13. sednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku
U raspravi učestvuju:
Dušan Bajatović, predsednik Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina
Andrijana Jovanović, državni sekretar u Ministartsvu privrede
Veljko Stamenković, v.d. sekretara Ministarstva rudarstva i energetike
Marija Filipović, viši savetnik Ministarstva finansija
Lana Romandić, načelnik Odeljenja za finansije u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine
Aleksandar Lovčanski, državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine
Dalibor Jekić, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija
00:00:00 - Dušan Bajatović: Mislim. Znači, ovo je trinaesta sednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Zakazali smo danas u dvanest časova iz prostog razloga što je zakazano javno slušanje od strane Odbora za finansije u nedelju u-u-u dvanest časova i ja nisam bio za to da mi radimo od devet do deset, pa smo onda ograničeni da bi počeo u jedanaest, nego eventualno danas da, da porazgovaramo o svemu. Dobro, eh, mi sa nama su ovde, ja bih samo molio da se javite da znamo da ste tu, meni ovde piše ispred Ministarstva finansija, Sektor za budžet, Ana Vasović, viši savetnik. Hvala vam.
00:00:43 - Dušan Bajatović: Ivan Prvulović, viši savetnik. Hvala Ivane. Marija Filipović, viši savetnik Ministarstva finansija je kompletno ispred Ministarstva privrede, trebali-- kasnije trebali su da dođu Andrijana Jovanović, državni sekretari i Gordana-- molim? Dobro došle naše dame. Ja sam već prečuo to da treba da dođete.
00:01:14 - Dušan Bajatović: Dakle, Adrijana Jovanović i Gordana Mijailović ispred Ministarstva rudarstva i energetike Veljko Stamenković.
00:01:24 - Dušan Bajatović: Trebalo je da stigne, ali krenuo je dobro. Branislav Đelić, načelnik Odeljenja za materijalnofinansijske poslove i trije Milan Macura, direktor Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti i trebalo bi da stigne ispred Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Lana Remandić Romandić, je l' tako?
00:01:50 - Dušan Bajatović: Jeste tu? Hvala. Ispred Ministarstva turizma i omladine Aleksandar Lovčevski, sekretar Ministarstva i Dragana Đorđević, načelnik Odeljenja za finansijske poslove. Hvala vam. Ovde je malo čudna sala.
00:02:10 - Dušan Bajatović: Ja ne mogu elektronski da ustanovim niti ovde imamo imena. Imamo samo brojeve, tako da će i glasanje biti, da kažem ovaj, aj da ga nazovemo ručno, ne znam kako bi drugačije izveli celu stvar. Eh, hvala vam. Dnevni red je samo jedna tačka praktično budžet. Da li možemo da se izjasnimo o dnevnom redu?
00:02:31 - Dušan Bajatović: Ko je za? Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam. Jedanaest nas ima. Dobro hvala i izvolite. Izvolite kolege, izvolite.
00:02:47 - Dušan Bajatović: Konstatujem da smo praktično jednoglasno usvojili dnevni red i prelazim da krenemo na rad. Hoćete ovim redosledom? Ideja je da predstavnici ministarstva, ministarstava, kako smo pobrojali, daju neki uvod, s tim što zaista molim da vodimo računa o vremenu. Ne znam kad će da bude glasanje u sali za redom. Ministarstvo privrede Adrijana Jovanović i Gordana Mihajlović su ovde.
00:03:16 - Dušan Bajatović: Želite li reč?
00:03:19 - Andrijana Jovanović: Izvinavam se, samo kratko... ?
00:03:37 - Andrijana Jovanović: ... imamo četiri hiljade četiriste osam milijardi i nešto, ne znamo baš ... glavna razdela. Eh, prvi koji se odnosi na podršku direktnim ulaganjima, dakle podršku privredi. Tu je iznos dvadeset i tri eh, milijardi i četristo eh, miliona dinara.
00:03:54 - Andrijana Jovanović: Zatim, eh, drugi eh, deo je dakle podrška razvoju preduzetništva, dakle malim, program, dakle za mala i srednja preduzeća, eh, i preduzetnike. Tu imamo skoro dve milijarde opredeljeno. Mi smo samo prošle godine, eh, kroz osam programa podržali, pretprošle godine, pardon, kroz osam programa podržali sedamsto osamdeset i dva privredna subjekta, blizu dve milijarde dinara u 2025. godini deset programa i zaista ogromno interesovanje kada govorimo o ženskom pred- preduzetništvu, podršci preduzetništva na selu, starim umetničkim zanatima. Eh, program za eh, razvojne projekte za početnike i mlade u poslovanju, preduzeća za nabavku opreme i ostale.
00:04:41 - Andrijana Jovanović: I treća, da kažemo glavna stavka je podrška razvoju poslovne infrastrukture. Tu imamo tri milijarde i sto dvadeset miliona. To nam je, dakle, za realizaciju već započetih projekata, dakle da se izmiri ugovorna obavezu u 2026 godini, ali i finansiranje i realizacija novih projekata. Dakle, projekti se uglavnom odnose na opremanje poslovnih industrijskih zona, saobraćajna, komunalna infrastruktura, ali naravno i unapređenje infrastrukturnih potencijala u cilju razvoja turizma i drugih privrednih delatnosti i uglavnom smo posvećeni sufinansiranjima u onim naravno zonama gde postoji veliki, veliki broj zainteresovanih investitora. Mi smo u prošloj godini podržali četrdeset i pet infrastrukturna projekta u trideset devet opština i gradova i eh, nastavljamo, naravno, u tom, u tom smeru i dalje.
00:05:34 - Andrijana Jovanović: To su tri najveće pozicije, dak-dakle, podrška privredi, direktna ulaganja, podrška malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima i podrška poslovnoj infrastrukturi. Zahvaljujem se.
00:05:58 - Veljko Stamenković: Ministarstvo rudarstva i energetike planirana su sredstva u iznosu od dvadeset i tri milijarde i šesto miliona dinara, od čega za Ministarstvo gradodavstva i energetike osamnaest milijardi i četristo miliona dinara. Uprava za rezerve energenata četiri zarez šest milijardi dinara i Uprava za finansiranje i podsticaj energetske efikasnosti oko petsto dvadeset miliona dinara, od toga za subvencije jedanaest i po milijardi dinara planirano. A, što se tiče projekata, pa najznačajniji kod nas projekti jesu program podsticaja obnovljive e-energije, razvoj tržišta biomase, a gasne inter-interkonekcija Niš-Dimitrovgrad, Dimitrovgrad, IPA dvadeset i pet, energetska efikasnost i kvalitet vazduha, izgradnja kapaciteta i-institucije u sistemu upravljanja i kontrole operativnog programa u iznosu od sto trideset i pet miliona dinara.
00:06:47 - Veljko Stamenković: Takođe, energetska efikasnost u javnim zgradama i obnovljivi izvori energije u sektoru gradskog grejanja, VMA projekat, kao i energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti. Što se tiče Uprave za rezerve energenata, planirana sredstva su za četiri zarez šest milijardi dinara, od toga tri zarez šest milijardi dinara su za stalne troškove, odnosno troškove skladištenja i osiguranja obaveznih rezervi. Dvesta pedeset miliona dinara su za nabavku energenata za obavezne rezerve i petsto dvadeset miliona dinara za troškove opcijskih ugovora, odnosno tiketa za obavez-obavezne rezerve. Uprava za finansiranje i podsticaj energetske efikasnosti, a, za navedenu upravu planirana su sredstva u iznosu od petsto dvadeset miliona dinara, od toga trista sedamdeset i osam miliona dinara za nastavak realizacije transfera lokalnim samoupravama za energetsku efikasnost javnih objekata. Hvala.
00:07:47 - Veljko Stamenković: (šapnuti) Šta smo prošli? (šapnuti) Ministarstvo finansija ste prosuli. ?
00:07:54 - Dušan Bajatović: Ministarstvo finansija, kaže mi služba da sam preskočio, izvinite.
00:07:59 - Marija Filipović: ... odbora i narodni poslanici i kolege iz ostalih ministarstava. Ja sam Marija Filipović iz Ministarstva finansija. Pa, pošto smo ovako sad krenuli detaljno po ministarstvima, to će predstavnici samih ministarstava, a ja ću onda reći ukratko o Predlogu zakona o budžetu. A, predloženi budžet za dvadeset šestu godinu razvojan, socijalno orijentisan, usmeren ka daljem ekonomskom osnaživanju naše zemlje i ka podršci građanima i privredi.
00:08:29 - Marija Filipović: Prioritet ostaje poboljšanje životnog standarda građana kroz rast njihovih primanja, jačanje privrede i nastavak investicionog talasa. Ukupni prihodi i primanja koji su predviđeni budžetom za dvadeset šestu godinu iznose dve hiljade četristo četrnaest zarez sedam milijardi dinara, što je za šezdeset osam zarez pet milijardi dinara više u odnosu na iznos koji je predviđen originalnim budžetom za ovu godinu, odnosno nekih dva zarez devet odsto. A, što se tiče rashoda i izdataka, oni iznose dve hiljade sedamsto pedeset i jedan zarez sedam milijardi dinara, što je tri zarez četiri odsto povećanja, odnosno devedeset i jedan zarez pet milijardi u odnosu na iznos koji je predviđen budžetom za dvadeset i petu godinu, a koji je iznosi, odnosno iznosi za dvadeset peto, dve hiljade šesto šezdeset zarez dve milijarde dinara. (kašalj) Ostala ministarstva može, moža, mogu predstavnici trgovine i turizma, pošto nam je to ostalo. Hvala.
00:09:30 - Dušan Bajatović: Ovo je sledeće. 'naći Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, samo moram da se neko javi za reč.
00:09:44 - Lana Romandić: (šapnuti) Zahvaljujem poštovani predsedavajući. U ime Ministarstva unutrašnj-unautrašnje i spoljne trgovine obrazlažem predlog budžeta Ministarstva za narednu dvije hiljade dvadeset šestu godinu. U odnosu na tekuću dvije hiljade dvadeset petu godinu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, budžet je umanjen za šezdeset četiri zarez četrdeset dva posto, odnosno dve milijarde sedamsto četrnaest miliona šestosto sedamnaest hiljada dinara. A, najznačajniji iznos sredstava-- sada iznosi mili-- budžet Ministarstva za dvije hiljade dvadeset šestu godinu milijardu četristo devedeset devet miliona dinara, i četristo četrdeset hiljada dinara, dok je Zakonom o budžetu za dvije hiljade dvadeset petu godinu iznosio četiri milijarde dvesta četrnaest miliona pedeset sedam hiljada dinara. Najznačajniji iznos sredstava u budžetu za dvije hiljade dvadeset šestu godinu u okviru ovog razdela izdvojena su za rashode za zaposlene, i to u iznosu od milijardu četrdeset četiri miliona, petsto deset hiljada dinara, što je oko sedamdeset posto ukupnog buđeta.
00:10:45 - Lana Romandić: A, za obavljanje aktivnosti iz nadležnosti Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine izdvaja se ukupan iznos od četristo pedeset četiri miliona devetsto trideset hiljada dinara, što je oko trideset posto buđeta ukupnog od ministarstva. Predloženi budžet je usklađen sa smernicama Ministarstva finansija i izrađen je u skladu sa principima odgovornog i ekonomičnog korišćenja javnih sredstava.
00:11:11 - Dušan Bajatović: Ministarstvo turizma i omladine.
00:11:22 - Aleksandar Lovčanski: Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije predviđen je za Ministarstvo turizma i omladine budžet u iznosu od pet milijardi tristo sedamdeset pet miliona devet stotina pedeset i osam hiljada dinara, što je za dvesto četrdeset sedam miliona osam stotina i jednu hiljadu dinara manje u odnosu na budžet za dvije hiljade dvadeset petu godinu, odnosno za četiri zarez četiri odsto. Najznačajnija sredstva u okviru ovog razdela planirana su za sledeće namene:Podrška lokalnim samoupravama u sprovođenju omladinske politike u iznosu od dve stotine pedeset miliona dinara za stvaranje uslova za unapređenje položaja i učešća mladih u lokalnoj zajednici kroz finansiranje Kancelarija za mlade i tako dalje. Zatim programi i projekti podrške mladima u obrazovanju, vaspitanju, bezbednosti, zdravlju i participaciji, kao i zapošljavanju, u iznosu od dve stotine sedamdeset miliona i po hiljada dinara, erm, koje se plasiraju preko konkursa za udruženja, udruženja građana mladih. Erm, potom imamo poziciju podsticaja za izgradnju infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama u iznosu od milijardu i četrdeset tri miliona dinara kroz dodelu subvencija i transfera jedinicama lokalnim samoupravama za projekte razvoja turističke infrastrukture i suprastrukture, razvoj komunalne infrastrukture i tako dalje. Podrška radu, erm, javnom preduzeću Skijališta Srbije u iznosu od skoro šest stotina miliona dinara za izgradnju skijališne infrastrukture, te Turističkoj organizaciji Srbije u iznosu od petsto miliona dinara za razvojne projekte i za redovno funkcionisanje.
00:13:02 - Aleksandar Lovčanski: Erm, imamo i nekoliko značajnih kapitalnih projekata kojima se unapređuje infrastruktura u oblasti nautičkog turizma, kao i u oblasti, erm, suprastrukture i infrastrukture na području Podunavlja. Erm, ali o detaljima se možete obavestiti svakako iz nacrta. Hvala vam na pažnji.
00:13:23 - Dušan Bajatović: Da li se neko još javlja od kolega koji su predstavnici ministarstava? Ako ne, ja bih onda molio prisutne erm, kolege članove erm, Odbora da se prijave za reč. Ako neko želi reč, prijaviće se. Tako je, okej. Izvolite kolega.
00:13:54 - Dalibor Jekić: Poštovani predsedavajući. Pitanje za predstavnike Ministarstva privrede. Da li je moguće da iz godine u godinu opredeljujemo ovako niska sredstva, odnosno male iznose za regionalni razvoj? A ako uzmemo da smo u 2025. godini opredelili iznos od tri milijarde sto, sto dva miliona, ove godine, to je za sledeću godinu opredeljeno tri milijarde dvesto trideset miliona.
00:14:17 - Dalibor Jekić: Ako napravimo poređenje, to je maltene četvrtina kregujevačkog budžeta. Da li mislite da sa ovako niskim iznosom možemo da promenimo stanje što se tiče regionalnog razvoja u Srbiji? Podsetiću vas, a i vi vrlo dobro to znate, da su regioni Šumadije i zapadne Srbije i južne i istočne Srbije najsiromašniji regioni. Region južne i istočne Srbije je na sedamdeset zarez jedan procenat, sedamdeset i jedan zarez šest procenata od republičkog proseka, a Šumadije i zapadne Srbije na šezdeset dva zarez jedan. A poštovani predsedavajući, takođe vaš region je ispod proseka, region Vojvodine, na devedeset tri zarez devet procenata, dok imamo Beograd koji je sedamdeset procenata iznad proseka.
00:15:08 - Dalibor Jekić: Ja vas pitam šta smo to uradili, tj. šta ste to uradili u prethodnom periodu? Šta ste preduzeli da smanjite regionalne razlike? Da li ste svesni da ova dva regiona, koja su izuzetno siromašna, živi polovina stanovnika Srbije? Da li ste svesni da su ovi regioni među najsiromašnijima u Evropskoj uniji, i ako uzmemo u poređenju sa Evropom, to je negde oko trideset procenata od evropskog proseka što se tiče regiona Šumadije i zapadne Srbije, koji je najsiromašniji region.
00:15:38 - Dalibor Jekić: Interesuje me koje su to mere da popravimo ovakvo stanje? Koje su to vaše mere koje ne čujem od godinama? Ovo je pogrešna politika koju vodi ova vlast i koja dovodi do migracije stanovnika iz ovih regiona ka velikim gradovima, pre svega ka Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ako gledamo tako. Ako uzmemo poređenje kolika je prosečna zarada u Republici Srbiji, videćemo da je na Vračaru, na primer sto sedamdeset četiri hiljade petsto šezdeset za avgust mesec, ali zato vidimo da je u Vranskoj Banji sedamdeset četiri hiljade sedamsto devedeset sedam. Ja vas pitam koje su to mere koje ćete vi sprovoditi ove godine?
00:16:16 - Dalibor Jekić: Kako ćete to uticati na smanjivanje migracije? Kako ćete omogućiti svim ljudima jednake šanse, ono što i predviđa Zakon o regionalnom razvoju? Kada će biti doneta nacionalna strategija regionalnog razvoja? Kada će biti doneti strateški dokumenti koji sve to treba da prate? To godinama stoji u fioci.
00:16:35 - Dalibor Jekić: Nikog to ne interesuje. Puna su vam usta regionalnog razvoja, a od regionalnog razvoja nemamo ni slovo "r". Da imamo, ne bismo imali smanjivanje stanovnika iz ovih regi-i konstantan pad broja stanovnika iz ovih regiona. Ovo je nepravda prema određenom delu Srbije. Nemamo jednake šanse, nemamo jednake uslove ili približno jednake uslove za sve građane u Srbiji.
00:16:55 - Dalibor Jekić: Hvala.
00:16:58 - Dušan Bajatović: Hvala. Još neko od kolega članova Odbora? Ja nemam običaj da kolege će, naravno, dobiti priliku da odgovore, ali da li se još neko javlja od članova Odbora? Ako ne, predlažem da li kolege iz Ministarstva, predstavnici Ministarstva žele da odgovore?Gospodine predsedavajući, samo se prijavite, molim vas.
00:17:29 - Andrijana Jovanović: Kada govorimo o podršci manje razvijenim opštinama, dakle, ovaj program tri, tri milijardi i sto dvadeset miliona dinara odnosi se na razvoj poslovne infrastrukture. Dakle, mi tu zaista pomažemo posebno nerazvijenije područja, ali kroz različite i ove druge programe kada govorimo o direktnim ulaganjima, ali kroz program podrške malom sektoru, mi takođe, po-podižemo, da kažemo određena sredstva i dajemo sredstva, ne samo lokalnim samoupravama kroz ovaj program, već podižemo i na taj način i razvijamo ove regione tako što dajemo sredstva i mladima i ženama na selu. I-imamo poseban program za mlade privrednike u demografski nerazvijenim opštinama, dakle u opštinama koje su u, ili u trećoj ili u četvrtoj kategoriji razvijenosti, a poseban nam je zaista fokus na podizanje saobraćajne, komunalne industrije, e-e-ovaj infrastrukture i elektroenergetske infrastrukture upravo u ovim, u ovim opštinama koje su manje razvijeni. Sada imamo toliko određenih sredstava, mi ćemo se truditi da isključivo podržimo ta manje razvijena, da kažemo manje razvijene regione, odnosno opštine i gradove, ali kroz onaj veći program gde imamo preko, tačnije, sad ću vam reći, imamo dvadeset i tri, dvadeset i tri milijarde. Mi se trudimo, dakle, da podržimo infrastrukturu i naše privrednike i u tim delovima, kako bi naravno veći nivo zaposlenosti, kako bi ljudi ostali u manje razvijenim, u manje razvijenim opštinama.
00:19:01 - Andrijana Jovanović: Kada pogledamo m-mapu, dakle za 2024. za 2025. verujem da će u dvadeset šestoj biti tako, zaista je podržana cela Srbija i veliki deo sredstava smo upravo uložili u istočnu, južnu i zapadnu Srbiju, gde su dakle manje razvijene opštine kroz sva tri ova programa. Mi možemo i dostaviti naravno pregled kompletne podrške koja je data određenim opštinama i zaista je veći nivo podrške bio u manje razvijenim naravno opštinama, gde je i neophodno bilo da se razvije poslovna, poslovna infrastruktura. Hvala.
00:19:37 - Dušan Bajatović: Još jednom pitam da li se neko od kolega članova odbora javlja za reč? Ako ne, da li ima neko ko nije član odbora, a želi da koristi svoje pravo? Ne? Eh, prosto, ne mogu da odolim, a da samo ne dam jedan komentar, pa ćemo se izjasniti. Znate Vračar, pa sve š-, sve banke koje su se privatizovale su prešle u Beograd.
00:20:03 - Dušan Bajatović: U Novom Sadu je bilo šest banaka. Nakon petog oktobra svimaju sedište u Beogradu. Nijedna nije ostala u Novom Sadu. A neću da komentarišem da nemamo svoje banke, što predstavlja ozbiljan problem za mala i srednja preduzeća. Dobro je što imamo finansijski rejting sad u smislu investicionog rejtinga, što produžava kreditnu, kreditnu ovaj sposobnost i-i ročnost i cenu novca snižava, ali vi morate imati i privredu koja može da konzumira razvoj malih i srednjih preduzeća, a nažalost, to još uvek, još uvek nije, još uvek nije slučaj.
00:20:44 - Dušan Bajatović: Što se tiče preduzeća, manje više, ne sto posto, sve što se privatizovalo prešlo je u Beograd. To jeste nešto o čemu mora da se razmisli, jer nije da ne postoje subvencije, ali očigledno nisu dovoljno velike da bi sedišta tih preduzeća bila, da ne kažem ništa drugo nego da bi bila van Beograda. Dakle, postoje ozbiljne razlozi da se donese strategija regionalnog razvoja. A da li u ovim uslovima finansiranja, gde je glavni motor države, država, najveći finansijer i da smo ušli u relativno visok razvojni ciklus, pre svega kad se tiče infrastrukture puteva, ali i železnice i gasovoda i sličnih stvari koje predstavljaju u stvari uslov da biste mogli da privučete investitore, bar iz mog iskustva i iz razgovora sa stranim investitorima. Dakle, mi ćemo morati nešto da uradimo i sa bankarskim sistemom u Srbiji da bi mali i srednji privrednik, ne samo uz podršku države, nego u normalnim okolnostima ima dobar proizvod koji ne može biti lokalni, on mora biti regionalni, uključujući tu i proizvode od hrane.
00:21:59 - Dušan Bajatović: Više ne možete ništa da pravite samo za Srbiju. Takva je produkcija, takva je karakteristika tehnologije i mi moramo da vodimo računa o tome. Dakle, moraćemo da imamo dublje zahvate analitičkog tipa da bismo došli do odgovora koji ste vi kolega postavili. Tačno je da u ovom momentu nema baš do kraja kvalitetnog dijaloga, zato što se svi trudimo da pre svega uradimo infrastrukturne projekte jer su oni u ovom momentu razvoju, odnosno najveći motor podizanja GDP ja u stvari jeste pristup države ka velikim infrastrukturnim projektima. Ja neću ulaziti u to što su davane, ovaj kako se to kaže, stimulacije stranim investitorima, ali morali smo i to, inače ne bi bilo efekta osam i po posto nezaposlenost i već ono sve što smo dobili.
00:22:44 - Dušan Bajatović: Sad ćemo se suočiti, i to je kritika pre svega od strane opozicije, koliko još ovaj model može ekonomski da izdrži, a da ga ne dopunimo sa nekim stvarima koje se tiču pre svega domaćih investicija i uticaja i uvlačenja da kažem domaćeg kapitala i svega ostalog u kvalitetne proizvodne programe. Mi ne možemo imati reindustrijalizaciju Srbije tako što će neko da nam donese visoke tehnologije. To imamo tamo u delu nekih razvojnih projekata, ali to nije dovoljno da se, da se ovaj sve to, sve to podigne i ja razumem ovaj vaš pristup, ali moramo da imamo razumevanja i za kompletan budžet. Inače, mogu da vam kažem, što se mene lično tiče, ovaj, a tako ću diskutovati i u onoj velikoj areni, ovaj budžet je naša realnost.Znači, imamo pad BDP ja, ni-ni to je stvar samo u Srbiji. Mi ne možemo da štampamo količine novca kao što štampa Evropska unija.
00:23:41 - Dušan Bajatović: Možemo nešto da štampamo, ali ne smemo da utičemo na inflaciju i ne smemo da utičemo na kurs dinara. Bar takva je sad zvanična fiskalna politika. Prema tome, lepo je i da kažemo i nije s-problem da se to traži, ali onda moramo realno da vidimo, ovaj budžet je trenutno realan. On je usmeren da se zadrži dovoljan nivo socijalne politike. To su plate i penzije.
00:24:04 - Dušan Bajatović: Videli ste sada kažu mnogo su sku-velike plate u Srbiji, nisu. A i koliko sam ja razumeo, vlast želi da ih još diže, a onda strani investitori kaže, to je sad skupo. Videćemo. Razgovaraćemo znači o tome i sa njima i o uslovima, ali suština treba da bude sledeća. Budžet je, ne znam da li ga baš možemo oceniti kao razvojnog, ali ima dve karakteristike, da zadržimo sve što smo obećali građanima i na šta oni računaju, da zadržimo kontrolu u sektoru energetike.
00:24:33 - Dušan Bajatović: Ne to da li će biti ili neće biti, nego cene energenata da budu odgovarajuće i da vidimo šta možemo da uradimo kod onog najvećeg inflatornog efekta, a to je bilo povećanje cene hrane. I da jednom, ali ne danas na ovoj sednici, pošto je to više za ono javno slušanje, jednom kažemo koliko je to što inflacija utiče na rast BDP a, a koliko je to što smo stvarno uradili u privredi, jer nema razloga da se krije tako nešto. Prosto, mi imamo veći rast u proizvodnji i uslugama nego što je to što se prelilo kao inflacioni efekat na ono što mi zovemo BDP. Uostalom, složimo se evropskim statistikama. Prema tome, ako mi dozvolite, naravno, svako od nas može da ima svoje mišljenje, ovaj, ovaj budžet je izbalansiran i ovaj budžet je ono što mi trenutno, ono što mi trenutno možemo.
00:25:24 - Dušan Bajatović: Da li može bolje? Pa znate šta ljudi, uvek može bolje. Ja neću sada ulaziti u razlaganje budžeta samog u sebi, mi bi ovim stavovima, možda ćemo imati prilike na javnom slušanju. Ono će trajati duže nego ovaj odbor, ali-ali mislim da su to neke stvari o kojima treba u ovom momentu da imamo realan, realan pristup, jer sve što nam treba u ovom momentu i pada BDP a i svega što nam se, ovaj, dešava u smislu političke stabilnosti, mislim da je neopravdano da se budžet ne donese. Mi treba da donesemo ovaj budžet, izbalansiran je, potvrđen je i od Svetske banke i od MMF a.
00:25:58 - Dušan Bajatović: Ja baš ne volim MMF inače da vam kažem, pa ne, ne volim ga uopšte. Nikakva tajna. Ali, u ovom momentu je možda tu i-i neka rezerva strateška, finansijska i druga. Bitno je da ne izgubimo finansijski rejting, ovaj, da banke mogu da podrže znači to što nam treba i ja sam video kritike na račun, aa, novog zaduživanja, ali treba pogledati koliko je novo zaduživanje, a koliko je razduživanje svega onog, ja ne bih sada da ulazim u te detalje, ali kad to pogledate, to nije zaduživanje koje se obično sada iznosi u onim medijima i-i od strane poslanika koji nisu pripadnici vladajuće većine. Treba realno sabrati šta je zaduživanje radi razduživanja, a šta je zaduživanje koje u stvari ne sme da ugasi najvećeg investitora u Srbiji, a to je država.
00:26:47 - Dušan Bajatović: Inače, ako izgubimo taj motor, državni motor, bojim se da mi nemamo, nemamo veliku šansu i da bi i ti parametri koji se često sada kritikuju u stvari bili daleko lošiji i daleko niži. Dobro, pošto nije bilo više prijavljenih, da li možemo da pristupimo glasanju? Ko je za? Molim vas da prebrojite. Deset.
00:27:23 - Dušan Bajatović: Hvala vam koleginice. Aa, ko je uzdržan? Ko je protiv? Tri su protiv. Konstatujem da je odbor podržao predlog budžeta i predlažem da izvestilac i na javnom slučaju, oo, izvinite se, i na javnom slušanju u nedelju, na šta vas pozivam da dođete svi.
00:27:47 - Dušan Bajatović: Biće više vremena i izvestilac, znači u areni, odnosno na zasedanju sednice Skupštine ispred odbora bude predsednik Odbora. Je l' se slažemo? Okej, opet je deset za uzdi, i Branko je za, jedanaest. Uzdržanih, protiv. Ja vas samo molim da se izjasnimo o zapisniku, ja sam to preskočio, moja je greška.
00:28:11 - Dušan Bajatović: Da li možemo da prihvatimo zapisnik sa prošle sednice? Ko je za? Jedanaest, dvanaest, jedanaest. Hvala vam koleginice. Protiv?
00:28:25 - Dušan Bajatović: Uzdržanih. Hvala vam i nadamo se da ćemo da se vidimo u nedelju, u koliko, u dvanast sati? U dvanest sati na javnom slučaju. Hvala vam svima.
Snimak sednice
