Ima i te kako, molim vas, objašnjavam.
Po članu 10. građani imaju pravo oko upisa i oko eksproprijacije, ako administracija ćuti, rok je osam dana.
Dakle, u slučaju da imamo ovakve slike, poštovani građani od istog investitora ponavljam, na preko deset lokacija u svetu, u proteklih 12 godina, gde su uspeli da dođu do dva sprata, dva sprata uvaženi kolega, kažite vi iz jedne stranke kolega …
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Iz koje stranke?)
Iz stranke bivših radikala.
Onda imate situaciju u Pakistanu, evo recimo u Siriji, napravljen je jedan objekat.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedniče Vlade, članovi Vlade, uvaženi kolege narodni poslanici, poštovani gosti na galeriji.

Dakle, mi imamo ovaj zakon koji se donosi, doduše ne po ubrzanoj proceduri, što ja pozdravljam svakako, kako je inicijalno bilo planirano, ali koji se dovodi suštinski da bi naši građani to razumeli, poštovani građani Srbije, oni ovaj zakon donose zato da bi jedan privatni investitor i privatni projekat dobio u svoje ruke nešto što je deo grada Beograda, i onda se taj deo proglašava za javni interes iako su u pitanju hoteli, stanovi i šoping molovi.

Nemamo mi ništa protiv stranih investitora, nemamo ništa protiv investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nemamo mi ništa protiv toga da se ovaj deo Beograda najzad očisti i kako ste više puta rekli – da se pokosi trava, nemamo ništa protiv toga. Tamo ništa nije pipano od početka, od prilike 2001. ili 2002. kada je gospodin Vesić sa galerije tamo s Đinđićem tamo pravio biciklističke staze. Od tada niko ništa pipnuo nije. I slažem se, tačno, niko tamo ušao nije u taj deo.

Ali, poštovani građani evo kako su oni to smislili. Imam mog dragog prijatelja koji mi je rekao – slušaj imam nekoliko desetina projekata širom sveta potpuno na isti fazon, pa bi ja sad tu kod tebe da napravim iz nekoliko razloga. Da dignem vrednost svoje kompanije i drugo možda i nešto i da napravim. Ja lično smatram da će verovatno nešto i biti napravljeno. Ta skepsa kod mene nije ugušila i nikoga ne mrzim, odmah da kažem unapred. Ali ono što stvarno mrzim, to je pokušaj da se prikriju činjenice pred građanima Srbije, a činjenice su sledeće. Ovaj zakon se donosi u situaciji kada važeći Zakon o eksproprijaciji ne može da se primeni, zato što nije moguće ga primeniti na privatno vlasništvo koje će da se gradi u vidu stanova, šoping molova, tržnog centra i ostalih stvari. Pa pošto ne može, verni i dragi prijatelju, mi ćemo doneti poseban zakon, da bi to bilo moguće, a pošto nemamo ni ugovor, a pošto nemamo ni projekat, a pošto nemamo ni stanove, i pošto imamo maketu koju ne ismejavam, ali moram da pitam uzgred, koja je maketa? Video sam ih nekoliko. Gospodin Mali je predstavljao neke dve kule, čudnog oblika ovako, a nismo videli onu najvišu kulu. Onda smo posle videli onu najvišu kulu. Ja nemam ništa protiv. Možda i jedno i drugo i treće i četvrto i peto postoji na maketi, verovatno i postoji.

Građane Srbije zanima šta će na kraju tu da bude i koliko će to da plate, koliko to košta građane Srbije i građane Beograda, koliko će država Srbija konkretno, mi smo čuli nekoliko iznosa, danas se premijer potrudio i rekao taj iznos ovde, nekoliko puta. Mene zanima koliko će ukupno biti uloženo od strane građana Srbije u taj deo Grada Beograda.

Dakle, pošto nije moguće, ovde se kaže da je ovo projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Zbog čega je ovaj projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju? Čuli smo, za podizanje građevinske operative. Nije to loše, to je dobro za Republiku Srbiju, pošto je za vreme vaše vlasti ona pala za 45%. Mi pozdravljamo to. Međutim, i pored svih napora, nikako da nam objasnite, pošto se strogo držim Predloga zakona, ne ulazeći ni u kakve druge priče, samo nam recite zašto je to projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju, izgradnja hiljade stanova, poslovnog prostora, šoping mola? Da ne ulazim u to da li će biti zaklonjen pogled, da li će da se ugrozi estetska vrednost Grada Beograda, u to ne ulazim zaista.

Ponavljam, niko ne podržava da tamo ostane ruglo. To je zamena teza. Pitamo vas, zašto je to projekat od posebnog značaja, ne za ovu firmu, ne za ovog investitora, već za građane Srbije? Koliko će koštati stanovi tamo koje ste počeli da preklamirate, pa su ljudi pomislili da prodajete nešto što ne postoji? Kolika će biti cena kvadrata? Zašto niste želeli da idete na javni konkurs i na tender? Uzimajući u obzir, gospodine predsedniče Vlade, tačno je, mnogi su bili konkursi, nisu uspeli, bili su mnogi izbori u Srbiji, nisu uspeli, pa da ukinemo izbore? Šta će nam zakoni? Vi se ionako za sve pitate u ovoj zemlji. Ne može nikako biti javni interes stambeni poslovni prostor. To nije moguće ni logički ni pravno. To nije moguće ni na osnovu Ustava Srbije. Zašto ste izbegli? Zbog čega?

Pozdravljam naknadnu mogućnost da se razgovara sa stručnjacima od strane gradonačelnika, pozdravljam to. Zašto nije bilo javne rasprave? Zašto ste ignorisali reč struke? Niste nam to odgovorili. Zašto ukidate ograničenost spratnosti za Beograd, a ne smeta vam što u Parizu ne postoji spratnost preko pet spratova, kada se već pozivate na Ajfelovu kulu? Pa, kažite do kraja onda informaciju. Godine 1889, gospodine predsedniče Vlade, izgrađen je Ajfelov toranj i još 700 objekata za svetsku izložbu te godine. Svi su srušeni sem Ajfelovog tornja. Zašto? Zato što je gospodin Gustav Ajfel ili Gistav Ajfel, kako ste vi rekli, imao gore lep stan gde se dogovarao sa gradonačelnikom Pariza i ostalim gradskim funkcionerima kako na koruptivan način da sačuva objekat. Zato su se građani bunili, jer je bila korupcija upitanju, a ne zato što je taj obeliks parao nebo nad Parizom. I nama ćete da parate nebo nad Beogradom, ali nećete ga parati time što je neka zgrada ružna ili što se nekom ne sviđaju pare iz Arapskih Emirata, ne, nego zato što morate prvo da pozovete stručnjake, da otvorite javnu raspravu, da promenite urbanistički plan, da raspišete konkurs, da idete na tender, pa da vidimo šta građanima Beograda tu treba. Neki ljudi kažu da trebaju parkovi. Neki ljudi kažu da trebaju kulturni sadržaji. Vi ste čuli, predsedniče Vlade, takve glasove.

Ja ne sporim da vi imate viziju, ja uopšte ne sporim da vi imate san o tome da Srbija bude na boljem mestu, da Beograd bolje izgleda i da podignete našu operativu. Ne sporim. Ja cenim ljude sa vizijom. Problem je, gospodine predsedniče Vlade, što svaki dan vaši snovi postaju noćna mora građana Srbije i uvek nekako meni zapadne to da vam kažem u Skupštini i to je baš nezgodno. Imate u članu 8. neverovatnu stvar koja kaže, stav 4. član 8. - licima koja su pravo svojine na građevinskom zemljištu stekla u postupku pretvaranja prava korišćenja po pravu svojine bez naknade pripada pravo na naknadu tržišne vrednosti tog zemljišta ako je pravo korišćenja stečeno teretnim pravnim poslom. Pazite to. Ovim članom se derogiraju sva ustavna i zakonska načela. Zašto? Ovaj član propisa ukazuje upravo na to da je namera autora ovog zakona da konfuznim i nejasnim odredbama postigne cilj koji je protivan Ustavu i zakonu. Zašto? Odredbama važećeg Zakona o eksproprijaciji korisnik eksproprijacije bi bio dužan da ovim licima isplati tržišnu vrednost. Da bi to izbegao, sumnjam, ne tvrdim, sumnjam, predsedniče Vlade, autor propisa je izmislio ovu odredbu koja u svom jezičkom tumačenju krije veoma ozbiljnu zamku koju verovatno neće primetiti većina javnosti, pa čak ni one stručne, jer je ona vešto zakamuflirana.

Naime, rado se o tome da je ovim licima formalno priznato pravo na naknadu i za objekat i za zemljište, ali uz mali uslov da je pravo korišćenja stečeno, ne i da su ga ta lica stekla, već da je uopšte stečeno bilo kad pre njih teretnim pravnim poslom. Ova lica su svoje pravo korišćenja stekla teretnim pravom, poslom kupovnog objekta kome je pripalo pravo korišćenja zemljišta, što je teretni pravni posao itd. To je upravo ta zamka koja se ne vidi iz običnog čitanja propisa. Ovo je prvi primer.

(Aleksandar Vučić, s mesta: Šta je tu sporno?)

Nemam dovoljno vremena.

Članom 9. po prijemu izjašnjenje iz stava 6. ovog člana, odnosno proteklog roka, nadležni organ odmah, a najkasnije u roku od osam dana, uz ispunjenje i drugih uslova, donosi rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti. Ovo su pravila maltene, neko zloban bi rekao prekog suda, a ne regularnog postupka eksproprijacije. Time pokazujete vašu efikasnost, a ne mogu u katastar da zavedu stvari po tri-četiri godine.

Najzanimljiviji je član 15, gospodine predsedniče Vlade, jako važna. U članu 15, u poslednjem stavu kaže se jedna stvar koja mi je zaista nejasna. Vi ste vrsan pravnik i siguran sam da ćete znati ovo da mi objasnite. Konačni obračun između investitora i Grada Beograda biće sačinjen po završetku izgradnje svih objekata u obuhvatu…

Dobro. Hoćete mi dozvoliti da nastavim?

Dakle, konačni obračun, gospodine Bečiću, između investitora i Grada Beograda biće sačinjen po završetku izgradnje, poštovani građani, svih objekata u obuhvatu planskog dokumenta. Da li to znači, dobronamerno pitam, da ovaj stav kaže da je moguće da će investitor napustiti projekat bez da završi svaki od planiranih objekata na toj parceli? Šta onda radi Republika Srbija i Grad Beograd i kolike su naše obaveze i da li vi vidite da se tu krije opasnost da mi nešto platimo, a da oni to nisu završili?

Za kraj, plašimo se ovog investitora zato što je u Libiji pravio istu stvar. Evo, vidite kako izgleda libijski „Beograd na vodi“ (poslanik pokazuje fotografije). Onda idemo dalje, Kairo. Ovo vam je Kairo na vodi, poštovani građani. Dakle, nije izgrađeno ništa od onoga što je najavljeno, a u pitanju je ista firma. Onda u Keniji, poštovani građani. Evo, vidite, ništa nije izgrađeno. Onda u Erbilu, u Kurdistanu, Irački Kurdistan. Evo, pogledajte. Doduše, napravili su samo jednu garažu od salona automobila. Onda u Pakistanu, Siriji, Nigeriji, Indiji, poštovani građani, ništa nisu napravili. Evo, vidite kako izgleda, liči na „Beograd na vodi“ itd.

Ja ne tvrdim da su oni neozbiljni, samo izražavam bojazan koju građani Srbije iznose ovde i pitaju zašto je ovo bilo neophodno? Zašto nije urađeno na neki drugi način, kako smo predložili? Zašto se krši možda zakon i Ustav? Zašto nije struka konsultovana i da li ste svesni da posledice ovakvog posla ako krenu loše, predsedniče Vlade, imaćemo očišćen plato, slažem se, imaćemo i vodu i struju i gas i saobraćajnice, slažem se, ali je zakon prekršen, Ustav je prekršen, plan ne postoji, arhitekta ne postoji, ništa ne postoji i neko mora da odgovara za ovo. Hvala.

Gospodine predsedniče Vlade, neću reagovati na poslanika sa mesoterapijom, ali ću vas da pitam, sa mesoterapijom.

Dakle ovako …

Ne ništa. Dakle, 18.3.2015. godine „Beograd na vodi“ biće gotovo za četiri godine, kada će biti izgrađen poslednji objekat, Aleksandar Vučić na RTS.

Danas kažete faze A i B, poštovani građani, 10 do 15 godina i svi objekti će biti izgrađeni.

Međutim, ja moram da primetim i pored svih uvreda i onoga što stalno očekujemo, a o čemu drugom će premijer, nego, nemate pojma, vaša vlast je upropastila, poštovani građani, jel vidite kako nema ni jednog odgovora, samo uvrede, nema ni jednog rezultata.

Tri godine ste na vlasti. Pitam vas lepo, gospodine Vučiću, uvaženi predsedniče Vlade, pre nego što podnesete ostavku, što mislim da morate da uradite, pa da se nakosite livada po Srbiji, a ja sam ih se nakosio mnogo više nego vi, da vas pitam ja nešto, da li, kako i na koji način vi komentarišete član zakona koji danas predlažete, a koji kaže da dok se ne završi poslednji objekat, neće moći da se napravi obračun između gradskih vlasti i investitora. Da li to vama, pošto ste 17 puta danas rekli možda i ne bude završeno?

Da li vi građanima Srbije poručujete, poštovani građani donosimo „aleks specijalis“, ali možda nećemo završiti. Dakle, 17 puta ste to danas rekli. Bolje to da brojite, vašu nesigurnost u sopstveni projekat, nego kada je ko išao u toalet ovde, da izađe napolje. O tome se radi, to vi recite pre nego što podnesete ostavku, da sanjate svoje snove, da sanjate …

E to nam recite, dakle, kada je u pitanju član 15. gospodine predsedniče Vlade.

Gospodine predsedavajući, uvažene kolege imam nekoliko pitanja Vladi Srbije u nadi da će ovaj put najzad početi da odgovaraju na poslanička pitanja.
Prvo pitanje jeste dopuna pitanja moje koleginice Gordane Čomić vezano za izveštaj o padu helikoptera i tragičnoj pogibiji sedam građana Srbije. Dakle, mene interesuje samo dopuna, dakle, dva nova pitanja ministru odbrane i predsedniku Vlade. Kako se od Kruševca do Beograda stiže za 30 minuta? Pitanje za ministra Gašića. Pošto, uzimajući u obzir izjavu predsednika Vlade o boravku ministra Gašića u Kruševcu, a njegovom kasnijem stizanju na mesto nesreće, izračunali smo da mu je potrebno 30 minuta, rekordno od Kruševca do Beograda. Dakle pitanje, kako je to uspeo? Kojim prevoznim sredstvom? I da li je možda ministar Gašić neki novi helikopter upotrebio da bi došao da traži ljude nakon ove tragične nesreće?
Drugo pitanje je pitanje za predsednika Vlade - kada će, na koji način i u kom roku uspeti da nagovori ministra Vulina da se bavi svojim poslom, a ne da otvara nove ratove, verbalne u regionu, i da se bavi socijalom i boračkim pitanjima, pošto je, izgleda ministar Vulin preuzeo ingerencije ministra spoljnih poslova koji je ućutao i izazivajući i odgovarajući na izjavu hrvatskog premijera dodatno podgrejao inače vrelu atmosferu u odnosima između Hrvatske i Srbije, čime je pokazao, a što nas naročito brine kao poslanike i građane Srbije, citiram premijera Vučića – da je ministar Vulin pametniji od premijera Vučića? To nas jako zabrinjava.
Pitamo premijera - da li je moguće da je ministar Vulin pametniji od premijera Vučića? Ako je tačno, zašto se onda njih dvojica ne zamene, pošto vam deluje da ministar Vulin po nečijoj instrukciji priča to što priča i narušava odnose, izaziva i pravi ogroman problem u regionu, bez obzira na nekorektne elemente i izjave i hrvatskog premijera, a naročito odgovora hrvatskog kolege ministru Vulinu?
Treće pitanje, molim vas, ako možete malo tišine, mislim da vam je korisno, pošto znam da se slažete. Sledeće pitanje je za ministra energetike, a odnosi se na problematičan tender za izbacivanje vode iz Tamnave, koji je dobilo preduzeće „Južna Bačka“. Kako je moguće i zašto, ministre Antiću, da „Južna Bačka“ dobije produženje roka za izbacivanje vode od 120 dana, kada je po tenderu dobila da će to uraditi za 90 dana, čime je pobedila ostale koji su odustali od učešća na ovom tenderu? Zašto ste im produžili na 120 dana i koliko to košta?
Pitanje, ministre Antiću, koja firma, sa koliko zaposlenih i koje vlasnik te firme sve ovo vreme dok je poplavljen kop u Tamnavi vrši uvoz uglja za našu termoelektranu? Molim vas da mi odgovorite.
Kad smo već u toj temi, pitanje za ministra trgovine Ljajića i predsednika Privredne komore Čadeža, koji doduše nema dan iskustva u privredi, koja firma, ko je vlasnik te firme i prvih pet firmi koje izvoze jabuke na tržište Ruske Federacije u poslednjih dva meseca, da nam dostave koje su to firme, ko su njihovi vlasnici, koliko imaju zaposlenih i koji prihod su ostvarili, zato što sumnjamo da je u pitanju reeksport jabuka na rusko tržište iz EU?
Mene zanima, takođe, da li je tačno, pitanje za ministra zdravlja Lončara i direktora RFZO, da trudnice u Srbiji mesecima ne primaju naknadu za trudničko bolovanje, iako ste to najavili za 10. mart da će biti rešeno?
Sledeće pitanje, Kostolac, ministre Antiću, još jedno pitanje za vas – kada ćete i na koji način četiri preduzeća izdvojena iz EPS vratiti u sastav EPS radnike koji su nekoliko dana blokirali Kostolac i sa kojima ste bar imali toliko pristojnosti i snage da izađete i razgovarate? Obavestite Narodnu skupštinu kada ćete ih vratiti u EPS, pod kojim uslovima i sa jasnim rokovima, pošto ste, ne vi lično, ministre Antiću, ali je više puta to obećavano.
Na kraju, pitanje za ministra Sertića, šta će uraditi sa „Prvom petoletkom“, „14. oktobrom“, „Župom“ i „Trajalom“, zato što njihovi radnici očekuju rešavanje njihovih egzistencijalnih problema? Hvala.

Već sam video da hoćete tu da nam doskočite.
Čl. 106. i 107. Zašto? Dakle, čuli ste sada izlaganje koleginice, koja je uz to i lekar, koja govori za jednu političku opciju da je zarazna bolest, vrlo opasna zarazna bolest – žutica. Niste reagovali. Morali ste reagovati, po meni, opomenuti doktorku koja spominje žuticu, a ja ne znam šta je žutica, ako nije zarazna bolest. Možda ona misli da je nešto drugo.
Na stranu to što priča da Kruševac nije deponija od kada je Bata Gašić došao tamo i sada svi ovo što gledaju u Kruševcu kažu – pa jeste, mnogo nam je lepo, nema nigde smeća od kada su naprednjaci došli.
Ja sam vama rekao i za onaj miting. Vi jeste zaista na onom mitingu, veličanstvenom sa stiroporom, stvarno pokazali da vi znate da svo smeće skupite, i to radite stalno. Svaka čast, ali ne možete dozvoliti, gospodine predsedavajući, uz svo uvažavanje vaše pozicije, da neko nekoliko puta ovde to kaže. Pošto ne znaju šta drugo da kažu, osim do 2012, i sada evo pojavljuje se i zarazna bolest.
Samo sam čekao kada će neko od mnogobrojnih doktora iz SNS na kraju nas ponovo optužiti da smo bolesni. Ima ovde i drugih lekara. Ja vas molim da i vi reagujete, da kažete dokle, bez obzira što je gospođa psihijatar, pokazala je i ranije da, kada se govori za neke ljude da su za psihijatra, nije reagovala, a sada je i epidemiolog i virusolog i sve ostalo što naprednjaci pokušavaju da urade. Zašto to dozvoljavate meni uopšte nije jasno? Šta mislite da će biti rezultat toga? Ništa. Samo dalja praznina koju prosipate svaki dan. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ne bih se javio, ali mislim da je otišlo sve u pogrešnom pravcu, cela rasprava.

Dakle, trošena su sredstva za zaštitu životne sredine, tačno. Srbija je bila čistija nego sada, tačno. Kako nam danas Srbija izgleda? Katastrofalno. Da li to može da se popravi tako što nemamo agenciju za zaštitu životne sredine? Ne može. Zbog čega? Zato što tu agenciju treba vratiti i dati joj izvršna ovlašćenja, inspekcijska, kaznena ovlašćenja. Bez toga možemo da čistimo Srbiju sto puta, jer cela suština je trebala biti u tome – ne prljajte Srbiju, a ne ne čistite Srbiju, a pošto se Srbija i dalje prlja i pošto to više nema ko da sredi i pošto se ne zna ko je za šta nadležan zato je uvek predlog ili zato na tome insistiramo da se agencija ponovo uvede i da joj se daju mnogo rubusnuja, veća ovlašćenja.

Vi umesto na to da nam odgovorite zašto vam to ne odgovara, vi pričate koliko je para potrošeno u prethodnom periodu. Žalosno je što ništa drugo ne znate da kažete.

Kažite vi nama zašto ne valja ponovo ustanoviti agenciju kojoj dajemo izvršna, jasna ovlašćenja, koja može da zatvori pogon, da zatvori fabriku, da kazni opštinu koja ne sprovodi čišćenje životne sredine? Zašto? Evo, to je predlog. Ne, koliko je potrošeno na akciju? Vaša politika počinje i staje u istoj rečenici – šta je bilo do 2012. godine? Niste u stanju da vidite u kakvom stanju nam se nalazi Republika danas i na šta nam liče putevi, mislim na oko puteva, na šta nam liče vodotokovi, u kakvom nam je stanju kanalska mreža i strepimo od poplava. Pa normalno da strepimo. Nema ko to da reguliše. Ne može ministarstvo samo time da se bavi. Nema kapacitet ni da odredi sebi šta će raditi, a ne da radi poslove agencije. Hvala.

Jako, jako, zaista ingeniozno objašnjenje. Ja pričam da Agencija ima izvršna ovlašćenja da može da radi stvari koje sada ne može ni u ludilu da radi. Ništa živo nije ustanovljeno da oni mogu da urade. Ukinuli ste Fond. Agencija je značka na vašem reveru kojom ćete se hvaliti da nešto radite u domenu ekologije.

Apsolutno ne razumete šta predlažem. Predlažem da mogu kod vas u Kikindu da dođu ljudi i da zatvore sve pogone koji zagađuju životnu sredinu u jednom danu i da ih drastično kazne novčano za to što rade. Da li je to izvodljivo? Jeste. A što to ne uradimo? Zašto to ne uradimo? To je moje pitanje. Nije moje pitanje da se mi terminološki sada ovde raspravljamo, nego se raspravljamo o ovlašćenjima, o snazi institucije, o onome što ste obećali u predizbornoj kampanji, između ostalog, a ne samo lov na veštice iz prošlosti, u situaciji u kojoj je Srbija sa svim potrošenim sredstvima izgledala bolje u tom pogledu čišćenja deponije i svega ostalog što se dešavalo i otvaranja pogona za reciklažu, uređenju deponije i sve ostalo. Dakle, to je činjenica.

Samo vas molim, da biste razumeli šta vam govorim, hajde da se odmaknemo od vašeg subjektivnog osećaja za to šta je pravično u Srbiji, jer to je vaš subjektivni osećaj. On ne postoji u objektivnoj realnosti.

Ja mislim da je mnogo bolje za ovu zemlju da napravimo instituciju koja će se zvati agencija i koja će imati ovlašćenja takva kava sada nema ni u 5% onoga što radi. To je sve, da proširimo, da ojačamo snagu i da ta institucija bude iznad svega što sada radi samo Ministarstvo. Hvala.

Možda ću se kvalifikovati za gospodina Babića ako napravim ovde skok u vis. Ali, hoću samo da kažem da se ja ne kandidujem za predsednika moje stranke. Hvala što pitate. Lepo je da Skupštinu Srbije i javnost opterećujemo besmislicama iz našeg stranačkog života. To ste vi. Lepo vam damo predlog, kažemo šta treba da se uradi. Aha, vi idete pored puta, pa gledate gde ćete se kandidovati za predsednika. Koliko je to besmisleno. Mislim da građani, ako ovo uopšte iko gleda, zaista mogu da vide klasičan primer onoga što se zove – idete putem vi, a ja, gospodine Babiću, idem Dunavom, pa sada, negde ćemo se sresti možda.

Moje osnovno pitanje je bilo – zašto ne uvedemo ovlašćenja Agenciji koja će opravdati njeno postojanje i koja će dovesti najzad do nekog rezultata? Šta imate sa Inđijom, sa time da li je neko pravio, nije pravio? Stalno se hvalite državnim organima. Izvolite, istražite, nemam ništa protiv. Kačket je neko nosio, čistio Srbiju, pravio akcije. Neko je spasavao decu iz smetova, neko je išao po onim transporterima po Obrenovcu, pa ništa. Da li je to slika dobrog posla, kako kažete? Pa, nije. To se zove marketing, u čemu ste fenomenalni. A, Srbija se guši u smeću, kanali su zatrpani.

Pričate nam ovde kako je Ministarstvo dovoljno da to radi. Onaj fond je odvratan zato što je potrošio silne pare, a rešenje ne postoji. Sve je gora situacija. To vi nama recite. Nemojte vi ko se za šta kandiduje i da li je neko kvalifikovan. Izvinite, mislim da sam dovoljno kvalifikovan, osim ako vi znate nešto što ja ne znam. Verujte, sigurno i građani vide da nema toga što vi znate a da ja ne znam. Hvala.

Džaba vam sufliranje gospodina Martinovića. Mislim da su građani Srbije ponovo mogli da čuju taj pater, tu matricu, nemate šta da kažete, pa onda kažete ovako – evo, osim uvreda dragi građani ništa nismo čuli, a građani onako sede pa gledaju, slušaju - kakvu uvredu? Niko nikakvu uvredu nije izrekao. Šta je ovde bila uvreda? Možda to što sam spomenuo spašavanje iz smetova? To nije uvreda. Zašto je to uvreda? Treba da se ponosite time.

Kažete – agencija je očistila budžet. Gospodine, poštovani, Babiću, vaša stranka je očistila džepove građana Srbije u poslednje tri godine koliko ste na vlasti, i to naročito penzionerima i ljudima koji su zaposleni u javnom sektoru. Njihovi džepovi su temeljno očišćeni bez kačketa. Imate i vi stranačke akcije sa kačketima. Imate vi i vaše članice koje plešu, nemam ništa protiv, isto imaju dobre kačkete i dobre majice. Imate vi premijera koji bez kačketa i bez kape spašava decu iz smetova. Imate vi situaciju u kojoj su nam svi ekonomski pokazatelji katastrofalni, a vi ne možete da verujete koliko nam je dobro. Neprijatno vam je koliko vam je dobro, tako kaže premijer.

Dakle, i vi ponovo, umesto da odgovorite šta je loše, da ustanovite snažnu, robusnu agenciju sa izvršnim velikim ovlašćenjima u čemu bi mi podržali to. Umesto to da nam kažete, vi opet pričate o nečemu što ne znate.

Prvo, u Vojvodini su kanalske mreže i vodotokovi daleko u boljem stanju, nažalost, nego u ostatku Srbije.

Drugo, vojvođansko preduzeće „Vode Vojvodine“ je odbranilo Pokrajinu od poplava, i vaš gradonačelnik Šida je rekao – sklanjaj te džakove, jer su iz pokrajinske Vlade. Vi to znate i to zna premijer Vučić. Pa, to je sramota, gospodine Babiću, šta pričate ovde. Pitajte ljude u Sremu ko je kako uradio posao, pa samo pređite preko do Šapca i do ljudi na drugoj strani pa pitajte isto to.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Šta je bilo u Šapcu?)

Dakle, to šta je bilo u Šapcu može gospodin Babić da vam kaže, jer je bio šef kriznog štaba neko kratko vreme tamo, pa ste posle krompirovim pečatima falsifikovali…

Gospodine Arsiću, ja se javljam po replici, a gospodin Marković po povredi Poslovnika.

U redu je, razumeo sam šta ste hteli da kažete.
Mislim da vi u neku ruku ste, mada je ovo replika, vezano za DS i ne želim da odgovaram, jer čuli smo niz tabloidnih neistina, koje su iznete o stranci, ali to će nadležni organi da ispituju, što gospodin profesor Atlagić nije.
Ja želim da mu čestitam što se uspešno izborio sa tekstom. Jedino bih želeo da napomenem da nije korektno predsednika Republike navesti nakon premijera Vučića.

Gospodine predsedavajući, uvaženi predlagači ovih izmena zakona, ja moram da kažem, zaista ću gledati što kraće da bi građani razumeli šta je suština ovih izmena, kojima se danas bavimo u Skupštini Srbije, pet puta ste menjali regulativu, vezano za funkcionisanje i rad javnih beležnika u Srbiji.

Pet puta smo vam u ovoj Skupštini ukazivali, poštovana gospodo, ne možete izvršiti sve obaveze u ovako kratkim rokovima.

Pet puta ste nam govorili – to nije tačno, nemate vi pojma, ne znate šta pričate.

Na stranu to što mene i zabavlja kada čujem neke kolege koji su bili u toj istoj vlasti, kako sada oni imaju amneziju i govore kako je neko drugi doneo te zakone, a oni su za njih glasali.

Na stranu to što ste i tada digli ruku za taj rok koji je sada predviđen za paralelno funkcionisanje u poslovima overe potpisa, rukopisa i prepisa.

I tada ste glasali da to bude 1. januara, a sada pomerate za dve godine. Pardon, od marta do januara 2017. godine, dakle građani treba da znaju, ponovo se pomera rok do kada će moći da overavaju potpise, rukopise i prepise u sudovima i opštinama, za dve godine.

Mi smo vam unapred govorili i molili vas da taj rok bude takav, da bude trajnog karaktera, jedna od opcija koju ste mogli usvojiti je da se zadrži mogućnost overe i pred sudom i u opštini i paralelno sa overavaju kod javnog beležnika. To ste odbili.

Pa smo vam rekli, ne možete da funkcionišete sa 94 javna beležnika na teritoriji Republike Srbije i to ste ismejali, pa smo vam rekli, ne možete da formirate javno beležničku komoru jer nemate sto javnih beležnika, čime kršite zakon i to ste ismejali.

Pa smo vam rekli ne možete pet puta da menjate regulativu u toku jednog zasedanja Skupštine, zato što ste pogrešili prvi, drugi, treći i četvrti put. Pa ste i to prenebregnuli.

Pa smo vam rekli da je normalno prirodno, da čovek koji je najodgovorniji za ovo stanje, da čovek koji je najodgovorniji za probleme i ne funkcionisanje našeg pravosuđa, a to je ministar Selaković, dođe u Skupštinu, da on predloži pomeranje roka. Bože moj. Izmena jednog člana. Zašto ministar nije mogao da odvoji vreme da nas počasti svojim prisustvom?

Uz svo uvažavanje predlagača, zašto nije mogao da dođe ovde da ga mi pitamo, a on, nadamo se, odgovori, zbog čega još uvek nije podneo ostavku? Ako ovo probijanje rokova ponovo nije dokaz njegovog, hajde da kažem blago rečeno, politički arogantnog odnosa prema Skupštini, njegovog arogantnog odnosa prema istini koja mu je predočena, prema disfunkcionalnosti sudskog i overivačkog sistema u Srbiji, ako mu nije bilo jasno da nema sa kim to da sprovede, jer ima 94 javna beležnika danas u Srbiji, ili možda jedan-dva više, neka mi oproste ovi koji se bave faktografijom, dakle, ne možete to ljudi uraditi u tako kratkom roku. Rekli smo i tada, kažemo i sada, ili ovaj sistem overe paralelno i kod sudija i opština, uvedite kao trajni sistem, ili ga produžite za još više godina nego što ste sada predvideli.

Zašto ministar uporno odbija da se suoči sa realnošću života u srpskom pravosuđu sa problemima u srpskom pravosuđu, sa našim dopunama, kritikama, predlozima? Neće čovek da se suoči. Neće da dođe u Skupštinu. Molili smo ga – dođite da vas pitamo. Kažite nam ministre već jednom, kada ćete snositi odgovornost? On nama ovako odgovara – ako imate dovoljan broj potpisa vi mene smenite. To je vrhunac cinizma.

Njegova ostavka je napisana u srpskim sudovima koji ne funkcionišu, u srpskoj advokaturi koja je četiri meseca bila u štrajku, u javnom beležništvu koje je podiglo maksimalno tarifu, u tome što građani plaćaju mnogo više nego ranije. Tu je napisana vaša ostavka, ministre Selakoviću, koga ja sad ovde zamišljam, da njegov lik treperi iznad gospodina Bečića, ali nema ga, ili ispod, izvinjavam se. To je moja uobrazilja. Uz svo uvažavanje gospođe Batić, trebao je nosilac svih kvazipromena u srpskom pravosuđu, reforme, reforme, da dođe i udostoji nas svog prisustva.

Menjate taj član, niste nas slušali, niste hteli da prihvatite opravdanu, razumnu, sugestiju da produžite još više te rokove, ili još bolje da uvedete ovu mogućnost kao trajno stanje. Šta je tu loše?

I da vas zamolim još jednu stvar. Neprirodno je, nekorisno, u momentu kada smo se sastali, zbog izmene jednog člana zakona da ponovo pokušavate da pričate o greškama koje su bile ranije, jer nemate vi ljudi više ni jedan argument. To je zabrinjavajuće već postalo. Ne pitaju građani mene ili vas, šta je bilo ranije, time neka se bave, pre svega, birači, a pod dva – nadležni državni organi. Oni pitaju šta će sada biti bolje u njihovom svakodnevnom životu. Kako će overavati svoje potpise, prepise i overe. Gde će to činiti i po kojoj ceni će to činiti.

Poštovani građani, moći ćete i dalje dve godine to da radite, kao što smo tvrdili i prvog dana kada je ministar ovde bio. On je rekao – ma nemate vi ljudi pojma, ja znam najbolje šta radim. Ja znam jer je meni Vlada dala mandat. Vlada je mene ovlastila da se bavim ovim poslom, Skupština me izabrala. U redu, i šta je rezultat? Nemate dovoljno javnih beležnika, ponavljam. Nemate zakonski minimum da formirate komoru. Ljude koje ste birali su ljudi sumnjivih političkih veza s partijom na vlasti.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li je to tema?)

Moram da objasnim ceo…