Prvo, ja sve vreme pričam o tačci dnevnog reda, da ja vas podsetim da je tačka dnevnog reda izmena jednog člana zakona, koja se tiče mogućnosti  da građani vrše…

Znam rekao sam vam odmah prvi, ali niste slušali. Zašto vi sada mene propitujete ovde? Hoćete li me pustiti da nastavim?

Znam ja jako dobro, gospodine Bečiću, možda vi ne znate o čemu pričamo?

Onda mi dozvolite da nastavim, pošto sam sve vreme u temi.

To što spominjem nečiju ostavku, to je žalosno stanje stvari i to je realnost danas u Srbiji, da ne možemo ni o jednom zakonu, gospodine Bečiću da pričamo a da ne tražimo ostavku ministra, jer su nekompetentni.

Zašto tvrdim da su nekompetentni? Evo vam dokaz. Zašto se danas sastajemo da menjamo ukupnu regulativu vezanu za funkcionisanje overe i beležništva, ukupno govorim, peti put? Zato što smo prvi put rekli da nije izvodljivo to tako da se uradi. Činjenice to pokazuju.

Dakle, nemate dovoljno beležnika. Nije Komora formirana na osnovu zakona, to su činjenice. Sada možete biti protiv činjenica, meni je žao. Ovde nema politike u ovome što vam govorim.

Dakle, građani moraju imati ovu mogućnost koju smo vam odmah rekli , da je bolje da je trajni institut, da se razbije monopol javnom beležništvu koji ste pokušali da date, ne vi lično, nego Vlada, pa su advokati štrajkovali, pa su im izbili mogućnost da imaju monopol.

Ovo su recidivi vašeg pokušaja. Nekonzistentnost, ne znate, sami sebi ne možete da više budete u funkciji. Ne možete da budete dosledni sami sebi. Zato je moja dužnost da vas podsetim na to i da vam kažem šta je tražila opozicija.

Zašto je uvreda? Šta je uvreda? Stvarno, nemojte preterivati gospodine Bečiću, ovde nikakve uvrede nema. Nikoga ne vređamo, niti mi pada na pamet.

Lepo kažemo, zašto to radite sada? Zašto niste uradili tada? Zašto čovek koji je nosilac ovih promena i ovog instituta u Srbiji nije došao u Skupštinu, nego se čovek politički krije iza poslanika, i to čak poslanika ne iz SNS, zašto? Znam da ima kompetentnih kolega, zašto oni nisu ti koji ovo predlažu? Zato što je malo neprijatno, eto zašto. Zato što nije u redu da ovoliko očigledno budete van onoga što ste obećali, e to je problem. Tema je to.

Da li je tema da menjate jedan član zakona? Da li je tema da produžavate rok za dve godine? Da li je tema da smo vas molili da to uradite tada pa niste? Da li je tema? Da li je tema da neko ustane i kaže – Izvinite, bili ste u pravu. I to je tema. Šta je tu problem? Da li je to tako teško ustati pa reći – Jeste, istina je. Nismo predvideli mogućnost da ćemo imati malo beležnika, da Komora neće biti zakonski izabrana, da građani neće moći da overavaju potpise na jednom mestu, da ti ljudi koji su napravili enormne honorare sebi, a neki kažu još nekim ljudima iz vladajuće stranke, da ti ljudi ne mogu da odgovore prirodi posla. Šta je tu problem? Šta je tu uvredljivo?

To je u funkciji, po meni, pomoći da zaživi ovaj institut na adekvatan način. Po meni, dve godine nije dovoljno i opet ćete probijati rok, videćete to. Ja vam danas kažem, neka bude u zapisniku, da ćete ponovo probijati rok. Zato i predlažem da ga napravite kao trajni institut, da građanin uvek može otići u sud i opštinu, ako to želi, plati taksu, izvrši overu. Zašto je to problem?

Zašto se deluje nekim ljudima, gospodine Bečiću, zamislite to, da neko hoće da zaštiti grupu koja se zove „Javni beležnici“, da njima da mogućnost da oni budu zaštićeni da se ljudima onemogući, pa su onda to hteli da urade kao ekskluzivno pravo ili ti puni monopol, pa su se pobunili advokati?

Sada pričamo ovde među kolegama, uz svo uvažavanje predlagaču, pričamo o nekome ko je ovo sve zamesio, a mi da vadimo vruće kifle iz peći, jel? Vi i mi, bez razlike. Zašto, iako znam da ima jedna Kata u Perlezu i ta Kata u Perlezu kaže da je počelo? Hvala.

Zašto stalno Šutanovca pominjete?

Dobro, samo da objasnim. Malo sam ušinuo leđa, pa ne mogu da gledam u gospođu Batić. Iako gospođa Batić, kao i svi narodni poslanici imaju pravo da predloži, kao grupa narodnih poslanika, predloge, izmene i dopune Zakona, itd. Dakle, niko o tome nije govorio.

Nisam rekao da niko iz SNS nije potpisao. Rekao sam da glavni ovlašćeni predlagač nije niko iz SNS, nego iz DHSS.

Dakle, niko od vas nije ustao da bude ovlašćeni predstavnik, nego ste to prepustili gospođi Batić, što je u redu, ali sam objasnio šta se krije iza toga. To je suština. Vidite kako razumete sada.

Potpisali su i … Čekajte, molim vas. Ne znam, prvo, zašto me stalno prekidate.

Drugo, hoću da objasnim kolegama, znam da oni razumeju, ali daću dodatno objašnjenje.

(Vučeta Tošković, s mesta: Niste inspektor Megre.)

Molim vas da mi vratite vreme.

Mislim da je, objektivno gledano, nastao jedan nesporazum između mene i većine. Vidim da neki nisu razumeli o čemu sam pričao. Mi kao narodni poslanici smo autonomni u podnošenju amandmana. To što svaki narodni poslanik traži da se produži rok, neko stavlja 5. februar, neko 13. mart, neko 15. maj, ima među vama iskusnih parlamentaraca, ne znači da neko od nas misli da ne bi bilo bolje da ovaj institut stoji paralelno, kao što smo i tražili. Pošto vi nama ne ostavljate mogućnost, ni sto godina neće biti dosta da vam u potpunosti zaživi ovaj institut u našem pravosuđu. Neće biti dovoljno. Mogli smo 150 amandmana sa sto godina da stavimo, ali vi nećete uspeti da sprovedete ovo na način kako ste zamislili.

Nije vreme, jer ste mi vratili vreme.

Prvo, imali smo priliku da čujemo još jednu u nizu povredu Poslovnika koja nije bila povreda Poslovnika, nego replika. Dozvolili ste to, znam da ste tolerantan čovek i zahvaljujem se što ste mi dali reč.

Ono što je činjenica, da ima puno stvari na koje nema odgovora. Ogromna je šteta, pre svega od četiri meseca paralize pravosuđa zbog inaćenja ministra Selakovića. Ogromna, višemilionska, šteta u milijardama dinara. Šteta u nezavršenim predmetima, propuštenim rokovima, u investicijama koje neće da dođu u Srbiju zato što ne radi pravosudni sistem.

Onda imamo štetu što je 670 sudija prešlo u SNS, učlanilo se u partiju. Nikada nam niste dali dokaz da li su se ipčlanili iz SNS, nikada, a molili smo to, jer je to zakonska obaveza. Kada ste ih vratili, instruktažom na posao, u redu, ali bar nam onda recite jel nisu više članovi partije? Jel to previše što tražimo? Jer to je protivzakonito.

Nemožete imati partijske sudije i tu se sigurno slažemo. Jel se slažemo? Onda nam samo objasnite, jedna kratka informacija, bilo ko od vas može to da uradi preko sredstava javnog informisanja i da pokaže papir i kaže – evo ovih 670 se išlanilo iz SNS. Nikakav problem.

(Ninoslav Girić, s mesta: Nisu ni bili članovi.)

Nisu bili članovi? Kako nisu bili kada ih je gospodin Cvijan predstavio javno u vašoj centrali, na konferenciji za štampu, kao nove članove SNS. Tako je, pogledajte malo.

Druga stvar, ovim završavam, ja smatram i moja stranka koju predstavljam u Skupštini kao šef poslaničke grupe, smatra da ovaj institut treba da postoji paralelno kao mogućnost overe i u opštinskoj upravi i u sudu. To je naš politički stav, a to što mi podnosimo amandmane koji idu u skladu sa našim očekivanjem da nama ne pada na pamet da bilo šta uradite za dobrobit građana u smislu funkcionisanja pravosuđa, to nema nikakve veze. Vi ste podnosili amandmane, Bože me sačuvaj u ranijem periodu.

Molim vas da pokušamo da privedemo kraju ovu raspravu o tome ko je koga i šta zapošljavao vrlo jednostavnom konstatacijom sa kojom će, čini mi se, uvaženi kolega da se složi.

U to vreme kada je gospodin Cvijan, koji više nije u SNS, predstavio 600 i nešto ljudi koji su se učlanili u SNS, a kako je on tada rekao – izbačeni od strane žutog režima, koji su postali članovi, on je rekao – oni su postali članovi SNS, vi gospodine Martinoviću i ja smo jednako to kritikovali jer ste vi tada bili u SRS, a ne u SNS. Tako da vi vrlo dobro znate da ste tada isto govorili kao što ja sada vama govorim, čak možda i gore nego što ja vama govorim. Tako da mi je žao, samo da objasnim, da mi je žao što gospođa Pilja nije prisutna u sali, iako je fizički prisutna, ali izvukla je karticu, jer sam ja nju pitao kao ovlašćenog predstavnika, jer ona je valjda tada bila u SNS, ne znam …

(Biljana Pantić Pilja, s mesta: Jesam.)

Jeste, pa što vi ne kažete kada ste tada bili u SNS, nego čovek koji je bio u SRS? Što pravite zabunu pred građanima? Evo, vi razjasnite. Stavite samo karticu i javite se kao ovlašćeni. Molim vas javno. Molim da ljudi razjasne …

Izvinjavam se. Stvarno ne želim nikoga da uvredim na bilo koji način. Mislim da možete, gospođo Pilja, da pomognete ovaj proces kroz vaše nesumnjivo političko sećanje i iskustvo, da kažete kako je tada omraženi gospodin Cvijan, koji sada nije u SNS, okej, ali je rekao čovek na konferenciji za štampu – ovo su sudije izbačene koje su sada ponosni članovi SNS.

(Narodni poslanici SNS, s mesta: Gde stane 680 ljudi?)

Nisu svi došli. Došli su samo najviđeniji koji su vam sada na vrhovnim funkcijama u pravosuđu. Tamo ih je bilo bar 50.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Koji?)

Kako šta sad? Iako mi se sviđa boja sakoa gospođe Pilje, moram da kažem ovako – nemam preciznu evidenciju o tome koliko se učlanilo, ali mislim da je negde oko 650. Od 1.000 njih koliko nije prošlo reizbor nešto malo je vraćeno na posao, a svi ostali su kod nas postali članovi, rekao je na konferenciji za novinare funkcioner SNS Vladimir Cvijan, 14.8.2010. godine.

Dobro sad, to nije važno, Cvijan više nije u SNS.

Moram da kažem, nemojte ljudi kada vidite da ima nešto što vam se ne dopada, neka nekonzistentnost koja postoji uvek u političkom radu kod svakoga, konzistentnost nije uvreda. Dakle, kada postoji nešto tako, nemojte da kažete – nemamo mi prostoriju da stane 600 ljudi. U redu. Kažem vam da je to poznata scena iz 2010. godine. Imate na svim agencijama. Imate na „Jut jubu“.

(Narodni poslanici SNS s mesta: O reizboru?)

Ne o reizboru, nego Cvijan sa njih 30 ili 40 stoji u vašim prostorijama. To je tamo kod sajma, mislim, ispravite me ako grešim. Imate vi više prostorija i ne znam gde. Možda kod Hajata.

U svakom slučaju, taj …