1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo
Datum sednice: 8. novembar 2024.
Trajanje sednice: oko 3 sata 
Tema / tačke dnevnog reda: Razmatranje kvartalnih informacija o radu Ministarstva prosvete; razmatranje kvartalnih informacija o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija; informacija o radu Ministarstva sporta; inicijativa za obrazovanje Pododbora za sport.
Predsedavajući: Marko Atlagić
Broj prisutnih poslanika: 14 (prema uvodnom izlaganju)
Učesnici van poslanika:
– Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete
– Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
– Zoran Gajić, ministar sporta
– Predstavnici ministarstava: državni sekretari, pomoćnici ministara, savetnici (više njih, imenom navedeni u materijalu)

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine (Atlagić, Spasojević, Ilić): približno 45% ukupnog vremena

Poslanici opozicije (Pavićević, Radisavljević, Lutovac): približno 35% ukupnog vremena

Članovi Vlade / gosti (Đukić Dejanović, Begović, Gajić): približno 20% ukupnog vremena

Ukratko sa sednice:

Sednica je bila posvećena razmatranju više zaostalih kvartalnih izveštaja triju ministarstava. Opozicioni poslanici kritikovali su smanjenje izdvajanja za obrazovanje, kašnjenje infrastrukturnih projekata i nedostatak detaljnijih informacija o dualnom obrazovanju. Predstavnici ministarstava obrazložili su razloge kašnjenja, naglašavali reformske aktivnosti i odbili ocene da sistem stagnira. Tokom rasprave bilo je povremenih političkih tenzija, najviše u vezi sa kritikama opozicije na račun prioriteta Vlade, dok je vladajuća većina isticala napredak i probleme u nasleđenom radu Odbora. Sve informacije ministarstava su usvojene, a sednica je zaključena formiranjem Pododbora za sport koji je jednoglasno izglasan.

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Marko Atlagić, predsednik Odbora (vladajuća većina)

Naglašava da su izveštaji nagomilani jer Odbor nije radio osam meseci, za šta optužuje stranku kojoj je pripadalo predsedavanje u prethodnom sazivu. Ističe pozitivne rezultate ministarstava: unapređenje dualnog obrazovanja, uvođenje veštačke inteligencije u škole, razvoj naučno-tehnoloških parkova i Instituta za veštačku inteligenciju. Više puta ukazuje na značaj vaspitne uloge škole i poziva da se manje govori o nasilju, a više o vaspitanju. Ton često politizovan, uz kritiku opozicionih stavova.

Đorđe Pavićević, član Odbora (opozicija)

Izlaže opsežnu kritiku stanja u obrazovanju: nedovoljna ulaganja, smanjenje udela BDP-a za obrazovanje, stagnacija reformskih projekata (obrazovno-istraživački centri, digitalizacija), nedostatak informacija o dualnom obrazovanju i o kancelariji koja ga vodi. Pominje probleme sa programom „Zdravitos“, kao i kadrovska pitanja u Zavodu za unapređivanje obrazovanja. Fokusiran prevashodno na sadržinske, finansijske i sistemske argumente, uz povremenu politizaciju kada govori o prioritetima Vlade.

Slađana Radisavljević, zamenica člana (opozicija)

Veoma kratko učestvuje u raspravi; nema posebne tematske intervencije osim formalnog učešća na početku i reagovanja u vidu kratkog komentara.

Zoran Lutovac, član Odbora (opozicija)

Naglašava da se problemi u obrazovanju produkuju i kroz medije i politički govor mržnje. Ukazuje na loš položaj prosvetnih radnika, nedostatak kadra i slabu atraktivnost nastavničkog poziva. Kritikuje nedovoljno finansiranje sektora obrazovanja i nauke u poređenju s drugim oblastima. Primarno se fokusira na sistemske i društvene aspekte položaja obrazovanja.

Goran Spasojević, član Odbora (vladajuća većina)

U raspravi uglavnom proceduralan; iznosi inicijativu za formiranje Pododbora za sport i predstavlja predlog sastava. Bez tematskog ulaska u izveštaje. Ton neutralan, fokus na organizacionim pitanjima.

Sonja Ilić, zamenica člana (vladajuća većina)

Izlaže kratko, afirmativno, sa opštim pohvalama obrazovnom sistemu i stavom da je obrazovanje ključ budućnosti. Ne ulazi sadržinski u kontroverzne elemente izveštaja. Ton umiren i nenapadan.

Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete

Brani izveštaje i odbacuje tvrdnje da su kašnjenja posledica nebrige; navodi prelazni period između dve vlade. Naglašava: reforme inkluzivnog obrazovanja, katalog udžbenika za učenike sa smetnjama u razvoju, sprovođenje završnih ispita, unapređenje dualnog obrazovanja i saradnju sa sindikatima. Odgovara na kritike da dualni sistem stvara „jeftinu radnu snagu“, insistirajući da se teorija ne zanemaruje. Fokus uglavnom sadržinski i korektivno u odnosu na opozicione primedbe.

Jelena Begović, ministarka nauke

Izveštava o aktivnostima resora, uglavnom tehnički i informativno, bez ulaska u političke sporove. Učestvuje u ranijem delu sednice, ali se u transkriptu ne vidi detaljna rasprava nakon samog izlaganja.

Zoran Gajić, ministar sporta

Kratko prisutan zbog protokolarnih obaveza; ne učestvuje značajno u raspravi osim uvažavanja promene redosleda tačaka dnevnog reda.

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je usvojio sve kvartalne informacije Ministarstva prosvete (tri izveštaja za period januar–septembar 2024).

Odbor je usvojio oba kvartalna izveštaja Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija (januar–mart i april–jun 2024).

Razmotrena je i informacija Ministarstva sporta za period maj–avgust 2024.

Obrazovan je Pododbor za sport, jednoglasno, u predloženom sastavu.

Otvorena pitanja u raspravi: nedovoljna sredstva za obrazovanje, kašnjenje u projektima obrazovno-istraživačkih centara, uloga kancelarije za dualno obrazovanje i položaj nastavnika – raspravljana, ali neformalno nerešena unutar sednice.

4. sednica Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo

U raspravi učestvuju:
Marko Atlagić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Slađana Radisavljević, zamenica člana Odbora, NOVI DSS - POKS (NADA), opozicija
Zoran Gajić, ministar omladine i sporta
Đorđe Pavićević, član Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija
Goran Spasojević, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete
Zoran Lutovac, član Odbora, Demokratska stranka - DS, opozicija
Sonja Ilić, zamenica člana Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje
Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

00:00:01 - Marko Atlagić: Hm. Poštovani članovi Odbora, otvaram Četvrtu sednicu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Konstatujem da imamo kvorum za rad i odlučivanje. Sednici prisustvuje četr, četrnaest narodnih poslanika. Pre svega, zamolio bih vas da odamo poštu minutom šutanja tragično nastradalim žrtvama u Novom Sadu (sedam sekundi pauze, u pozadini se čuje mirno disanje) Neka ih milaka sveta srpska zemlja.

00:01:00 - Slađana Radisavljević: Amin. Hvala.

00:01:04 - Marko Atlagić: Želim da, hm, pozdravim naše goste koji učestvuju u radu današnje sednice saglasno članu dvjesto dvadeset devet Poslovnika Narodne skupštine. Tu su predstavnici Ministarstva prosvjete, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Ministarstva sporta. Predstavnici Ministarstva prosvjete su profesor doktor Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvje, hm, prosvjete, profesor doktor Aleksandra Šuvaković i Zoran Salović, državni sekretari, doktor Milan Pašić, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, Miloš Blagojević, pomo-pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih, doktor Aleksandar Jović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije, doktor Vladimir Jakovljević, posebni savetnik ministra. Predstavnici Ministarstva nauke tehnološkog razvoja i inovacija su: doktor Jelena Begović, ministarka, Vukašin Grozdić i profesor Miroslav Trajanović, državni sekretari; doktor Marina Coković, Vladimir Radovanović i Ivana Vukašinović, pomoćnici ministra; Jovan Milić, posebni savetnik ministra; Zoran Tomić, savetnik ministra; Milan Petković, pres. Predstavnici Ministarstva sporta su: Zoran Gajić, ministar sporta; Marko Kešelj, Ratko Nikolić i Ognjen Cvjetni čani, državni sekretari; Dejan Bojović, posebni savetnik ministra; Jovan Knežević, šef kabineta.

00:02:41 - Marko Atlagić: Poštovani narodni poslanici. Iskoristio bih priliku da čestitam Osmi novembar, Dan prosvetnih radnika, sa nekoliko rečenica. Poštovani prosvetni radnici, svima vama koji učestvujete u vaspitanju i obrazovanju naše dese, čestitamo vam Dan prosvetnih radnika. Zato i danas želimo da naglasimo značaj vaše profesije za društvo i da skrenemo pažnju na to koliko je vaspitanje i obrazovanje naše dece le-plemenit zadatak. Čestitamo vam na ljubavlju, na ljubavi, trudu i zalaganju koje svakodnevno unosite u svoj plemeniti poziv.

00:03:24 - Marko Atlagić: Sigurni smo da ćete isti entuzijazam sačuvati i onda kada na poslu naiđete na poteškoće. Svesni da obavljate jedan od najbitnijih zadataka za koji se čovek može opredeliti, udahnite deci želju za znanjem, a ne samo za sticanje znanja. Želimo vam mnogo sreće i uspeha u vašem neprocjenjivo odgovornom i plemenitom poslu. Istrava-istrajavajte u njemu, jer nema plemenitijeg zvanja nego što je učiteljsko. Naučiti dete broji složiti slova u reč, čitati ih, pisati, brisati, razumeti i znati samo je mali deo onoga što učitelj zaista i jeste.

00:04:06 - Marko Atlagić: Namerno ne kažemo ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao biti učitelj je voleti biti učitelj je jednostavno jednostavno bit. Za današnju sednicu sam predložio dnevni red koji vam je u sazivu dostavljen u elektronskom i u pisanom obliku. Pošto nije bilo pisanih prijedloga za izmjenu ili dopunu dnevnog reda, prelazimo na utvrđivanje predloženog dnevnog reda koji glasi: Prvo, razmatranje Informacije o radu Ministarstva prosvjete za period januar-mart 2024. godine. Drugo, razmatranje Informacije o radu Ministarstva prosvjete za period april-jun 2024.

00:04:48 - Marko Atlagić: godine. Treće, razmatranje Informacije o radu Ministarstva prosvjete za period jul-setembar 2024. Četvrto, razmatranje Informacije o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period januar-mart 2024. Peto, razmatranje Informacije o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period april-jun 2024. godine.

00:05:13 - Marko Atlagić: Šesto, razmatranje Informacije o radu Ministarstva sporta za period maj-avgust 24. godine. I sedmo, razmatranje inicijative za obrazovanje Pododbora za sport koji je podneo narodni poslanik Goran Spasojević. Stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim vas da se (četiri sekunde pauze) izjasnite.

00:05:41 - Marko Atlagić: Zaključujem glasanje i konstatujem da smo jednoglasno usvojili- Većinom glasova, izvinite, usvojili predloženi dnevni red Četvrte sednice Odbora. Pre pre-prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da usvojimo zapisnik sa Treće sednice Odbora koji vam je dostavljen u elektronskom obliku. Da li ima primedbi na predloženi tekst zapisnika?Ukoliko nema, stavljam na glasanje zapisnik te sednice Odbora, koja je održana 22. oktobra 2024. godine na usvajanje.

00:06:13 - Marko Atlagić: Molim Vas da pristupite glasanju. Zaključujem glasanje i konstatujem da je većinom glasova prihvaćen ovaj dnevni red. Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu. Šesta tačka dnevnog... Sad odholo.

00:06:41 - Marko Atlagić: Ehm, zaključujem glasanje, to sam rekao. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu predlažem da zbog obaveze ministra Gajića, kome je u zv-zvaničnu posetu došao ministar sporta Crne Gore, a uz saglasnost ministarke doktor Slavice Đukić Dejanović i ministarke doktor Begović, prvo obavimo raspravu o šestoj tački dnevnog reda, pa nakon toga da razmot-razmotrimo informaciju Ministarstva prosvete i Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i da na osnovu člana 76. poslovnika Narodne skupštine Odbor vodi zajednički načelni pretres o prvoj, drugoj i trećoj tački dnevnog reda, gdje je riječ o informacijama o radu Ministarstva prosvjete za prva tri kvartala, zajednički načelni pretres o četvrtoj i petoj tački dnevnog reda, gdje je riječ o informacijama o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kh, o prva dva kvartala. Stavljam na glasanje ovaj predlog da zajednički načelni pretres o prvoj, drugoj i trećoj tački dnevnog reda, gdje je riječ o informacijama o radu ministarstava prosvjete i zajednički načelni pretres o četvrtoj i petoj tački dnevnog reda, gdje je riječ o informacijama o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i da prvo razmotrimo šestu tačku dnevnog reda. Razmatranje informacija o radu Ministarstva sporta za period maj--avgust 2024.

00:08:09 - Marko Atlagić: godine. Molim vas da se izjas-izjasnite i pristupite glasanju. Zaključujem glasanje i konstatujem da je većinom glasova prihvaćen ovaj prijedlog. Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu. Šesta tačka dnevnog reda razmatranje informacija o radu Ministarstva sporta za period maj--avgust 24.

00:08:33 - Marko Atlagić: godine. Molim Zorana Gajića, ministra sporta za Odbor i informisanje, kh, da informiše, eh, o radu Ministarstva sporta za period maj--avgust 2024. godine. Izvolite, dajem reč ministru Zoranu Gajiću. Izvolite.

00:08:49 - Zoran Gajić: Poštovani predsjedniče Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i informativnog društva, gospodine profesore Atlagiću. Na osnovu člana dva-dva-devet Poslovnika Narodne skupštine, Min-Ministarstvo sporta je uvaženim poslanicima dostavilo informaciju o radu Ministarstva sporta za period maj—avgust, eh, 2024. godine. Kao što i sami znate da ovo je olimpijska godina i ovaj period je bio udarni što se tiče svih naših aktivnosti. To i šira javnost upoznate, pretpostavljam i svi prisutni, ali nije samo...

00:09:27 - Zoran Gajić: Nastup naših ekipa na Olimpijskim igrama i kvalifikacije i sve vezano za to u delokrugu našeg rada, ima još puno važnih delatnosti. Da bi se svi ti rezultati postigli... I da bismo uspostavili stabilan sistem sporta u Republici Sr-Srbiji, naš prvi prioritet je izrada dokumenta javne politike, kao što je strategija razvoja sporta koja će imati važnost deset godina, tačnije, biće realizovana u periodu od 2025. do 2035. godine.

00:10:01 - Zoran Gajić: U tom smislu sam formirao radnu grupu za izradu ovog dokumenta i ovu radnu grupu čine sto tri člana, a formirao sam i podgrupe za izradu strategije u kojima je u okviru osam podgrupa uključeno još dvesta dvanaest članova i eksperata koji dolaze iz apsolutno svih institucija koje su posredno ili neposredno uključene u sistem sporta u Republici Srbiji, od državnih organa do sportskih organizacija. Ovde imam potrebu da kažem da su to zaista, kao i svi moji saradnici, izuzetno kompetentni ljudi iz sistema sporta, bivši takmičari i rukovodioci u sistemu sporta Republike Srbije, tako da zaista imamo kompetentnu ekipu. Ovih dana širom Srbije intenzivno organizujemo javne rasprave na temu izrade nove strategije, ali i radimo ex ante analizu koja čini veliki deo dokumenta javne politike, kao što je strategija uz istraživanje koje smo otpočeli prvog dana moga angažmana u Ministarstvu. U ovom procesu mi u Ministarstvu sporta, kao što sam već rekao, slušamo, ali i čitamo veoma pažljivo sva dokumenta koja nam mogu poslužiti da bismo doneli ispravne strateške odluke. Cenimo sve predloge, ali i kritike, pa vas zato pozivam na iskrenu diskusiju kako bismo svi zajedno što realnije sagledali sadašnje stanje sistema sporta u Republici Srbiji, analizirajući apsolutno sve o čemu se govori na javnim raspravama, ali i čitajući razna dokumenta.

00:11:33 - Zoran Gajić: Moju pažnju je privukao Izveštaj o finansiranju sporta i sportske infrastrukture u Republici Srbiji koji je izradio Savet za borbu protiv korupcije i koji je objavljen ovih dana. Kako ćemo danas analizirati finansijsko ulaganje u sistem sporta, probaću da vam prezentujem i naše viđenje i odgovore na neke iznesene teze u ovom izveštaju, a sve u cilju što jasnijeg sagledavanja trenutne situacije u sistemu sporta Republike Srbije.Od perioda formiranja nove Vlade Ministarstvo sporta je realizovalo čitav niz aktivnosti koje su služile unapređenju sistema sporta u Republici Srbiji. Ovo je bio period u kojem su realizovane poslednje aktivnosti u cilju pripreme našeg olimpijskog i paraolimpijskog tima za nastup na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu, ali i nastupa naših sportistkinja i sportista na kvalifikacionim turnirima gde su obezbeđivali svoje vize za nastup na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu. Na letnjim Olimpijskim igrama koje su održane u Parizu od dvadeset šestog jula do jedanaestog avgusta ove godine, učestvovalo je sto trinaest sportistkinja i sportista iz naše zemlje, što je značajno više nego za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine, kada je naša delegacija brojala ukupno osamdeset i sedam sportistkinja i sportista.

00:12:53 - Zoran Gajić: Osvajeno je pet olimpijskih medalja, tri zlatne medalje za koje su se izborili naš miks u streljaštvu, u disciplini vazdušni pištolj na deset metara, Zorana Runović, Damir Mikec, Novak Đoković u tenisu i vaterpolo reprezentacija, jedna srebrna medalja koju je osvojila Aleksandra Perišić u taekwondou za žene do šezdeset jedan kilograma i jedna bronzana medalja koju je osvojila košarkaška reprezentacija. Nakon Olimpijskih ig-igara u Parizu, Ministarstvo je zatražilo pojedinačne izveštaje i analize nacionalnih granskih saveza, ali i Olimpijskog komiteta Srbije. Do sada nismo izašli sa rezultatima ove analize jer su organi saveza i sam Olimpijski komitet Srbije tek pre nekoliko dana usvojili svoje završne izveštaje. Napominjem da je Vlada Republike Srbije finansirala u punom kapacitetu sve aktivnosti koje su, koje su predložili nacionalni granski savezi i Olimpijski komitet Srbije. Uvažene poslanice i poslanici, u navedenom ovom periodu Republika Srbija je bila organizator velikih međunarodnih sportskih takmičenja kao što su Evropsko prvenstvo u vodenim sportovima, Evropsko prvenstvo u sambou, Evropsko prvenstvo u taekwondou, Beogradski maraton, na kojima se okupio veliki broj sportistkinja i sportista, sportskih funkcionera, delegata, sudija, ali i publike koja je doputovala u Beograd kako iz država sa evropskog kontinenta, tako i sa drugih kontinenata, naročito tokom održavanja Beogradskog maratona.

00:14:25 - Zoran Gajić: Za realizaciju međunarodnih i nacionalnih sportskih takmičenja utrošeno je ukupno milijardu petsto devedeset šest miliona i petsto hiljada dinara i smatram da su sva ova takmičenja organizovana na najvišem nivou, uz ispunjavanje svih međunarodnih standarda i da smo na najkvalitetniji način prezentovali našu zemlju i naš sportski pokret. Ovde bih samo hteo da dopunim da ovo nije floskula koja se ovako samo pročita i sam sam svedok na velikim međunarodnim skupovima da po pravilu naša zemlja, naši sportski savezi i naša preduzeća koja su formirana za velika međunarodna takmičenja ili dobijaju pohvale ili u konkurenciji svih koji organizuju dobijaju nagradu za prvo mesto po kvalitetu organizacije, tako da zaista je to apsolutno tačno. Ministarstvo sporta, sporta, zakonska i podzakonska akta iz svog delokruga usaglašava sa međunarodnom sportskom legislativom, pa su u tom smislu započete i realizovane dve važne aktivnosti koje se odnose na proces ratifikacije dve konvencije Saveta Evrope. Prvo Konvencija Saveta Evrope o manipulisanju sportskim takmičenjima koja je potpisana u Maglingenu 18. septembra 2014.

00:15:43 - Zoran Gajić: godine i drugo Konvencija Saveta Evrope o integrisanom pristupu bezbednosti sigurnosti usluga na fudbalskim utakmicama i drugim sportskim priredbama, koja je potpisana sedamnaestog maja 2021. godine. Još jednom koristim ovu priliku da se svima vama zahvalim na podršci zakonima za koje ste glasali na prethodnoj sednici skupštinskog Odbora. U cilju uspostavljanja aktivnog pristupa u delu primene navedenih konvencija, Ministarstvo sporta je krenulo u proceduru formiranja Nacionalnog saveta za sprečavanje negativnih pojava u sportu, koja je završena usvajanjem Odluke o izmeni Odluke o obrazovanju Nacionalnog saveta za sprečavanje negativnih pojava i pojava u sportu. Formiranje Saveta predviđeno je Zakonom o sportu i ovo telo će se baviti svim pitanjima u cilju sprečavanja negativnih pojava u sportu i implementacijom navedenih konvencija uz maksimalnu koordinaciju svih ministarstava.

00:16:40 - Zoran Gajić: Dodao bih samo informaciju da smo održali i prvu sednicu Nacionalnog saveta za sprečavanje negativnih pojava u sportu i to će, naravno, biti deo narednog izveštaja za poslednji kvartal 2024. godine. U prethodnom periodu pripremljen je Pravilnik o polaganju stručnog ispita u oblasti sporta. Radi se o veoma važnom podzakonskom aktu kojim se bliže uređuje proces polaganja stručnog ispita za ljude koji upravljaju sportskim organizacijama na svim nivoima, od nacionalnih granskih saveza, preko teritorijalnih sportskih saveza do sportskih klubova čiji se timovi takmiče u nacionalnim sportskim ligama. Očekujemo da će kroz ovaj proces u prvom krugu proći oko dve hiljade sportskih radnika za ove potrebe.

00:17:28 - Zoran Gajić: Ministarstvo sporta je pripremilo priručnik za polaganje ispita koji je završen i sada ćemo pristupiti njegovom štampanju. Nastavljeno je sa finansiranjem nadležnih nacionalnih sportskih saveza za realizaciju redovnih godišnjih programa, programa međunarodnih takmičenja, sportskih kampova i posebnih programa u oblasti sporta. U materijalu koji su vam dostavili imate taksativno navedene sve vrste ulaganja po svim osnovama i aproprijacijama. Nastavljeno je finansiranje nacionalnih priznanja i novčanih nagrada, kao i sportskih stipendija. Doneto je sto trinaest rešenja o dodeli novčane nagrade sportistima i trenerima za osvojene medalje, kao i sto trinaest ugovora o isplati, kao i sa isplatom nacionalnih sportskih priznanja za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta za ukupno petsto sedamdeset jednog nosioca nacionalnih sportskih priznanja.Ministarstvo sporta organizovalo je u junu ove godine u Palati Srbija svečano potpisivanje Ugovora o odobravanju stipendija sportistkinjama i sportistima za o-2024.

00:18:33 - Zoran Gajić: godinu, na koji način Ministarstvo pruža sistemsku podršku i prepoznaje vrhunske mlade perspektivne sportiste. Ministar sporta je potpisao ugovor sa ukupno četristo osamnaest sportistkinja i sportista, a za koje će Vlada izdvojiti petsto četrdeset sedam miliona dvesto dvadeset osam hiljada petsto dvanaest dinara. Trenažni kampovi za perspektivne sportiste su veoma važan segment rada Ministarstva sporta. Kroz ovu aktivnost obuhvataju se najperspektivniji i to je prilika kada se vrši dijagnostika i ocena njihovih performansi, a sve u cilju postizanja vrhunskih sportskih postignuća kada stasaju za seniorsku konkurenciju. Odlukom Vlade Republike Srbije Sportski kamp Karataš je septembra 2014.

00:19:20 - Zoran Gajić: godine predat na upravljanje Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije, čime su prošireni kapaciteti i stručno delovanje vodeće ustanove u oblasti sporta u Srbiji. Karataš poseduje svu neophodnu prateću infrastrukturu za više od dvadeset sportista. Karateš ima i sme-smeštajne objekte sa dvokrevetnim, prokrevetnim sobama i apartmanima. U izveštajnom periodu svih pedeset devet nacionalnih granskih saveza koji su dobili sredstva od strane Ministarstva sporta, otpočeli su realizaciju svojih kampova. Sredstva koja su realizovana u ovom periodu od strane Ministarstva sporta iznose ukupno četrdeset devet miliona i četristo hiljada dinara za pripreme oko dve i po hiljade mladih sportistkinja i sportista.

00:20:07 - Zoran Gajić: U navedenom periodu značajno je-- zvanično je puštena u rad i multifunkcionalna dvorana u okviru Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije. Za ovu investiciju Vlada Republike Srbije izdvojila je ukupno dvadeset miliona evra, a radi se o prostoru ukupne neto površine petnaest hiljada sto sedamdeset devet zarez šezdeset pet kvadratnih metara. Centar obuhvata autonomne sadržaje neophodne za trenažni proces na visokom nivou sa najsavremenijom opremom za Rvački savez Srbije, Džudo savez Srbije, Tekvondo asocijaciju Srbije, Karate federaciju Srbije i Streljački savez Srbije, ali i multi salu za sportove sa loptom, kao i sadržaje za medicinu sporta, zone za relaksaciju, teretane, zajedničke prostorije koje će b-biti na raspolaganju sportistima. Izgrađeno je u skladu s ovim ekološki-- izgrađeno je i u skladu sa svim ekološkim standardima za potrebe održavanja međunarodnih takmičenja i trenažni proces uz korišćenje prostornih i tehničkih uslova koje nema nijedan drugi objekat na teritoriji Srbije. Izdvaja se deo medicinskog bloka za rehabilitaciju i oporavak vrhunskih sportista.

00:21:18 - Zoran Gajić: Poseduje i salu za sportove s loptom, kao i sadržaje za medicinu sporta, zone za relaksaciju, teretane i zajedničke prostorije koje će biti na raspolaganju sportistima. Pored izdvojenih celina za pojedinačne sportove u okviru podzemne etaže, objekat posjeduje sto četrdeset šest parking mesta, od kojih je sedam za osobe sa invaliditetom. Streljanja sadrži deset streljaških mesta na deset, dvajstpet i pedeset metara za vazdušno i malokalibarsko oružje, olimpijske discipline, a opremljeno je i ele-i elektronskim metama. Šezdeset šesti Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća jedan je od najvažnijih događaja u tehnološkom kalendaru, održan od dvajst prvog do dvajst četvrtog maja o-ove godine u Beogradu, a organizator je bio Beogradski sajam. Inovacioni deo sajma tehnike podržala je Vlada Republike Srbije, čijih je pet resornih ministarstava, predvođenih nadležnim Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, organizovalo izložbu inovacija i novih tehnologija pod nazivom „Igraj za čovečanstvom, nauka za sve, zakorači u održivu budućnost".

00:22:27 - Zoran Gajić: Sa zadovoljstvom konstatujem da je Ministarstvo sporta po prvi put uzelo učešće u izlagačkom delu sajma i prezentovalo četiri postavke. Čelem sistem video provere na odbojkaškim utakmicama, sto posto srpski proizvod. Sistem tehnologije AP-AP sistem tehnologije u košarci, Centar za rano dijagnostikovanje posturalnih deformiteta iz Knjaževca i Tehnologiju analize funkcionalnih pokreta i organizovalo je pored ove četiri stvari i dva predavanja 22. maja (kto kaše) u okviru, u okviru sajma. Odsek za inspekcijske poslove u sportu je u periodu od prvog maja do trijedeset prvog jula ove godine izvršio ukupno devetnaest inspekcijskih nadzora.

00:23:14 - Zoran Gajić: Rađeno je i poslato ukupno četrdeset i jedan raznih podnesaka, obaveštenja i nalozi za inspekcijski nadzor, rešenja, odgovori na žalbe, odgovori na predstavke, saglasnosti, prosleđivanje predmeta nadležnoj inspekciji, odgovora na zahtev, odgovora o Upravnom sudu. Nastavljeno je izvršenje poslova državne uprave koji se odnose na učešće u izgradnji, opremanju i održavanju sportskih objekata i sportske infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju. Sprovedeni su postupci javnih nabavki, izabrani su izvođači radova i zaključeni su ugovori za realizaciju tri projekta sportske infrastrukture i to dva projekta izgradnje i rekonstrukcije objekata u jedinicama lokalne samouprave četvrte grupe razvijenosti, Bela Palanka i Knjaževac, i jedan projekat izgradnje i rekonstrukcije u Gradskoj opštini Barajevo, Veliko Gradište i Obrenovac. Na raspisanje javne pozive za prijavu predloga programa, odnosno projekata izgradnje, opremanja i održavanja objekata sportske infrastrukt-strukture sa cele teritorije Republike Srbije koje će se finansirati u 2025. godini, ukupno je podneto trideset dve prijave iz dvadeset četiri lokalnih samu-samouprava.

00:24:29 - Zoran Gajić: Ukupna predračunska vrednost predloga programa, odnosno projekata, iznosi trista šezdeset pet miliona, petsto pedeset tri e-e-Hiljade sedamsto trideset osam dinara sa PDV om od Ministarstva sporta tražena su sredstva za finansiranje podnetih predloga projekata u iznosu od preko dvesta osamdeset četiri miliona dinara. Nastavljeno je izvršavanje poslova državne uprava koje se odnose i na realizaciju projekata iz delokruga koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći. IPA 2014. projekat obnova i poboljšanje uslova bezbednosti dečijih igrališta i IPA 2015. Izgradnja rekonstrukcije adaptacija i završetak sportskih objekata.

00:25:17 - Zoran Gajić: Projektom su obuhvaćena dvadeset četiri projekta u dvadeset dve lokalne dvadeset dve lokalne samouprave. Kada govorimo o aktivnostima na međunarodnoj saradnji, potpisan je Memorandum o razumevanju u oblasti sporta između Ministarstva sporta Republike Srbije i Ministarstva kulture, omladine i sporta Gabonske Republike u Beogradu dvadesetog maja ove godine. Memorandum o razumevanju u oblasti sporta između Ministarstva sporta Republike Srbije i Ministarstva sporta i omladine Islamske republike Iran potpisan je tokom posete Ministarstva sporta i omladine Islamske republike Iran Republici Srbiji u januaru 2014. Godine. U junu 2014.

00:25:58 - Zoran Gajić: Godine, to jest ove godine imali smo posetu delegacije Ministarstva porodice, omladine i sporta Republike Srpske koju je predvodila ministarka Selma Čabrić. Na kraju ovog mog obraćanja ću se na kratko osvrnuti i na izveštaj Saveta za sprečavanje korupcije jer mislim da je to u ovom trenutku potrebno. Republika Srbija je tokom pandemije pokazala brigu o svim segmentima našeg društva, pa tako i segmentu sporta. Tako su u 2020. i 2021.

00:26:27 - Zoran Gajić: Godini dodeljena već pomenuta sredstva i ona su bila namenjena za šest tačaka. Šesta aproprijacija prvo zarade honorare stipendije licenciranih sportista u nadležnom Nacionalnom sportskom savezu. Broj dva zarade i honorare sportskih stručnjaka koji imaju izdatu dozvolu za rad od strane nadležnog Nacionalnog sportskog saveza. Broj tri Iznajmljivanje i zakup objekata za obavljanje trenažnog i takmičarskog proces-procesa. Broj četiri troškovi učešća na međunarodnim takmičenjima i održavanje ispunjenosti uslova za učešće na međunarodnim takmičenja, takmičenja u tekućoj narednoj i takmičarskoj godini.

00:27:05 - Zoran Gajić: Broj pet troškovi prevoza i transporta. Broj šest troškovi nabavke sportske opreme i rekvizita. Ministarstvo sporta je Vladi Republike Srbije podnelo izveštaj o utrošku navedenih sredstava sa detaljno pojašnjenom strukturom troškova. U navedenim izveštajima je naveden i slučaj nenamenskog utroška u jednom slučaju od strane kajakaškog kluba BSK iz Boče, pa je u tom slučaju podet-podneta i krivična prijava protiv fizičkih lica zbog zloupotrebe službenog položaja odgovornih lica. Analizom strukture utroška sredstava, korisnici budžetskih sredstava su najviše sredstava u tom periodu utrošili na kupovinu opreme i rekvizita i honorare sportistima i sportskim stručnjacima.

00:27:50 - Zoran Gajić: Ova sredstva su koristili i naši olimpijci i njihovi timovi koji su ovakvim načinom finansiranja imali uslove za pripreme i za kvalifikacije za učešće na Olimpijskim igrama u Tokiju i da nije bilo ovakve vrste podrške... Da, da. Sport bi pretrpeo neno-nenadoknadive posledice. Mnogo granskih saveza je izvršilo po godinama određene povraćaje finansijskih sredstava zbog neopravdanih eh, prav, zbog n-n-n- Nepotrošenih i zbog toga što nisu dobro opravdali novac, a da ne čitam koliko je u, ali imate tamo u izveštaju i zbog problema prilikom pravdanja dobijenih finansijskih sredstava ne finansiraju se programi saveza Univerzitetskog saveza. Bokserski savez je tri godine bio bez finansiranja i Veslačkom savezu su oduzete, oduzete ingerencije.

00:28:53 - Zoran Gajić: Otprilike, to je to.

00:28:55 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se ministru i otvaram raspravu. Ko od prisutnih članova i zamenika članova Odbora želi reč? Molim vas, ako neko želi, nek se prijavi. Pavićević, profesor doktor Đorđe izvolite.

00:29:16 - Đorđe Pavićević: Hvala. Pa meni je drago. Mi smo prošli put imali jednu raspravu i drago mi je da smo krenuli, da je, to jest da je ministarstvo krenulo eh, sa prihvatanjem nekih standarda koji treba da se uvode, recimo, u eh, sport nameštanje utakmica i tako dalje, ali ono što bi u ovog iz okvira ovog izveštaja i ono što mi n-nije jasno jeste bilo vaša izjava u Vranju. Recimo da je to bilo predstavljanje strategije, a onda je u sledećoj rečenici, to stoji na sajtu Ministarstva da je ustvari bilo samo formiranje Komisije za izradu strategije, jer čini mi se da je javnost rada te komisije od velike važnosti za buduću izradu strategije, ali rekao bih i za budućnost sporta u ovom smislu, jer mi sada imamo situaciju da eh, mnoge važne stvari se događaju u stvari mimo ministarstava, mimo ovog ministarstva, a tiču se samog sporta. Recimo, eh, izrada stadijuma, to jest izgradnja stadiona koju smo imali nije, je bila od nacionalnih, eh pro, nacionalni projekat.

00:30:36 - Đorđe Pavićević: Eh, upravljanje stadionima će tu biti nacionalni, eh takođe pod ingerencijom Vlade, ne pod ingerencijom Ministarstva i tu ide ogroman novac. A videli smo ovde vi ste rekli da, da-Da imamo trideset dva projekta za izgradnju sportskih objekata u dvadeset četiri ili dvadeset šest. Sad sam zaboravio lokalnih samouprava, gde otprilike eh, kada se pogleda iz eh, suma koja je predviđena za to, do-dobija se negde nešto manje od sto hiljada evra eh, po sportskom, po sportskom objektu. U tom pogledu eh, sa cenama koje danas važe za gradnju eh, i koje imamo, ne znam koliko i šta tu može da se uradi. Prosto, eh, ne znam kako će to eh, biti trošeno, pa bih isto i to oko toga voleo malo više da čujem da li prosto ima neki drugi način da se dodatno eh, finansira, eh, finansira sve to.

00:31:47 - Đorđe Pavićević: Eh, i eh da se vratimo onome što je još eh, bio problem. Eh, naravno, ja pozdravljam to da Ministarstvo pravi trenažne kampove za mlade sportiste i za mlade, eh, za mlade talente, ali ono što eh, smo takođe izgubili negde, eh, i raspravljali smo i pre ove sednice jesu ustvari eh, ta neka vrsta reprodukcije sportskih eh, talenata preko klubova u tom, u tom smislu. Naravno, to i nije u tom smislu nadležnost, direktna nadležnost Ministarstva, ali jeste nadležnost u onom delu. Ja se nadam da će i strategija i novi zakon to prepoznati. Eh, način na koji klubovi ustvari postupaju sa mladim, eh, sa mladim talentima, eh, i način na koji se ustvari sve više uništavaju ti eh, resursi.

00:32:51 - Đorđe Pavićević: Mi smo pominjali, recimo da je fudbalski klub Partizan do pre neku godinu imao najveći broj eh, igrača. Eh to jest drugi klub u Evropi je bio po broju igrača koji je proizvodio. Danas toga gotovo nema. Da ne pričamo, ne znam o waterpolo klubu, na primer. Eh, Partizan i da li postoji neka, recimo, ili sistemska podrška tome za klubove, eh, a ne za plaćanje poreza ili za plaćanja licenci ili za plaćanje, eh dugova koje klubovi proizvode.

00:33:28 - Đorđe Pavićević: Jer u interesu države ustvari jeste ja mislim to, eh, i da bi trebalo da postoji eh i regul i stroža regulativa u tom pogledu i neka vrsta eh, sistemske, sistemske podrške, jer ta intencija koju smo više puta ovde hvalili i koju smo na neki način, eh, svi želimo da imamo, a to je da imamo eh, veću podršku za ono što je amaterski sport i veću podršku za eh, učešće mladih, široko učešće mladih u sportskim aktivnostima i vezu sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom obrazovanja. U ovom pogledu, koja je dobra negde čini mi se da se izgubila. Pa to bi bila neka moja pitanja. A što se tiče ovog univerzitetskog dela koji ste pominjali da su izgubili finansiranje, ja tu vidim neki ugovor koji ima sa ovim Fakultetom za sport Unijam Nikola Tesla. Znači, to je nekih trideset pet miliona, čini mi se.

00:34:41 - Đorđe Pavićević: Ja sam gledao na njihovom sajtu Šta oni šta oni rade, pa me interesuje za koje aktivnosti je predviđen taj ugovor. Evo hvala.

00:34:55 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se profesoru. Ko se javlja dalje za reč? Gore Spasojević. Izvolite.

00:35:07 - Goran Spasojević: Zahvaljujem se predsedniče. Uvaženi ministri, članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, nisam imao nameru da se javim sada, ali pošto je zamenjena zbog obaveza ministra. Čisto da ponovim sa prošle sednice Odbora da će Ministarstvo sporta ovaj izveštaj je mislim, obiman za ovaj period je fantastičan, ali u sportu uvek treba više, to je sigurno i to je nedovoljno i pored svega ovoga što je urađeno. Hoću da znate da ćete imati potpunu podršku ovog odbora, naročito pododbora koji će na ovoj sednici biti formiran za sport. Eto, i tu želimo da pokažemo da koliko nam je stalo do sporta, koliko nam je stalo do te teme, posebno u narednom periodu koji obuhvata dvijetisućedvadeset petu dvijetisućedtrideset petu godinu Strategije razvoja sporta i naravno nov Zakon o sportu ili izmene i dopune Zakona o sportu kojima želimo da postavimo nove temelje za budućnost naše dece i da ove nagrade koje dajemo mladima i gde želimo da nam mladima budu uzori sportisti i šampioni, a ne neke druge vrednosti.

00:36:08 - Goran Spasojević: Radićemo zajedno na tome. Mi ćemo već u narednom periodu stupiti u kontakt sa kabinetom ministra i da Odbor za sport krene sa potpunim aktivnostima, predlozima i radom i da temu sporta vratimo u parlamentu u javnost da građani čuju šta se sve to radi. Imam utisak ponekad da se to nedovoljno govori u plenumu i da ćemo svi zajedno dati maksimalnu podršku onome što radite i u narednom periodu i ovo što ste do sada uradili, tako da eto zbog toga samo zato što imate obaveze, pa nismo u prilici, htjeli smo da vas zamolimo da ostanete sa nama, da to završimo sve do kraja, ali svakako računajte da će ovaj odbor i Pododbor za sport dati maksimalnu podršku u radu.

00:36:49 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se Spasojević. Ko se dalje javlja za riječ? Da li?Javite se, prijavite se. A što se tiče strategije...

00:37:05 - Zoran Gajić: Što se tiče, evo i strategije, eh, već smo obavili tri javne rasprave i veliki broj (kašalj) razgovora sa veoma stručnim ljudima, al to što se zove stručna javnost na nivou predstavnika, predsednika, generalnih sekretara, predsednika stručnih komisija, trenerskih, sudijskih, eh, vodećih saveza i ne samo vodećih, nego i svih vodećih sportskih društava i to će se i dalje nastaviti, tako da taj deo ljudi koji je uključen u to, to su stotine, da ne kažem hiljade ljudi koji, koji se konsultuju i čija su nam mišljenja izuzetno, izuzetno važna. Eh, naravno, sve je to još nije u fazi kada treba da bude detaljno prezentovano javnosti, ali je strategija u procesu izrade, tako da mislim svaka, svako ko želi da se uključi dobro je došao i apsolutno ništa neće biti sakriveno, jer izuzetno nam je važno da čujemo bukvalno sve aktere iz sportskog i života, ne samo sportskog, nego iz oblasti fizičkog vaspitanja i rekreacije. Kad kažem sport, ja uvek mislim na tri osnovna dela fizičke kulture, to je fizičko vaspitanje, to je sport kao takav koji juri medalje i cilj su medalje, i onaj treći deo sport za sve, nekad nazivano rekreacija, a danas sport za sve ili ti bavljenje fizičkim vežbanjem zarad zdravlja. Znači, to je sve nama u fokusu i mi smo pokriveni i sa sistemima i sa savezima kojih ima već osamdeset šest u sve te tri oblasti. Naravno, tu je školski sport, univerzitetski sport, koji ima svoje unutrašnje probleme, gde mi kao ministarstvo ne smemo da se mešamo.

00:38:59 - Zoran Gajić: Oni imaju svoju autonomiju i oni to treba sami da reše, međutim, dugo to traje. To njihovo, to njihovo, ovaj, regulisanje situacije. Što se tiče ovoga pitanja da nek-neke stvari prolaze mimo Ministarstva sporta, tipa stadiona upravljanja stadionom. Niste pomenuli Expo, ali pretpostavljam da je to, da vas podsetim. Sve te stvari apsolutno, ovaj, smo uključeni, dobijamo, eh, dobijamo ponudu i učestvujemo u svemu tome u smislu da damo svoje mišljenje šta i kako treba da se uradi.

00:39:39 - Zoran Gajić: Što, upravljanje stadionom je dobila da radi, dobio da radi Fudbalski savez Srbije, koji je isto jedan od kažem, integralni deo sistema sporta u Srbiji, zajedno sa još osamdeset pet strukovnih saveza, naravno na čelu s fudbalom koji ima najveći broj registrovanih igrača i registrovanih klubova. Taj sport je najrašireniji i sigurno da infrastruktura, kao što je Nacionalni stadion, kao što su stadioni po širom Srbije koji su izgrađeni i koji planiraju da se izgrade. Kad bi se to podelilo sa brojem registrovanih klubova i u APRu i sa brojem, eh, registrovanih sportista u nacionalnim savezima, pa i neregistrovanih (kašalj) sportista koji se bave tim sportom, došli bi do zaključka da u suštini nije to nešto mnogo, jer ovaj, svi zajedno nemamo toliko ni klubova i u drugi sportovi i svi zajedno nemamo toliko ni registrovanih sportista kao u fudbalu. Ja sam ovde poslednji koji bi branio fudbal s obzirom na moju sportsku vokaciju, ali zaista je tako. Što se tiče objekata, uglavnom smo mi tu da, eh, vodimo računa o rekonstrukciji objekta i mi im tu pomažemo.

00:40:58 - Zoran Gajić: Oni imaju tu određene želje lokalne samouprave i vodimo računa onoliko koliko su oni u stanju sami da obezbede, da mi participiramo, da nigde ne radimo sto posto neki nekakav projekat i da, ovaj, sve ostale velike stvari su sa formiranjem Ministarstva za infrastruktur-strukturu javna ulaganja su, ovaj, prešla tamo. To je veliki sportski objekt i tako da smo mi samo u konsultativnoj tu ulozi zajedno sa strukovnim savezima koji imaju, koji imaju tu, ovaj, koji imaju interese od pojedinog od objekta do objekta. Eh, kampovi, to je nešto što, m-m, podsetio bih vas, ti kampovi su uglavnom kampovi koje prave strukovni savezi za, eh, vrhunske sportiste pionirskog, adeckog i juniorskog uzrasta. Širina kampova koji se, koje prave privatni klubovi, koje prave udruženja građana je tolika da je to zaista nemoguće u ovom trenutku ni izmeriti, ali to je sigurno na-na par stotine hiljada dece, to jest mladih sportista koji su uključeni u tu masovnost. A ovih dve i po hiljade, to je u pedeset devet saveza koji su visoko selektirani i koje je u saradnji sa našim zavodom, koji su istestirani i koji su na neki način viđeni da bi bili reprezentativci Srbije i to njihovi strukovni savezi, na, vode računa o tome njihovi treneri, njihove trenerske organizacije, stručne komisije predlažu nama određeni spisak ti-te dece, to jest tih mladih potencijalnih vrhunskih sportista.

00:42:48 - Zoran Gajić: I to je to. Što se tiče sistemske podrške klubovima. Klubovi, klubovi, za klubove je zadužen lokal. Međutim, ja se apsolutno slažem sa vama i-To je jedna od i od mojih lično najvećih glavobolja, jer, rekao sam i ovde, klub je osnovna ćelija proizvodnje olimpijskog, svetskog i evropskog šampiona i apsolutno zaslužuje da bude u fokusu i da se maksimalno njima pomogne. Određeni strukovni savezi vode računa o klubovima, pomažu.

00:43:25 - Zoran Gajić: I ne samo to, nego je klub neko ko ima široku bazu dece. Po, u pojedinim sportovima to već prelazi i po hiljadu dece. Pojedini klubovi i zajedno sa tim treningom fudbala, košarke, odbojke, atletike, taekwondoa, karatea i tako dalje, apsolutno ima sinergijsko dejst-dejstvo i u oblasti fizičkog vaspitanja sa časom fizičkog vaspitanja u nastavi u osnovnim školama. Prema tome, tamo deca već od pete godine počinju da vežbaju i sigurno se ne može odvojiti tih tri treninga fudbala, košarke ili čak pet treninga od ona dva, tri časa fizičkog vaspitanja. Tako da ta sistemska podrška klubovima apsolutno je podrška i fizičkom vaspitanju mlad-mladih pokolenja i to je nešto što u ovoj strategiji očekujemo.

00:44:15 - Zoran Gajić: Očekujemo na neki način da damo svoje mišljenje i da se borimo baš da se borimo za to, da vidimo kako da pomognemo klubovima. Kad kažem klubovima, mislim na hiljade i hiljade klubova koji u raznim vrstama s-sportova, ovaj, okupljaju decu. Uhh. Univerzitet Nikola Tesla. To je deset, između ostalih aktivnosti, i-i-i deset konferencija i velika podrška, pre svega Antidoping agenciji gde, našoj, koja je locirala ne samo problem u-u-u Antidoping agenciji u smislu edukovanja i-i-i borbe protiv nedozvoljenih sredstava u sportu i verujte, pričao sam, čini mi se i prošli put ovde, zapanjen sam lično bio kad sam čuo da, da nedozvoljena sredstva, pre svega hormonski preparati, se više koriste u rekreativnoj populaciji nego u-u-u vrhunskom sportu.

00:45:19 - Zoran Gajić: I to je toliko. Određena istraživanja koje je naša Antidoping agencija napravila po raznim teretanama širom Srbije su, ovaj, zapanjujuće odvratne rezultate, ovaj, dala da smo zaključili da nam je to mnogo, mnogo važnije nego da taj deo Antidoping agencije i taj njihov rad koji je usmeren samo na vrhunske sportiste koji, naravno, ne žele da budu suspendovani sa svetskih i evropskih prvenstava, pa vode računa o tome. Ali u našoj populaciji se dešava prava jedna pošast i apsolutno smo to locirali kao izuzetno važnu-važnu stvar da, da potrošimo ne samo ovih trideset pet miliona, nego ako bi, lično ću se boriti za još više, da što više bilborda, što više materijala, da jednostavno prosvećujemo te, pre svega mlade momke koji dolaze tamo i koriste ta sredstva. Uglavnom se radi o obrazovno i-i-i o obrazovno ovako malo nižem sloju koji apsolutno ne razume šta uzima. U saradnji smo i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i vrlo, vrlo nam je to visoko na agendi.

00:46:35 - Zoran Gajić: Borba protiv, protiv toga. Hvala.

00:46:37 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se. Zahvaljujem se ministru. Jel se još neko javlja za reč? Pošto nema više prijavljenih za diskusiju, zaključujem raspravu i prelazimo na odlučivanje o ovoj informaciji Ministarstva. Stavljam na glasanje Informaciju o radu Ministarstva sporta za period maj avgust 2024.

00:46:58 - Marko Atlagić: godine. Molim vas da se izjasnite o informaciji Ministarstva sporta. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor saglasno članu 229. Poslovnika Narodne skupštine razmotrio informaciju o radu Ministarstva sporta za period maja avgust 24. godine i odlučio da je prihvati većinom glasova, o čemu će podneti izvješće Narodnoj skupštini.

00:47:24 - Marko Atlagić: Hvala vam. Zajednički načelni pretres u prvoj, drugoj i trećoj tački dnevnog reda razmatranje informacija o radu Ministarstva prosvjete za period januar mart 24. Razmatranje informacije o radu Ministarstva prosvjete za period april jun 2024. I razmatranje informacija o radu Ministarstva prosvjete za period jul septembar 2024. Godine reč dajem predstavnicima Ministarstva prosvjete.

00:47:50 - Marko Atlagić: Molim profesoru, profesorku doktorku Slavicu Đukić Dejanović, ministarku prosvjete, da Odboru da informaciju o radu Ministarstva za ova tri kvartala izvolite da je riječ ministarke Slavice Đukić Dejanović.

00:48:10 - Slavica Đukić Dejanović: Gospodine Atlagiću, dozvolite najprije da izrazim zahvalnost na čestitci povodom Dana prosvjetnih radnika koju ste na početku uputili i da se potpuno složim sa sadržajem o značaju prosvjetnih radnika i njihovoj ulozi u sistemu obrazovanja i vaspitanja. Dakle, da se pridružimo svi skupa i ništa nije slučajno, kako to Freud kaže, pa ni da je danas sjednica Odbora s ovim dnevnim redom upravo na taj dan. Pred vama se, poštovani narodni poslanici, nalaze tri kvartalna izvještaja o radu Ministarstva prosvjete koji se odnose na period od januara 2024. Do septembra 2024. Moji saradnici su ovde da, ako bude zatrebalo, nakon mog izlaganja o najbitnijim elementima tog izvještaja, daju dodatne informacije i ja ću prijeći na pojedine segmente samo tih izvještaja, jer ako bismo ih detaljnije analizirali, a oni su zaista u pismenoj formi vrlo detaljni, trebalo bi nam možda i mnogo dana.Eh, prije svega, usmerila bih se na, o naše aktivnosti vezane za borbu protiv nasilja, vršnjačkog nasilja i nasilja uopšte, jer je to bio jedan izuzetno značajan segment koji je za, za kojeg je zainteresovan naš, čitava naša javnost, roditelji, nastavnici i deca.

00:49:36 - Slavica Đukić Dejanović: U cilju efikasnije realizacije sistemskih mera u oblasti zaštite od nasilja, kao i unapređivanja prava na obrazovanje nacionalnih manjina u Ministarstvu prosvete formiran je nov sektor za prevenciju i zaštitu od nasilja i inkluziju osetljivih grupa u obrazovanju, eh, uz dosadašnji sektor za unapređenje ljudskih i manjinskih prava. Dakle, smatramo da unutar organizacionih jedinica u ministarstvu koje se bave ovom temom, pitanje nasilja mora biti, eh, posebno usmereno na ljude koji će se samo time baviti. A naravno, svi ćemo mi uzimati uvek učešće u svemu u okviru svojih ingerencija i znanja i mogućnosti. Ovom unutrašnjom reorganizacijom pokazujemo jasnu nameru ministarstva da se osigura primena, eh, poslednjih mera i posebnih mera i ojača sistem i da se ojačaju škole za preventivni rad sa učenicima i za efikasnije reagovanje na pojedinačne slučajeve nasilja, što je izuzetno značajno i čiji smo svedoci i potrebe. Paralelno, u školama Ministarstvo samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama realizuje niz nastavnih i vanastavnih aktivnosti usmerenih ka prevenciji koji podstiču socijalno emocionalno učenje kod učenika,(kašnjenje) uključuju roditelje i širu zajednicu u te postupke i neki od projekata su vama već bili prezentirani, javnosti takođe, kao što je Veština za adolescenciju, gde smo deset hiljada osamsto učenika osnovnih škola obuhvatili projektom, zatim zajedno bezbedno kroz detinjstvo u saradnji sa MUPom dvesta trideset jedna hiljada učenika prvih drugih razreda petog i sedmog.

00:51:25 - Slavica Đukić Dejanović: Pored navedenog, intenzivno se radi na unapređivanju mentalnog zdravlja mladih. Zaposleni u školama imaju značajnu ulogu u prepoznavanju i o-ukazivanju na probleme mladih u domenu mentalnog funkcionisanja i zato unapređujemo njihove kompetencije u ovoj oblasti. U okviru projekta Vlade Srbije krizne psihosocijalne podrške zajednici realizovan je program obuke koji je obuhvatio dve hiljade i četristo stručnih saradnika i četrdeset šest prosvetnih savetnika i savetnika spoljnih saradnika koji i dalje treba da rade na edukaciji unutar škola. Takođe, realizuju se obuke za zaposlene u cilju osnaživanja zaposlenih za rano prepoznavanje i postupanje u situacijama sumnje ili saznanja da je učenik žrtva trgovine ljudima, gde je obuhvaćeno hiljadu i dvesta zaposlenih u edukativnim programima, ali radimo i na obukama za zaposlene, za efikasnije postupanje u kriznim događajima u skladu sa novim procedurama za, eh, reagovanje u kriznim situacijama. Kako bismo dalje mere i aktivnosti na unapređenju sistema planiranja na pravi način, eh, realizovali, Ministarstvo je započelo i nacionalno istraživanje Prevencija vršnjačkog nasilja u školama, i to u sedamdeset osam škola po metodi slučajnog izbora, gde je obuhvaćeno više od tri hiljade i dvesta učenika petih i sedmih razreda osnovne škole i prve i treće godine srednje škole.

00:52:59 - Slavica Đukić Dejanović: Pored učenika u istraživanju će učestvovati i roditelji i direktori, nastavnici i stručni saradnici, kako bi istraživanje bilo apsolutno sveobuhvatno i dalo nam smernice za dalje mere i procedure koje ćemo uvoditi. Podsećam vas na platformu Čuvam te na kojoj je do sada objavljeno više od trista osamdeset pet informativno edukativnih sadržaja. Trenutno ima dvadeset aktuelnih obuka za zaposlene, učenike i roditelje. To je, to bi bio taj prvi segment o kome bismo mogli da elaboriramo mnogo, ali trudiću se zaista da budem što je moguće kraća. Drugi segment je očuvanje sećanja na nastradale u Osnovnoj školi Ribnikar Malom Orašju, Duboni i Nišu.

00:53:44 - Slavica Đukić Dejanović: U cilju negovanja kulture sećanja na žrtve tragedije u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, u Duboni, Malom Orašju i Niškoj Banji, različitim aktivnostima obeležena je Nedelja sećanja i zajedništva u periodu od sedmog do desetog maja dvajstčetvrte godine. Ministarstvo prosvete učestvovalo je u svim aktivnostima u vezi sa obeležavanjem godišnjice i komemoracije žrtava u Beogradu. Pružili smo podršku radnoj grupi za uspostavljanje Memorijalnog centra, čiji je inače predstavnik moj pomoćnik za osnovno obrazovanje, a u znak sećanja na žrtve koja je osmislila i planirala kompatibilan program. Aktivnosti u znak sećanja na žrtve realizovale su i škole širom Srbije. Učenici su odali počast žrtvama i iskazali podršku njihovim porodicama, prijateljima i široj zajednici, a ujedno razvijali pozitivne vrednosti, stavove, veštine, znanja, promovisali vrline, empatiju, humanost, toleranciju, međusobno uvažavanje.

00:54:47 - Slavica Đukić Dejanović: Mnogo se sa učenicima razgovaralo na sve ove teme. Napominjem da je Nedelja sećanja i zajedništva uvrštena u kalendar obrazovno vaspitnog rada škole za ovu školsku godinu i biće u svakom narednom kalendaru redovna školska aktivnost. Sledeći segment je inkluzija. U cilju obezbeđivanja kvalitetnog obrazovanja za svako dete-Eh, nastavljaju se aktivnosti u oblasti inkluzije i odnosa prema naročito senzitivnoj deci. U ovoj godini objavljen je prvi katalog udžbenika prilagođenih potrebama učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

00:55:24 - Slavica Đukić Dejanović: Za školsku dvajstčetvrtu-dvajspetu godinu Ministarstvo je obezbedilo dve hiljade sto četrdeset besplatnih prilagođenih udžbenika, odnosno udžbeničkih jedinica za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i još tri obrazovno vaspitne ustane-ustanove dobile su status resornog centra, te ih sada imamo trinaest. Ovi centri su opremljeni eh, tehnologijama u i vrednostima eh, od eh, samo sto osamdeset jedne hiljade dolara, što je malo za ovako veliki broj i mislimo da treba da i-izdvojimo veća sredstva u narednom periodu. Kako bi se obrazovanje na jezicima manjina odvijalo bez problema, objavljen je katalog i dopuna kataloga udžbenika na jezicima nacionalnih manjina za školsku dvajstčetvrtu-dvajspetu godinu, sveukupno hiljadu trideset i dve udžbeničke jedinice, od kojih je šesto osamdeset devet objavljeno po reformisanim programima nastave. Obezbeđena su i sredstva za finansiranje pripreme niskotiražnih udžbenika koje izdaje Centar za niskotiražne i izdaje Centar za niskotiražne udžbenike. Unapređivanje obrazovanja Roma se nastavlja kroz obuke novih pedagoških asistenata, kojih trenutno ima dvesta osamdeset.

00:56:45 - Slavica Đukić Dejanović: (kašalj) Obezbeđena su sredstva za četrnaest škola u kojima se obrazuju migranti. Sledeća oblast je završni ispiti i upis u srednje škole. Uspešno su realizovani završni ispiti na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i upis u srednje škole tokom juna i jula ove godine. Završni ispit polag-eh, polagan je u hiljadu dvesta sedam osnovnih škola. Izpitu je prisustvovalo devedeset devet koma šezdeset četiri odsto učenika.

00:57:14 - Slavica Đukić Dejanović: Bilo je angažovano tri hiljade petsto trideset dva pregledača. Broj dežurnih nastavnika bio je deset hiljada četristo trinaest, supervizora blizu dve hiljade, hiljadu devetsto osamdeset sedam. Učenici su na testovima o-osvojili broj poena u okvirima prošlogodišnjih. Nema stagnacije, nažalost nema napredovanja, odnosno stagniramo. Nema napredovanja, ali nema ni pada.

00:57:40 - Slavica Đukić Dejanović: U srednju školu po jednom od prva tri opredeljenja raspoređeno je osamdeset jedan koma četrdeset tri odsto učenika, što je dobar rezultat, jer su učenici dobro sagledali uspeh i ostvarene bodove na završnom ispitu u cilju osavremenjavanja ponude obrazovnih profila u skladu sa potrebama tržišta rada. U srednjim stručnim školama za ovu školsku godinu ponuđeno je trideset četiri savremena obavez-obrazovna profila (kašalj) po inovinari-inoviranim nastavnim planovima i programima. Sledeći segment su besplatni udžbenici. Za ovu školsku godinu Ministarstvo je obezbedilo besplatne udžbenike za određene kategorije učenika u celoj Srbiji. Mi smo ranije govorili koje su već to kategorije i neću ponavljati ranije usvojene kategorije.

00:58:36 - Slavica Đukić Dejanović: Ove godine uvedene su dodatne. Učenici iz porodica u kojima je nosilac roditeljske brige samo jedan roditelj, odnosno ukoliko je drugi roditelj preminuo ili je nepoznat, zatim učenici koji boluju od retkih bolesti, učenici koji ostvaruju pravo na tekuću negu i pomoć. Za tekuću dvadeset četvrtu-dvadeset petu godinu obezbeđeno je ukupno osamdesat, osamsto devedeset četiri hiljade sto devedeset jedna udžbenička jedinica, od čega je dve hiljade sto dvadeset šest udžbenika koji su prilagođeni za učenike sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom. Pravo na blespo-besplatne udžbenike ostvarilo je devedeset pet hiljada trista četrdeset tri učenika. Nacionalna čitanka je takođe, o njoj smo već pričali, ali kratko ću pomenuti.

00:59:26 - Slavica Đukić Dejanović: Na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Ministarstvo prosvete započelo je realizaciju projekta Nacionalna čitanka za prvi i drugi razred osnovnih škola već je distribuirana, a tokom ove školske godine biće pripremljene još tri nacionalne čitanke za treći i četvrti, od petog do osmog razreda i za srednje škole. Sledeći segment je Zdravitas. U školama je počela priprema informacionog sistema Zdravitas, platforme za praćenje telesnog i motoričkog statusa učenika u okviru nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Ova platforma eh, na-namenjena je pre svega prosvetnim radnicima, učenicima i roditeljima. Omogućava da na brz, efikasan i pouzdan način vode evidenciju telesnog i motoričkog statusa učenika.

01:00:19 - Slavica Đukić Dejanović: Organizovane su obuke za korišćenje ovog sistema. Zatim, sledeći segment dopunske škole. Prošla školska godina uspešno je završena, a ova tekuća uspešno je počela i za preko devet hiljada i sto učenika u dopunskim školama u dvadeset dve države u kojima Ministarstvo organizuje nastavu na srpskom jeziku. Idemo sada na digitalizaciju. Počela je s-počeo je s radom portal za prijavu za učeničke i studentske stipendije i kredite u školskoj dvajstčetvrtoj-dvajspetoj.

01:00:52 - Slavica Đukić Dejanović: Sistem će pojednostaviti podnošenje i obradu zahteva za učenike i studentske i studente za stipendije i kredite, dok će u narednim godinama biti dalji razvoj i o tome ćemo pričati u narednom periodu. Kada je u pitanju visoko obrazovanje, Ministarstvo prosvete podržaće tri visokoškolske ustanove u izradi master studijskih programa sa pratećim kratkim programima studija za oblast bioinformatika.Ovo je nastavak aktivnosti na stvaranju sistema koji podržava mlade u obrazovanju za poslove budućnosti. Nastavljen je proces izdavanja i korištenja studentskih kartica. Prijava studenata za izdavanje studentskih kartica je stalno otvorena i do kraja septembra 2024. godine zabeleženo je preko hiljadu dvesta dvadeset prijava za, erm, izvinite, s-s-s sto dveset dve hiljade prijava za studentsku karticu.

01:01:51 - Slavica Đukić Dejanović: Više od sto kompanija su se priključile projektu i za korisnike studentskih kartica obezbedile pogodnosti unutar svojih delatnosti, što je zaista za svaku pohvalu i čemu se možemo radovati. Intenzivno se radi na iznalaženju optimalnog rešenja (kašalj) za finansiranje visokoškolskih ustanova. U okviru radne grupe koju je formirala Vlada vodi se intenzivni dijalog o ovom pitanju, a rezultat rada ove radne grupe biće ili n-nov, erm, nacrt zakona o finansiranju visokog obrazovanja ili izmene i dopune postojećeg zakona usmerene na promene vezane za finansiranje visokog obrazovanja. Kontrola rada ustanove je takođe jedan od segmenata. Posebna pažnja posvećena je kontroli zakonitosti rada ustanova, pa je tako prosvetna inspekcija u navedenom periodu realizovala ukupno četiri hiljade osamsto osamdeset dva inspekcijska nadzora.

01:02:49 - Slavica Đukić Dejanović: Pažnju posvećujemo savetodavnom radu, pa su prosvetni inspektori izvršili sto osamdeset pet savetodavnih poseta osnovnih i srednjih škola. (kašalj) Kada su u pitanju investicije, stvaranje boljih uslova za rad nastavljamo kroz investicije u sistemu prosvete i usvojen je program raspodele investicionih sredstava za dveščetvrtu godinu kojom je obuhvaćeno dvesta dvadeset projekata, i to sto osamnaest u osnovnim, četrdeset dva u srednjim školama, dvadeset pet u visokom obrazovanju, dvadeset šest u okviru učeničkog standarda, devet u okviru studentskog standarda. U toku je javni poziv ustanova za prijavu projekta koji će se finansirati u 2025. Nastavljena je rera-realizacija investicionih programa kojima unapređujemo uslove učeničkom i studenskom standardu, odnosno domova, uz podršku kredita Evropske investicione banke, Banke Saveta Evrope i Svetske banke. Završena je i distribucija digitalnih sistema za opremanje pametnih učionica.

01:03:54 - Slavica Đukić Dejanović: Školama je distribuirano dvesta šezdeset pet pametnih tabli, a osamdeset tri osnovne i srednje škole dobilo je dve hiljade sto dvadeset pet novih radnih stanica za kabinete. Poštovani narodni poslanici, hvala vam na pažnji. Znam da je možda izveštaj i duži nego što je trebalo, mada se tešim, ovaj, zbog kolege Gajića, ali to je samo deo aktivnosti koje Ministarstvo prosvete redovno sprovodi u cilju povećanja kvaliteta nastave i učenja, pravednosti i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja i jačanju vaspitne funkcije obrazovno vaspitnih ustanova. Moj tim i ja na raspolaganju smo za sva dodatna pitanja. Zahvaljujem.

01:04:44 - Đorđe Pavićević: Dobro hvala i hvala na ovim izveštajima. Ja bih ipak moram malo da protestujem zbog toga što imamo ovoliko izveštaja na jednom mestu i, erm, srećna okolnost jeste da se sadržaj tih izveštaja poklapa u mnogim, erm, aspektima. Ali svejedno mislim da, pogotovo što se tiče, erm, ovog-ovih izveštaja ima puno tema kojima bi mogli i kojima bi vredelo raspravljati. Erm, neke od njih postoje u izveštaju, ali neke i ne postoje u tom smislu. Erm, mi smo na početku, erm, ove sednice čestitali Dan prosvetnih radnika, ali bi, recimo, čitajući ovaj izveštaj mogla i se pitamo čemu bi ti prosvetni radnici imali da se raduju ili koliko ih ima uopšte u, erm, u ovom izveštaju u tom pogledu.

01:05:48 - Đorđe Pavićević: Erm, ne samo što se tiče njihovog po svemu opravdanog zahteva da budu plaćeni koliko i ono prosečan zaposleni u Srbiji, nego i recimo u pogledu kadrovskih kapaciteta. Na primer, erm, mi imamo delove izveštaja o kadrovima, ali ne vidimo, recimo, koliko nam kadrova nedostaje u, erm, prosveti i po kojim predmetima. Mi je ovde sada smo čuli da se prave, recimo, nacionalne čitanke. Zato je projekat erm, identitetski-kog obrazovanja ili identitetskih predmeta, ali recimo, za, kad pogledamo upis na Filološki fakultet za te najvažnije, erm, najvažniji možda predmet za identitetsko obrazovanje, a to je jezik koji treba da učimo, mi, mi već godinama unazad nemamo popunjene ni budžetske, ni budžetske kvote pri upisu i ne znamo ko će predavati te, erm, predmete da ne pričamo o matematici, fizici i nekim, erm, nekim drugim, erm nekim drugim predmetima. Erm, onoga čega takođe nema, ja bih tu zamolio možda i predsednika ovog Odbora, ali mislim da je ministarka, erm, nadležna jer, erm, nije formalno, ali mi imamo jedan čud, jednu-Čudnu ustanovu, a to je ta kancelarija za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija koja n-ne radi pod Ministarstvom, nego je posebna i mi nikada ne znamo šta radi ta kancelarija, ne dobijamo nikakve izveštaje u tom, u tom pogledu.

01:07:43 - Đorđe Pavićević: Eh, I ne znam da li bi trebalo Ministarstvo prosvete u svoj izveštaj da to uključi, jer to izove se dualno obrazovanje, pa je onda valjda neki oblik obrazovanja, a nije s, nadam se da nije nešto drugo na šta počinje da liči s obzirom da učenici po eh, četiri dana dnevno već sada mogu da rade na osnovu onog zakona koji je donet uz eh, šezdeset nešto drugih tačaka dnevnog reda na poslednjoj sednici eh, prošlog, eh prošlog saziva i koji nije dobio eh, pažnju koju zaslužuje u tom pogledu. Tako da imamo planirano da, recimo, kroz te programe prođe u nekom, nekoj budućnosti do dvadeset posto eh, mladih ljudi, a da, recimo, ovaj odbor ne zna ništa, to jest ne zna ništa, ne zna onoliko koliko se ljudi sami informišu da ne dobijemo eh, nikakvu, nikakvu eh, vrstu, vrstu eh, izveštaja. I ja bih onda imao i nekoliko pitanja i nekoliko komentara što se tiče eh, samog izveštaja. Eh, videli smo da nekih stvari nema, ali nekih stvari koje tu imaju pokazuju jednu s-stvar koja mi se čini da pokazuje manjak eh, i ulaganja i interes države za ovu oblast. Mi smo već u dvadeset trećoj godini mislim po, makar po nekim statistikama, ako nije po nekim koje rade Ujedinjene nacije, već onaj eh, mali procenat bruto proizvoda koji ulažemo u obrazovanje, koji je bio negde oko tri i po posto kad se doda nauka oko četiri, četiri dva.

01:09:53 - Đorđe Pavićević: Eh, u tom pogledu smanjili. Znači, nismo išli na one proseke koje imaju evropske zemlje, recimo, aj da kažemo da je top pet, mada pet je u nekim ono eh, okolnostima g-de postoje stabilni sistemi i koji ne zahtevaju neku vrstu eh, reforme. Tamo gde ne postoje, ustvari oni eh, zahtevaju mnogo veći procenat, mnogo veći procenat budžeta, a da ustvari eh, onda imamo eh, neke pokušaje da se to unapredi bez novca koji stoje. Evo ja sam nisam bio lenj, pa pored ova tri izveštaja, eh, prog-pogledao sam i prethodna dva izveštaja ili poslednja dva izveštaja koje je podneo minist-i prethodni ministar, nije lepo reći bivšem, eh, i koji sedi pored, pored mene ovde i za jednu odličnu ideju koju sam ja uvek podržavao, to je ovo formiranje obrazovno istraživačkih centara, znači koje bi trebalo na neki način da budu neka vrsta c-centra za i dopunsko obrazovanje i za nastavnike i za eh, ono, aj da kažemo male pe-državne Petnice u tom pogledu, neki inkubatori obrazovanja u tom pogledu. Kad pogledate tih posljednjih pet izveštaja gotovo ništa se nije dogodilo.

01:11:35 - Đorđe Pavićević: Eh, gotovo ništa kad kažem, recimo, evo imamo Bela Crkva, posljednji opet je n-izrada za neoph-neophodna za dobijanje uslova za priključenje za magistralni put ili dalje dokumentacija koja se eh, prikuplja. Eh, već eh, više vreme za Knić očekuje se potvrda, duže vremena, očekuje se potvrda Ministarstva finansija da su obezbeđena sredstva. Eh, Vranje, eh, znači tu negde se možda i nisam uspeo da shvatim, ali koliko sam, možda se i počelo sa nečim. Eh, a onda imamo dod-dodat i ovaj projekat u Valjevu gde nije bilo novih aktivnosti, ali se p-ali je ušlo u plan i imamo, eh, eh, Goliju, eh, obrazovno istraživački centar koji ustvari je, eh, u prošlom sav, prošlom ministarstvu ustvari potpisan je onaj ugovor sa Crkvom o zakupu zemljišta, a sada vidimo da se menja prostorni plan i da, eh, ustvari ne znamo da li će to uopšte moći, eh, uopšte moći da se, da se gradi. Na neki način neki projekti koji bi trebalo da budu motor, aj da kažemo i razvoja i reforme ustvari stoje.

01:13:08 - Đorđe Pavićević: Eh, stoje, ne radi se na njima, eh, a imamo neke projekte koji u stvari onda su neka vrsta-Uhm, ajde da nisu rupe bez dna, ali vrlo često recimo, ova digitalizacija koliko smo već imali, ja znam za visoko obrazovanje, makar do sada tri različita programa u koje smo unosili, unosili svoje rezultate i uvek iznova pravimo neke, neke nove, neke nove i bolje programe u tom pogledu. I ono što se takođe recimo, ne vidi ovde, ja bih to voleo da pitam ministarku. Ovde imamo taj program Zravitos koji, čija namera je odlična u tom pogledu da mi pratimo fizički razvoj učenika, ali ovaj konkretni program su platile mnoge kontroverze i prosto ono što je bilo pitanje i softvera i unošenja podataka i obuka. Roditelji su se dosta bunili, neki nastavnici takođe, neki su podržavali, neki se bunili, pa bih voleo da čujem da li su ustvari otklonjeni te, ti problemi. I konačno, nešto što mi se čini da jeste jedan veliki problem u obrazovanju, a to je ta-ta-taj, recimo, kadrovski problem.

01:14:36 - Đorđe Pavićević: Mi smo imali imenovanje Upravnog odbora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i videli smo tamo, recimo, da je postavljen student ko, čija najpoznatija javna aktivnost jeste bilo nameštanje izbora preko ove studentske organizacije koja je organizovala kol centre i delila, delila novac iz džepa u kešu, oni, za sigurne glasove. Hajde da je reč o dobrom studentu, pa da nešto kažete, ali prosto je reč o čoveku koji nema neku vrstu akademske, akademskih dostignuća. Ima jedino ovu vrstu dostignuća o kojoj sam govorio. Hvala.

01:15:23 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se profesoru Pavićeviću. Daćemo ministarki još dok, ovaj, se kolege i kolegice jave. Doktor Lutovac, izvolite.

01:15:38 - Zoran Lutovac: Hvala vam. Pa, ono što meni nedostaje u izveštaju i svim izveštajima u prethodnom periodu, ovo je izveštaj za period koji ne obuhvata ove sadašnje prosvet-prosvetne, uhm, proteste u Beogradu i, ali je to jedan duži problem, problem koji duže traje. Dakle, položaj, materijalni položaj prosvetnih radnika, učitelja, nastavnika, profesora, dakle njihov položaj u društvu i s druge strane, čini mi se sam, samo ministarstvo nije u povoljnom položaju u odnosu na ovu vladu. Nekako se nalaze sredstva za sve drugo osim za obrazovanje i nauku. I kad pogledate koliko skaču izdvajanja za, za biu, tu se nalaze neka sredstva, tu su, tu je nova oprema, tu je, tu su sredstva koja se iz budžeta u budžet, iz rebalansa u rebalans povećavaju, a kad treba naći sredstva za prosvetu i nauku, nekako mnogo teže ide.

01:16:55 - Zoran Lutovac: Kada je potrebno naći u nekim skrivenim ćoškovima budžeta dodatna sredstva za neki put, lokalni put u nekom selu, u toku kampanje predsednika nekako se nađe, nađu ta sredstva, a za nastavnike nema. Nađu se sredstva za sekretarijat Vlade, a videli smo šta radi sekretar Vlade Novak Nedić. On je taj koji kontroliše i upravlja huliganima i koristi ih u raznim prilikama, pa i razbijanju protesta poljoprivrednika ili u razbijanju protesta i inače. Dakle, nađu se ogromna sredstva za Ekspo, za jedan projekat koji će iscrpsti tolika sredstva za državu Srbiju da, da je to dvostruko pa i trostruko više nego što je Francuska izdvojila za Olimpijadu. Izdvajaju se sredstva za nepostojeći metro.

01:17:57 - Zoran Lutovac: Postoje zaposleni, verovali ili ne, u tom metrou. Postoje sredstva za Rafale, za borbene avione, za naoružanje. Ponosimo se tim što izdvajamo ogromna sredstva za vojsku, a ja mislim da je znanje, a ne naoružanje, ono što može spasiti Srbiju od daljeg propadanja. Mislim da je, podhitno treba u samoj Vladi, ako možete vi kao resorni ministri nešto u tom pogledu da uradite, da ojačate sopstvenu poziciju i da se izborite za više sredstava za obrazovanje i nauku. Ono što je problematično, ono što je alarmantno jeste nastavak nasilja.

01:18:47 - Zoran Lutovac: Svakodnevno imamo zahvaljujući društvenim mrežama priliku da vidimo u mnogim školama to vršnjačko nasilje, ali se nasilje nastavlja i u medijima. To je takođe nešto što je potrebno sa resornim ministrom i nadam se novim REMom razmotriti. Evo, videli smo kako im je prestao mandat. Oni podnose ostavke. Dakle, Zekić ki istekne mandat, ona sutradan podnese ostavku, ali je problem u tome što prolaze zakonski rokovi.Što nije na vreme raspisano ono što je dogovoreno, a to je i što je zakonski utvrđeno da se raspišu konkurs za nove članove REM a.

01:19:32 - Zoran Lutovac: Zašto pominjem REM u ovom kontekstu? Pa zato što se to nasilje generiše preko javnog govora preko medija i prenosi u škole prenosi obrazovanje. Nije dovoljno. Ne mogu nastavnici sami ne mogu ni ministarstva sama da se izbore s tim. To je opšti društveni problem, društveni problem sa kojim moramo da se suočavamo tamo gde je akutno, a mislim da su mediji glavni generatori uz nažalost i političare koji emituju govor mržnje preko tih istih medija.

01:20:11 - Zoran Lutovac: Dok god je naša prosveta u takvom stanju, neće se javljati dobri đaci na da upisuju akademiju da upisuju određene predmete ostajaćemo ili bez nastavnika ili će oni sa najnižim prosečcima koji ne mogu ništa drugo da upišu. Ići na pedagoške akademije i to je dalji put u propast. Mi moramo uraditi sve što je do nas, počevši od ovog Odbora pa nadalje, da učinimo ambijent u ovom društvu da nastavnici budu ljudi od poštovanja, da to bude kao ne mora biti baš kao u Finskoj, gde su imaju izuzetan status u društvu. Ovde nije samo pitanje materijalnog statusa, nego i statusa u društvu gde se sa nipodaštavanjem gleda na nastavnike, učitelje, vaspitače. Ono što bi trebalo prvi korak da bude da svako od nas učini onoliko koliko je moguće da menjamo najpre imidž i status u društvu, a potom i materijalni status i sve što je neophodno da vratimo obrazovanju dostojanstvo.

01:21:29 - Zoran Lutovac: Hvala vam.

01:21:31 - Marko Atlagić: Zahvaljujem doktoru Lutovcu. Ilić Sonja. Izvolite.

01:21:40 - Sonja Ilić: Hvala profesore. Poštovane kolege, poštovani ministri. Prvi put sam prisutna na sednici Odbora zato što sam zamenski član. Drago mi je da sam među vama kao neko ko vrlo poštuje znanje za zalažem se za što bolji obrazovni sistem i što je moguće bolje, znači obrazovne uslove. Mišljenja sam da naša budućnost za našu budućnost i budućnost naše dece isključivo zavisi od obrazovanja.

01:22:10 - Sonja Ilić: Mislim da se to naročito odnosi na naš narod na Kosovu i Metohiji. Preneću vam ukratko moja saznanja o pažnji u celini, a odnose se na situaciju u školstvu na Kosovu i Metohiji. Pre svega bih pohvalila sve prosvetne radnike, od onih koji rade u malim zabačenim školskim ustanovama do naših profesora na Prištinskom univerzitetu. U nenormalnim uslovima i konstantno pretećem okruženju od dvadeset i pet godina oni obrazuju naš naš našu decu. Sami uslovi rada mogu biti mnogo bolji i verujem da će se naći način da se ti uslovi podignu na viši nivo u danima koji dolaze.

01:22:53 - Sonja Ilić: Apelujem na sve da kada se bude odlučivalo i pravili planovi da se malo više pažnje obrati na školstvo na Kosovu i Metohiji, jer zbilja situacija je daleko od normalne.

01:23:06 - Marko Atlagić: Hvala. Zahvaljujem ko se dalje za, javlja se reč. Konstatujem da, izvolite samo malo. Radisavljević Slađana. Izvolite.

01:23:19 - Slađana Radisavljević: Prvo da se izvinim svim prisutnim zbog mog kašnjenja, da kažem nije mi manir, ali prosto sam negde u svojoj glavi fiksirala da se sve ovo dešava u dvanaest sati. Nisam saslušala izveštaj ministarke i bilo bi nepristojno s moje strane da ga da ga komentarišem. Možda sam čula zadnjih par par minuta, zato bih da iskoristim priliku da postavim da kažem. Znam da postoje poslovnička pitanja, ali da iskoristim priliku prisustvom ministarke da prosto pitam nešto što me onako da kažem, baš posebno zanima za Kragujevac. To je film profesorka.

01:23:53 - Slađana Radisavljević: Vi predavač ste bili na Kragujevačkom univerzitetu i znate da naš Filum već dvadeset pet godina je podstanar. Ja vas molim da ako niste planirali budžetom za 2025. Da to u rebalansu za tu 25. Negde nađete načina da se krenete izgradnjom tog fakulteta. Smatram da je zaista bitno zbog samog kvaliteta.

01:24:16 - Slađana Radisavljević: Znate ako se nastava izvodi na nekakvih sedam, osam, deset mesta koji je kvalitet te nastave i ako su profesori uglavnom putujući, odnosno iz Beograda. Em profesori putuju, em studenti treba danas tri prosto prostora da promene da bi, da bi, da bi ispratili kompletnu nastavu. Tako da molim vas, molim vas da zbog samog Kragujevačkog univerziteta jer mislim samo kompletiranje, odnosno izgradnjom objekata i zaokružićemo taj univerzitet koji mislim da Kragujevac čini gradom pre i kompletne industrije i pre što je nekad to činila zastava. Mislim da je Univerzitet u Kragujevcu dao status grada pre svih institucija u gradu. To je jedna stvar.

01:24:59 - Slađana Radisavljević: To je jedno pitanje. Drugo pitanje molim vas da uradite analizu. Koliko bi naš budžet opteretilo to da svi učenici na teritoriji Srbije dobiju besplatne udžbenike, a negde u budućnosti i besplatnu udžbeniku? Smatram da deca u Srbiji su.Eh, sva naša da ne mogu beogradska deca da imaju jedan status, a deca u ostalim gradovima. Nažalost, i Kragujevac je grad koji je uspeo da izdvoji da kažem sredstva možda za dabavku udžbenika za prvi razred, ali smatram da treba da to dobiju i ostali učenici, a da ne pričam o manjim opštinama Batočina, Lapovo i dan-ostatku teritorije.

01:25:40 - Slađana Radisavljević: Ajde sad prvo da vidimo kol'ko bi to koštalo ovu državu. Znači i da vidimo to. Ako to ne možemo u narednih godinu dve, nek nam to bude strateško opredeljenje. Ja ne mogu da prihvatim činjenicu da novca nema. Ako ga ima za neke stvari, pa neću da se ponavljam, nacionalni stadion, fudbal navijači i ostalo znači, Novak Nedić je bio, neću da se ponavljam.

01:26:02 - Slađana Radisavljević: Prosto, hoću da izbegnem tu zanku. Hajde da vidimo kol'ko nama para treba da u nekom doglednom vremenu koje sebi postavimo kao target za tri, četiri, pet, da svi učenici na teritoriji Srbije imaju besplatne udžbenike i užinu, jer mislim da to naša deca zaslužuju. Hvala vam.

01:26:20 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se. Gospođa ministar, hoćete li odgovoriti?

01:26:25 - Slavica Đukić Dejanović: Zahvaljujem.

01:26:29 - Marko Atlagić: Zahvaljujem na pitanje- Ministarka profesor Ljukić Janović. Izvolite.

01:26:33 - Slavica Đukić Dejanović: Dobro. Htela bih najpre da se zahvalim gospodinu Pavićeviću na tonu koji je imao, ali kada je u pitanju sadržina, valjda je prirodno da se nećemo moći svuda da složimo. Ja ću pokušati to da argumentujem. Prva konstatacija da ima mnogo izveštaja i mnogo ponavljanja. Eh, mi smo u obavezi da kvartalno šaljemo izveštaje i prošli put smo već eh, dali obaveštenje da je bio jedan vakuum između izbora jedne i druge vlade i da prosto jeste se to nagomilalo.

01:27:05 - Slavica Đukić Dejanović: To je jedan takav sticaj okolnosti koji se ne može shvatiti kao problem, nego kao sticaj okolnosti koji moramo uvažiti. Ne možemo to promeniti kad nismo znali eh, ko je ministar, ko će biti ministar. Nismo mogli da dolazimo da branimo izveštaje. Vi znate da ta tehnička vlada do izbora nove vlade prosto ima samo određene ingerencije. Eh, kada je u pitanju Kancelarija za dualno obrazovanje, ona je vrlo povezana sa osnovnim i srednjim obrazovanjem.

01:27:34 - Slavica Đukić Dejanović: Moji pomoćnici i za osnovna i za srednja obrazovanja su tu i mogu dati sve informacije. Eh, nije tendencija da od naših učenika koji su u dualnom obrazovanju pravimo neobrazovane mlade ljude koji će samo raditi. Tendencija je da se ono naučeno da bude aplikativno, da bude primenljivo. I tendencija jest, dakle, da se i po zakonu o kome ste se izjašnjavali na prethodnoj sednici, da poslodavac bude kompetentan da to dete prihvati i da radimo na kompetenciji poslodavca, da ono što je naučilo u teoriji, a u prvoj godini će učiti najviše, u drugoj će imati nešto više prakse i nigde nije predviđeno da četiri dana ide samo na praksu, a da nema teoriju. Eh, kada je u pitanju, eh, naš razgovor sa predstavnicima prosvete, vi znate da to klasično ide preko predstavnika reprezentativnih sindikata i mi se zaista u ovom izveštaju time nismo posebno bavili, mada smo javnost redovno izveštavali zbog toga što ova vlada, čitava vlada se bavi tim pitanjem, ne samo Ministarstvo prosvete.

01:28:53 - Slavica Đukić Dejanović: Ja sam, naravno, vrlo prisutna u svim razgovorima koje premijer vodi sa predstavnicima reprezentativnih sindikata. Ali vi znate da po aktu koji je bio potpisan 2023. godine bilo je nekoliko zahteva, odnosno dogovorenih tačaka koje treba ostvariti u 2024. i narednim godinama. Osamdeset posto toga je već ostvareno.

01:29:19 - Slavica Đukić Dejanović: Bila je konstatacija da su jako male plate eh, i dodaci učiteljima i nastavnicima razredne nastave, pa je najpre sa četiri to povećano na sedam posto, a sada će biti osam posto od prvog januara. Bilo je primedba da je veliki broj ljudi zasnovao radni odnos na neodređeno radno vreme. Samo u poslednje četiri godine mi smo taj broj povećali na dvadeset i dve hiljade, dakle uposlenih na neodređeno radno vreme. Eh, bila je primedba da prioriteti prilikom zapošljavanja treba da idu na ovaj ili onaj način, pa smo organizovali i taj sedmi A krug, tako da je samo ove godine hiljadu trista dvanaest novoprimljenih eh, učitelja i nastavnika. Dakle, zaista, i tu smo se potpuno složili.

01:30:07 - Slavica Đukić Dejanović: Znate, dijalog podrazumeva prostu uvažavanje argumenata i jedne i druge strane, da bi se postigao zajednički dogovor. U tekstu iz 2023. godine je bilo da ćemo težiti da najniža plata u prosveti bude izjednačena sa prosečnom u Srbiji. Veća je prosečna plata u prosveti, veća od prosečne u Srbiji, ali najniža i to jeste zaista i cilj i tendencija. Zbog čega?

01:30:34 - Slavica Đukić Dejanović: Zbog nagomilanih problema lošeg finansiranja u prethodnim decenijama. Ti skokovi koje sada pravimo su za budžet, verujte, ipak značajni i veliki. Ali, eh, došli smo do toga da smo postigli da to bude devedeset tri koma tri posto od plate, prosečne plate u Srbiji. Dakle, najniža plata u prosveti je devedeset i koma tri posto. Eh, naši pregovori su išli tako, a kažem, vodio ih je premijer i naravno da smo mi iz Ministarstva prosvete vrlo učestvovali u tome.

01:31:07 - Slavica Đukić Dejanović: Došli smo do toga da, eh, smo se dogovorili da povećanje za sve bude od prvog januara, dakle apsolutno za sve uposlene osam posto samo za uposlene u prosveti, s argumentacijom sindikata da ih ne možemo deliti na prosvetni kadar koji se ne bavi direktno prosvetnim aktivnostima na jedanaest posto, s tim da su opet razredne starešine i učitelji dobili i ta jedan posto, peto dvanaest posto.Da li je to dovoljno? Nije. I nema razloga niko da kaže da to nije dovoljno. Eh, smatramo da 2025. godina treba da bude godina u kojoj ćemo dalje raditi, naravno, u zavisnosti od toga kakav bude materijalni ka-kako budemo finansijski stajali u, u budžetu zemlji, šta će se sve događati.

01:31:58 - Slavica Đukić Dejanović: Predstavnici sindikata su malo insistirali na tome i time su verovatno nezadovoljni da ponovo potpišemo da ćemo sigurno dostići taj i taj nivo. U ovom momentu i međunarodna situacija, eh, politička, pre svega, ratovi koji, koji su naša realnost, ne daju nam za pravo da znamo tačno kako ćemo i mi stajati. Pa, mi smo ipak jedna tačka na mapi sveta i ne možemo mimo onoga što se događa u svetu. Dakle, nismo mogli da se obavežemo, ali stojimo iz akta koji je potpisan, eh, koji je, ehm, eh, predsednica Skupštine sadašnja potpisala dvajstreće godine da ćemo težiti da se izjednači minimalna plata, oprostite i potpuno bih se sa profesorom Pavićevićem složila da, naravno, dostojanstvo prosvetnih radnika nije vezano samo za plate, a trudimo se da budu sve veće, nego da je njihov dignitet vezan za njihove edukacije kontinuirane, za njihova znanja, za njihov odnos prosto prema svemu onome što se zove ugled i model za identifikaciju mladog čoveka po vaspitnim porukama, po obrazovnim inputima koje daju mladima. I tu se mi svi teorijski slažemo.

01:33:13 - Slavica Đukić Dejanović: Na koji način ćemo to raditi? Znamo da negde nema kadrova i o tome razgovaramo sa sindikatima. Mi smo povećali stipendije za sve, eh, pedagoške struke onih fakulteta koji buduće nastavnike školuju. Dakle, mi nemamo dovoljno nastavnika i profesora srpskog, engleskog, informatike, fizike, matematike. Eh, mi smo za sve te smerove već od druge godine studentima uveli stipendije od devetnaest hiljada i osamsto.

01:33:45 - Slavica Đukić Dejanović: Neko će reći, ali to je jako malo, to je jako malo, ali taj početni korak stimulisanja finansijski, i naravno, ti studenti imaju posebne programe edukacija. Razgovaramo sa dekanima odgovarajućih fakulteta. Šta studenti predlažu i njih uključujemo u eh, postupke popravljanja njihovog statusa i njihove predloge ćemo sigurno uzeti u obzir dalje ne samo u razgovoru sa sindikatima, nego i nezavisno od toga. Eh, kolega Pavićević, odnosno poslanik Pavićević, profesor Pavićević je ovaj govorio o značaju obrazovno-istraživačkih centara. Potpuno se slažem.

01:34:26 - Slavica Đukić Dejanović: Kao što znate, mi njih i predviđamo, predviđamo ih kada, pa ne možemo istovremeno ići na povećanje plata, investicije u obrazovno-oh, istraživačke centre koji su dragoceni. Knić je najbliži rešenju zbog toga što su obezbeđena sredstva i jedinice lokalne samouprave treba da obezbede tehničke preduslove, što se nije dogodilo sa Golijom, što se nije dogodilo sa Vranjem, što se nije dogodilo ovaj i sa Belom Crkvom. Dakle, eh, ali i kad se dogodi, mi moramo prosto videti koji je to tajming kad možemo krenuti u investiciju koju ćemo početi i završiti. Eh, to da... St...

01:35:15 - Slavica Đukić Dejanović: Eh, da nešto, ne znam da li, izvinite, da li ste možda još nešto pomenuli, a ja nisam odgovorila. Oko Zdravitasa mogu ja da dam ovaj odgovor. Tu se potpuno slažem da je javnost bila prosto uznemirena zbog određenih informacija. Neću vam kao lekar govoriti jer zaista opšta kultura nalaže da znamo šta znači pratiti fizičko-motorički status deteta od početka školovanja do kraja i eventualno s-signirati roditeljima, obavestiti ih da nešto je moguće potrebno da se preduzme. Najveći broj dece će imati potpuno u redu.

01:35:52 - Slavica Đukić Dejanović: To, to je skočeno apsolutno sa tajnovitošću podataka. Tu, eh, da vi, vi, vi tu imate sumnje. I zato ću ja zamoliti svog pomoćnika za osnovno obrazovanje, jer on je u tome još više od mene, pa će možda još adekvatnije. Milane, možete vi da oko Zdravitasa date odgovore, pa da onda ja pređem na odgovore gospodinu Lutovcu.

01:36:16 - Slavica Đukić Dejanović: Evo.

01:36:16 - Slavica Đukić Dejanović: Pre-pređite ovamo. Ja sam mislila da će biti više pitanja za Visoko. To. Nek se priključe i uključe. Nek se na kompjuterima svoji udaljimo.

01:36:45 - Slavica Đukić Dejanović: (žamor u sali) Da, da, sad ćemo mi to reći.

01:36:49 - Milan Pašić: Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici zahvalnost na prilici da razjasnimo sva pitanja i nedoumice koje smo imali što se tiče ovog pitanja. Eh, nama su sindikati, da kažemo prvo, mali samo se treba vratiti i povjereniku, da smatraju da se određene informacije uzimaju suprotno Zakonu o zaštiti privatne količnosti. Eh, trećeg oktobra su doneli odluku da oni odbijaju da učestvuju u projektu Zdravitas, al' sve nekako u skladu s ovim vremenom u kome se trenutno nalazimo. Projekat Zdravitas je nešto što već postoji u našem sistemu i verovatno se setite svi kad ste bili učenici u školama da su nastavnici fizičko sprovodili određena testiranja sa vama, kao što su skok u dalj, kao što je odbijanje lopte od zid, bacanje medicinskih kitova tako da... Reformom programa nastave fizičkog 2017.

01:37:33 - Milan Pašić: uvedeno je to u svim našim školama od trećeg razreda osnovne škole do završetka srednje škole i programom nastave fizičkog je definisano praćenje motoričkih sposobnosti i fizičkog razvoja učenika kroz nacionalnu bateriju testova. Ovde smo želeli da olakšamo nastavnicima, da smanjimo administraciju, da pomognemo i učenicima i roditeljima na jedan način i mi ćemo biti jedna od šest zemalja Evropske unije koja ima nacionalni sistem praćenja pored Mađarske, Portugalije, Slovenije.Finske i Francuskoj delimično rade. Mi ćemo biti šesta zemlja koja će u internetu pratiti ovde. Sve te neke nedoumice su krenule kada je krenula ta priča od strane sindikata da su nas pozvali na razgovor da objasnimo šta je bila ideja i ostalo, ali nažalost desilo se koje jeste. Eh, Povjerenik je postupao.

01:38:17 - Milan Pašić: Možda ste vidjeli na sajtu povjerenika sapštenje da niti u jednom članu, odnosno zakonu, to je član dvanest Zakona o zaštiti data privrenosti Ministarstvo nije prekršilo, već da je preuzelo sve određene aktivnosti koje su neophodne da se ovaj sistem uspostavi. Nažalost, pojavljuju se različiti sada neke dopise koje je napravila neka grupa, ja znam o ljudi koji smatraju da traže da daju roditeljima i nastavnici, da oni odbijaju učešće u ovome. Što je suprotno našim zakonima i našim podzakonskim aktima, jer ovde je ideja da se na jedan jednostavniji način prati motorički status i fizički razvoj učenika i da će roditelji dobiti izveštaj u zavisnosti od rezultata koje sezone i od strane stručnjaka iz ove oblasti dobiće preporuke sa određenim vežbama kako da unaprede svoje zdravstveno stanje, svoj fizički razvoj. Znači, jako je znači da se ovo ništa ne ocjenjuje. Mi smo spremili dopise za roditelje i za nastavnike gde ćemo na ta pitanja koja su nam stigla u prethodnom periodu.

01:39:11 - Milan Pašić: Slušali smo i obraćanja sindikata i određenih koji eto, nažalost, nisu se dovoljno dobro upoznali da su rekli da, gde mislite da će te zajamu za skok u dalj? Kako mislite da najste šezdeset metara, što uopšte nije u skladu sa ovih šest testova, što se provjera motorički status, tako da nema nikakve brige. Jeste možda malo to, ovaj, na neki način predstavljen drugačije. Mi nismo se oglašavali kao ministarstvo. Čekali smo da Povjerenik završi nadzor.

01:39:35 - Milan Pašić: Povjerenik je dao sapštenje, mi ćemo sada uputiti pi-dopise roditeljima i nastavnicima da ćemo ovo pojasniti i gledajući kroz ove izvještaje koje ljudi unose, odnosno naše kolege, vidimo da to ide svim tokom. Deset hiljada nastavnika je već prošlo obuku. U narednom periodu podaci će se unositi do dvadeset i drugog novembra. Nakon toga će se uraditi analiza, doći će dobiti izveštaj i mi smatramo da je ovo jedan iskorak u unapređenju našeg obrazovnog sistema jer ćemo biti jedna od retkih zemalja da kažem Evrope i Europske unije koja na ovaj specifičan i jednostavniji način prati ovo.

01:40:06 - Marko Atlagić: Hvala.

01:40:08 - Slavica Đukić Dejanović: Onda mogu ja nastaviti sa odgovorima.

01:40:12 - Marko Atlagić: Prijavite se.

01:40:15 - Slavica Đukić Dejanović: Hvala. Gospodin Lutovac c, um, je ovaj, govorio o izdvajanju ogromnih sredstava i poziciji nas ministara u Vladi. Ja se ne osjećam kao ministar degradiranom u Vladi, inače ne bih sedjela u toj Vladi. Ja zaista mislim da se obrazovanju posvećuje veća pažnja nego ranije. Pošto dugo sam u političkom životu da baš kao dama ne govorim o svojim godinama.

01:40:46 - Slavica Đukić Dejanović: Ja bih htjela da kažem da sam u prethodnim vladama se zaista zalagala za skretanje pažnje na pitanja obrazovanja u ovoj Vladi. Ja sam najčešće pozvana da pomognem oko ideja kako da damo odgovore na senzitivna pitanja. I verujte, ovo vrlo iskreno govorim, ne treba mi u ovim godinama da budem ministar prosvjete uopšte da bi se zvala ministar. To sam i živjela kao vrlo mlada. Dakle, ne osjećam se degradiranom i smatram da čitava Vlada vodi računa o obrazovanju.

01:41:17 - Slavica Đukić Dejanović: Ovaj segment koji ja vodim sam po sebi, tu je gospodin Lutovac u pravu, ne bi mogao da uradi ništa da mi integralno ne pristupamo tim problemima. Modeli za identifikaciju, o kojima je takođe govorio gospodin Lutovac, eh, pa navodio primer, naravno ljude iz javnog života medija se malo odnosi i na nas u Vladi i u Skupštini i mi smo modeli za identifikaciju. Da li se šalju poruke o agresivnom ponašanju i kada se politička nezadovoljstva izražavaju na neke načine koje deca vide kao neprimerene? Da. Zašto ovo govorim?

01:41:56 - Slavica Đukić Dejanović: Zato što zaista mislim da ako bi svako pitao sebe da li sam malo učestvovao u pravljenju modela da je haos nešto što treba da bude sastavni deo života, jer deca upijaju sve kao sunđeri. Pa jesam. Izvinite ono što je opozicija radila. Pa i to je model za identifikaciju zbog nezadovoljstva, gađanje papirom i sve ono što se događalo. Eh, da li imamo primjedbi na to što se značajna sredstva usmjeravaju na ekspo, metro, namensku proizvodnju.

01:42:30 - Slavica Đukić Dejanović: Ja pravo da vam kažem, mislim da to radimo zbog učenika, jer zapravo kad budu obrazovani, mnogo će im značiti da imaju stadion koji sada pravimo. Mnogo će im značiti ekspo i sve ono što će biti pozitivne reperkusije. Reperkusija ne mora biti negativna, mnogo će im značiti metro o kome sada razmišljamo i koji je u našim planovima i razvoj namjenske industrije. Izvinite svuda u svetu eh, je čak poželjan, ne samo zbog eventualne odbrane i povećane bezbednosti zemlje, nego i kao faktor za pojačanje ekonomske stabilnosti zemlje. Dakle, ja zaista mislim da ovaj, ovo je već sad malo politička polemika koja nije za odbor, jer ja sam nekako na odboru naučila da odgovaram na pitanja koja se zaista tiču našeg resora i gde ja treba da dobijem inpute od vas da sa svojim saradnicima kvalitetnije i bolje radim.

01:43:28 - Slavica Đukić Dejanović: Vi imate, vi ste nas birali, vi vršite danas nadzor našeg rada, ali ovo su zaista političke teme koje bih ja malo izmestila možda iz odbora, ali tu sam da i dam odgovore i na ta pitanja. Gospođa Sonja Ilić govori o zaista izuzetno otežanim okolnostima funkcionisanja obrazovnog sistema na Kosovu i Metohiji. Nemam šta da dodam. To je takva realnost da niko od nas nema šta da doda.

01:43:59 - Slavica Đukić Dejanović: Ja u ovom sastavu moram da kažem- Da.

01:44:00 - Slavica Đukić Dejanović: Da bismo poslali poruku da smo jedinstvena zemlja, mi smo se jako potrudili da matura bude u isti dan u isto vreme, a znate da je bilo zabranjeno da unesemo testove i da organizujemo završni ispit tamo. Uspeli smo to da uradimo. Naravno, neću govoriti kako, ali hoću da kažem, pokušavamo sve što je moguće. I na kraju. Zajednica srpskih opština se bavi lokalnom samoupravom o kojoj toliko govorimo s pitanjima zdravstva i obrazovanja.

01:44:31 - Slavica Đukić Dejanović: To su tri osnovne teme i zašto toliko insistiramo na tom političkom koraku koji, naravno, ne zavisi od nas ovde i zbog čega smo nekada čak i kritikovani, da kažem mi koji smo u vlasti. Pa između ostalog, zbog toga što zaista svako dete na ovom, na ovoj planeti treba da ima to pravo na obrazovanje u skladu sa nekim standardima o kojima svi govorimo, eto, ne pridržavamo ih se. Gospođa Radisavljević govori o filmu u Kragujevcu i ja moram reći da je to zaista, evo ovde ima Kragujevčana i poslanika, da je to zaista tema na kojoj grad zajedno radi sa nama. Mi smo planirali neka sredstva da pop-popravimo neke uslove u kojima, nažalost, na dve tri lokacije se odvija nastava, ali ima i postoji jedan plan koji će doći, ja se nadam na red dok sam ja ministar bar početak da bude ovaj, da zaista Filum ima svoju zgradu i da uslovi za rad tih studenata, i tu nemam šta ni da dodam ni da oduzmem, da li to jeste jedan od prioriteta i eh, Kragujevca, grada dakle i lokalne samouprave i nas u Ministarstvu jeste i vrlo ćemo se truditi, ali prosto ne možemo sve u ovom momentu. Eto, hvala.

01:45:50 - Marko Atlagić: Hvala. Zahvaljujem se ministarki. Profesor doktor Đorđe Pavićević. Replika.

01:45:58 - Đorđe Pavićević: Da, ja ću samo kratko zaista replika. Ja uvažavam mnoge razloge koje je ministarka navela, ali plašim se da na ključnu stvar nismo odgovorili, a to je da od ovog drveća ne vidimo šumu, a to je da se u 2023. godini udeo bruto društvenog proizvoda za obrazovanje u Srbiji smanjio od već ovoliko malog udela. Eh, i to govori puno i o karakteru Vlade i o karakteru države. Znači, ukoliko vi ne smatrate da je obrazovanje dobra investicija i da kao investicija, ako, ako gledamo uporedno, eh, razvoj država jest-jeste nešto što je najviše doprinosilo dugoročno, eh, dugoročno razvoju država, onda ne možete tražiti od ljudi da sprovode reforme eh, bez novca i ne možete, jer, eh, ja sam svedok od osnovne škole raznih reformi.

01:47:03 - Đorđe Pavićević: Uvek je ustvari to bio glavni problem. Traženo je da se sprovode reforme bez dovoljno, eh, bez dovoljno sredstava, a onda sada nemamo sredstva za plate, nemamo sredstva za nauč, za obrazovno istraživačke centre i tako dalje. Imamo za nešto drugo. To je stvar prioriteta, to je stvar politike. To je stvar odluke koju treba da donese Vlada.

01:47:29 - Đorđe Pavićević: Da li hoće ili neće da ulaže u obrazovanje onoliko koliko ulažu države koje imaju eh, značajan stepen i ekonomskog i bilo kog drugog razvoja.

01:47:42 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se profesoru. Dozvolite da je ja kao predsedavajući i kao, ovaj, član Odbora, kažem nekoliko rečenica povodom ovih izveštaja. Moram da kažem da su ovo zaostaci izveštaji. Da razjasnimo situaciju. Osam meseci mi nismo imali sastanak Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

01:48:08 - Marko Atlagić: Ne krivcem nas, nego one političke stranke koja je dobila da formira, zapravo i formirala je predsednika i zamenika predsednika, ali se nije nikad pojavila. Vi ste očevidci. Prošli put kad smo pitali predstavnika te stranke, gde je taj predsednik poslanik, on kaže ne znam. Nažalost, nema ga ni danas ovde, ovde među nama. To je to, da to raščistimo jednom i mislim da smo mi sada bili u zaostatku i ja vas uveravam da današnji dan dolazimo u situaciju da te zaostatke, ajde u navodnike da to kažem, rešimo, s tim da ćemo još vrlo brzo se sastati na određena pitanja, jer ćemo razmatrati izveštaje neke još plus izveštaj Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, jer je on jako bitan za ovo ukupan deo.

01:49:00 - Slavica Đukić Dejanović: Poštovani članovi Odbora i narodni poslanici- Da li mogu samo ipak da dam podatak jedan.

01:49:03 - Marko Atlagić: Može. Izvolite.

01:49:06 - Slavica Đukić Dejanović: Čini mi se da je gospodin Pavićević zaista zainteresovan da dobije i pravu informaciju. Vidite, Nacrtom budžeta Republike Srbije za 2023. godinu za nas je predviđeno četrnaest koma tri posto celokupnog budžeta Republike Srbije. Šta to znači u novcu, na primer, u odnosu na 2018. godinu?

01:49:28 - Slavica Đukić Dejanović: Budžet po rebalansu je tada iznosio sto devedeset miliona i dvesto četrdeset hiljada, milijardi, izvinite, sto devedeset milijardi i dvesto četrdeset miliona. Danas iznosi trista sedamdeset četiri milijarde četristo pedeset sedam miliona i tako dalje. Dakle, prosto mislim da ovi podaci govore o uvidu Vlade i onih koji razmišljaju kako ta distribucija novca treba da ide da zaista uvažavaju potrebe obrazovanja.

01:49:58 - Marko Atlagić: Hvala. Idemo dalje. Ovaj, dozvolite da još nekoliko rečenica kažem vezano za, ovde za autoritet nastavnika.Potpuno se slažem sa prethodnim diskutantima i svim članovima Odbora. Mi smo pokušali ono što u našoj moći ovdje na prethodnom sazivu Odbora, a to je prvo što smo predložili da se izmene ocene o ocjenjivanju vladanja učenika da budu brojčane i to je prihvaćeno i zaživilo je u škola-školama. S tim da li smo zadovoljni.

01:50:32 - Marko Atlagić: Nešto ne ide od prvog razreda, je li, ali od drugog do završetka srednje škole i naravno da će to pridonijeti u nekom delu, je li, za obraćanje uvreda nastavnika. Drugo što m-molimo Ministarstvo prosvjete, a to je k-o izmene zakona o osnovnoj školi i o srednjoj školi da nekako def-definišemo, usnaćemo to kako ćemo definisati, da roditelji ne ocjenjuju nastavnike. To nema nigdje od Platona do danas ni nigdje na svetu. Zna se ko može o-nastavnika ocjenjivati, a to su prosvjetni savjetnici, evo, davati mišljenje ili prosvjetno-pedagoška služba i prosvjetna inspekcija svojim određenim nalazima i tako dalje. I sve to na neki način utječe na ovaj, eh, autoritet nastavnika.

01:51:21 - Marko Atlagić: Ono š-što sam ja izvršio određenu komunikaciju s mnogim prosvjetnim radnicima upravo na to ukazuju. Kaže, primjer da karikiram, dolazi mi roditelj koji je završio srednju školu i on kaže: „Moje dijete, pa vi niste baš nastavnik koji bude" i tako dalje. Takvo ponižavanje. Znači, ehh, kod izmjene zakona da ćemo voditi računa o tom dijelu. Drugo, prosv, eh, što smo mi u-veli ovo, brojčane ocjene zahvaljujući ni-ni-ministrima, profesor Dukić Dejanović i kolegi Ružiću.

01:51:57 - Marko Atlagić: Hvala vam što ste reagovali na Odbor u prošlom sazivu i što smo to na neki način doveli. D-Doveći ćemo i druge ono što, što Odbor predlade-predlaže, odnosno pojedinci. E sada, vidite, eh, ja stalno azis-izistiram na vaspitnoj ulogi, ulozi škole i društva. Poštovani članovi Odbora i članovi Ministarstva, što manje govoriti o nasilju, a što više o vaspitanju i vaspitnim mjerama. O tome ja ću biti jako konkretan danas.

01:52:30 - Marko Atlagić: Ako mi stalno govorimo o nasilju, ono što je profesor Vutovac rekao i profesor Pavičević, pa i u štampi svakodnevno, mi smo saučesnici nasilja. To onaj ko malo pedagogiju studirao i zna da je to tako. Prema tome, nasilje je posljedica nevaspitanja, dakle nevaspitanja. Ono je tu, a mi, eh, o-vaspitnim mjerama i v-vaspitanjem trebamo na neki način da dovedemo da do toga ne dođe, iako će se, ovaj, u pojedinim slučajevima stalno javljati. Nije slika onako kako se u javnosti prikazuje, ona je daleko bolja i u osnovnom i usmjerenom obrazovanju i u nauci.

01:53:11 - Marko Atlagić: Zato što određena informativna sredstva, vi ste vidjeli kad na-dokad nađe samo jednu c-crnu mrlju, ajde u navodnicima, u prosvjeti ili kod pojedinog učenika, to se vrti dvadesetčetri časa danima. Nikada pozitivne stvari ne ističemo, pošto mi je četiri minuta izišao dozvolite da ja kažem nekoliko još rečenica, s tim da ću obuhvatiti i nauku. Ono što mislim da je nedovoljno isticano do sada, a što je urađeno. Mi smo sagradili, renovirali i adaptirali samo u nekolike godine kasnije sedamsto šezdeset vaspitno obrazovnih i naučnih ustanova. Da li to slušate na sredstvima informisanja?

01:53:51 - Marko Atlagić: Naravno da ne. I onda javnost dobija da, eh, si, ovaj ocenu maltene da se ništa ne gradi ovaj, u vaspitanju i obrazovanju i-i nauci. Uveli smo i unaprijedili dualno obrazovanje kao jedno od najvećih dostignuća savremene pedagoške teorije i prakse. Ja prekjučer sam razvio-razgovarao s učenicima osnovne škole, ov, osmog razreda i srednje škole. Ma-masu ih ne zna da to postoji.

01:54:19 - Marko Atlagić: E, to moramo raditi preko pedagoga škola, davati informacije, jer i to je zaista prava stvar. Uveli smo i unaprijedili i-informacione tehnologije u vaspitanje i obrazovanje, u vaspitanje i obrazovanje, odnosno, eh, u nastavne planove i programe vaspitno obrazovnih ustanova. Mi to nismo imali. Dakle, ipak, to treba da se zna i šira javnost. Isto tako, ovaj, uveli smo u programe osnovnih škola osnove vešne-veštačke inteligencije.

01:54:50 - Marko Atlagić: Imali smo strašne otpore i čak v-vidjeli ste iz dvije hiljade sedamnaeste, ne, ovaj u Narodnoj skupštini protiv da se internet u škole uvodi. Zasalo je sto posto opozicije tada, a sada evo i osnove, eh ovaj, veštačke inteligencije u programe sa tendencijom daljeg unapređivanja. Po tome smo među jedanaest zemalja na svetu koje su to uspele da-da urade. Da li ste to čuli ikada na TV? Pa naravno da niste.

01:55:19 - Marko Atlagić: I ja kao predsjednik Odbora vama obećajem da ću pozvati sve predstavnike sredstava informisanja i govoriti zajedno sa još nekim kolegama o tome da se to izmeni i da se građani informisu o tome. Osnovali smo i izgradili Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu. Po tome smo jedina i prva zemlja koja je to uradila van Europske unije, a mi smo na zadnjoj skupštini imali kritiku na-naše ministarke od čoveka koji pojma nema o vaspitanju, obrazovanju i nauci. Dvadeset minuta govorio je jedan i drugi o tome, a narodni poslanici su, a duže su da prate red i rad ministar-stvar, rad Ministarstva jednog i drugog i tako dalje. Dakle, izgradili smo i uspostavili naučno tehnološke parkove u Novom Sadu, u Nišu, Kruševcu, Beogradu, dakle Čačku i tako dalje.

01:56:11 - Marko Atlagić: Da li to o tome slušamo?Pa to su, eh, poštovani članovi Odbora, gigantske razlike u odnosu na za, na unazad deset godina. Da li znamo uopšte, da li javnost zna šta je to? Isto tako, uveli smo brojčane odsede, to sam rekao. Srbija predsjedava Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju u dese-decembru ove godine, a naš jedan predsjednik poslaničke grupe pita deset minuta gdje nam je ministarka. Vidite kol'ko su poslaničke grupe informisane i to radi s tendencijom.

01:56:45 - Marko Atlagić: Ne verujem da on to ne zna. Radi sa tendencijom omalovažavanja i tako dalje. Dakle, eto, naša zemlja će gostiti ministre iz svih članica i tada postavit će i agendu koja će diktirati o čemu će se na tome, na tom samitu, ovaj, diskutovati i tako dalje. Pa to su izvanredne stvari. Hvala gospođo ministarka za nauku i hvala gospođi eh, predsjednici Skupštine i hvala Siniši Malom koji je predsjedao Odboru tome.

01:57:14 - Marko Atlagić: Da li to članovi Odbora ili, ili roditelji znaju, ili sredstva informisanja? Čisto sumnjam da sredstva inf-informisanja ili znaju, ali neće to da afirmišu. Gradimo Bio 4 Campus. Molim vas, članovi Odbora danas ovdje da to raščistimo. U Beogradu, u okviru njega to na tom pored Torlaka, šest fakulteta i devet instituta, izdavački centri, muzej, laboratorij određeni i tako dalje.

01:57:44 - Marko Atlagić: Pa nije li to financijsko, financijsko davanje nauci, nauci i vaspitanju i obrazovanju? Povezanost će biti sa, ajde što kažemo, sa radom i tako dalje. Dakle, zaista, hvala vam ministarko, što i jedna i druga zaista to radite. U t, u njima će raditi više od hiljadu doktora nauka, evo posla. A sad dolazimo na pitanje zašto nema matematičara?

01:58:10 - Marko Atlagić: Pa ima matematičara. Znate zašto nemate? Svi znate, a šutite ovde, zbog jednog čoveka. U hemiji zbog jednog čoveka isto je na fak, koji je bio član ovdje Odbora. Vidite, ja nemam problem da kažem to.

01:58:27 - Sonja Ilić: Ne može bi-biti da ne može biti neg' jedan- Koji?

01:58:29 - Marko Atlagić: Pa vi znate. Pa ne moram ja d-d- Sve da vam ka-ka-kažem, je li? Pa znate ko je bio u sazivu prošlom i tako dalje, sa Hemijskog fakulteta i tako dalje. Jer on kaže, citiram: "Ja sam gospodar i smrti profesora koji nisu redovni profesori na nivou Srbije, a studenata da ne govorim." Je l' vidite, imamo takvih.

01:58:48 - Marko Atlagić: Zašto nemamo na određenim drugim fakultetima? Nek se gospoda dekani zapitaju koliko su aktivni fakulteti u navodnike dovođenja studenata, jer vidite Singidunum osam hiljada studenata. Nećete reći da on dobro ne radi. Ja imam uviđaj deset godina. Ne predajem tamo, jer studenti idu tamo ne gde im je lakše, nego gdje postoji komunikacija između profesora i studenta.

01:59:17 - Marko Atlagić: To nećete doživjeti na tom primjerakovom fakultetu. A ne, nemojte me zvati navečer ni poslije podne. Ja sam pr-gospodar života i smrti i ja moram da spavam ili radim neke druge stvari. To danas više na svijetu nema. Dakle, školovaće se četiri hiljade studenata naših.

01:59:34 - Marko Atlagić: Očekuje se da završi se do kraja 2026. Evo posla za sve doktore nauka. Naravno, oni koji hoće i koji su, koji su vredni. To je toliko. Još dozvolite vezano za eh, o-o-vaspitanje i obrazovanje nekoliko rečenica.

01:59:52 - Marko Atlagić: Eh, da li ste čuli da na Europskoj olimpijadi fizika 2020. naši učenici iz fizike osvojili dve zlatne, jedna srebrna i dve bronzane medalje? Koliko roditelja je dalo? A imali smo na zadnjoj sjednici Od-Odbora jednoga člana koji kaže u prošle, prosveti se ništa ne radi, najgora na svetu. Nažalost, nema ga ovde, doktora Nestorovića, da mu kažem direktno sada.

02:00:15 - Marko Atlagić: Sa činjenicama trebamo da razgovaramo. Dalje, na takmičenju Matematike bez granica srpski matematičari osvojili su pojedinačno u konkurenciji osam zlatnih medalja, dve srebrne i dve bronzane medalje i četiri zlade, zlatne u ekipnoj konkurenciji gdje su učestvovale dvadeset tri države. Samo ću deo da pomenem, nemojte se ljutiti, nekolike da vidite gdje je naša eh, prosveta, dokle je stigla. Na, dalje na ovaj međunarodnoj olimpijadi za dvajstčetvrtu godinu naši učenici osvojili su šest zlatnih medalja iz matematike i fizike. Na Evropskoj geografskoj olimpijadi, verovali ili ne, 2024.

02:00:58 - Sonja Ilić: godine dve zlatne i tri srebrne, sedam brončanih medalja, nisu samo matematika i fizika- Tako je.

02:00:58 - Marko Atlagić: I tako dalje. Na Evropskoj olimpijadi engleskog jezika 2022. dve zlatne medalje i jedna srebrna medalja i tako dalje. Još sam samo dve rečenice. Na međunarodnoj matematičkoj, vidite, na međunarodnoj mentalnoj aritmetici, verovali ili ne, učenik Nemanja Jovanović iz Batusse.

02:01:19 - Marko Atlagić: Znate gdje je Batussa? Pored Kosova Polja. Je li osvojio prvo mesto na svijetu? Dakle, vidite, na Međunarodnoj olimpijadi engleskog jezika za studente tehničkih nauka- Podvlačim, studente tehničkih nauka, naši studenti osvojili su prvo mjesto. Studenti FONA Fakulteta organizacionih nauka na mosovskoj olimpijadi engleskog jezika osvojili su prvo i treće mjesto.

02:01:49 - Marko Atlagić: To im čestitam, svima drugim. Mogao bi govoriti dva sata ovde. To mi sa tim, to su, ajde da kažem, takozvani u navodnike nadareni. Malo sa njima radimo, radimo u poslovnim školama do-dopunskom na-nastavom, dodatnom, izvinite, nastavom, dopunsko za slabe i tako dalje. Dakle, imam masu toga, eh, pogotovo u nauci.

02:02:13 - Marko Atlagić: Osnovali smo Fond za nauku i ne mogu ovaj kod ovog profesora da se ne ljute, jer sam i sam profesor, nismo svi izvrsni-A Ministarstvo je ipak ono što je davalo za nauku ostavilo njima tamo kako su to dekani rasporedi, raspodijelili. To je sad druga stvar. Biće konkursi, to ministri bolje znaju i naravno da ćemo se javljati na ko-konkurse. To je moje bi-biđenje, s tim da ćemo, što ministarka i naglasila, i ministarstvo je proglasilo ovu d-dve hiljade dvadeset četvrtu godinu pojačanog vaspitnog djelovanja godinu. Onda ćemo sići malo među škole, ako treba i članovi odbora, i vidjeti planove i programe pedagoga škola kakve su oni programe stavili.

02:02:58 - Marko Atlagić: E, to je suština. Da li se oni, oni, oni bave ne nasiljem, nego vaspitnim problemima, stavove učenika. Evo, nekad sam se ja bavio naciji-međunacionalnim odnosima u osnovnim školama da vidimo, provedemo anketu pedagoškoj škole ako ti je to primat il nešto drugo. Na to moramo iz-izistirati. Ja pozivam Pedagoško društvo Srbije da uzme aktivno učešće, jače u tome.

02:03:20 - Marko Atlagić: Dakle, kad završavam, založit ćemo se svi. Hvala danas diskutantima. Ja mislim da je svako dao dobar doprinos i idemo ka dobrom pravcu. Da li se još neko javlja za riječ?

02:03:32 - Slađana Radisavljević: Ja sam se javila, niste primetili.

02:03:34 - Marko Atlagić: Niste se prijavili.

02:03:42 - Marko Atlagić: Samo pretposljednji istakakada ste preskočili da još jednom eh, eh- Prijavite se.

02:03:45 - Slađana Radisavljević: (kašalj) Pa dobro.

02:03:50 - Marko Atlagić: Prijavite se prijavite se.

02:03:52 - Slađana Radisavljević: Htjela sam da odgovorim.

02:03:53 - Marko Atlagić: Prijavite se.

02:04:02 - Slađana Radisavljević: Da se zaboravi da zajedno sa svojim saradnicima, jer to niko ne može, eh, kvalitetno sem samog Ministarstva da uradi ovo sagledavanje kada su u pitanju troškovi, koliko bi to bilo opterećenje za naš budžet, da svi učenici u Srbiji, znači u neko dogledno vreme imaju besplatne udžbenike, a možda i užinu, al to nek, mislim u neko dogledno vreme to, jel sve podatke jedino Ministarstvo ima i o broju učenika i o prosječnoj cijeni eh, udžbenika i ostalo. Znači, neka nam to kao bude da kažem u z, u nekom dogledom vremenu, bar da znamo koliko bi to koštalo ovu državu. Ništa drugo.

02:04:43 - Marko Atlagić: Hvala. Izvolite, ministarka.

02:04:46 - Slavica Đukić Dejanović: Znači, naša ideja da utičemo na jedinice lokalne samouprave u ovom momentu jedinice lokalne samouprave u okviru svojih budžeta raspodjeljuju, naravno, samostalno sredstva i neke jedinice nisu svi isti. Tu se ja sa vama potpuno slažem. Eh, ja se zaista nadam da zahvaljujući finansijskoj poziciji koja je sve bolja i bolja da ćemo doći u fazu kad ćemo moći o tome da razgovaramo. Zašto sad pravimo prioritete među decom? Zbog toga što zaista nema novca za sve.

02:05:22 - Slavica Đukić Dejanović: Neke jedinice lokalne samouprave, čak i male, tipa Surdulica, su to uradile. Dakle, eh, prioriteti i unutar jedinica lokalne samouprave su nešto na šta prosto ukazujemo, ali znam da ima sredina koje bi to rado uradile, a imaju neke druge važnije prioritete. U ovom momentu mi zaista mislimo da deca koja su najsenzitivnija po različitim osnovama i o tome sam malopre baš i govorila i pobrojala sam svake godine da mi povećavamo prosto broj dece koja, koju uključujemo u kvotu da dobiju besplatne udžbenike. Naravno da bi bilo divno da i užine i, znate, govorite o standardu zemalja koje su potpuno drugačije od nas. Setite se gde smo bili pre deset godina i gde smo danas.

02:06:13 - Slavica Đukić Dejanović: Da ne govorim koliko dugo je trajalo urušavanje i našeg materijalnog statusa, ali nismo izgubili senzibilitet za prioritete i zaista o njima vodimo računa, tako da ja se, ja potpuno sve potpisujem što vi kažete. Sve što ste rekli- Da, da bude obaveza republike.

02:06:37 - Marko Atlagić: To znači manje para jedinicama lokalne samouprave koje već imaju jako malo para- Tako je.

02:06:37 - Slavica Đukić Dejanović: Jer ta, taj novac, ako ćete da vratite republici, onda ga nećete dati jedinicama lokalne samouprave i onda ćemo opet da se vratimo u krug. Nama je suština da što veći broj ljudi radi, da budu što veće plate- Da budu izdvajanja eh, u budžet što veća.

02:06:55 - Marko Atlagić: Tako je.

02:06:55 - Slavica Đukić Dejanović: Znate kad ćemo imati bolju zdravstvenu zaštitu? Kad nam budu velike plate i kad tih osam posto koliko izdvajamo, na primjer za zdravstvo bude mnogo više para od svakog od nas ko radi. I to je logika. Znači, eh, kad budemo i zbog toga sve ovo što radimo i Namenska i Metro i Expo su zapravo put da veći broj ljudi radi i više izdvajamo u budžet. Mi moramo malo da se bavimo i time kako ćemo doneti novac u budžet, a ne samo kako ćemo ga rasporediti.

02:07:25 - Slavica Đukić Dejanović: Pa u tom smislu jedan Kragujevac je baš uradio sledeće.

02:07:35 - Slavica Đukić Dejanović: Doveo je ogroman broj i, studenata iz Indije- Uglavnom, da.

02:07:36 - Slavica Đukić Dejanović: Uglavnom iz Indije, ali i iz drugih zemalja. Iz drugih osamnaest zemalja. I znate vi eh, koliko, šta to znači? E, sad to je neka i zbog toga sam ja dekana koji je to uradio uzela za svog savetnika, da možda neki lokalni program postane državni program.

02:07:54 - Marko Atlagić: Tako je.

02:07:54 - Slavica Đukić Dejanović: Znači, razmišljam o svemu tome. Hvala vam mnogo.

02:07:58 - Marko Atlagić: Hvala.

02:07:58 - Slavica Đukić Dejanović: I hvala vam.

02:08:01 - Marko Atlagić: Predsjedavajuća, mi smo iskoristili na dalje obrate za- Da. Može samo da kažem jednu rečenicu j-još ovaj vezano pošto s-s ja spadam i u one koji pamte i prethodni socijalistički period, nikada nisu besplatni udžbenici bili tako da znate ni u socijalizmu, a u kapitalizmu da ne govorim. Nema više džabe ni u Mišelovcu. Nema. A ovo što rade pojedine lo-lokalne samouprave, to je dobro.

02:08:27 - Marko Atlagić: To je dobro ovo što i ministarka-Prvi ja ih zovem radni mantili jer sam rukovodio sa školom tri hiljade đaka osamdeset četvrte godine i imao galvanizaciju. Kalcinčavanje smo radili za Beograd i kiselinom o kojoj bajke pričaju ovde kad je daleka osamdeset, il dualno obrazovanje škola tvornica tamo potpuno u realizaciji. Hvala vam ministarko, vi pošto morate dalje idemo. Pošto više nema prijavljenih za diskusiju, zaključujem raspravu i prelazimo na odlučivanje o svakoj (kašalj) informaciji posebno. Prvo stavljam na glasanje Informaciju o radu Ministarstva prosvjete za period januar mart 2024.

02:09:36 - Marko Atlagić: godine pristupite glasanju- Ali ne pojavljuje se- Izvolite. Gdje je ovaj kolega za tehnički, izvolite kod kolegice, tamo.

02:09:49 - Marko Atlagić: Gde, bilo je maloprije. Gdje, je li glasano? Nije jedan glas. Jel mislim da sam glasao, jel, jesam glasovao, jesam. Čekaj da vidi ovo.

02:10:09 - Marko Atlagić: Jesmo da, da. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor saglasno članu dvjesto dvadeset devet Poslovnika Narodne skupštine razmotrio informaciju o radu Ministarstva prosvjete za period januar mart dvadeset četvrte godine i odlučio da je prihvatio, o čemu će se podnijeti izvještaj Narodnoj skupštini. Stavljam na glasanje Informaciju o radu Ministarstva prosvjete za period april jun dve hiljade dvadeset četvrte. Priestupite glasanju. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor saglasno članu dvjesto dvadeset devet Poslovnika Narodne skupštine razmotrio informaciju o radu Ministarstva prosvjete za period april jun dve hiljade dvadeset četvrte godine i odlučio da je prihvatio, o čemu će na, uhm, podneti se izvještaj Narodnoj skupštini.

02:11:04 - Marko Atlagić: Stavljam na glasanje Informaciju o radu Ministarstva prosvjete za period jul-septembar 2024. Molim vas da se izjasnite o ovoj informaciji Ministarstva. Priestupite glasanju. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor saglasno članu dvjesto dvadeset devet Poslovnika Narodne skupštine razmotrio Informaciju o radu Ministarstva prosvjete za period jul-septembar 2024. godine i većinom glasova odlučio da je prihvatio, o čemu će se podneti izvještaj Narodne skupštine.

02:11:35 - Marko Atlagić: Prelazimo dalje na rad po utvrđenom dnevnom redu. Zajednički načelni pretres o četvrtoj i petoj tački dnevnog reda Razmatranje informacija o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i informacija za period januar mart nova, uhm, 2024. godine i razmatranje Informacija o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period april jun 2024. Godine. Molim doktor Jelenu Begović, ministarku nauke, tehnološkog razvoja i inovacija da Odbor informiše o radu Ministarstva ova dva kvartala izdvo, izvolite dajem reč ministarki Jeleni Begović.

02:12:16 - Marko Atlagić: Prijavite se. Tu niste se prijavili vi iz tehničkog.

02:12:33 - Jelena Begović: Sad je nestala slika.

02:12:36 - Marko Atlagić: Evo, evo sad je. Sad je, evo sad nestade. U redu je.

02:12:44 - Jelena Begović: Hvala lepo poštovani predsjedniče Odbora gospodine Atlagiću, poštovani odbornici. Drago mi je da danas imamo priliku da vam predstavimo ukratko dva kvartalna izveštaja za 2024. godinu u periodu januar-mart i april-jun mesec. I drago mi je da smo se vratili u ovaj uobičajene tokove da možemo uskoro i da, ajde da kažem, relevantne izveštaje dajemo u relevantnom periodu. Ja ću ovaj, s obzirom da smo vam mi dali detaljne, nadam se da su svi uspeli da pročitaju detaljne izveštaje.

02:13:24 - Jelena Begović: Ja ću samo da izdvojim za oba perioda neke najbitnije, najbitnije aktivnosti našeg ministarstva koje mislim da i oslikavaju koja je vizija i šta radi Ministarstvo u sva svoja tri, tri dela, a to su nauka inovacije, tehnološki razvoj i transfer tehnologije i međunarodna saradnja koje vidimo međusobno usko isprepletene i neodvojive. Ono što jeste bilo najbitnija ovaj najbitnija aktivnost i uspeh Ministarstva i cele Vlade jeste da smo u 2024. godini početak u januaru krenuli sa implementacijom novog sistema finansiranja plata rada istraživača. Došli smo posle dvanaest godina zaista do rešenja koje uključuje koeficijent i osnovicu po zvanjima, uz takozvani dodatak od trideset posto za naše izvrsne najbolje istraživače. I ovo se sve, naravno, dogodilo zahvaljujući uvođenju novog sistema e-nauke u tokom 2023.

02:14:33 - Jelena Begović: godine koja je podržala i ovakav sad jedan digitalizovan i vrlo transparentan način, ovaj, plate, odnosno zarada naših istraživača. Takođe, paralelno sa time, s obzirom da je pod Ministarstvom nauke i visoko obrazovanje u jednom delu u njihovom delu gde se bave naukom, uveli smo novi sistem u dogovoru sa dekanima i rektorima, tako da smo ispla, počeli da isplaćujemo paušalne iznose i dali jednu veću slobodu dekanima da naprave svoj sistem, uhm-Kojim bi motivisali nastavno osoblje da se bavi naukom. Takođe, u ovom prvom kvartalu Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija uveo je jedan novi sistem, a to jest, erm, započeli smo sa obilaz-obilaskom svih akreditovanih naučnoistraživačkih organizacija. Naravno, u prvoj fazi to se odnosi na naše naučne institute. U ova tri meseca uspeli smo da obiđemo zaista dvanaest instituta.

02:15:35 - Jelena Begović: Er, to, taj obilazak znači razgovore višesatne i sa upravljačkim strukturama instituta, sa upravnim odborom, direktorima, sa naučnim većem, ali i sa istraživačima, što nam je dalo jedan mnogo, mnogo bolji uvid zaista koje su snage potencijali, ali i izazovi svakog instituta u okviru našeg sistema. Obišli smo institute od Bora do Novog Sa-- sada u tom periodu. Naravno, u cilju povećanja daljeg transparentnosti rada i bolje koordin-koordinacije i komunikacije sa, erm, fakultetima i sa institutima orga-organizovali smo dve, dva javna događaja i podneli izveštaje o radu u prethodnom periodu i najavu šta ćemo raditi u narednom periodu. Na jednom događaju petog februara smo obavestili sve dekane fakulteta i rektore univerziteta koji su došli u Beograd i sa kojima smo podelili našu viziju i naše planove za budući period, a s druge strane, nakon toga smo okupili i o-sve direktore naučnoistraživačkih organizacija u Republici Srbiji i predstavnike inovacione zajednice i zajedno sa njima, erm, dogovorili neke dalje smernice za naše aktivnosti. Što se tiče infrastrukturnih ulaganja, erm, kao što ste čuli, u Srbiji postoje već gotova četiri naučno tehnološka parka: Novi Sad, Beograd, Niš i Čačak.

02:17:01 - Jelena Begović: Međutim, oni su već popunjeni sa, erm, kompanijama koje tu žive i koje se razvijaju i negde smo, erm, došli do računice da se ovakve investicije između tri i pet godine isplaćuju samo kroz, erm, poreze i doprinose novoosnovanih kompanija, odnosno zaposlenih u novoosnovanim kompanijama u ovim naučno tehnološkim parkovima. I doneta je odluka, tako da smo devetnaestog februara položili kamen temeljac za proširenje radova na naučno tehnološkom parku u Nišu. Znači gradimo novu zgradu, erm, u Nišu, kao i kamen temeljac za novi regionalni industrijsko tehnološki park u Kruševcu. Što se tiče Fonda za nauku, u tom periodu je bila i proslava pet godina uspešnog rada Fonda za nauku, koji je do marta 2024. godine ukupno uložio u naučno istraživačke projekte osamdeset jedan koma sedam miliona evra.

02:17:57 - Jelena Begović: Odobreno je skoro pet stotina projekata iz svih naučnih oblasti i angažovano je više od tri hiljade istraživača, odnosno sto četrdeset pet naučno istraživačkih organizacija. Fond za inovacionu delatnost takođe u ovom periodu je bio vrlo aktivan. Otvoreni su, odnosno, erm, već je odlučeno koji će biti dodeljeni projekti za program ranog razvoja u ukupnom iznosu od dva koma devet miliona evra. Finansirana odluka je donešena da se finansira dvadeset sedam projekata. Takođe, erm, nakon zasedanja ekspertske komisije, doneta odluka da se finansira osam projekata kroz program sufinansiranja inovacija u vrednosti od tri koma osam miliona evra i šest projekata kroz program saradnje nauke i privrede u ukupnom iznosu od tri miliona evra i ovih, ovih četrnaest projekata je ugovoreno u februaru 24.

02:18:48 - Jelena Begović: godine. Takođe zaključno sa 31. martom, odobreno je i sto pedeset osam inovacionih vaučera u ukupnoj vrednosti od devedeset dva miliona dinara. Nastavili smo s aktivnostima, odnosno realizacijom aktivnosti i učešću naših naučno istraživačkih organizacija, ali i privatnog inovacionog sektora u programu Horizont Evropa, Horizont Evropa i prema podacima iz marta 24. godine, erm, dvesta pedeset i dva Horizont Evropa projekta su, erm, sa učešćem naših naučnih instituta ili inst-- ili naših privatnih inovativnih kompanija sa ukupnim budžetom do sada od osamdeset i šest koma sedam miliona evra.

02:19:31 - Jelena Begović: Na osnovu ove, da kažem, erm, o-ove potrošnje, odnosno povlačenja ovih sredstava koja se finansiraju stoprocentno iz budžeta od, od-- iz budžeta Republike Srbije, jedan deo pokrivaju i IPA, erm, IPA fondovi. Erm, procenjeno je da će sigurno minimum dvesta miliona evra, erm, skoro duplo vi-biti povučeno u ovom sedmogodišnjem okvirnom pro-ovaj, pro-programu, što znači veliko povećanje i velika povećanja ulaganja u istraživačku aktivnost naših, erm, za naše naučnike. Fond za mlade talente u tom periodu je završio konkurs Dositeja i u februaru 24. godine, erm, dodeljeno je hiljadu šesto petnaest, erm, ugovora o stipendiranju naših, erm, najboljih, erm, na-naših najboljih studenata završnih godina osnovnih integrisanih i master studija. Takođe, imali smo jednu značajnu po-posetu Sjedinjenim Američkim Državama, gde smo se susreli pre svega sa našom dijasporom koja je jako velika, jako značajna i jako uspešna, kako u, erm, naučnom ekosistemu, na fakultetima, na institutima, tako i naša dijaspora u, erm, oblastima privatnog sektora iz oblasti pre svega biotehnologije i informacionih tehnologija.

02:20:54 - Jelena Begović: Takođe, posetili smo vodeće, tsk, erm, vodeće univerzitete od Harvarda, Kolumbije, erm, i MIT-a i uspeli smo već četiri meseca kasnije da dovedemo jedan ozbiljan tim sa MIT-a, koji je našoj naučnoj zajednici i našim startapima održao sedmodnevni intenzivan kurs za preduzetništvo i preneo zaista, erm, vrlo vredno znanje koje sam sigurna da će ovaj, doprineti daljem razvoju našeg, pre svega inovacionog ekosistema.Eh, ono na šta sam, naravno, eh, ponosna jeste da je, eh, nauka postala mnogo vidljivija, čak i u, na kraju krajeva, u planovima naše Vlade, tako da je i, eh, u predstavljanju, eh, prezentacije Skok u budućnost Srbija dvadeset dvadeset sedam u Palati Srbija bio četiri kampus jedan od infrastrukturnih strateških projekata, eh, Vlade Republike Srbije. U ovom periodu, kao što ste čuli, Republika Srbija je i izabrana, odnosno uspela je da postane naredna preds-predsedavajuća zemlja u okviru, eh, Organizacije globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, što Srbiju zaista stavlja i na jednom diplomatskom, ali i na jedno značajno visoko, eh, mesto kada je, eh, reč o jednoj tehnologiji koja zaista, eh, počinje da menja svet i, eh, sama njegova pravna regulativa, etička regulativa i dalji razvoj i njena primena. Na neki način Srbija će imati zaista značajno mesto da može da utiče na dalji razvoj ove tehnologije. Takođe, što se tiče, eh, mladih, onih najmlad-najmlađih iz ugla, eh, Ministarstva nauke, eh, nakon osnivanja, odnosno, eh, trinaest Makers Labova u srednjim školama koji, eh, predstavljaju jednu zaista zajedničku inicijativu države i privatnog sektora, pre svega Centar za promociju nauke koji je pod našim ministarstvom, ali i Nordeus fondacije, eh, Inicijative Digitalna Srbija, otvoren je prvog februara četrnaesti Makers Lab u srednjoj školi, eh, se zaizroji u Bujanovcu. To je jedan multidisciplinarni moderni prostor koji mladima u srednjoj školi zaista otvara potpuno nove dimenzije za razvoj novih tehnologija, za učenje i primenu novih tehnologija po modelu učionice budućnosti i oni postaju mreže jedne šire mreže.

02:23:25 - Jelena Begović: U sledeće tri godine planiramo još četrdeset ovih Makers Labova u srednjim školama zato što smo videli da to jeste momenat kad se mladi ljudi dalje odlučuju na kraju krajeva i koje će studije da odaberu, kakve će karijere da grade i mislimo da je to zaista jedan dobar, eh, pozitivan alat kako da usmeravamo naše mlade ljude da se više odlučuju za, eh, nauku za STEM oblasti i za one oblasti koje su zaista od velikog, velikog značaja za dalji razvoj ne samo ekonomije, već i čitavog našeg, eh, društva. U, eh, periodu april jun, eh, čuli ste i od ministra Gajića. Eh, tokom šesdeset šes-šestog Međunarodnog sajma tehnike, oh, i tehničkih dostignuća organizovana je izložba Zakorači u održivu budućnost pod onim našim već motom Dve godine igre za čovečanstvo, nauka za sve. Na izložbi su učestvovale šesdeset tri naučnoistraživačke organizacije koje su kroz sto četrnaest postavki predstavile pre svega svoje inovacione rezultate. Znači, to je jedan inovacioni, eh, inovacioni sajam gde pokazujemo i građanima i svima na kraju krajeva, da iz nauke itekako izlaze i vrlo konkretni proizvodi i vrlo konkretne usluge koje nam na neki način menjaju, eh, život.

02:24:48 - Jelena Begović: Teg, ovaj, 2024. godine Narodna Republika Kina je bila počasni gost i ona je dovela s-preko trideset visokotehnoloških inovacionih kompanija koje su takođe predstavile našim građanima u kom smeru, eh, se razvija tehnologija i na koji način nauka tu može da doprinese. Eh, održan je treći srpsko francuski inovacioni forum četvrtog aprila sa temom inov-inovirajte za planetu, eh, igrajte, eh, zeleno i tu je organizovan jedan hakaton i tu su pobednici, eh, bili jedna grupa studenata koji su aktivni korisnici inovacionog igu-inkubatora Fakulteta za mašinstvo i građevinstva u Kraljevu. Inače, mogu da samo prokomentarišem da je ove godine Građevinski fakultet, ovaj, i Mašinski fakultet u Beogradu, recimo, uspeo da privuče neverovatan broj studenata koji su se, zahvaljujući njihovim zaista aktivnostima i njihovih studenata i profesora i na kraju krajeva, jedne atmosfere dobre na tom fakultetu, eh, ne da su upisali, nego su imali i višak i na budžetskim i vanbudžetskim, ovaj, mestima. Tako da mislim da, ovaj, može.

02:25:59 - Jelena Begović: A posebno mislim da je jako bitno za našu i dalju industriju da, ovaj, mašinstvo, mašinstvo se dalje razvija. U sedištu Ujedinjenih Nacija mi smo, oh, organizovali u saradnji sa UNESCOM u Njujorku, eh, prateći jedan događaj u okviru, eh, Foruma za nauku, tehnologiju, tehnologiju i inovacije. To je godišnji veliki forum Ujedinjenih Nacija. Eh, organizovali smo prateći događaj koji je imao za cilj da, eh, pokažemo transformativni potencijal nauke, eh, posebno da ga ve-vezu vezemo za rezoluciju Međunarodne dekade nauke za održivi razvoj, čiji je inicijator bila Republika Srbije i zahvaljujući nama i još osam zemalja, devet zemalja koje su nas podržale, izglasana je ova dekada, što nam daje jedan opet na međunarodnom nivou, eh, ozbiljniji položaj i poziciju da diktiramo i kako nauka treba da se koristi za, eh, dostizanje ciljeva održivog razvoja. To su univerzalni ciljevi koji apsolutno su u interesu svake zemlje da se mnogo ozbiljnije bavi time.

02:27:07 - Jelena Begović: I zaista, tu je bio i direktor UNESCO-a koji je sa nama, eh, bio prisutan kao, kao panelista, odnosno kao go-govornik gospodin Mirčemberg. U sklopu posete ekonomske misije Republike Srbije Tokiju takođe smo uspeli zaista posle četrdeset godina najveća, eh, privredna i državna delegacija naše zemlje je otišla u-u Tokio i, eh, svi ministri koji su, eh, odgovorni za tehnološki razvoj, veštačku inteligenciju, nauku, inovacije i transfer tehnologije. Oni su malo drugačije organizovani. Imali smo, eh, zaista priliku da se sa svima njima susretnemo i sada smo u fazi pripreme jednog memoranduma o razumevanju sa-Eh, njihovim Ministarstvom nauke posebno vezano za zelene tehnologije i zelena rešenja gde je Japan zaista tu možda među prvim zemljama u svetu kada je govor o nauci i inovacijama u ovim oblastima. Eh, što se tiče stipendija, dodeljeno je sto sedam stipendija za mlade istraživače doktorante, a ono što je bitno, po sedmom pozivu za talentovane istraživače, zaposlili smo novih dvesta pedeset četiri doktoranata na našim naučnoistraživačkim organizacijama, bez obzira da li se radi o fakultetima ili o institutima i zaista smo dali šansu da naši najbolji, eh, jednostavno dobiju već to prvo zaposlenje, sigurno zaposlenje zahvaljujući svom talentu.

02:28:36 - Jelena Begović: Takođe, povećan je mesec za stipendiste. Povećali smo iznos stipendija sa šesdeset pet se-na sedamdeset pet hiljada za doktorande i za mlade istraživače srednjoškolce kojima takođe dajemo stipendije sa četrdeset na četrdeset šest hiljada, eh, dinara. Eh, što se tiče infrastrukture u tom periodu, otvorili smo dvadeset četvrti regionalni start-up centar Smart City u Loznici, koji će takođe za Loznicu- i čitav taj region predstavljati mesto gde mladi ljudi mogu da dobiju informacije, da se edukuju i da razvijaju svoje inovativne ideje. U ovom, eh, pro, u ovom periodu pripremljen je i prijedlog strategije za razvoj nove Strategije razvoja veštačke inteligencije 24.30. I Fond za inovacionu delatnost je već sada u drugoj fazi, znači potpuno novi pozivi, tako da je doneta odluka da se novih osam projekata sa 3,8 miliona evra program sufinansiranja inovacija, eh, finansiraju.

02:29:37 - Jelena Begović: Zatim program saradnje nauke i privrede kroz sedam projekata 3,1 miliona evra i, eh, odobreno je novih sto devedeset inovacionih vaučera. Eh, pokrenut je na kraju, eh, program Katapult akceleracije inovacija. Ovo je jedan možda od najuspešnijih programa Fonda za inovacionu delatnost jer je za tri godine ovaj program, eh, koji je podržao i mentorisao šezdeset jedan start-up. Ti start-upi su u sledeće tri godine uspeli da privuču, privuku kapital, odnosno privuku finansije iz različitih drugih privatnih izvora u vrednosti od dvesta pedeset miliona dolara. Znači, ta ulaganja države jednostavno se možda neko ne vidi direktno, ali- Indirektno tu ima ogroman efekat ne samo na ekonomiju, jer to su kompanije koje zapošljavaju opet mlade, ambiciozne, talentovane i školovane, eh, ljude.

02:30:35 - Jelena Begović: I u ovom periodu smo radili, eh, počeli smo izmene Zakona i o inovacionoj delatnosti i o Fondu za nauku i Zakona o nauci i istraživanjem, kako bi jednostavno sve ovo što se dešava i radi propratili i podržali kroz zakonsku regulativu. Evo hoću da se- Ovo i zahvalim. Naravno, tu je moj tim- I da im se zahvalim. I ovaj, tu smo, ovaj spremni na sva pitanja i komentare da odgovaramo.

02:31:00 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se ministarki i otvaram raspravu. Ko se od prisutnih članova i zamenika članova Odbora, ž, ko želi reč? Za reč se javio profesor doktor Đorđe Pavićević. Izvolite.

02:31:35 - Đorđe Pavićević: Možda samo, neće da isključi mikro. Hvala. Ja bih se zahvalio ministarki na ovim izveštajima i ja moram samo da vas izvinim. Ja ću za petnaestak minuta morati da odem, tako da, ali prosto nisam odolao da kažem neke stvari. Jedna je, dve su d-dosta pohvalne u smislu da, recimo, mi ova forma izveštaja sa kojom smo na početku jako guburili, sada je puno preglednija i imamo lako ju je ispratiti i videti šta ministarstvo u tom smislu radi.

02:32:35 - Đorđe Pavićević: Eh, ja bih samo zamolio, ako je ikako moguće, recimo da imamo i ovaj pretraživ PDF format koji, koji nije ono samo, da ne moramo svaki put iznova da tražimo ona mesta koja, eh, koja su nam važna za, za ovo. Eh, druga važna stvar i mislim da je, eh, i da nije i da, ne sećam se da ih je bilo ranije. To je ova saradnja sa naučno istraživačkom, s-saradnja sa naučno istraživačkom zajednicom, eh, koliko, znači prosto mislim da Ministarstvo, a i nauka treba da ima mnogo jači glas i mnogo, eh, veći uticaj u ovom javnom diskursu i o temama o kojima raspravljamo, a koje se tiču države i koje mislim da obični građani, a za neke od tema tu i sebe ubrajam, eh, ne mogu lako da artikulišu svo, ili da, ja da kažem, informisano donesu odluku o tome kako će se opredeliti za neke stvari, a neke su politički, eh, politički važne. Koliko je to važno? Vidim, evo daću primer dva slučaja.

02:33:54 - Đorđe Pavićević: Jedan je, eh ta, eh povika, pozivanje i povika na struku u slučaju otvaranja- Hvala.Eh, rudnika eh, l-litijuma, realizacija projekta Jadar. Ajde tako da kažem, eh, gde sve ustvari imamo. Erm, s jedne strane i dis, ili hajde da možemo reći sobe diskvalifikacije, diskvalifikacije stručnjaka, a da nemamo erm, kvalitetnu javnu raspravu, erm, kvalitetnu i javnu raspravu o tome. Da je to moguće, recimo, ali o nekim drugim temama ne znam, žene u nauci ili podaci iz svemira ili nekim drugim stvarima, pokazuje se, pokazuje se i u ovom izveštaju i nije mi jasno zašto se onda zaobilaze takve rasprave eh, i o ovakvim temama, a, a ne da nam se nekakvi naučnici, neki eh, naučnici koji imaju vrhunske reference eh, proglašavaju za eh, ne znam ili neznalice ili šta već. Eh, čak je bilo mnogo grubljih reči u tim eh, javnim raspravama, tako da ispada da nam je super nauka, ali nam ne valja, ne valjaju naučnici onda kada ne govore ono što eh, neko želi, eh, neko želi da čuje.

02:35:18 - Đorđe Pavićević: I to je bilo očigledno eh, u ovoj raspravi o projektu Jadar. Posebno taj odnos prema onim ljudima koji nisu želeli da se izjasne eh, da je taj projekat koristan za, eh za državu. Eh, druga eh, tema je tren, nažalost trenutno aktuelna i opet imamo upiranje prsta u struku. Eh, znači faktički to je ova tragedija koja se dogodila eh, u Novom Sadu eh, i odjednom zna, već znamo ili neki već znaju ili najodgovorniji među nama za sva pitanja u Srbiji već zna da je struka kriva, eh, znači da je prosto eh, ona zakazala onda kada, eh, je rekonstruisana stanica eh, u, u, u Novom Sadu, a da prosto glas struke se ili ignoriše ili ne možemo, ne možemo da ga, da ga čujemo. Tako da mislim da bi prosto ta-takav jedan projekat koji bi se proširivao ili vrednost jednog takvog projekta saradnje sa naučnom zajednicom ustvari bio najveći i onda kad bi raspravljali o onim i onim pitanjima koja su eh, u, u od, eh velike važnosti u datom trenutku, a uključuju mišljenje struke i ne može građanin koji nije stručan eh, doneti informisani, informisani eh, stav, stav o tome.

02:36:56 - Đorđe Pavićević: Eh, i eh, nekoliko stvari koje ovde eh, još imam jesu, recimo, ehm to s veštačkom inteligencijom sličan je prigovor. Mi imamo, znači ovde i dobru saradnju, recimo, ne znam sa privredom, povezujemo nauku sa privredom, ali je nekako ne povezujemo sa m-uređenjem države i politikom. Recimo, ogroman eh, potencijal ima veštačka inteligencija u javnoj upravi i to je ono što, eh, ne znam da li se radi i koliko se, eh, koliko se radi, jer mnoge stvari ustvari u javnoj upravi jesu nešto što može da odrađuje eh, veštačka inteligencija, ali onda ne o-, ne odrađuje na način na koji eh, neko može samo da donese eh, odluku. I konačno, ono dve najkonkretnije stvari. Eh, jedna je, ja obožavam ovaj časopis Elementi.

02:37:57 - Đorđe Pavićević: On mi se onako čitam ga redovno i gotovo od korica do korica i ono vrlo je lepo da se ljudi upoznaju šta se dešava eh, u drugim naukama, ali on je teško dostupan. I ono što je, on se onako prodaje po, ehm, negde po kioscima i teško ga je naći. Prosto, da li postoji šansa nekako da se to učini i dostupnijim, eh i učenicima i, i, i studentima, i svim, eh i svim drugima? I eh, druga eh, stvar koja je dosta konkretna jeste ova eh, rasprava koja se podigla o, a vidim da je, da su predstavnici Ministarstva učestvovali u radu Fonda za eh, stanovan, za stanove mladih nau-naučnika, eh koja je ustvari eh, izbacivanje parcele u bloku trideset dva eh, koja je, u kojoj je bilo predviđeno ustvari zgrada za eh, izgrađena zgrada za eh m-lade, m-mlade naučnike, a da je ustvari obrazloženje koje smo dobili jeste da je to na zahtev crkve, koja je tražila da se kompenzuje imovina neka izemu na u odnosu na, na to. Prosto da li Ministarstvo ima uticaja na tako nešto, jer tu već ima nekoliko stanova, nekoliko zgrada u kojoj žive mlad, sada već ne mladi naučnici, jer su se eh, or davno izgrađene te zgrade i prosto bi bilo lepo da postoji jedna zajednica koja tu postoji, recimo na isti način na koji BIA gradi stanove, znači tako da ih, eh da žive jedni pored drugih.

02:39:52 - Đorđe Pavićević: Hvala.

02:39:56 - Jelena Begović: (glazbeni znak) Eh, sad možeš, čujemo se dobro. Evo ovaj ja ću, eh.

02:40:10 - Jelena Begović: Da, nažalost, prva tema koju ste ovaj, koju ste, za koju ste me pitali vezan je za rudnik, konkretno ovaj Jadar. Međutim, to je preroslo zaista u jednu poli, u jednu političku ovaj političku priču u koju je i nauka na neki način uvučena. U suštini, nauka ne može da bude donosilac odluka. Nauka može samo da da svoje mišljenje. Sasvim je normalno da i u nauci imate potpuno različita mišljenja i jedni koji su u jednoj oblasti apsolutno se ne slažu sa onima koji su u drugoj oblasti i to je prirodno i na taj način nauka funkcioniše.

02:40:52 - Jelena Begović: Na kraju krajeva i svaki rad kad objavite vi ga dajete javnosti koja može da ga itekako iskritikuje. Može da izađe deset radova posle toga i da se ispostavi da niste bili u pravu. I to je jednostavno, ovaj, meni je jako žao što je nauka na taj način uvučena, ali je uvučena. S druge strane, i vi znate da naučnici više vole da budu u svojoj laboratoriji, u svojim knjigama, nego da izlaze u javnost, čak i kad je reč o njihovoj nauci i o onome što, što rade i nije lako napraviti uhm, napraviti diskusije gde će samo naučnici biti tu prisutni. Međutim, mi jesmo formirali jedan iz ugla ministarstva, s obzirom da se zaista podiglo i podiglo ovo sve na jedan viši, viši nivo, ja mislim nepotreban, jer ovo nije ni prvi ni poslednji rudnik ovaj u-u-u Evropi na kraju krajeva.

02:41:49 - Jelena Begović: Apsolutno treba, treba uključiti nauku kako bi se omogućilo da se po, u bilo čemu da se radi, u bilo kom području koje je ugroženo na kraju krajeva potencijalno, da se nauka uključi i da daje svoje mišljenje kako bi sprovodili najviše moguće standarde i smanjili uticaj naš, pošto je naš uticaj nažalost svakodnevan u svakoj našoj aktivnosti i nažalost je negativan po prirodu. Mi smo okupili zaista ovaj sve relevantne fakultete, naučne institute, njihove dekane i njihove direktore, svi koji su se i sami javili i za koje mislimo da mogu direktno ili indirektno biti vezani za ovaj, ovaj izazov i napravili smo jednu radnu grupu. Radimo još uvek na toj platformi i mislim da je najbolji način transparentnost podataka na kraju krajeva. Ne možemo očekivati ni od građana da su toliko stručni. Ta platforma mora da bude i negde prilagođena i da običan čovek može da dobije neke informacije i da shvati koliko je kompleksna priča kad pričamo o ekologiji.

02:42:57 - Jelena Begović: Ekologija nije samo zaštita životne sredine, to je jedan mali, mali deo. Ekologija se studira i uči ceo život da biste mogli da zaista pohvatate taj, tu jednu kompletno, pokompletnost, kompleksnost prirode i zato nam je ideja da kroz tu platformu prvo pokažemo šta imamo od podataka. Šta stvarno i nauka ima od podataka; koje publikacije i koji radovi su tu vezani, a ima jako puno radova i od iz humanističkih i iz društvenih nauka, ne samo iz prirodnih i prirodno tehničkih nauka. I da to bude neki prvi korak da vidimo stvarno šta, šta imamo od činjenica i onda da se zabavimo, odnosno da se da se bavimo tim činjenicama iz ugla stručnjaka. E, sad to treba zaista ostaviti stručnjacima, ne opterećivati ih ni, nažalost, ne može ni naslovnim stranama.

02:43:48 - Jelena Begović: Ljudi osećaju strašan pritisak i oni koji podržavaju i oni koji ne podržavaju svako iz nekog svog ugla, i ja bih to volela da se smanji, ali tu je malo i naša odgovornost svih i medija je odgovornost da puste da ljudi rade svoj posao. To je što se tiče ovaj platforme Jadr-a i zaista radimo, radimo na tome intenzivno već bogami dva meseca, uopšte nije jednostavno. Što se tiče drugog pitanja, ulazimo u medije. To nije moj posao. Ja ne bih da komentarišem ništa dalje sada šta se kroz medije provlači, da li je ko je kriv, da li je stručan ili nije stručan.

02:44:26 - Jelena Begović: To stvarno treba da se ostavi službama koje će, koje će biti zadužene za, za tu istragu i ne bih uopšte da, da, da se bavim ovim pitanjem. Stvarno nije, nije moja ovaj, n-n-nema potrebe da odgovaram na to. E sad da. Veštačka inteligencija, jesmo u strategiju, jesmo stavili i mnogo veću ulogu veštačke inteligencije u državnoj upravi i može itekako da, da ovaj pomogne. Naravno, za to treba vremena.

02:44:58 - Jelena Begović: Mašinsko učenje, veštačka inteligencija, prvo trebamo da obrazujemo ljude. Devedeset devet koma devet devet posto ljudi ne znaju šta je ta tehnologija, ne znamo da je koristimo, ne znamo koje su sve te mogućnosti, ali u strategiju vrlo konkretno da vam odgovorim jeste stavljen kao jedna od bitnijih ovaj njenih primena, baš jeste državna i javna uprava i ja sam sigurna, mi sada već radimo, recimo, u medicini mnoge pilot projekte gde se stvarno ispostavlja kao fantastičan jedan alat pomoći za pre svega preciznu dijagnostiku i bržu dijagnostiku. Njena, njena, njena primena u ovoj široj javnoj upravi, ja sam sigurna da će, da nam unap, i unapredi javnu upravu, ali i da nam olakša i da olakša i građanima na kraju krajeva ovaj, mnoge, mnoge procedure. Da, da. Evo ovaj sad mi je ovaj kolega ovaj Vukašin, nisam htela da dajem sve primere isto tako-Eh, u poljoprivredi znači digitalizacija.

02:46:03 - Jelena Begović: Naš Naučni institut Biosens sa Ministarstvom poljoprivrede o-uradio potpuno novu platformu ovaj, E-agrara, gde naši sada farmeri, zemljoradnici preko mobilnog telefona sad već dobijaju subvencije, više ne moraju nigde da idu i naše poljoprivredne službe su dosta pomoglo, pogotovo starijem stanovništvu. Kada je ta akcija bila u tri meseca je uveden jedan potpuno novi sistem koji im je olakšao, ubrzo proceduru. Ne moraju nigde da idu, dobiju subvenciju, ali ta subvencija je proverena. Tačno zna država za šta daje zahvaljujući satelitskim snimcima, zahvaljujući sad i analizama veštačke inteligencije, da l' se tu gajio kukuruz juče, pre dva meseca, pre šest meseci, pre pet godina. I tačno trebaju da se daju subvencije na mestu gde treba da odu, baš zahvaljujući i digitalizaciji, ali ovaj, i veštačkoj inteligenciji, tako da mislim da ćemo sledećih tri, četiri, pet godina već imati velike, velike pomake što se tiče primene eh, veštačke inteligencije u, u ovaj, u različitim sferama života.

02:47:07 - Jelena Begović: Elementi, imamo eh, uhm, kada izađe novi broj mislim da prethodni bo-broj se eh, ob-objavljuje online.

02:47:16 - Đorđe Pavićević: Nije bio slučajan.

02:47:18 - Jelena Begović: Eh, mislim da bi to trebalo tako da bude.

02:47:20 - Đorđe Pavićević: Prethodni brojevi su...

02:47:21 - Jelena Begović: Da.

02:47:22 - Đorđe Pavićević: Onda dostupniji, ali aktuelni broj ???

02:47:23 - Jelena Begović: Da, a-jedino aktuelni broj nije. Kako da vam kažem, to verovatno zavisi od distributera. Ako im nije interesantno i ako nema veliki tiraž, pitanje je da l' hoće da...

02:47:33 - Đorđe Pavićević: Toliko toliko...

02:47:35 - Jelena Begović: E, ovo se vraćamo i na ovaj, uhm, profesora Atlagića. Šteta, to bi trebalo da se čita i to bi trebali svi da čitaju, makar ovaj, da kupe takav jedan časopis pa da prelistaju par puta nedeljno. Al' to je sad pitanje i percepcije i medija i čitave, čitave atmosfere, ne samo kod nas globalne. Nekako te lepe stvari koje vam ulepšavaju život sklanjamo, a konzumiramo ono što nas opterećuje. Eh, što se ti-znači mi se imov-imovina, ova imovina to pričamo o budućoj parceli.

02:48:07 - Jelena Begović: Znači, ovi stanovi koji su izgrađeni, oni su izgrađeni za mlade naučni, odnosno za talentovane i za izuzetne naučnike i oni tu žive. Eh, to, ta imovina, radi se o budućoj para-parceli i ovaj, o nekoj restituciji. Eh, videćemo kako će, kako će to da ide.

02:48:27 - Đorđe Pavićević: To uopšte...

02:48:28 - Jelena Begović: Nego.

02:48:29 - Đorđe Pavićević: Već je bila u bivšem planu namenjena za gradnju stanova, a sada u najnovijem prošle godine izbačena i ustvari restitucija nije restitucija na toj parceli, nego je restitucija eh, u Zemunu koja ne može fizički da se izvrši. Zato zbog toga što je sada nešto drugo tu, a onda se daje ta parcela koja je bila već namenjena za...

02:48:56 - Jelena Begović: Da, tu je Direkcije za imovinu, ovaj, je l' tako Direkcija za imovinu to, to vodi. Znači, to mi ne vodimo taj deo, mi ne vodimo.

02:49:03 - Đorđe Pavićević: To bi prosto trebalo, pošto je u stvari jest deo Ministarstva...

02:49:07 - Jelena Begović: Kada budemo imali u planu izgradnju novih, kako da vam kažem, novih zgrada, ako bude ušlo u neke od planovima, to će ovaj...

02:49:16 - Đorđe Pavićević: To je već bilo aranjiranje. Ljudi su neki već odlazili.

02:49:18 - Jelena Begović: Ali nije izgrađeno.

02:49:19 - Đorđe Pavićević: Nije.

02:49:20 - Jelena Begović: Pa to.

02:49:21 - Đorđe Pavićević: Imaju neko pismo.

02:49:22 - Jelena Begović: Da, da.

02:49:24 - Marko Atlagić: Dobro hvala. Da l' se još neko javlja? Radisavljević Slađana, izvolite.

02:49:34 - Slađana Radisavljević: Zaista, ako je neko od ministara u-u Vladi i kod nas opozicija autoritet je gospođe Begović, bez razloga da, da vam bilo šta laskam i ostalo. Smatram da ste kao ministar morali malo više da se uključite u ovo po pitanju litijuma, jer nekad neku stvar kad prezentira dosta zavisi od čoveka. Mislim da ste od nekih drugih ministara malo veći autoritet imao i u budućnosti trebalo bi da se malo više uključite u tu priču. Eh, što se tiče, eh, želim da vas pitam za Kragujevac. Zaista i tamo ima dosta, dosta urađeno.

02:50:06 - Slađana Radisavljević: Neću da sporim. Jedan od, od objekata koji se radi je Centar izvrsnosti u Kragujevcu. On je započet negde 2014. i već deset godina se gradi. Znam zato što živim na sto, dvesta metara od tog objekta.

02:50:19 - Slađana Radisavljević: Ovaj, i eh, samo je pitanje eh, šta je početno planirano, kada se, šta će sada se dešavati i kada će biti zvanično otvaranje tog, tog objekta koji smatram da je vrlo bitan za, ne samo za Kragujevac, nego za celu državu Srbiju. Hvala.

02:50:39 - Marko Atlagić: Hvala. Gospođa ministarko.

02:50:47 - Jelena Begović: Hvala. Što se tiče prvoga ovaj, kako da vam kažem, moje lično mišljenje nije bitno. Ja predstavljam nauku i naučnu zajednicu i mi, kao što sam i kolegi rekla, radimo sad na je-na jednoj platformi, jer nauka može samo da to prinese čistim činjenicama. Nekima se sviđaju, nekima se ne sviđaju, ove druge se drugima sviđaju, ne sviđaju, ali to su činjenice i to je jedini način kako ja vidim da mi možemo zaista da doprinesemo i ne možemo da donosimo odluku kao Ministarstvo nauke, odnosno kao naučnici. Niti treba naučnike, eh, usmeravati da donose odluke.

02:51:20 - Jelena Begović: Oni trebaju samo da daju svoje činjenice, kao kad publikuju svoj rad iza koga stanu, stanu iza tih rezultata. Treba da stanu iza svojih rezultata, a onda se otvara diskusija, kao i o svakoj naučnoj temi koja je ovaj, negde interesantna i postane onako izađe na površinu. Ljudi onda diskutuju o tome. Eh, što se tiče, da Centar, ja, ja sam kad sam došla taj Centar je već bio u izgradnji jako dugo. Eh, ono što je sada poslednje jeste da smo završili i krećemo.

02:51:54 - Jelena Begović: Znači, sam objekat je gotov. Sad smo u procesu prebacivanja na fakultete, odnosno na Institut, tako da se to, ta vlasnička ovaj, korišćenje objekta prebaci na krajnje korisnike i završena nam je i javna nabavka za nameštaj.Tako da kreće ovaj laboratorijski, konačno i laboratorijski nameštaj, da fizički oni mogu da kad se usele, da već prebace deo svoje opreme, da se, da mogu da i, erm, da ovaj kreću sa edukacijom i studenti i amfiteatar. Ja očekujem prvi... (pauza) Da, april, maj... Da, da ćemo moći da ovaj, ali evo očekujem.

02:52:39 - Jelena Begović: Kako vam kažem, jako dugo je taj projekat ovaj trajao iz različitih razloga, ali je jako bitno da ga završimo. Mislimo da to znači jako puno Kragujevcu. U Kragujevcu ima stvarno sjajan taj biomedicinski i bioinženjerski, erm, deo, odlične stručnjake i ovaj i-informacione tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju i mislim da je Kragujevac apsolutno ne zaslužio, nego da se što pre ovaj završi i otvori taj jedan centar gde će biti i Fakultet i Institut i informacione tehnologije i biomedicina i bioinženjering i to će biti širi jedan ozbiljan centar i za nauku i za razvoj inovacija.

02:53:16 - Marko Atlagić: Hvala. Poštovani narodni poslanici, pošto više nema prijavljenih za diskusiju, dozvolite samo jednu rečenicu da kao predsednik Odbora osudim paušalne, zlonamerne i netačne izjave Zdravka Ponoša i Borka Stefanovića o Ministarstvu za nauku i gospođi Jeleni Begović, ministar, ministarki na posljednjoj plenarnoj sjednici Narodne skupštine Republike Srbije. Umesto da sve pohvale daju bez obzira jel pozicija opozicije, videli ste jednu paušalnost, neodgovornost i neozbiljnost. Pošto više nema prijavljenih za diskusiju, zaključujem raspravu i prelazimo na odlučivanje o svakoj informaciji posebno. Prvo stavljam na glasanje informaciju o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period januar mart 24.

02:54:09 - Marko Atlagić: Molim vas da se izjas-izjasnite. (pauza) Pritupite glasanju. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor saglasno članu dvjesto dvadeset, erm, Poslovnika Narodne skupštine razmotrio Informaciju o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period januar mart 24. i jednoglasno odlučio da prihvati, o čemu će podneti se izvješće Narodni sku, Narodnoj skupštini. Stavljam na glasanje informaciju o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period april, maj, april, jun 2024.

02:54:44 - Marko Atlagić: godine. Molim vas da se izjasnite o ovoj informaciji Ministarstva nauke. Pritupite glasanju. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor saglasno članu dvjesto dvadeset devet Poslovnika Narodne skupštine razmotrio Informaciju o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period april, jun 2024. godine i jednoglasno- Jedanaest za.

02:55:10 - Marko Atlagić: Jedanaest za. Prihvatio, o čemu će podnijeti izvješće Narodnoj skupštini. Prelazimo na sedmu tačku dnevnog reda. Sedma tačka dnevnog reda Razmatranje inicijative za obrazovanje Pododbora za sport koji je podneo narodni poslanik Goran Spasojović. Dostavljenam je prijedlog Gorana Spasojovića, člana Odbora za obrazovanje, Pododbora za sport od dvadeset osmom oktobra 24.

02:55:31 - Marko Atlagić: godine, koji je podnet u skladu sa članom četrdeset četiri stav dva Poslovnika Narodne skupštine. Šest, izvinite. U međuvremenu Goran Spasojović je anketirao aktualne članove Odbora, ko želi da bude član Pododbora za sport, ukoliko, naravno, Odbor odluči da obrazuje Pododbor za sport, smatra da su ovakve inicijative za formiranje Pododbora dobrodošle, kao i da pododbori treba da budu funkcionalna radna tela. Stav Pododbora treba da odražava političku strukturu Narodne skupštine u plenumu i strukturu obrazovnih radnih tela Narodne skupštine. Upoznajem vas s činjenicom da je ovaj, da je ovaj pododbor, ukoliko se obrazuje u skladu sa Poslovnikom, dosadašnjom praksom, kada su u pitanju pododbori u Narodnoj skupštini, održavaće svoje sednice ponedeljkom, neće održavati sednice van sedišta Narodne skupštine, neće imati pravo na naknadu troškova za održavanje sednice.

02:56:28 - Marko Atlagić: Dajem reč članu Odbora Gorenu Spasojeviću, izvolite. Samo malo.

02:56:38 - Goran Spasojević: Zahvaljujem se predsedniče. Poštovani narodni poslanici.

02:56:41 - Marko Atlagić: O pardon, izvinite, prijavite se još jednom. Izvolite.

02:56:48 - Goran Spasojević: Zahvaljujem se predsedniče. Poštovani narodni poslanici, dobili ste obrazloženje. Nije veliko. Ja ću ga pročitati još jednom, prosto da bi se upoznali možda oni koji nisu imali prilike da vide. Uzimajući u obzir da je sport delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju i da je država u novom sazivu Vlade Republike Srbije izdvojila sport kao jedan od prioriteta, smatramo da je od velike važnosti da se formira pododob-pododbor za sport koji će sarađivati sa resornim ministarstvom i drugim državnim organima i nevladinim organizacijama iz oblasti sporta, baveći se sledećim temama: razmatranje i praćenje izvršenja zakona i ostalih akata u oblasti sporta i fizičke kulture, razmatranje plana rada i izvještaja resornog ministarstva i drugih državnih organa, organizacija i tela u oblasti sporta i fizičke kulture, praćenje školskog i unive-univerzitetskog sporta i fizičkog vaspitanja dece svih uz-uzrasta.

02:57:42 - Goran Spasojević: To je, erm, to su razlozi zbog kojih smo, a svakako po Poslovniku, erm, moje mi je obaveze i da vam kažem još jednom da ponovim ovo što je rekao i predsednik Odbora, erm, da Odbor neće održavati sednice van sedišta Narodne skupštine, da će svoje sednice održavati ponedjeljkom. Da pododob-pododbor nema pravo na naknadu troškova za održavanje sednice i da članovi Odbora nemaju pravo na naknadu putnih troškova i dnevnice i da će pododbor obaveštavati Odbor o svom radu i jednom godišnje će Odboru podnositi pisani izveštaj. Nama ova stavka oko novca nije ni bila prioritet oko za-zbog čega smo pokrenuli ponovo da se pododbor aktivira. Tema sporta je jako značajna. Videli ste i sami, želja nam je da je vratimo i u plenum i da građani imaju prilike da, erm, dobiju bar više informacija vezano za rad Ministarstva sporta, da dobiju više informacija za projekte koji se rade.

02:58:35 - Goran Spasojević: Čini mi se, ja sam to rekao i na prošloj sednici, da se ponekad sport zloupotrebljava. Ja znam da za sve oblasti treba novca malo više, ali u sportu je takođe uvek nedovoljno. Mi ćemo se baviti u saradnji sa Ministarstvom i ovaj, posebno ćemo staviti akcenat na ovaj period koji nam dolazi 2025 do trideset peta. To je izrada Strategije razvoja sporta i izmene i dopune novog Zakona o sportu gdje želimo da damo svoje doprinose kao Skupština.Eh, u sprečavanju negativnih pojava i u sprečavanju korišćenja nedozvoljenih sredstava. To će nam biti poseban akcenat u narednom periodu i želimo da ovaj Nacionalni savet podržimo u potpunosti, da uzmemo i učešće u njegovom radu, ako je to potrebno, da razmatramo njihove odluke, predloge, kako bismo dali doprinos i u samoj javnosti, građana Srbije i sportskoj javnosti da da nam je prioritet da sport bude ono što treba da bude, da se deca, da deca koja žele da osvoje ove velike nagrade i da im idoli budu sportski asovi i pobednici, eh, imaju prilike da to učine na sportskim terenima, a ne da im to neko sutra...

02:59:40 - Goran Spasojević: Vidimo da se to sve češće dešava u sportu. Kako bi naš narod rekao, spremni smo da zasučemo rukave i da se uhvatimo u koštac s ovim problemima. Zato bih vama, članovima Odbora, i predložio... Ja jesam svakako, ovo što je rekao predsednik Odbora, konsultovao sve poslaničke grupe, želeći da pre svega uzme učešće u radu ovog pododbora neko ko, ko hoće u njemu da učestvuje i da radi i da da svoj doprinos, a ne da to bude formalna stvar ili politički dogovor. Eh, i zato predlažem sledeće članove Odbora.

03:00:10 - Goran Spasojević: Eh, Odbor će brojati devet članova kako bismo obuhvatili sve poslaničke grupe. Eh, za predsednika Goran Spasojević se predlaže, za člana Odbora Vesna Đurišić, eh, drugi član Odbora Biljana Đorđević, treći, treći član Vladimir Jelić, četvrti član Ana Miljanić, peti član Peđa Mitrović, šesti član Željko Rebrača, sedmi član Života Starčević i osmi član Slađana Šušnjar. To je predlog za ovaj Odbor koji bih, eh, predložio i dao predsedniku da stavi na glasanje. Zahvaljujem se. Da li neko od vas se javlja z-zar riječ?

03:00:52 - Goran Spasojević: Pošto više nema, n-niko ne javlja se za reč po ovoj tački dnevnog reda, stavljam na glasanje prijedlog za obrazovanje pododbora za sport koji će raditi u sastavu. Predsjednik pododbora Goran Spasović, član Odbora, član pododbora Vesna Đurišić, član Odbora, član pododbora Biljana Đorđević, zamjenik člana Odbora magistar Vladimir Jelić, član, član pododbora Anja Mi-Miljanić, član Odbora, član pododbora Neđa Mi-Peđa Mitrović, član Odbora, član pododbora Željko Rebrača, član Odbora, član pododbora Života Starčević, član Odbora, član pododbora Slađana Šušnjar, član Odbora. Pošto nema više prijavljenih za diskusiju, zaključujem raspravu i prelazimo na odlučivanje o obrazovanju pododbora za sport. Stavljam na glasanje, eh, predlog da se obrazuje Pododbor za spos, eh, sport u navedenom sastavu pročitanom. Molim vas da se izjasnite o ovom predlogu.

03:01:54 - Goran Spasojević: Pristupite glasanju. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor- Jednoglasno. Da se osnuje pododbor za sport. Zahvaljujem se svima na saradnji i zaključujemo četvrtu sednicu Odbora, s tim da ćemo u dogle-vrlo brzo imati još jednu sednicu Odbora. Hvala.

Snimak sednice