krenu da igraju šah, to je dobro, relaksira mozak, avion poleti u pratnji ratnih aviona i neko blokira vazdušni saobraćaj. Što to niste predvideli odredbama ovog zakona? Zašto mašta tu ne radi?
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, moram priznati, i mene ste zasmejali.)
Izvinjavam se, završavam.
(Predsedavajući: Molim vas, ipak ste otišli predaleko.)
Zahvaljujem. Završavam.
Dakle, mislim da zakonodavac nije predvideo sve mogućnosti. Ili ne veruje u projekat plovnog puta Beograd-Stalać-Grdelica-Dragobužde-Solun, ili misli da se ovde zakoni donose samo da bi se udaralo po radnicima. U Ćićevcu nema nijedne fabrike, oni neće da blokiraju pomorske puteve. U Priboju i Kruševcu ima, tamo postoji pruga, tamo udri po radnicima.
Na kraju, moram da vam kažem, neophodno je, kad slušamo ovakve zakone, pre svega doneti zakon o zaštiti građana od ove Vlade. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, pa samo istine radi.
Demokratska stranka je već organizovala proteste protiv ove vlasti i ti protesti su bili vrlo mirni i nenasilni. Niko nije sedo na stiroporu. Sedenje na stiroporu, proizvodi amneziju po najnovijim istraživanjima zaborave ljudi šta su radili 10 godina čim sednu na stiropor.
Mi smo u Novom Sadu protestovali zbog porasta nasilja i kriminala iako smo prilikom tog protesta u Novom Sadu bili izloženi provokacijama od strane onih koji su i dobili direktivu, da izađu i vređaju ljude iz DS. Mi na te provokacije nismo reagovali. Demonstrirali smo i protestvovali dostojanstveno ukazujući na nepravilnosti koji se čine u našem društvu.
Sa druge strane, ako već hoćete da govorite o ovom zakonu, pa evo samo jedan primer iz života o blokadi saobraćaja. Zamislite, moj kolega pođe iz Vrnjačke Banje iz Novog Sela, ja pođem iz Ugljareva sudarimo se na pružnom prelazu. Ako neko vozi od nas drva, padnu drva na prugu. Da li je to nehat ili je to blokada saobraćaja? Da li treba da idemo u zatvor po tri godine zbog toga što smo se sudili na pružnom prelazu. Niste to predvideli u ovom zakonu da može nekom nešto da padne na kružni prelaz, pa da on po tom osnovu blokira pružni prelaz? Nemojte mu pokazati, da mu suflirate, ne piše, mi smo to amandmanom predvideli, napisali. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram dva člana Poslovnika koje smo povredili svi zajedno u ovoj sali, ali to je član 108, koji kaže – da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine i član 32, koji kaže – da potpredsednik Narodne skupštine, koji zamenjuje predsednika na sednici Narodne skupštine ima ovlašćenja predsednika Narodne skupštine, ali se ne kaže da imate veća ovlašćenja, nego baš ova ovlašćenja koja ima i predsednik.
Evo u čemu se sastoji povreda. Mi smo ovde narodni poslanici, nas su birali građani Republike Srbije, a mi smo birali Vladu Republike Srbije i Vlada Republike Srbije i njen predstavnik, bio on ministar, predsednik, potpredsednik, prvi potpredsednik, kada dođe u ovu salu nama polaže račune, a ne mi njemu.
On mora da vodi računa da je on izabran u ovom parlamentu voljom većine i voljom narodnih poslanika, koji predstavljaju građane Republike Srbije.
Kada nama kaže da smo mi nepristojni, onda tu poruku šalje svakom biraču koji je za nas glasao. Narodni poslanik u ovoj sali uvek ima veća prava od ministra. To što narodni poslanik može da kaže, govori u ime građana koji su ga izabrali, ne u ime političke stranke. Ministar govori u ime Vlade.
I na kraju, ja nikada svoj bezobrazluk ne bih menjao za nečiju pristojnost. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da se u Srbiji od prvog dana formiranja ove Vlade podstiče i generiše nasilje. Od prvog dana rada ove Vlade koji je svoj mandat započela opštom amnestijom, nasilje napreduje. Ono napreduje i prožima sve pore našeg društva, tako da je u Srbiji vladavina prava zamenjena vladavinom nasilja.
Nažalost ta poplava nasilja udružena sa prostačkim primitivizmom kojim se građani Srbije zapljuskuju svakog dana sa partijskih medija i glasila daje svoje zastrašujuće plodove.
Nema segmenta našeg društva koji ovog trenutka nije kontaminiran nasiljem. Izbore nažalost, ne dobijaju više kvalitetne ideje, već kvalitet mišića nabildovanih siledžija i kvalitet kalibra pištolja zadenutih za pojas. Kratak je bio put od otmice članova DS u Vrbasu do zastrašujućeg nasilja na Marakani i na lokalnim izborima na KiM.
Tako to izgleda u Srbiji u državi u kojoj tužilaštvo ne reaguje kada se kidnapuju članovi DS u Vrbasu. Tako to izgleda kada siledžije, batinaše i revolveraše u Vrbasu predvodi čovek koji je identifikovan u policiji i koji se zove Zoran Milojević Zelja, koji činovnik i savetnik u Vladinoj Kancelariji za KiM. Tako to izgleda u državi u kojoj taj isti činovnik sedi pored Aleksandra Vučića na svim mitinzima SNS na KiM. Tako to izgleda kada DS u Novom Sadu organizuje protestnu šetnju protiv porasta zastrašujućeg nasilja, a aktivisti i članovi SNS dođu da provociraju nasilje, ne bi li Novi Sad iz kulturne prestonice pretvorili u prestonicu straha i nasilja.
Upornim izbegavanjem da otvorite debatu o ovom narastajućem zlu, upornim odbijanjem da pokrenete izradu strategije o borbi protiv nasilja, ova Vlada je raspalila plamen mržnje koji više ne gori samo na jugu Marakane. Svaka škola, svako školsko dvorište, svako igralište ima ovog trenutka svoj sever i jug na kome besni požar nasilja. Vlada taj požar nasilja gasi benzinom.
Atmosfera paničnog straha ponovo vlada među građanima, a pre svega među roditeljima. Roditelji više nisu srećni kada im dete dođe iz škole i donese petice, nego kada se vrati živo, zdravo i nepovređeno. Nažalost ova Vlada koja je kapitulirala pred nasiljem otkazivanjem Parade ponosa, koja nije obezbedila uslove za normalno održavanje izbora u Vrbasu, sada hoće da za 45 minuta zavede red na severu KiM. To želi prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić koji nažalost poziv za povratak naših snaga bezbednosti ne upućuje diplomatskim putem, nego kako danas vidimo putem medija, zarad jeftinog reklamerstva i demagogije.
Pri tome ministar Aleksandar Vulin kaže da je to prvi činovnik, prvi član Vlade koji upućuje poziv međunarodnoj zajednici da dozvoli povratak naših bezbednosnih snaga na KiM.
Pitam obojicu i Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina – šta ih je sprečavalo da takav poziv upute 1999. godine kada je gorela i Metohija i Kosovo? Što taj poziv nisu uputili juna i jula 1999. godine? Zašto red na KiM nisu zaveli od 1991. godine do 1999. godine? Danas se izbori u Kosovskoj Mitrovici ne bi održavali po nekim drugim zakonima, već bi se tu birali poslanici za srpski parlament po važećim zakonima.
Moram da ih pitam zašto nisu pozvali bezbednosne snage jula 1999. godine kada se punila žuta kuća, a kada je Marko Jakšić ostao kod svoje kuće? Šta god mislio o policiji Marka Jakšića, ne mogu kao poslanik da ćutim i spustim glavu dok se vrši progon narodnog poslanika Marka Jakšić.
Ne trebaju meni aplauzi, dovoljna mi je mirna savest. Pozivam i vas da imate mirnu savest i da ne dozvolite da se kosovski čvor i dalje plete i vezuje i da vi budete u njemu, jer će vam biti omča oko vrata. Ovo pitam u ime naših poslodavaca, građana Srbije, kada ćete zakazati sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za bezbednost? Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na primeru ova četiri zakona iz oblasti pravosuđa vidimo da je potrošeno vreme manekenskih osmeha, učmalog izbegavanja susreta sa realnošću, jeftinog kritizerstva i demagogije, nepotkovane ambicioznosti, cinične smirenosti, vidimo da je prošlo vreme kvazisalonske neobaveštenosti i da je od velikog balona od sapunice ostala samo magla koja se i dalje prodaje kao alva upakovana u celofan neke sveopšte bahatosti, ali onoga i onome čega mnogo ima na tržištu, cena brzo pada.
Na primeru ova četiri zakona, vi danas teška srca morate priznati da smo mi iz DS bolji od vas, da smo radili bolje, organizovanije, da smo radili bolje u korist građana Srbije, da ste morali da se odreknete svog sistema vrednosti koji ste proklamovali 23 godine, teške godine, i da prihvatite onaj sistem vrednosti i ona načela o kojima smo vam mi govorili.
Neću sada da vam čitam šta ste sve kazali kada smo radili reformu pravosuđa. Neću sada da vam čitam vaše izjave, evo baš izjavu gospodina koji dobacuje, šta je govorio o reformi pravosuđa i kakvu je reformu reformisanog pravosuđa najavljivao, ali ću vam samo istine radi, pročitati šta kaže Venecijanska komisija o ovome što vi radite, a na šta se sa ponosom pozivate.
Kažu ljudi da nacrti amandmana na Zakon o sudijama i Zakon o uređenju sudova u celini su pozitivni, ali su prilično tehničke prirode. Deluju kao da nisu preterano značajni u odnosu na tešku situaciju u kojoj se trenutno nalazi pravosuđe u Srbiji. Dakle, izmene su tehničko kozmetičke. To kažem ja, ali vam to kaže i Venecijanska komisija.
Ako želite polemiku sa DS, onda morate za nju da se pripremite. Pogrešno je da na instituciju koja se zove poslanički klub DS reagujete i napadate je neznanjem, neistinama i klevetama. Za ovakvu polemiku sa nama morate da se spremite i da na naše znanje odgovorite ili ćutanjem, ili vašim enciklopedijskim neznanjem, ali nikako uvredama, jer to u Srbiji ne prolazi.
Dakle, ne možete da se ponašate kao vatrogasac koji đevđirom gasi požar, jer od tog požara izgori država. Kazali ste nam nekoliko puta veoma važnih stvari kada je reč o reformi pravosuđa i mreži sudova.
Samo zbog građana Srbije ću pročitati ne sve što je čitao gospodin Nenad Konstantinović, gde sve građani Srbije više neće imati pristup sudskim jedinicama i sudu, ali ću navesti samo jednu opštinu. Opština Lučani i njena mesna zajednica Guča. Guča nije opština, Guča je mesna zajednica u opštini Lučani. Jedna veoma poznata mesna zajednica koja organizuje jednu veliku manifestaciju. Nema ko nije trčao tamo da se slika, ali nažalost, zaključili ste da Lučani i Guča više ne treba da imaju sud i da treba da idu u Ivanjicu.
Mislite da od Guče do Ivanjice ima 30 kilometara. Znate kada će neko iz Jelen Dola da sedne na autobus i da uhvati taj autobus za Ivanjicu preko Guče i Lučana. Ima da ide do Požege, pa da preseda do Arilja ili Ivanjice. To je put od 130 kilometara.
Naravno, najvažnije je to da građane Srbije ni malo ne košta. Verovatno će oni po nekom vašem predlogu da se teleportuju do suda u Ivanjici, da li sa rotacionim svetlima kao ministri, da li bez rotacionih svetala, to ne znam. Ali, neistinita je tvrdnja da to neće proizvesti nikakve troškove po građane Srbije i to vidimo u predlogu budžeta i po novcu koji ste predvideli za Ministarstvo pravde.
Na kraju ovog svog izlaganja moram da vam kažem da sam pažljivo slušao vaše izjave o povećanju broja članova SNS. Verovatno to povećanje brojeva utiče, broj članova utiče onih 650 sudija koji nisu vratili člansku kartu SNS kada su se ponovo vratili na sudijsku funkciju. Ali, znam da je građanima Srbije duša ustreptala kada vide koliko vas ima. To je tako srpski, tako uzvišeno, tako napredno. Mislim da su oni to radili iz čistih ideoloških pobuda, te sudije, da su se učlanili u SNS, nikako da bi se vratili na posao.
Na kraju, vi nam uvek podmetnete kukavičje jaje, jer kada sam slušao kako ste čitali ko sve neće imati sud, u tom zanosu primetio sam da nema ni Karlobaga ni Ogulina ni Karlovca ni Virovitice, što je normalno, ali nema ni Kosovske Mitrovice, e to nije normalno. Ne znam kako ćete sledeći put izaći pred „Dveri“ i „Obraz“, koji vam više nisu tako popularne organizacije, da im kažete zašto nema suda u Kosovskoj Mitrovici. Nemojte da mi kažete da će ga biti. Evo, ja vas pozivam, bilo koga od vas naprednjaka da odemo 1. maja da obiđemo sud Kosovskoj Mitrovici i da im odnesemo srpsku zastavu.
Za kraj, Rumuni nameravaju da priznaju 2015. godine nezavisnost Kosova. Kada vidim kako ova vlada ukida sud Kosovskoj Mitrovici, vidim koliko ti Rumuni kasne za ovom Vladom. Ipak je Srbija bila zapad za njih. Hvala.