36. sednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava

U raspravi učestvuju:
- Veroljub Arsić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Dušan Nikezić, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
- Đorđe Stanković, zamenik člana Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
- Nikola Radosavljević, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Peđa Mitrović, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
- Svetlana Milijić, članica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Risto Kostov, zamenik člana Odbora, PUPS - solidarnost i pravda, vladajuća većina
- Nenad Krstić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.

00:00:00 - Veroljub Arsić: Otvaram trideset šestu sednicu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Sednici prisustvuje jedanaest članova ili zamenika članova odbora, te konstatujem da postoji kvorum za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici prisustvuju Dragan Demirović, pomoćnik ministra, Sektor za fiskalni sistem, Irina Stevanović Gavrović, Sektor za fiskalni sistem, Milena Tadić, Sektor za fiskalni sistem, Marijan Blešić, Sektor za fiskalni sistem, Svetlana Kuzmanović Živanović, Sektor za fiskalni sistem, Sonja Nikolić, Ses-Sektor za fiskalni sistem, Sonja Talijan, pomoćnik ministra, Sektor za digitalizaciju oblasti finansija, Vladimir Pejčić, Sektor za digitalizaciju oblasti finansije, Ognjen Pompo-Popović, pomoćnik ministra, Sektor za finansijski sistem, Branka Đorđević, Sektor za finansijski sistem, Aleksandra Dragović Delić, Sektor za finansijski sistem, Olivera Zdraković, Sektor za finansijski sistem i Dragana Marinković, v.d. pomoćnika di-direktora uprave za javni dug. Prisustvuju i predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Milan Petrović, v.d.

00:01:11 - Veroljub Arsić: pomoćnika ministra, Miroslav Alempić, v.d. pomoćnika ministra, predstavnici Ministarstva zdravlja, Tanja Đorđević, predstavnik Ministarstva prosvete, Branislav Cvetković, pomoćnik ministra. Pozdravljam sve prisutne i prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. Saziv današnje sednice Odbora dostavljen je elektronskom poštom, poštom i u net Elektronski parlament. Da li ima predloga za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda?

00:01:39 - Veroljub Arsić: (pauza) Ako nema, molim da se izjasnimo o predloženom dnevnom redu. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, uzdržano dvoje, nije glasao jedan kolega, tako da konstatujem da je Odbor utvrd-, većinom glasova utvrdio dnevni red za današnju sednicu. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da se izjasnimo o predlogu za spajanje rasprave kojim sam predložio da obavimo zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama od prve do dvadeset i drugo d-ne-tačke dnevnog reda, imajući u vidu da su rešenja u njima međusobno povezana shodno članu stopedeset sedmi stav drugi Poslovnika Narodne skupštine, s tim što-što ćemo se izjašnjavati o svakoj tački pojedinačno. Stavljam na glasanje ovaj predlog.

00:02:42 - Veroljub Arsić: Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv troje, te konstatujem da je Odbor većinom glasova prihvatio predlog. Predlažem da pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu usvojimo zapisnik sa trideset druge, trideset treće i trideset četvrte sednice Odbora. Dobili ste predloge zapisnika. Da li ima primedbe na predloge zapisnika?

00:02:59 - Veroljub Arsić: (pauza) Ukoliko nema, molim da se izjasnimo o zapisniku sa druge-trideset druge sednice Odbora. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržan je jedan od trinaest kolega, te konstatujem da je Odbor većinom glasova usvojio zapisnik sa trideset druge sednice Odbora. Molim da se izjasnimo o zapisniku sa trideset treće sednice Odbora. Zaključujem glasanje.

00:03:43 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržan jedan od ukupno trinaest, te konstatujem da je Odbor usvojio većinom glasova zapisnik sa trideset treće sednice Odbora. Molim da se izjasnimo o zapisniku sa trideset četvrte sednice Odbora. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržan jedan od trinaest kolega, te konstatujem da je Odbor većinom glasova usvojio zapisnik sa trideset četvrte sednice Odbora. Otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama od prve do dvadeset druge.

00:04:21 - Veroljub Arsić: Molim predstavnika Ministarstva finansija da uzme reč. Samo trenutak. Izvolite.

00:04:31 - Dragan Demirović: Hvala. Eh, ja sam Dragan Demirović, pomoćnik ministra za, eh, fiskalni sistem. Eh, želim da vam pož-poželim svima radij da pozdravim sve članove Odbora i kolege. Eh, prva tačka dnevnog reda je Zakon o eh, nacionalnom spoljnotrgovinskom jednošalterskom sistemu. Eh, da-daću eh, kratak prikaz ovog zakona.

00:04:55 - Dragan Demirović: Ovim zakonom omogućava se da Republika Srbija uspostavi jednošalterski sistem u spoljnotrgovinskom poslovanju. Naime, nacionalni spoljnotrgovinski jednošalterski sistem, kako je definisan ovim propisom, predstavlja informaciono komunikacioni sistem preko koga će svi subjekti koji učestvuju u uvozu, izvozu i tranzitu dobara podnositi potrebne zahteve i isprave jedanput i na jednom mestu radi ispunjenja svih propisanih carinskih procedura. Zbog toga se ne samo u Srbiji, nego i u inostranstvu ovakva vrsta sistema i zove jednošalterski, odnosno National Single Window. Dokumenta koja ss-su se podnosila na više adresa, dostavljaće se preko jednog šaltera. Nakon podnošenja, nadležni organi kao što su uprava carine i svi dr-drugi, eh, državni organi nadležni za poslove izdavanja dozvola i nadzora međusobno razmenjuju podatke kroz isti sistem bez dodatnog opterećenja privrede.

00:05:46 - Dragan Demirović: Podsjećamo, u izradi ovog sistema Republika Srbija ulazi u skladu sa projektom unapređenja trgovine i saobraćaja zapadnog Balkana, uz primenu višefaznog programskog pristupa, čiji se prvi deo naziva Olakšice za promet robe zapadnog Balkana.Što u skladu sa tekstom sporazuma potpisanim sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj podrazumeva pružanje podrške za kreiranje, razvoj i sprovođenje rešenja nacionalnog i jednošalterskog sistema i sa tim povezane reforme i modernizaciju carinskih službi i drugih organa koji upravljaju granicom u cilju unapređenja transparentnosti i integriteta, smanjenja transakcionih troškova trgovine, unapređenja koordinacije između državnih organa i smanjenja vremena potrebnog za carinjenje robe. Već tokom izrade nacrta ovog propisa postalo je jasno da će prednosti za privredu biti nesporne i ve-vešestruke. Uključuju uštede u vremenu i troškovima, brže kretanje dobara, predvidivo i transparentno postupanje organa i smanjenje mogućnosti grešaka, zbog čega učesnici iz privatnog sektora nisu imali nikakve primedbe tokom javne rasprave. Uvođenje nacionalnog jednos- spomenutrgovinskog i jednošalterskog sistema ne znači samo digitalizaciju postojećih procedura, već otvara mogućnosti za njihovo sistematsko pojednostavljenje, harmonizaciju i usklađivanje sa međunarodnim standardima. Na taj način nacionalni spoljnotrgovinski i jednošalterski sistem može postati ključni instrument uklanjanja prepreka u trgovini i jačanja konkurentnosti privrede Republike Srbije.

00:07:11 - Dragan Demirović: Osim što će implementacija ovog sistema omogućiti skraćenje vremena potrebno za uvozno izvozne postupke, uticaće i na bolju kontrolu nad prometom dobara, kao i na pouzdanije prikupljanje javnih prihoda. Iz svih navedenih razloga u ovom slučaju u pitanju obostrano uspešna reforma i za privredu i za sektor države. Toliko bih imao o-ovoj tački.

00:07:37 - Veroljub Arsić: (šumovi i udari) Da li još neko od predstavnika predlagača u narednim tačkama?

00:07:53 - Dragan Demirović: Pošto je objavljen pretres,- Tako je.

00:07:53 - Veroljub Arsić: Onda možete sam-samo zatražite ponovo reč. Izvolite.

00:07:59 - Dragan Demirović: U-u nastavku ću u kratkim crtama predstaviti Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom sla-staklene bašte. Ovim zakonom uvodi se porez za najveće emitere gasova sa efektom staklene bašte, kojim se obezbeđuje sistematsko smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Cilj zakona je smanjenje emisije i usklađivanje s evropskim klimatskim politikama, primena principa emiter plaća i obezbeđivanje javnih prihoda za finansiranje zelene tranzicije. Zakon predviđa mogućnost davanja podsticaja za obveznike koji sprovode projekte u cilju dekarbonizacije. Eh, uvodi se porez na emisije, eh, i to ugljendioksid, azot suboksid i perfluoro ugljovodonici.

00:08:42 - Dragan Demirović: Obveznici su operateri postrojenja koji su obavezni da poseduju dozvolu za emisije prema propisima o klimatskim promenama u delatnostima proizvodnje veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvožđa, čelika i ferulegura, aluminiuma i električne energije. Poreska osnovica je količina verifikovanih emisija umanjena za referentne emisije, eh, po procesu, odnosno aktivnosti. Poreski period je kalendarska godina. Iznos obaveze se, eh, utvrđuje u skladu sa pravilima predviđenim ovim zakonom. Zakonom je uređeno i pravo na poreski kredit i mogućnost podsticaja iz budžeta za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, inovativne niskougljične tehnologije, dekarbonizaciju industrije, energetsku infrastrukturu i zelenu gradnju.

00:09:27 - Dragan Demirović: Vlada propisuje uslove, kriterijume i način dodele. Propisuje se godišnje podnošenje poreske prijave sa obaveznim prilozima, i to najkasnije do 31. maja za prethodni poreski period, a u slučaju prestanka obavljanja delatnosti u svim postrojenjima u roku od trideset dana od prestanka obavlja-obavljanja delatnosti. Eh, pr-predviđeno je i donošenje podzakonskih akata u roku od sto osamdeset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Prešao bih na tačku tri, gde imamo još jedan zakon koji je povezan s ovim prethodnim.

00:10:05 - Dragan Demirović: To je Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz potrebe uspostavljanja fer i ravnopravnog tržišnog položaja domaćih proizvođača. Naime, ovim zakonom se sprečava neravpravla-neravnopravna konkurencija između u-uvoznih proizvoda i proizvoda domaćih proizvođača koji su obveznici poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i obezbeđuje stimulativno okruženje za smanjenje emisija i unapređenje zaštite životne, eh, sredine. Utvrđuje se porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda po uzoru na mehanizam za utvrđivanje ugljenika na granici Evropske unije, eh, takozvani Xiba. Definišu se vrste proizvoda na koje se porez odnosi, pri čemu su obuhvaćeni proizvodi iz četiri grupe: gvožđe i čelik, cement, đubrivo i aluminijum prema odgovarajućim tarifnim oznakama carinske tarife.

00:10:57 - Dragan Demirović: Poreski obveznici su uvoznici ovih proizvoda, osim u slučaju kada je ukupna količina uvezenih proizvoda manja od pet tona godišnje. Porez se obračunava jednom godišnje, a rok za plaćanje je do 31. maja tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu. Obezbeđuje se poreski kredit, eh, za, pod određenim uslovima za-- eh, kao i obaveze carinskih i poreskih organa da razmenjuju podatke radi kontrole. Takođe, ustanovljen je rok od sto osamdeset dana za donošenje podzakonskih akata od dana stupanja na snagu ovog zakona.

00:11:35 - Dragan Demirović: Eh, sledeća tačka. Eh, sledeću tačku će kolega Ognjen Popović da predstavi.

00:11:44 - Ognjen Popović: Ok, možemo.

00:11:46 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem. Izvolite.

00:11:49 - Ognjen Popović: Hvala. (kašalj) Tačka broj četiri Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, imajući u vidu kompleksnost osam evropskih propisa koji su u najvećoj mogućoj meri transponovani u Zakonu o tržištu kapitala tokom prethodnog perioda Ministarstva finansija, Komisija hartija od vrednosti, Centralni registar, Depo i Kliring hartija od vrednosti su pratili primenu važećeg zakona kako bi sagledali zahtejeve i promenu uslova na tržištu, kao i potrebu učesnika ovog tržišta. Na osnovu komunikacija sa učesnicima na tržištu i inicijative institucije koje primenjuju ovaj zakon-Ovim izmenama i dopunama izvršena su manja tehnička usklađivanja, preciziranja i pojašnjenja već postojećih odredaba zakona o tržištu kapitala, kojima bi se izbegla mogućnost pogrešnih tumačenja i eventualnih problema i sporova u praksi. S tim u vezi najznačajnije predložene izmene su sledeće: prva, preciziranje odredbi koje uređuju zalogu na finansijskim instrumentima kojima se doprinosi pravnoj sigurnosti. Ovde podražljivo mogućnost namirenja sticanjem prava svojine na založenom finansijskom instrumentu ograničava se na poverioce prvog reda i preciziraju se obaveze poverioca prvog reda prema ostalim poveriocima i založnom dužniku.

00:12:51 - Ognjen Popović: U cilju transparentnosti Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti će u registar založnog prava na finansijskim instrumentima upisivati zabeležbe u vezi sa ugovorenim pravima založnog poverioca. Kao druga izdvajaju se izdavaoci čije su hartije uključene na MTP i OTP tržište izdefinisanih javnih društava koja je lokalnog karaktera, a ne u ovo ograničenje do sada, jer se sada stroge odredbe prenete iz EU propise za izdavaoce na regulisanom tržištu primenjuju na izdavaoce na MTP i OTP, što je za njih suvišen teret. Izuzimanjem ovih izdavaoca iz formulacije javnih društava i dodavanje nekoliko novih odredbi za te izdavace kojima se postiže potpuna regulacija uz olakšanje pojedinih obaveza, stimuliše se ostanak ovih izdavalaca na MTP i OTP tržište. Uređuje se mogućnost da članovi i predsednik Komisije nastave sa obavljanjem funkcije i nakon isteka vremena na koje su izabrani sve do izbora novog rukovodstva, sa ciljem da se spreči eventualni institucionalni vakuum u radu organa do donošenja odluke Narodne skupštine o imenovanju novih članova.

00:13:57 - Veroljub Arsić: Sam trenutak, samo trenutak. Ja se zahvaljujem, izvolite. Samo da vam kažem, ne morate vi po tom redosledu ako ste već uzeli reč, znači po dnevnom redu, nego svako može ovaj odjednom sve ono što je ovaj on izvestilac pred nad odborom. Izvolite.

00:14:18 - Dragan Demirović: E hvala. Znači, pet, tačka dnevnog reda. To je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Osnovni ra- eh, objasniću osnovne razloge zbog kojih se predlaže donošenje ovog zakona. Prvi je pojednostavljenje pravila koja se odnose na izmenu poreske osnovice, obračuna PDV a, ispravku odbitka prethodnog poreza, uslova za odbitak prethodnog poreza i storniranje dokumenata koji utiču na obračun antipet DV, odnosno pravo na odbitak prethodnog poreza i uređivanje poreskog perioda na koji se odnose navedene izmene.

00:14:48 - Dragan Demirović: Naime, jednostavnija pravila treba da smanje greške poreskih obveznika pri iskazivanju podataka u određenim dokumentima i evidencijama koje su od značaja za utvrđivanje poreske obaveze po osnovu PDV a. Na taj način obezbeđuje se da podaci iskazani u preliminarnoj poreskoj prijavi koja će se sačinjavati u sistemu elektronskih faktura određenog zakona koji su uređuje elektronsko fakturisanje na osnovu podataka kojima raspolaže taj sistem, a koji predstavljaju proizvod postupanja obveznika PDV, ne bi trebalo da odstupaju od podataka iskazanih u poreskoj prijavi PDV a. Zatim, uvođenje mogućnosti da u poreskoj prijavi PDV a za poreski period, i to bilo koji, bude iskazan iznos manje obračunatog PDV a, odnosno iznos više iskazanog prethodnog poreza za prethodne poreske periode. Predlozi zakonskih eh, rešenja koja treba da dovedu do smanjenja grešaka prilikom utvrđivanja poreske obaveze istovremeno će se odraziti na smanjenje potrebe za podnošenjem izmenjenih poreskih prijava u skladu sa zakonom kojim se uređuje i poreski postupak i poreska administracija. Međutim, pored tih rešenja ovim zakonom za obveznike PDV predlaže se i uvođenje mogućnosti da u poreskoj prijavi PDV za poreski period bude iskazan iznos manje obračunatog PDV a, odnosno iznos više iskazanog prethodnog poreza za prethodne poreske periode.

00:16:01 - Dragan Demirović: Iskazivanjem tih podataka smatra se da je otklonjena greška koja je za posledicu imala pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze i obveznik PDV nema obavezu podnošenja izmenjene poreske prijave u smislu zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Ta radnja iskazivanje podataka o iznosu manje obračunatog PDVa, odnosno iznosu više iskazanog prethodnog poreza za prethodne poreske periode u poreskoj prijavi za poreski period ne smatra se podnošenjem izmenjene poreske prijave, što znači da se ovim rešenjem ne ukida mogućnost podnošenja izmenjene poreske prijave u skladu sa zakonom kojim se uređuje i poreski postupak i poreska administracija. Naime, predloženim rešenjem stvaraju se uslovi da se u poreskoj prijavi za poreski period otklone greške iz prethodnih poreskih perioda koje su imale za posledicu manje utvrđeni iznos poreske obaveze, pri čemu ne postoji ograničenje po pitanju broja otklanjanja grešaka na navedeni način za razliku od izmenjene poreske prijave koja se može podneti najviše dva puta. Pored toga, u slučaju iskazivanja podataka o iznosu manje obračunatog PDV a, odnosno iznosu više iskazanog prethodnog poreza za prethodne poreske periode u poreskoj prijavi za poreski period smatraće se da greškom u prvobitnoj poreskoj prijavi nije učinjeno krivično delo ili prekršaj zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Predloženo je da se rešenja koja se odnose na mogućnost iskazivanja u poreskoj prijavi za poreski period iznosa manje obračunatog PDV a, odnosno iznosa više iskazanog prethodnog perioda za prethodne poreske periode primenjuju počev za poreski period januar 2027.

00:17:26 - Dragan Demirović: godine, odnosno januar mart 2027. godine. Na manje utvrđeni iznos poreske obaveze obračuna se i plaća kamata u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Eh, zatim i-imamo rešenje kojim se odlaže uvođenje preliminarno poreske prijave za godinu dana, uzimajući u obzir prethodno navedene predloge zakonskih rešenja i potrebno vreme da svi subjekti na koje će uticati novi sistem ustvrđivanja poreske obaveze po osnovu PDV a, pre svega obveznici PDV a i Poreska uprava pripreme za njihovu pripremu. Ovim zakonom se predlaže da se uvođenje preliminarne poreske prijave odloži za godinu dana, to jest početka za poreski period januar 2027.

00:18:07 - Dragan Demirović: godine, odnosno januar mart 2027. godine. E i eh, ono što bih još naglasio da je u cilju smanjenja broja dokumenata koja sačinjavaju poreski obveznici po osnovu prometa dobara i usluga za koji se primalac dobara i usluga poreski dužnik u skladu sa zakonom u kojem se uređuje PDV avansa, povećanje osnovice za premet-Promet, smanjenja osnovice za promet i smanjenje avansa. Predloženo je da korisnici sistema elektronskih faktura sačinjava interni račun u sistemu elektronskih faktura. Naime, s obzirom na to da se prema postojećem zakonskom rešenju za navedene transakcije sačinjava interni račun kao poseban dokument i odgovarajuća pojedinačna evidencija PDV u sistemu elektronskih faktura.

00:18:47 - Dragan Demirović: Predloženim rešenjem omogućava se da se interni račun sačinjava u sistemu elektronskih faktura, što znači da će se internim računom smatrati pojedinačna evidencija PDV-a. Hoćeš onda ti ovo na kraju? Zatim bih prešao na tačku sedam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje sadržani su u potrebi da se u cilju obezbeđenja uslova za dalje sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja i borbe protiv sive ekonomije stvore uslovi za efikasnije suzbijanje nelegalnog rada fizičkih lica, zapošljavanje, priliv investicija privrednih nasila i sveukupno omogućavanje povoljnijih uslova privređivanja i rasterećivanja privrednih subjekata. U cilju uhm nastavljanja podsticaja zapošljavanja predloženo je produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenih doprinosa po osnovu zarade novozaposlenih lica u procentu od šezdeset pet posto do sedamdeset pet posto.

00:19:50 - Dragan Demirović: Kako olakšice ističu zaključno sa 31. decembrom 2025. godine, predlaže se produženje perioda njihove primene na 31. decembar 2026. godine.

00:19:59 - Dragan Demirović: U vezi sa uslovima koji se odnose na sticanje statusa novozaposlenog lica, precizira se da se uslovi u pogledu minimalnog trajanja evidencije kod Nacionalne službe za zapošljavanje pre zasnivanja radnog odnosa ne primenjuju na nezaposlena lica do trideset godina starosti koja su registrovana u program Garancija za mlade. Ove mere podsticaj zapošljavanja nezaposlenih lica odnose se na lica koja su na evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje, a za veliki broj poslodavaca koji ih su koristili u prethodnom periodu predstavljaju značajnu finansijsku olakšicu u poslovanju. Predloženim rešenjem postiže se kontinuitet u korišćenju olakšica i omogućava nastavak njihovog korišćenja u narednom periodu, što je važno za poslodavce u vezi sa planiranjem troškova poslovanja. Zatim prelazi na tačku osam koja se odnosi na izmene i dopune Zakona o elektronskom fakturisanju. Najznačajnije promene koje će doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, čiji će početak primene biti po završetku prvog tromjesečja naredne godine, imaju za cilj da omoguće pojednostavljenje određenih postupaka korisnika sistema, potom da se norme ovog propisa usklade s istovremenim izmenama propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, kao i da se nastavi usklađivanje sa propisima kojima se uređuje fiskalizacija.

00:21:10 - Dragan Demirović: Takođe, činjenica je da se sistem elektronskih faktura značajno unapređuje u smislu omogućavanja čuvanja većeg broja dokumenata, dakle ne samo elektronskih faktura kao do sada, a ovaj predlog omogućiće korisnicima da stotine hiljada svojih evidencija i drugih dokumenata čuvaju u sistemu, kao i da im sve to bude dostupno na klik bez potrebe za štampanjem. Pre svega treba ukazati na dimenzije sistema elektronskih faktura danas. Preko 248 hiljada subjekata ukupno koristi SEF, od čega manji-- je manje od jedanaest hiljada subjekata javnog sektora. Svi obveznici poreza na dodatu vrednost registrovani su kao korisnici SEFa, preko koga su do sada razmenili više od trista pedeset miliona elektronskih faktura. Ovaj predlog, kao što je već pomenuto, dopunama člana 1., 5.

00:21:53 - Dragan Demirović: i 15. Zakona o elektronskom fakturisanju donosi pre svega obavezu na strani tr-države da čuva u sistemu elektronske evidencije PDV-a i druga dokumenta koja nastanu, odnosno koje obezbeđuje SEF. Tu spada i nedavno uvedena obaveštenja primaoca o prethodnom porezu, funkcionalnost koja je uvedena upravo na insistiranje privrede. Drugo, izmenama i dopunama člana 3. i 4.

00:22:14 - Dragan Demirović: zakona pojednostavljujemo po-postupanja kod prometa koji se vrši imaocima korporacijskih kartica, kao i kod prometa na malo subjektima javnog sektora, čime se istovremeno štite privredni subjekti koji su na osnovu fiskalnih računa za promet na malo izvršnim subjektima javnog sektora do sada povremeno imali problema sa naplatom potraživanja na svoj poslovni račun. Pojednostavljenja se čine kroz paralelne izmene ovog zakona i izmene propisa kojima se uređuje PDV. Treće, dopunama člana 15. stvaraju se preduslovi da i subjekti privatnog sektora mogu da primaju elektronske fakture izdate po osnovu transakcije koje je izdavalac, strano lice u skladu sa evropskim standardom elektronskog fakturisanja. To im, za razliku od subjekata javnog sektora, neće biti obaveza, već mogućnost.

00:22:58 - Dragan Demirović: Na kraju, u cilju adekvatne pripreme za početak primene pravila koja se odnose na preliminarnu poresku prijavu, a usklađujući ovaj zakon sa propisima koji su uređuje PDV, predviđeno je odla-odlaganje početka primene odredbe koja se odnosi na sačinjavanje preliminarno poreske prijave PDV-a u SEFu, i to za poreske periode koji počinju posle 31. decembra 2026. godine. Pored predstavljenih odredaba, izdvajamo da se izmenama i dopunama vrše intervencije u kaznenim odredbama koje se odnose na izjednača-izjednačavanje pravnih lica i preduzeća u slučaju otklanjanja greške pre pokretanja postupka nadzora. Dopuna člana 18.

00:23:33 - Dragan Demirović: je ukidanje prekršaja koji se odnose na obavezu čuvanja elektronske fakture, s obzirom na to da se i fakture i druga dokumenta svakako čuvaju u SEFu. Brišanje člana 20. Uhm, zatim bih prešao na tačku devet Razmatranje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. C-ciljevi ovog zakona su preciziranje prava i obaveza nadležnih poreskih organa jedinica lokalnih samouprava prilikom utvrđivanja naplate i kontrole izvornih javnih prihoda koji pripadaju tim jedinicama lokalnih samouprava u poreskom postupku. Preciziranje odredaba ZPPA koje se odnose na zakonski osnov za us-postavljanje jasnih pravila za sprovođenje računovodstvenih promena i odlaganja u pogledu rokova preuzimanja pojedinih podataka, otpisa i odgovarajućih računovodstvenih knjiženja, imajući u vidu da ne postoje sve tehničke i informatičke mogućnosti, da se navedene izmene implementiraju u postojeći informacioni sistem Poreske uprave.

00:24:32 - Dragan Demirović: I uhm imamo određene odredbe koje se odnose na, uhm-Eh, pravno tehničko usklađivanje pojedinih odredaba ZPP a. Zatim bi prešao na tačku deset. Izmene i dopune Zakona o elektronskim otpremnicama. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim otpremnicama, čiji će početak primene biti od prvog januara sledeće godine, predlažemo sa ciljem izuzimanja određenih specifičnih isporuka, kao i da bi se otklonile eventualne dileme u primeni propisa u slučaju nastupanja izuzetnih okolnosti. Naime, prilikom priprema za sprovođenje donetih propisa iz ove oblasti, kroz dijalog sa privredom i javnim sektorom, došlo se do zaključka da bi se izmenama i dopunama zakona mogle otkloniti dileme koje su izneli budući korisnici.

00:25:20 - Dragan Demirović: Napominjemo da su u nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim otpremnicima sprovedene javne konsultacije tokom kojih su prihvaćene određene sugestije subjekata javnog i subjekata privatnog sektora. Pre svega, izlazeći u susret predlozima privrednih subjekata kojih će obaveze propisanim zakonom početi da se primenjuju prvog januara 2026. godine, predloženo je da se prilikom vršenja nadzora u prvih šest meseci neće uzimati u obzir eventualne greške pri iskazivanju podataka u poslatim elektronskim otpremnicama i elektronskim prijemnicima. Dakle, propisane obaveze slanja navedenih dokumenata ostaju i njihovo kršenje praćeno je prekršajnim odredbama, ali uz period prilagođavanja u kome će se za očigledno nenamerne greške u poslatim dokumentima postaviti visok nivo tolerancije. Dopunama člana tri zakona predviđaju se dodatni izuzeci od obaveze slanja elektronske otpremnice, što zbog izbegavanja određenih rizika, na primer korišćenja uređaja koji sadrže elektroniku i emituju elektromagnetna zračenja na aerodromskim pistama, što u cilju praktičnog postupanja.

00:26:22 - Dragan Demirović: Eh, i to bi bili sledeći slučajevi. U slučaju takozvane prodaje goriva u krilu aviona, u slučajevima kretanja dobara kod kojih se dobra ili deo dobara vraća istim prevoznim sredstvima neposredno nakon isporuke, takozvani provrat-povrat robe, uz uslov da je poslata elektronska prijemnica, u slučajevima kretanja dobara po osnovu odobrenog kliničkog ispitivanja lekova, odnosno medicinskog sredstva. Subjektima javnog sektora koji su ugovorne strane u okvirnim sporazumima kojima se utvrđuju uslovi i način dodele ugovora, dopunama člana četiri zakona omogućava se uvid u elektronske otpremnice i elektronske prijemnice koje se šalju, odnosno primaju na osnovu tih ugovora, što je analogno postupanju sistema elektronskih faktura. Reagujući na zahteve subjekata privatnog sektora, a radi otklanjanja dilema u vezi sa jednakosti postupanja prilikom otpreme dobara poštanskih operatera, odnosno pružalaca poštanskih usluga i onih koji se bave prevozom dobara, izvršena je dopuna člana četiri stav devet zakona. Izmenama i dopunama člana pet dodatno je preciziran način na koji postupaju pošilj-pošiljalač, prevoznik i primalac elektronske otpremnice u slučaju privremenog prekida veze sa sistemom usled kvara ili nedostatka na sistemu ili u slučaju prekida internet veze.

00:27:38 - Dragan Demirović: Za kraj, takođe u cilju izbegavanja eventualnih nejasnoća do kojih bi mogle dovesti odredbe koje eksplicitno navode samo propise o PDV u i računovodstvu, predlaže se dopuna člana šest odredbom koja uređuje da se ovim propisom ne zadiru propise kojima se uređuju akcize. Eh, prešao bih na tačku jedanaest. Eh, Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama. Ovim zakonom uređuje se mogućnost plaćanja republičkih administrativnih taksi elektronskim putem i s tim u vezi š-šta se smatra dokazom o uplati u slučaju plaćanja elektronskim putem. Naime, obveznik takse koji iz-vuplatu izvrši elektronskim putem neće imati obaveze da dostavi dokaz o izvršenoj uplati.

00:28:21 - Dragan Demirović: Takođe, vrši se st-stimulisanje elektronskog plaćanja taksi u okviru taksi za drumski saobraćaj, i to taksi za licence za prevoz putnika i prevoz tereta, izvod licence za prevoz putnika i licence za prevoz tereta, kao i za duplikat licence za prevoz putnika i tereta ili izvoda licence, tako što se uređuje umanjenje propisanih taksi u slučaju izdavanja predmetnih dokumenata u elektronskom obliku. Vrši se usaglašavanje predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama organa za čiji se rad republička administrativna taksa plaća na osnovu propisa donetih nakon poslednjih izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama. Na primer, u skladu sa Zakonom o prevozu tereta u drusnom saobraćaju, Zakona o upravljanju otpadom, Zakonom o bezbednosti hrane, Pravilnikom o registraciji motornih priključnih vozila, Pravilnikom o bližim uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za obavljanje poslova organ-organizovanja zaštite od požara u subjektima prve, druge i treće ugroženosti od požara. S tim u vezi propisuju se nove takse, na primer u oblasti unutrašnjih poslova, za registraciju oldtajmera, izdavanje pogranične propusnice, dozvole za pogranični saobraćaj u oblasti poljoprivrede, za nove usluge koje pruža Direkcija za nacionalne referentne laboratorije i još veći broj taksi. Takođe se u pojedinim slučajevima vrši povećanje visine takse, na primer takse za licencu za prevoz putnika, odnosno tereta, za izvod licence, kao i za duplikat licence za pregled tehničke dokumentacije, gradnje čamca za privredne i javne svrhe koje su prouzrokovane porastom materijalnih troškova organa.

00:29:52 - Dragan Demirović: Pored toga, predloženo je br-brisanje taksi u oblasti unutrašnje plovidbe za izvođenje hidrografskih snimanja rečnog dna korišćenjem čamca sa ugrađenom Singl BIM opremom i obradom podataka na međunarodnom vodnom putu, jer ta oprema nije uređena Zakonom o hidrogradskoj delatnosti važećim podzakonskim aktima, kao i taksa za izdavanje kopije situacionog plana vodenog puta iz ranije snimljenih poprečnih profila iz baze podataka jer je ista javno dostupna. Eh, zatim bih prešao na tačku dvanaest. Zakon o porezu na dohodak građana. Eh, ovim zakonom, eh, i kao najvažnije rešenje predlaže se dalje fiskalno rasterećenje prihoda po osnovu rada.Povećanjem neoporezivog iznosa zarade sa dvadeset osam hiljada četristo dvadeset tri dinara na tridest četiri hiljade dvjest dvadeset jedan dinar mesečno, što praktično znači da se smanjuje osnovica poreza na zaradu, pa samim tim i iznos poreza koji se plaća po tom osnovu. Na ovaj način obezvređuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvaruju po osnovu rada, bilo po osnovu zarade zaposlenih ili lične zarade preduzetnika.

00:31:00 - Dragan Demirović: Ovom merom proporcionalno se vrše fiskalno, uhm, više fiskalno rasterećuju niži iznosi zarada zaposlenih. U vezi sa merama potsticanja zapošljavanja predloženo je produženje perioda primene postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novo zaposlenog lica u procentu od šezdeset pet posto do sedamdeset pet posto sa 31. decembra 2025. godine na 31. decembar 2026.

00:31:29 - Dragan Demirović: godine. O ovome smo već i pričali kod Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, tako da neću dalje ponavljati koji se još uslovi tu usklađuju. Uhm, zatim, osim ovog osnovnog rešenja, uhm, izmenjeni su i pravila koja se odnose na poreski kredit, uhm, na račun godišnjeg poreza na dohodak građana koji se ostvaruje po osnovu ulaganja u alternativni investicioni fond, odnosno kupovinu investicione jedinice alternativnog investicionog fonda. Izvršena je izmena u pogledu rokova u vezi sa gubitkom prava na poreski kredit u slučaju otuđenja akcija ili udela u alternativnom investicionom fondu, odnosno investicionih jedinica alternativnog investicionog fonda sa tri na dve godine. (pauza) Uhm, prešao bih na tačku četrnaest.

00:32:22 - Dragan Demirović: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Osnovni razlozi za donošenje ovog Zakl-zakona sadržane su u potrebi usaglašavanja sa Zakonom o energetici, kako bi se obezbedila primena utvrđivanja naknade na osnovu procenjene potrošnje električne energije. Također neophodno je usklađivanje sa uredbom o utvrđivanju plava-planova smanjenja ambalažnog otpada za period 2025. do 2029. godina, kojim je izmenjena struktura ciljeva za reciklažu, pa je uz specijalne ciljeve i koeficijente naknade za ponovno iskorišćenje i reciklažu potrebno uvrstiti više materijala, polietilen, PET ostale vrste plastike i višeslojna kartonska ambalaža.

00:33:02 - Dragan Demirović: Pored navedenih u cilju stvaranja uslova za daljinsko s-usklađivanje s, uhm, sa direktivom hiljadu devetsto devedeset devet kroz šezdeset dva Evropske unije od 17.06.1999. godine o naknadama koje se naplaćuju za korišćenje određenih infrastruktura za teška teretna vozila, neophodno je u delu putarine u naknadu za eksterne troškove dodati komponentu zagađenja emisijom CO2 i definisati trošak emisije CO2. U cilju obezvređenja održivog finansiranja, izgradnje, upravljanja i održavanja celokupne mreže državnih puteva i putnih objekata predlaže se povećanje visine putarine za dužinu puta preko mostova i vijadukata, kao i za dužinu puta kroz tunele, kao i visina putarine za vozila četvrte kategorije, uhm, što su teška teretna vozila na državnim putevima (kašalj) prvog em-i prvog, uhm, B reda koji predstavljaju ključne tranzitne i regionalne koridore. Pored navedenog u naknadi za korišćenje numeracije vrši se usklađivanje sa Pravilnikom o utvrđivanju plana numeracije kojim su uvedene nove kategorije numeracije za koje je potrebno odrediti naknadu. (pauza) Zatim prelažem na tačku sedamnaest.

00:34:21 - Dragan Demirović: Zakon o izmenama Zakona o akcizama. Ovim zakonom predlaže se, uhm, umjereno povećanje specifične komponente akcize na cigarete kroz postepeno povećanje akciza, kako bi se u propisanom vremenskom roku dostigao maksim-- minimalni nivo oporezivanja akcizom koji ne može biti ispod šezdeset posto prosječne ponderisane maloprodajne cijene jedne, uhm, paklice cigareta i najmanje devedeset evra na hiljadu komada cigareta u kategoriji prosječne ponderisane maloprodajne cijene, odnosno minimum jedan zarez osam evra po paklici cigareta. Sadašnji nivo oporezivanja akcizom u Republici Srbiji iznosi sto zarez trideset dva evra na hiljadu komada cigareta u kategoriji prosječne, uhm, maloprodajne cijene, odnosno dva evra po paklici cigareta, s tim da je ovaj iznos nešto manji od šezdeset posto maloprodajne cijene jedne paklice cigareta u kategoriji prosječne ponderisane maloprodajne ci-cijene cigareta, tako da je bilo neophodno da se predložene izmene budu pažljivo odmerene kako bi se izbegle promjene u strukturi i obimu potrošnje koje bi mogle da ugroze budžetske prihode, ali i kako ne bi bile suprotne ciljevima javne zdravstvene politike. Prilikom utvrđivanja predloženih specifičnih iznosa akcize na cigarete u cilju očuvanja budžetskih prihoda uzeto je u obzir i predviđeni dalji pad legalnog tržišta duvanskih proizvoda uslijed smanjenja broja konzumenata cigareta, kao i supstitucije korisnika cigareta koji prelaze na konzumiranje drugih proizvoda koje je u konstantnom porastu, posebno nesagorijavajućih duvana. Predložene zakonske izmene, s jedne strane ne bi trebale da izazovu neželjene poremećaje na tržištu, a trebalo bi da, s druge strane obezbede proizvođačima i uvoznicima cigareta neophodnu predvidivost poslovnog okruženju koje će na kraju obezbediti Republici Srbiji s-stabilnost akciznih prihoda u narednom periodu.

00:36:08 - Dragan Demirović: Pored toga, propisivanjem povećanja specifične komponente akcize na cigarete svakih šest meseci stvorit će se uslovi za stabilnost prihoda od akcize na cigarete, s obzirom na to da bi budžetski prihod u velikoj meri bio nezavisno od cenovne politike proizvođača, odnosno uvoznika cigareta. Istovremeno, predložena zakonska rešenja mogu da utiču na povećanje maloprodajnih cena cigareta, što za posljedicu može da ima smanjenje potrošnje cigareta, čime se sprovodi Okvirna konvencija o kontroli duvana. Predlaže se nastavak dosadašnje akcizne politike polugodišnjeg povećanja specifične akcize po me-metodologiji aktuelnog akciznog kalendara u januaru i julu svake godine u iznosu od, uhm-Jedan i po dinar po paklici. Način usklađivanja specifične komponente akcize ostaje nepromijenjen, što znači da se usklađivanje vrši sa indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini kada indeks prelazi dva posto ad valorem komponenta akcize se ne menja i iznosi trideset tri posto na maloprodajnu cenu cigareta. Također su izvršene izmene akciznog kalendara za nesigurne nesigurne veći duvani i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta.

00:37:21 - Dragan Demirović: I ovo bi bile osnovne izmjene Zakona o akcizama. Dao bih riječ kolegi Popović za. Hvala. Zahvaljujem se samo trenutak. Izvolite.

00:37:39 - Ognjen Popović: Hvala. Vraćamo se na tačku šest. Predlog zakona o izmjenama i izmjenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza komercijalnim transakcijama. Dosadašnja primjena Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama kao inspekcijski nadzor kod subjekata javnog sektora pokazali su da subjekti javnog sektora novčane obaveze u komercijalnim transakcijama izmiruju u skladu sa propisanim rokovima, ali ne vrše ažurno evidentiranje i izmirenje novčanih obaveza u informacionom sistemu uprave za trezor, zbog čega se mnoge od faktički izmirenja novčanih obaveza subjekata javnog sektora vode kao neizmirene. Posljedično, izvještaji o zaduženju subjekata javnog sektora koji se sačinjavaju na osnovu podataka iz informacionog sistema uprave za trezor bitno odstupaju od stvarnog stanja zaduženja subjekata javnog sektora, a koje je značajno manje od onog iskazanog u sistemu uprave za trezor.

00:38:28 - Ognjen Popović: Pored toga, korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidiranog računa trezora, kao i ostala pravna lica i drugi subjekti koji ne pripadaju javnom sektoru tip KJS sedam, ostali korisnici javnih sredstava za prijenos sredstava iz budžeta otvaraju poseban namjenski dinarski račun kod Uprave za trezor za ta sredstva, dok se sredstva koja nisu iz budžeta koriste računi otvoreni kod poslovnih banaka, pri čemu uprava za trezor nema mogućnost uvida u promet po tim računima, a što se odnosi i na izmiravanje novčanih obaveza koje se vrše preko tih računa u komercijalnim bankama i zbog čega dodatno dolazi do odstupanja izvještaja o zaduženju subjekata javnog sektora od stvarnog stanja. Tačni podaci o zaduženju javnog sektora od značaja su sa stanovišta statistike, analitike Budžeta republike, kao i obaveze izvještavanja stranih financijskih organizacija i institucija, zbog čega je bilo neophodno utvrditi obavezu subjekata javnog sektora da ažurno unose podatke o izmirenim novčanim obavezama u informacionom sistemu uprave za trezor, propisivanjem rokova za izvršenje ove obaveze, kao i propisati kaznene odredbe za nepostupanje po ovoj obavezi. Naizgled subjektima javnog sektora je ostavljen primjeren rok do prvog jula 2026. godine da u informacionom sistemu uprave za trezor ažuriraju status svih preuzetih novčanih obaveza koje se u sistemu vode kao neizmirene i za koje je istekao rok za plaćanje, a koje su zapravo izmirene, kako bi već uneti podaci spomenutog sistema odgovarali stvarnom stanju zaduženja subjekata javnog sektora. Tačka trinaest, aa, to je Prijedlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima.

00:40:05 - Ognjen Popović: U prethodnom periodu Ministarstvo financija i Komisija hartije od vrednosti su pratili primjenu važećeg Zakona o alternativnim investicionim fondovima kako bi sagledali zahteve i promjene uslova na tržištu, potrebu učesnika na ovom tržištu, kao i ispunile preuzete obaveze u procesu pristupanja Republike Srbije članstva Europske unije. S tim u vezi najznačajnije predložene izmene ovog zakona su sljedeće: u skladu sa zaključkom Vlade Republike Srbije i planom za ispunjenje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije i Europskoj uniji do kraja 2026. godine pripremljen je nacrt sa ciljem da se izvrši potpuno usklađivanje sa Europskom direktivom o društvima za upravljanje alternativnim investicionim fondovima i obezbede uslovi za direktnu primenu Uredbe o Europskom fondu za dugoročna ulaganja od dana prijema Republike Srbije u članstvo EU. Dodatno, u cilju unapređenja preglednosti, normativne samostalnosti i sistematičnosti zakona, umjesto prethodnog upućivanja na Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, prenose se odredbe iz tog zakona i preuzimaju postojeći instituti, čime se ne unose suštinske promjene, već se pojedna-pojednostavljuje čitanje i primjena zakona. I na kraju precizira se upisivanje prava svojine alternativnog investicionog fonda koji nema svojstvo pravnog lica u odgovarajuće javne registre kako bi se izbjegli potencijalne-kako bi se izbjegle potencijalne usaglašenosti u praksi.

00:41:25 - Ognjen Popović: To je to što se tiče tačke trinaest. Tačka petnaest Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencioniranju dijela kamate kao mjera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, dosadašnja praksa, aa, dosadašnja praksa i primjena Zakona o utvrđivanju garantne šeme, aa, kao podrške mladima u kupovini prve nepokretnosti pokazala da je realizacija programa značajno uspješnija nego što je to bilo projektovano i u prvih šest mjeseci ona je-ona je prevazišla da kažemo neka-neka naša očekivanja i broj novih zahtjeva je u konstantnom porastu. Analizom izvještaja dobijenih od poslovnih banaka koje učestvuju u programu, kao i upita dobijenih od strane zainteresovanih lica, došlo se do zaključka da su sredstva opredijeljena za ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom u iznosu od četristo miliona evra nedovoljna da se zadovolji tražnja za ovom vrstom proizvoda. Kako bi se nastavilo efikasno sprovođenje preduzetih mjera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, predloženom izmjenom ova sredstva se uvećavaju za dodatnih dvesta miliona evra, tako da ukupan iznos kredita pokriven garancijom iznosi šeststo miliona evra. Tačka šesnaest Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o faktoringu.

00:42:32 - Ognjen Popović: Zakon o faktoringu predstavlja pravni okvir za regulisanje pružanja usluga faktoringa u Republici Srbiji i praktična primjena ovog zakona u prethodnom periodu pokazala je da je neophodno preciznije urediti pravni položaj učesnika u faktoring poslovima i uvesti dodatne mehanizme transparentnosti, posebno u pogledu evidencije ustupljenih faktura kao i efikasniji nadzor nad poslovanjem faktoring društva.U smislu navedenog, a sve sa ciljem ažurnije evidencije, veće transparentnosti i sprečavanja višestrukog stupanja faktura Predlogom zakona je predviđeno da će Ministarstvo financija uspostaviti i voditi centralnu evidenciju faktoringa kao jedinstvenu elektronsku bazu podataka o fakturama koje su predmet faktoringa. Centralna evidencija faktoringa osmišljena je kao interoperabilna sa postojećim sistemom elektronskih faktura, čime se obezbeđuje razmena relevantnih podataka u realnom vremenu. Predlogom zakona predviđen je rok od osamnaest mjeseci od stupanja na snagu predloženih izmjena i dopuna za uspostavljanje ove evidencije. Dalje, jedan od ključnih ciljeva predloženih izmjena i unapređenja institucionalnog nadzora nad pružaocima faktoring usluga, u kom smislu je komisija su Komisiji za hartije od vrednosti poverena ovlašćenja za vršenje nadzora, izdavanje odobrenja za obavljanje poslova faktoringa, kao i prestanak i oduzimanje predmetnog odobrenja, a sve sa ciljem objedinjavanja (kašalj) ovlašćenja i omogućavanj-- uhm, omogućavanja efikasnijeg stručno utemeljenog nadzornog mehanizma koji do sada nedostaje u ovoj oblasti. Takođe posebna pažnja je posvećena digitalizaciji poslovnih procesa na način što je izmenama omogućeno da prateća dokumentacija bude sačinjena u elektronskom obliku i integrisana sa drugim digitalnim sistemima, što jednom predstavlja dali-- dalji korak ka razvoju digitalne ekonomije u Republici Srbiji.

00:44:09 - Ognjen Popović: Na kraju, Predlogom zakona se vrši usklađivanje sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i financiranja terorizma, u kom smislu je definisan pojam saradnik u pravnom licu koje je osnivač faktoring društva sa ciljem usaglašavanja sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i financiranja terorizma. Očekivanje su da će navedenim zakonodavčkim unapređenjem biti obezbeđena veća sigurnost i poverenje u obavljanju faktoring poslova, što će posebno koristiti malim i srednjim preduzećima koja faktoring koriste kao instrument finansiranja.

00:44:44 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem se. Samo za to, pomoći će vam da zadržite reč, samo malo.

00:44:53 - Veroljub Arsić: (šum) Izvolite.

00:44:54 - Dragana Marinković: Dobar dan svima. Moje ime je Dragana Marinković. Ja sam iz Uprave za javni dug i ukratko ću prezentovati set finansijskih zakona po tačkama od osamnaest do dvadeset i druge. Tačka osamnaest 'nači informacije u vezi sa Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu Projekat inkluzivnog osnovnog obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Ovo zaduživanje je predviđeno je u skladu sa članom tri Zakona o budžetu za dvije hiljade dvadeset i pete u iznosu do sedamdeset pet miliona dolara za finansiranje osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a s tim u vezi sedmog septembra dvije hiljade dvadeset pete potpisan je Sporazum o zajmu za projekat unapređenja inkluzivnog osnovnog obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

00:45:42 - Dragana Marinković: Ovaj projekat unapređenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji ima za cilj unapređenje usluga učenja za najugroženiju decu u osnovnom obrazovanju uz istovremeno poboljšanje celokupnog obrazovnog sistema. Planirano je da projekat fff se finansira postepeno uvođenje zapravo modela celodnevne nastave koji će biti realizovan u određenom broju ugroženih škola koje trenutno nemaju model obogaćenog jednosmenskog programa u najsiromašnijim opštinama u četiri regiona Srbije. Projekat je podeljen na tri komponente, od kojih je prva jačanje i vrednovanje nastave, druga komponenta unapređenje uslova učenja u odabranim osnovnim školama u cilju realizacije celodnevne nastave i treća komponenta je komunikacija, sistem praćenja i evaluacije upravljanja projektom. Ukratko o finansijskim uslovima za zaduživanje zajma. Zajam je zapravo potpisan na iznos od šezdeset šest miliona i trista hiljada evra, to je iznos od sedamdeset pet miliona dolara, kako je predviđeno u budžetu.

00:46:42 - Dragana Marinković: Prema kursu evra na dan 31. maj 2025. godine, plaćanje kamate je polugodišnje svakog petnaestog aprila i oktobra. Rok daspeća je deset godina, uključujući grace period od tri godine. Kamatna stopa je referentna stopa, odnosno varijabalna marža uz mogućnost različitih mehanizama konverzije i pristupna naknada iznosi nula koma dvadeset pet posto od iznosa zajma i plaća se jednokratno, odnosno skida se od ukupnog iznosa.

00:47:13 - Dragana Marinković: Naknada na povučena sredstva je iznosi nula koma dvadeset pet posto i u skladu sa standardnim odredbama i uslovima poslovanja banke propisan je grace za plaćanje provizirane povučena sredstva u iznosu od četiri godine. Rok raspoloživosti zajma je četiri meseca nakon završetka planiranog završetka projekta, koji je definisan kao 15. april 2030. Naredna tačka to je Prijedlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji spavaćeg kola Srbija voz između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je zajam od četrdeset dva miliona evra Akcionarskom društvu za železnički prijevoz putnika Srbija-voz Beograd kao zajmoprimcu u skladu sa Ugovorom o zajmu spavaćeg kola Srbija-voz koji je potpisan 31.

00:48:07 - Dragana Marinković: oktobra 2025. godine, uz uslov da Republika Srbija izda garanciju za obaveze zajmoprimca. Takođe, Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj potpisan je 31. oktobra 2025. godine.

00:48:24 - Dragana Marinković: Uh, izdavanje garancije Republike Srbije takođe predviđeno je u Zakonu o budžetu u članu tri za 2025. godinu. Nabavka dvanes modernjih železničkih spavaćih kola za brzinu do dvesta kilometara na čas predstavlja jedan od strateških koraka Srbija-voza, čime će se postići i podizanje nivoa kvaliteta usluga prijevoza, kao i povećati kapacitet i konkurentnost ovog preduzeća na evropskom tržištu uz ekonomske i ekološke koristi.Ukupna investicija iznosi četrdeset dva miliona evra i uključuje dodatne troškove kao što je obuka osobe, integracija u sistem, a planirani rok za završetak projekta je trideset prvi decembar dvije hiljade dvadeset osme godine. Finansijski uslovi su na zaduženje od četrdeset dva miliona dolara. Period raspoloživosti je tri godine od datuma stupanja na snagu ugovora o zajmu.

00:49:17 - Dragana Marinković: Zajmoprimac otplaćuje zajam u dvadesetčetiri jednake polugodišnje rate. Kamatna stopa je variabilna, uhm, i činjenica što mesečni je u ribu plus fiksna marža od jedan posto. Pristupna naknada se takođe jednokratno plaća banci u iznosu od jedan posto iz sredstava kredita. Naredna tačka je Prijedlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Savjeta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam Univerzitetska dečija klinika Tiršova dva. Postojeća zgrada Univerzitetske dečije klinike Tiršova je objekat od pre Drugog svetskog rata za usluge pedijatrijske nege koji je renoviran šezdesetih i devedesetih godina.

00:50:03 - Dragana Marinković: Jedan od osnovnih problema za funkcionisanje sadašnje bolnice je nedostatak prostornih kapaciteta, zastareli, neefikasan sistem za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, slaba zaštita od požara, neefikasno grejanje i nedovoljno prostornih kapaciteta za lečenje dece i njihovih porodica. Nedostatak prostora i odsustvo sistema, bolničkog sistema zahtevaju izgradnju nove zgrade i otklanjanje ovih nedostataka. Uhm, takođe, ovo zaduživanje je predviđeno članom tri Zakona o budžetu za dvije hiljade dvadeset petu godinu u iznosu do pedeset miliona dolara kod Banke za razvoj Savjeta Evrope. Uhm, nova klinika će omogućiti da se integrišu najnovija dostignuća medicinske nauke i prakse za sofisticiranije dijagnostikovanje, minimalno invazivnu dijagnostiku, tehnologiju lečenja, sigurniju precizniju hiruršku tehnologiju, robotsku hirurgiju, uhm, usavršenije praćenje pacijenata i, uhm, promovisanje nove oblasti terapijske dijagnostike i lečenja kao što je genetika. Procenjena vrednost ove investicije je sto devedeset miliona evra, uhm, dok je uključujući, znači, vrednost zemljišta koje je dodeljeno za novi objekat.

00:51:19 - Dragana Marinković: Doprinos banke u finansiranju iznosiće u ukupnom iznosu od sto četiri miliona evra, odnosno pedeset pet od ukupnih troškova projekta, dok će ostatak do pune vrednosti biti obezbeđen iz drugih raspoloživih izvora, kako budžetskih, kreditnih ili donatorskih sredstava. Finansijski uslovi navedenog zajma su iznad zaduženja od pedeset miliona evra. Predviđena je mogućnost zajmoprimca da izabere fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu za svako povlačenje. Uhm, zatim prilikom povlačenja tranše postoji mogućnost izbora polugodišnje ili tromjesečne otplate kamate i glavnice. Takođe pristupna naknada i naknadno povučena sredstva se ne naplaćuju kod navedenog kreditora.

00:52:04 - Dragana Marinković: Datum raspoloživosti kreditnih sredstava je trideset prvi decembar dvije hiljade dvadeset osme godine, što je u skladu sa rokom za završetak projekta. Naredna tačka je Prijedlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora klinički centri faza dva između Europske investicione banke i Republike Srbije. Navedeno zaduženje je takođe predviđeno u Zakonu o budžetu Republike Srbije za dvije hiljade dvadeset petu godinu u članu tri kod Evropske investicione banke u iznosu od sto pedeset sedam miliona šesto četrdeset tri hiljade evra, koji se odnosi zapravo na Finansijski ugovor klinički centri faza dva koji je potpisan na iznos od pedeset, sto pedeset sedam miliona evra. On je potpisan dvadeset sedmog oktobra dvije hiljade dvadeset pete godine u Beogradu i u Luksemburgu dvadeset osmog oktobra. Projekat, ovaj projekat zapravo obuhvata modernizaciju, obnovu i proširenje četiri tercijarne bolnice u Srbiji, klinički centri kako u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i u Novom Sadu.

00:53:07 - Dragana Marinković: Projekat uključuje obnovu i završetak postojećeg objekta, izgradnju novog objekta i rekonstrukciju postojeće medicinske infrastrukture Univerzitetsko kliničkog centra Srbije u Beogradu, izgradnju novih objekata i rekonstrukciju postojeće medicinske ins-infrastrukture Univerziteta, uhm, kliničkog centra Kragujevac. Takođe, izgradnju novih objekata za Klinički centar Vojvodinu u Novom Sadu i izgradnju poliklinike i rekonstrukciju postojeće medicinske infrastrukture i izradu projektne dokumentacije za regionalnu dečiju bolnicu Univerzitetsko kliničkog centra Niš. Finansijski uslovi koji su predviđeni ovim zajmom su iznos zajma od sto pedeset sedam miliona evra. Naravno, promoter je Ministarstvo zdravlja. Period otplate je dvadeset pet godina uključujući grace period od pet godina.

00:53:59 - Dragana Marinković: Kamatna stopa se određuje, znači postoji izbor između fiksne ili varijabilne kamatne stope prilikom svakog povlačenja posebno. Prisutna naknada i provizijana na povučena sredstva se ne naplaćuju u skladu sa standardnim uslovima ovog kreditora i krajnji datum raspoloživosti je sedamdeset dva meseca od stupanja na snagu Finansijskog sporazuma. I posljednja tačka je informacija vezano za Zakon o potvrđivanju kreditnog aranžmana koji se odnosi na neobezbeđeni zajam do iznosa od dvesta šezdeset miliona evra uz garanciju UKF u cilju finansiranja građevinskih usluga od strane Bechtelenka UK Limited koji posluje u Srbiji preko Bechtelenka ograničen Beograd za potrebe privrednog društva Koridori Srbije.U vezi sa изградњом инфраструктурног коридора ауто пута Е761 деонице Појате-Прељина Моравски коридор између Републике Србије коју заступа Влада Републике Србије, поступаће преко Министарства финансија као земљопримца и ДжП Морган СЕ као агента, ЏП Морган Чејз банк, Лондон бренч као првобитног овлашћеног вође гаражера, Креди Агрикол и Инвестмент банк и ЕнДжи Банк НБ као овлашћених вођих гаражера и одређених других финансијских институција као првобитних земљодаваца. Наведено задуживање такође је предвиђено чланом три Закона о буџету Републике Србије за 2025. годину у износу до триста милиона евра код страних инвестиционих корпорација и фондова и банака.

00:55:33 - Dragana Marinković: Моравски коридор је од изузетног стратешког значаја за Републику Србију као повезивање, јм, како за повезивање, тако и за мобилност унутар Републике Србије због свог регионалног значаја. Наведено задуживање, односно споразум о зајму потписан је 27. октобра 2025. године. Финансијски услови који се односе на предметно задуживање су износ кредита до двеста-- од двеста шездесет милиона евра.

00:56:03 - Dragana Marinković: Рок доспjeће дванаест година, укључујуći период почека од две године. Период расположивости је такође две године. Каматна стопа је варјант билнстопа коју чини шестомесечни евро рибур плус фиксна маржа од нула кома шездесет посто, провизија на неповучена средства износ четрдесет посто од износа марже, односно нула кома двадесет четри поста и наплаћује се током периода расположивости. Толико.

00:56:37 - Veroljub Arsić: (пауза) Захваљам. Да ли још неко од овлашћених представника предлагача жели реч? Ако не, да ли се неко од чланова или заменика чланова одбора јавља за реч? (пауза) Колега Никезићу, изволите.

00:57:03 - Dušan Nikezić: Хвала. Као и увек пред буџет, много тачака дневног реда. Ја бих данас говорио о неколико, прво везано за измене закона о акцизама, јм, ми поздрављамо повећање акциза на дуванске производе и мислимо да би то повећање требало да иде још брз-брже и да се у што скоријем року ускладимо са стандардима који важе и у Европској Унији и у, и у окружењу. Међутим, оно што с-- међутим, не можемо бити задовољни акцизном политиком код других производа. Сматрамо да акциза на електричну енергију никад није смела да буде уведена.

00:57:52 - Dušan Nikezić: Електрична енергија није луксузни производ и не постоји ни један разлог да оптерећујете грађане акцизом на електричну енергију зато што сте довели Грчића у ЕПС и довели до хаварије и до потпуног пословног и финансијског колапса те фирме. И зато ћемо тражити кроз амандмане да се ова акциза на електричну енергију укине. Такође ћемо тражити да се ревидира акцизна политика везана за деривате нафте. Подсетићу вас да Србија-- грађани Србије плаћају убедљиво најскупље гориво у региону и то већ годинама. И врло је занимљиво да се управо то поклапа са периодом од кад влада наводно контролише цене у интересу грађана.

00:58:54 - Dušan Nikezić: Тог интереса нема. Пре две и по године цена барела нафте на међународном тржишту је износила сто осамнаест долара-- сто четрнаест долара по барелу, извињавам се. Та цена је данас шездесет четри долара по барелу, значи четрдесет четри поста мања. У истом периоду је цена горива, цена дизела на пумпама порасла ста сто осамдесет седам динара на данашњих двеста један динар. То значи да се ради искључиво пљачки грађана Србије, јер та цена нема никакве везе ни за тржишним условима, ни са било каквом економском или тржишном логиком.

00:59:47 - Dušan Nikezić: Та цена је толико висока искључиво због повећања намета државе. Један од основних намета је акциза која је више него дупло већа него што је била 2012. године. Стога ћемо и кроз амандмане и овим путем захтевати да се акциза на гориво преполови и онда ће цена дизела у Србији бити сто педесет динара и грађани више неће морати да иду у околне земље и да пуне гориво. Што се тиче других тачака дневног реда, ја не знам докле ћемо се задуживати више за Моравски коридор.

01:00:37 - Dušan Nikezić: Подсетићу вас, ваша власт је 2012. године у децембру закључила уговор са изградњом Моравског коридора на четиристо милиона евра. Садашња цена је дошла на 2,4 милијарде евра.Za dve milijarde evra je poskupeo Moravski koridor i više ne postoji nijedan razlog da se dodatno zadužujemo i plaćamo izgradnju ovog putnog pravca. Podsetiću vas da je on, da je ovaj put trebao da bude završen pre dve godine. Takođe, kvalitet radova je katastrofalno.

01:01:18 - Dušan Nikezić: Mi već imamo rekonstrukcije na pojedinim deonicama ovog puta. Znači plaćamo dve zarez četiri milijarde. Kasni se već, već dve godine. Ne znamo kada će biti završeno i zaista zahtevamo da se prekine sa zaduživanjem, da se prekine sa dodatnim plaćanjem ovog izvođača, da se pod v-vuče crta i da se vidi gde su otišle te pare jer je nemoguće da preko dvadeset miliona evra po kilometru košta ta deonica. Što se tiče Zakona o emisiji o poreza, o porezu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ja tu imam samo nekoliko pitanja.

01:02:09 - Dušan Nikezić: Prvo, da li je kalkulisano sa efektom tog zakona na inflaciju, naročito u domenu energenata, jer će samo EPS imati obavezu oko sto miliona evra da plati, plati poreza na osnovu emisije, eh, uglj-ugljen dioksida. Takođe, gde je, eh, predviđeno, gde su predviđeni prihodi po osnovu ovog poreza, na kojoj stavci u okviru, u okviru budžeta i da li ovo znači da od maja počinje naplata, od maja 2026. godine počinje naplata ovog poreza u skladu sa tim gde će se, gde vidimo i koliki su planirani, planirani prihodi. Što se tiče, eh, zakona, izmena zakona o faktoringu, eh, mi ćemo amandmanima ograničiti primenu tug-tog zakona na pravna lica čiji su, čiji je osnivač, znači kada se radi o faktoringu između Republike Srbije i pravnih lica čiji je osnivač Republike Srbija. Zato što dolazi do vrlo čudne pojave da određena javna komunalna preduzeća zaključuju ugovore o faktoringu za obaveze koje su predviđeni, predviđene budžetom lokalnih samouprava.

01:03:39 - Dušan Nikezić: U Gradu Beogradu, Gradska čistoća, Gradsko zelenilo ima ugovor o faktoringu da bi naplatilo sredstva koja su im namenjena budžetom Grada Beograda jer ne mogu da ih naplate. I onda ih nap-, i onda ne mogu da funkcionišu i plaćaju proviziju za faktoring da bi naplatili sredstva koja su predviđena budžetom. Smatramo da je to jedna opasna pojava. Smatramo da ideja zakona o faktoringu nije bila da se na taj način naplaćuju sredstva koja su predviđena budžetom i stoga ćemo amandmanima na ovaj zakon tražiti da se zabrani takva vrsta poslovnog odnosa. Toliko za sad hvala vam.

01:04:33 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem. Kolega Mitrović, izvolite.

01:04:35 - Peđa Mitrović: Zahvaljujem se. Ovaj, prvo da pozdravim povećanje akciza na duvanske proizvode, zato što je to iskustvo je pokazalo evropskih zemalja da je to jedina mera koja zapravo smanjuje pušenje u, u državi i da sve druge politike su sekundarne u smislu efekata apsolutno postoji direktna, direktna veza između rasta cene duvanskih proizvoda i smanjenja stope, eh, eh, konzumiranja cigareta, tako da, to je korak u dobrom pravcu, a nećemo navesti što je Dušan Nikezić rekao vezano za takak akciza, ali ću se osvrnuti za jedan, zapravo na jedan drugi zakon, odnosno Zakon o finansijskim tržištima i alternativnim, f-fondovima. Ono što je nama problem jeste što uzalud nama svi zakoni koji regulišu tržište kapitala i finansijska tržišta ukoliko nam je temeljni zakon, Zakon o deviznom poslovanju katastrofalan, a katastrofalan nije. Eh, zakoni koje domenjamo kako bismo podstakli razvoj domaćeg tržišta kapitala ukoliko ne promenimo taj osnovni zakon kojeg Narodna banka iz nekog razloga brani kao da je (kašalj) u pitanju onaj svetija knjiga ovog sveta, iskustvo pokazuje da nije i pa primedbe i privrednika i privrednih udruženja govore o tome da, da ovaj zakon zahteva hitnu promenu. Ja ću reći samo iz nekoliko razloga.

01:05:41 - Peđa Mitrović: Dakle, šta je suština Zakona o deviznom poslovanju. Nije na dnevnom redu danas, ali govorim samo ukoliko će ove sve izmene alternativnih drugih zakona biti ograničene u efektu i zašto je finansijsko tržište u Srbiji jako plitko u poređenju čak i sa Hrvatskom, recimo. To je upravo zbog ozbiljnih ograničenja u Zakonu o deviznom, eh, deviznom poslovanju. I ima još druge druge stvari koje ću reći, ali prvo ću se og-ograniti da se osvrnemo to zašto. Dakle, sve zemlje centralne i istočne Evrope koje su razvile domaća finansijska tržišta liberalizovale su svoje kapitalne tokove upravo iz razloga što domaća tržišta su bila plitka da prikupe kapital i potreban je bio strani kapital kako bi se dao impuls domaćim finansijskim tržištima.

01:06:18 - Peđa Mitrović: Naš Zakon o deviznom poslovanju je izuzetno rigidan zato što on je, evo mogu da vam navodim sada komentare stručnih udruženja koja govore, eh, evidencije koje su propisane Zakonom o deviznom poslovanju su preob-preobimne, ograničavaju značajno korištenje brojnih finansijskih instrumenata. Eh, Zakon o deviznom poslovanju je toliko kompleksan. Ima još trideset tri prateća propisa i zahteva z-značajno administrativno angažovanje privrede. Svetska banka n-prst recimo, kaže da Zakon o deviznom poslovanju povećava troškove i vreme za cross border finansijske transakcije, da obeshrabruje upotrebu sofisticiranijih forma investiranja. OECD kaže da Srbija ima veoma striktan mehanizam kontrole eh, inostranih transakcija koje više ne postoje u većini eh-Odnosno pogotovu u svim zemljama koje su slične u centralnoj i istočnoj Evropi i tako dalje, i tako dalje.

01:07:11 - Peđa Mitrović: Dakle, hoću da vam kažem samo okej, menjamo zakone koji su rekao, koji regulišu vanjsko tržište, ali dokle god je zakon o deviznom poslovanju tu gde je i takav kakav je, efekti će svih ovih promena zakona biti vrlo, vrlo ograničen. I zašto ovo pominjem? Zato što mislim da je potrebno da iz skupštine već, Narodne skupštine krene inicijativa u pravcu promene Zakona o deviznom poslovanju, jer ima tu još jedna d-druga posledica. Ovakav rigidan zakon o deviznom poslovanju, koji je prilično, kako da kažem, jedinoga Centralna banka brani, nikoga više u ovoj zemlji ne brani, aa, je prepreka i za razvoj domaće privrede. Dakle, domaćim preduzetnicima koji imaju ograničeno finansiranje u samoj zemlji je potreban inostrani kapital.

01:07:47 - Peđa Mitrović: Aa, bez razvoja alter-alternativnih izvora finansiranja i alternativnih fondova, i kako god ih nazovemo, ovaj domaćim privrednicima će biti teško da prikupe kapital za širenje svog biznisa i oni će u tom pogledu biti ograničeni u odnosu na, recimo, inostranu konkurenciju. Zato, kažem još jedanput mora iz ovog doma da pođe inicijativa da se zakon o deviznom poslovanju izmeni. To je jedna tema. Naravno, imamo previše teme danas, ja ću se osvrnuti samo na dve. Druga tema tiče se, naravno, aa, Moravskog koridora, aa, i generalno ono što smo pominjali i na prošlom odboru, ali i što smo pominjali na odborima inače.

01:08:22 - Peđa Mitrović: Dakle, ja ću samo pročitati kako je rasla cena Moravskog koridora kroz godine. U 2012. godine najavljena je za petsto miliona evra. 2018. i 19.

01:08:30 - Peđa Mitrović: godine njegova cena je porasla na osamsto miliona e-eura. 2023. godine milijardu i šesto miljo-ost, šesto miliona evra, 2024. godine preko dve milijarde, preko dve milijarde evra. Ono što treba da dođe kao inicijativa opet od strane ovog odbora i pominjali smo to, i ja bih sada evo zvanično uputio inicijativu da zahtevamo od Ministarstva finansija da konačno uradi analizu rasta troškova izgradnje infrastrukture u Srbiji, da javnosti ipak predstavi zašto je došlo do velikih rasta troškova izgradnje infrastrukture zato što su u pitanju javni novac.

01:09:02 - Peđa Mitrović: I to Ministarstvo finansija nekako godinama već izbegava, a problem je postao izuzetno prisutan i izražen. O ovom problemu govori, još jedanput da kažem, i Fiskalni savet, dakle, Fiskalni savet se javno osvrnuo na problem troškova izgradnje infrastrukture. Oni govore u redu, neki troškovi cene inputa su porasli. Nije to problem. Ali da li zaista je rast troškova izgradnje infrastrukture toliki da može biti opravdan samo rastom troškova inputa?

01:09:27 - Peđa Mitrović: Oni to nisu uvereni. Kada vam neke institucije kao što je Fiskalni savet, a i, da tako kažemo, koja bi trebalo da je nezavisna i stručna i jeste i kredibilna i za međunarodne partnere, kao što je Međunarodni monetarni fond, iznese takvu ocenu, onda mislim da je krajnje vreme za Ministarstvo da konačno uradi jednu detaljnu analizu zašto je došlo do poskupljenja izgradnje brojnih infrastrukturnih projekata u zemlji u prethodnih, u prethodnim godinama. Dakle, evo danas je na dnevnom redu Moravski koridor, ali to je i sa Fruškogorskim koridorom, to je ista situacija sa brzom saobraćajnicom Rumo-Šamac-Loznica. To je i sa autoputem Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, dakle, prosto broj infrastrukturnih projekata, čim, kojima je cena porasla višestruko dva i tri puta je prosto gotovo svaki projekat u zemlji, dakle mislim da ne postoji ni jedan koji je ostao pri originalnoj ceni u prethodnih nekoliko godina. Tako da mislim da je to strašno važno, s obzirom da je naša uloga kao parlamentarnog odbora kontrolna i da mi treba da kontrolišemo izvršnu vlast, da zahtevamo hajde da pripremite nam konačno jednu studiju koja će biti dovoljno detaljna da nam objasnite šta se to u prethodnom periodu desilo, jer ipak je u pitanju javni novac, ipak je u pitanju novac građana koji zahteva i odgovornost i polaganje, polaganje računa.

01:10:37 - Peđa Mitrović: I samo bih da se za kraj opet zamolio. Nije tema i nije to nadležnost ovog odbora, ali možemo li makar ispred Parlamenta da sklonimo šatore, pošto Uglješe Mrdića više nema da štrajkuje glađu? Dakle, molim vas da to sklonimo zato što je zaista nepristojno više, u tim šatorima niko ne stoji. Ja sam pogledao u njima i neko đubre stolice i tako dalje. Mislim da to nema potrebe da stoji baš između vista Tome Rosendića i glavice konja Vranje to je ipak unižavanje parlamenta i s druge strane da zaustavimo širenje ćacilem, da nam sledeći put ne razapnu šatori ispod nogu cara Dušana i Karadjorđa.

01:11:08 - Peđa Mitrović: Hvala.

01:11:27 - Veroljub Arsić: Eh, nije ni to tema, ali čisto da vas podsetim, kolega Đu-Stanković Đorđe, izvolite.

01:11:33 - Đorđe Stanković: Evo, poštovani predsedniče, mislim da bi mogao da počnem i sa ovim što je moj kolega Peđe Mijatović, Peđa ovaj Mitrović, (smeh) Peđe Mijatović ovaj eh za za kraj rekao, ali ću to reći i ja na kraju. Eh, juče smo imali prilično interesantan dan gde smo imali posetu i predstavnika određenih eh, ljudi iz Bундestaga, a u isto vreme ljudi koji suštinski žele Srbiji dobro, a mislim da treba svi da težimo ka tome da ulazimo, da uđemo u Evropsku uniju i naravno se ove stvari koje sada kroz neke zakone manje ili više uvodimo, one jesu neka vrsta usklađivanja onoga što ovaj, jesu i evropski zakoni i ono što eh, svi treba negde da primenjujemo. Ja d-hoću isto da otvorim ovu, ovu debatu na temu i akciza koje su pomenute, a vezane su za duvanski dim. I moraću ja to prvi da pohvalim, prvo što ja nisam pušač i drugo što smatram da bi to svakako, da je to odavno trebalo da se uvede i što više su te akcize, to će biti bolje. Eh, eh i u da kažem društvu u kome živimo, a naravno i mislim da će biti manji broj pušača.

01:12:38 - Đorđe Stanković: Međutim, ja bih takođe ohrabrio potencijalno i povećanje akciza na alkohol i na ta ovaj slična pića. Mislim da je to takođe jedan dobar put, ali naravno, toga trenutno nema, samo je poenta u tome da kada su akcize na neke stvari koje su štetne za građane Srbije, to svakako treba podržati. Ali, naravno, mi ovde imamo konstantno povećanje troškova eh, svih građana kroz različite akcize koje su uglavnom neophodne eh, građanima Srbije. To su, naravno, ovaj, akcize na različite proizvode, čak i prehrambene, ali ovde imate situaciju konkretno akcize na električnu energiju koja je jedna od retkih eh, eh, koja se, koja postoje u Evropi. Ja mislim, ne znam da li postoji još neka zemlja koja ima akcizu na električnu energiju, a to je nešto što povećava konstantno troškove građana Republike Srbije i ja ću samo pomenuti da nije ovo poskupljenje električne energije od sedam procenata jedino u ovoj godini, mislim da ih je bilo više i da je, između ostalog, osim povećanja eh, električne energije, cene električne energije, eh i sama inflacija ima da kažem, eh, posledice na tako nešto, a onda se povećavaju komunalije.

01:13:45 - Đorđe Stanković: Eh, pa sad da li na lokalnom ili na nacionalnom nivou, to svakako ide onako ovaj po redu, od poreza na, na, na nekretnine, vode, grejanja, đubriva, a onda se automatski povećavaju i kirije i eh, cene, naravno, izdavanja prostora nekretnina, a to sve direktno pogađa privrednike kojima bi možda najviše pažnje treba da posvetimo u ovom odboru i na neki način da njima najviše olakšamo jer je privreda eh, naša, u stvari najviše treba da bude zasnovana na malim privrednicima i ljudima koji uglavnom ostaju u ovoj zemlji, a ne koji dođu, odrade posao godinu dve, uzmu neke da kažem beneficije i odu kako se cena minimalca poveća. Mi imamo takođe eh, povećanje cene minimalca koja najveće, najveći uticaj eh, bi trebala da ima kao pozitivno da će određeni ljudi koji imaju sada platu četrdeset pet, pedeset hiljada imati veću, veće eh m-m-inimalna primanja. Međutim, ono što će u stvari se desiti verovatno jeste, osim što se, evo konkretno u Nišu samo tri i po hiljade ljudi je ostalo bez posla zbog najave povećanja minimalca. To će se verovatno desiti i kroz neke sitnije brojeve, ali konstantno kroz male privrednike i mislim da bi olakšanje konkretno firmama iz Srbije bilo takvo da, bilo najbolje bi bilo da postoji olakšanje poreza na primanja za eh, eh d-do nivoa minimalca. Znači, u tom slučaju čak i ovo povećanje minimalca ne bi toliko direktno uticalo na eh, eh male privrednike.

01:15:16 - Đorđe Stanković: S druge strane, imamo eh, eh takođe situaciju da se akcize na derivate nafte, eh ovaj kao što su moji kolege prethodnici i gospodin Nikezić i Peđa Mitrović eh rekli, znači u paradoksalnoj situaciji gde cena eh, nafte pada, mi imamo skuplju cenu goriva i to je u ovom slučaju preko dvesta dinara, naravno, a činjenica je da mi u stvari eh, eh, to radimo zarad punjenja budžeta. Znači, ne pomažemo privredi, nego u ovom slučaju odmažemo, a u isto vreme i nismo dovoljno atraktivni kao zemlja koja bi bila tranzitna i naravno, sve više nas zaobilaze, sve više idu preko Rumunije, Bugarske i ostalih zemalja, a ranije je sve to, naravno, bila Srbija i posebno eh, zbog cene putarina. Imajte u vidu da imamo najskuplju cenu putarina ko-ovaj u Evropi za ono koliko, koliko ja znam. Pomenuli su i moji prethodnici Moravski koridor. Dakle, apsolutna pljačka građana je da sa ne znam šesto, sedamsto miliona skoči na dva virgula četiri milijarde eura eh, eh Moravski koridor i to znači da imamo apsolutno najveću cenu eh, eh, eh izgradnjom autoputeva u Evropi, što je očigledan dokaz korupcije.

01:16:26 - Đorđe Stanković: I sada ovaj, ono što sam napomenuo da bi možda mogao da počnem sa tim. Prilikom dolaska na ovu sednicu Odbora za finansije susreo sam se sa jednim ne-d da kažem prelazom, mogu uslovno da kažem kao neka pogranični prelaz ili ček pojnnt eh, eh kao u vreme Berlina 1945. do devedeset prve, kada je bio podeljen na istočni i zapadni Berlin. Bukvalno postoji ulazna partija u ovaj deo ispred Narodne skupštine koju kontroliše eh, neka formacija, mogu da kažem parapolicijska, a verovatno formacija koju su opremili vaši predstavnici iz SNS-a i ona mi nije dozvolila ulaz dok se nisam predstavio i rekao da ja radim u Narodnoj skupštini, odnosno bolje rečeno, da sam narodni poslanik i da moram da odem na posao. Tek tada mi je omogućeno da dođem do Narodne skupštine.

01:17:16 - Đorđe Stanković: Pa da-li je to normalno i da li vi zaista želite da nastavite sa povećanjem te teritorije koju kontroliše ćacilen ili u ovom slučaju eh, na neki način teritorije koja uz-je potpuno uzurpirana i koja je u ovom slučaju eh, zaista eh, eh, eh, eh širi najružniju moguću sliku eh, eh, eh i-i-i svetu i Evropi na koji način mi ovde živimo. Mislim-Eh, vi ste rekli gospodine Arsiću malopre da je najružnija slika posle tog februara meseca. Mogu da se složim, to apsolutno ne sme da se ponovi, ali ajde sada da se složimo da i ovaj ćacilen ne bi smeo više nikada da se ponovi u našoj budućnosti, ali ako hoćemo da budemo ljudi, možda bi trebalo i u sadašnjosti da malo vodimo računa, pa da možda sklonimo te šatore. Vidim da se broj šatora povećava konstantno, a konkretno imamo i šatore u kojima je navodno štrajkovao glađu vaš kolega Mrdić, a evo i dalje su tu eh, ti šatori. Ja sam pitao eh, ljude koji rade u Skupštini šta rade ti šatori i oni su rekli znate, mi ne znamo to pitajte eh, one koji su predstavnici vlasti ili koji kontrolišu Skupštinu.

01:18:16 - Đorđe Stanković: Dakle, evo sada hoću samo zbog eh, da kažem svih ovih ljudi ovde koji bi trebalo slobodno da se kreću ispred Narodne skupštine, a to je onemogućeno, eh, da pitam da li je normalno da tako nešto postoji i kada će to biti uklonjeno. Hvala puno.

01:18:34 - Veroljub Arsić: Kolega Radosavljević, izvolite.

01:18:36 - Nikola Radosavljević: Zahvaljujem predsedniče. Pa evo, ja bih zamolio kolegu, evo za početak, za, da iskaže jednu dobru volju i da vlata, da vrati toalet papir koji je krao iz Narodne skupštine. Pa da krenemo od toga, da krenemo od toga zašto je to radio? Čemu to? Čemu ovakvi incidenti u Narodnoj skupštini i kada govorimo o tome da li neko nas izbegava ili nas ne izbegava vezano za to da li će neko da krene i da prođe našim autoputem koji je duž cele naše Srbije koju smo mi izgradili, a ne vi.

01:19:19 - Nikola Radosavljević: Pa nije to zbog toga da nam je putarina visoka. Nije to zbog toga da su nam putevi loši. To je zbog toga što dobijaju upoz-upozorenje da vi blokirate te autoputeve, da ste vi ti gde se ne zna da li će neko kada krene da ostane dva dana, tri dana ili će da dođe tamo do svoje kuće kad je planirao. E, to je problem. Nije ništa drugo problem nego samo to i to morate da znate.

01:19:47 - Nikola Radosavljević: I vidim da ste pod utiskom jučerašnjeg sastanka i vidim da i dalje koristite, ne možete da se odvojite od tih nemačkih termina i pominjete i Berlin i pominjete, ovaj, kolege iz Bundestaga. Pa naša, upravo naš sastanak se zasnivao na tome i naša, eh, ljudi koji su, eh, bili sa, iz, od strane vladajuće koalicije da proširimo saradnju i da to ta naša poslanička grupa prijateljski, prijateljstva sa Nemačkom bude još bolja, još veća, jer i vi, kao što znate da je Nemačka ovde otvorila preko devetsto firmi u-u Srbiji i da zapošljava preko osamdesethiljada naših radnika. Nije poenta žaliti se. Nije poenta da non-stop neko kritikuje S-Srbiju i da pokazuje jednu lošu sliku prijateljima iz Nemačke. Ja ne znam zašto je to vama mantra.

01:20:59 - Nikola Radosavljević: Da li vi želite da uništite Srbiju? Koji je vaš cilj? Da li je vaš cilj da unapredimo našu državu ili vam je cilj da idemo sve nazad, nazad, nazad, nazad? Očigledno ovo drugo, jer da je drugačije, vi se ne bi tako ponašali i to je ono što je prava slika opozicije. To je ono što vi koristite.

01:21:23 - Nikola Radosavljević: Vi živite na katastrofama. Vi se hranite time. Vaša duševna hrana i politička misija je da se desi nešto loše kako bi vi to iskoristili kao nešto, kao neki vaš poen ili n-vaše neko poentiranje ako mogu tako to da nazovem. To je sramota. To što vi radite je sramota.

01:21:46 - Nikola Radosavljević: Kritikujete budžet? U redu. Ako znate bolje, konkretno dajte neke predloge za bolje. Dajte nešto konkretno da se vidi šta ste vi to nama predložili, a da bude svrsishodno. Šta je to, što ćemo da unapredimo?

01:22:07 - Nikola Radosavljević: Ja bih se samo ovaj, postavio bih jedno pitanje vama vezano za, ovaj, poreske prijave. To ovako je veoma važno za naše privrednike i za, ovaj, ljude koji su u privatnom eh, biznisu. Eh, kada jedna firma otvori eh, svoj, kada se otvori jedna firma i krene sa radom, ali nema do sad u celoj godini nije imala promet, a nije dostavila na vreme poresku prijavu. Ona je isto u krivici j l' tako? Prekršaju, u prekršaju, tako je.

01:22:45 - Nikola Radosavljević: Da li je i to zbog, hajde da kažem, pošto, pošto sada je sve svo-poslovanje elektronske fakture i sve vi imate izvode u bankama, da li i taj momenat, da li i to možemo da napravimo kao neku, da kažem olakšicu da to ne mora da ide odmah u prekršaj. Evo to toliko hvala.

01:23:05 - Veroljub Arsić: Sada ću dati da odgovorite. Izvolite, kolega Mitrović.

01:23:10 - Peđa Mitrović: Evo, ako se završava tuž-tužan sonet o opoziciji, da pređemo na činjenice. Dakle, što se tiče Koridora deset i zaobilazaka kamiona, zašto kamioni zaobilaze Srbiju? Prvo, Koridor deset je najvećinom izgrađen već do 2012. godine. Ostatak Koridora deset koji nije izgrađen je bio i projektovan i ugovoren, tako da vaš doprinos izgradnji Koridora deset je prilično skroman.Osim onog brda koje ste stalno vraćali pošto je bežalo.

01:23:33 - Peđa Mitrović: Ovaj, što se tiče zašto to, zašto kamioni zaobilaze Srbiju. Dakle, to nije zbog blokade i stvarno mislim, prestanite se sramotite tim izjavama zato što postoje ozbiljni strukturni problemi, zašto kamioni zaobilaze Srbiju? Jedno od toga jeste što je Srbija, kako je i običaj nekada vaš predsednik stranke, crna rupa na evropskom ćilimun. Dakle, ljudima se koji voze kamione u ozbiljnim firmama više isplati da prelaze preko Rumunije i Bugarske da bi išli dalje na, na istok, nego da prolaze kroz Srbiju. Što?

01:23:57 - Peđa Mitrović: Zato što ne čeka, ne čekaju carine, eh, da pređu, dakle, n-ne čekaju na graničnom prelazu ne čekaju. Nema nikakve carinske procedure, prosto u integrisanom evropskom tržištu njima se mnogo više isplati da prođu kroz susedne zemlje nego kroz nas. A osim toga, da postoji problem sa putarinama, postoji problem sa cenom goriva. Dakle, to su sve činjenice. To nije nikakva, kako da kažem, mitologija, to prosto imate u raznim izveštajima u kojima se predviđa da će Via Karpatia kroz Rumuniju da preuzme čak dvadeset posto transporta koje Srbija upravo zbog tih, tih stvari i umesto da onda se žalite na blokadere, proteste, građane koji imaju puno pravo da protestuju i to ne možete da im zabranite.

01:24:37 - Peđa Mitrović: Ahm, bolje da se pozabavite evropskim integracijama koje su u prethodnoj godini. Pa mislim, što se ljutite? Ja pričam vrlo osnovne stvari, zaista osnovne stvari. Ovo nije nikakva stranačka politika, ovo je državna politika. Dakle, umesto što se žalite na blokadere, pozabavite se evropskim integracijama.

01:24:52 - Peđa Mitrović: Pogledajte poslednji izveštaj o napretku Evropske komisije vezano za napredak Srbije ka Evropskoj uniji i na šta liči.

01:24:58 - Veroljub Arsić: Ja vas molim kolega Mitroviću da se vratite na dnevni red.

01:25:02 - Peđa Mitrović: Ali na žalost niste kolegu svog iz stranke opomenuli mogli tako da ne znam zašto mene pomijate.

01:25:07 - Veroljub Arsić: Ne, ne ko je odgovarao vama, a sad ću ja nešto da vam kažem.

01:25:10 - Veroljub Arsić: Ne, ne možete slobodno govorite- Ako hoćete odgovor. Evo ovako.

01:25:13 - Peđa Mitrović: Možete li samo ako nije problem vreme? Nema problema. Nema, a samo nije problem vreme, ovaj pa ću.

01:25:17 - Veroljub Arsić: Hajde nastavite onda.

01:25:18 - Peđa Mitrović: Ne, ne hajte ovako odgovorite vi oni, pa da mogu ja vama odgovorim. Izvolite.

01:25:23 - Veroljub Arsić: Ne znam da li ćete moći nešto smisleno da odgovorite zato što evidencije o tranzitu kroz Srbiju postoje ne od juče, nego postoje nekoliko decenija.

01:25:36 - Peđa Mitrović: Pa se vidi- Vreme, izvinjavam se da zaustavite pošto mi idemo van vremena.

01:25:40 - Veroljub Arsić: Zaustavljeno je vreme bez obzira što na ekranu teče, pa se vidi pad od početka blokada, a ne odmah otkad vi pričate. Ne o ceni putarine, to ćemo malo kasnije, ni oko cene goriva i to ćemo malo kasnije. Samo se vidi pad tranzita kroz Srbiju zato što su nam bili blokirani autoputevi. Bili su godinu dana blokirani maltene. Maltene i tada...

01:26:17 - Veroljub Arsić: Hoćete da kažete da nisu? Hoće da kažete da nisu? Pa je pad tranzitnog saobraćaja zabeležen u tom periodu, a ne zbog kvaliteta puteva ili visine putarine ili cene goriva. Pa prihvatite odgovornost za ono što ste podržavali ili čak u-ti učestvovali u tome i nemojte da svaljujete na druge. Kolega Stanković traži da se reč izvolite.

01:26:55 - Đorđe Stanković: Jesam. Hvala puno. Evo retka situacija da postoji mogućnost da se debatuje i da se u ovom slučaju odgovori. A dok postoji govornica koja je aktivna da ne bude zabrane govora i kao što je bila na prethodnoj sednici. Doduše, evo, imali ste informaciju sad koju ste izneli, da s, da je pad nastao zbog blokade autoputa.

01:27:15 - Đorđe Stanković: Ja bih voleo da mi taksativno navedete koliko je puta bio blokiran autoput u posljednjih godinu dana. Eto, pošto bi to bilo dosta relevantno za ovu našu debatu, a pošto vam je gospodin Peđa Mitrović malopre lepo objasnio da zbog naših integracija koje su bukvalno stopirane posljednjih dvanaest godina od kada vi vodite ovu državu, mi imamo konstantan, konstantan pad ovaj tranzita, a u ovom slučaju imate najviše zbog toga što imamo i garigranice i carine i plus najskuplje putarine i plus najskuplje gorivo. Znači, to su razlozi tog pada, a ne blokade, ne blokade. I naravno da jesu blokade aktivne bile uglavnom u Beogradim, u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i uglavnom u tim nekim gradovima, ali i u centru grada i to samo u određenim periodima i to je apsolutno građansko pravo svih nas. S druge strane, lepo ste možda počeli temu oko Bundestaga.

01:28:08 - Đorđe Stanković: Mislim da bi trebali pažljivo da slušate baš zbog ovih devetsto firmi ili osamdeset hiljada radnika koje zapošljava Nemačka, jer ja ću vam citirati šta vam je juče rekao jedan od predstavnika Bundestaga, rekao je, da li vi zaista mislite da smo mi budale? Da li vi zaista mislite da mi ne znamo šta se dešava u vašoj zemlji, s obzirom na to da ste pokušali da na različite načine branite teoriju, kako je ovde sve super, kako je medijske slobode su dostupne i kako je sve ovaj normalno, a oni zaista dobro znaju gde su došli i na koji način ova zemlja funkcioniše. I naravno, za kraj, pošto ste rekli da li imamo nešto konkretno da ponudimo građanima, pošto je Odbor za finansije, pa bi trebali na tako nešto da se najviše osvrnemo. Ja sam malopre rekao ne znam da li ste čuli. Bilo bi dobro da se ukinu porezi na zarade minimalne zarade i time bi se najviše pomoglo privrednicima i to naravno da to bude ukinuto pre svega domaćim privrednicima, a ne stranim, i da na taj način zaštitimo mala i srednja preduzeća.

01:29:06 - Đorđe Stanković: Na taj način ona se neće zatvarati i to je valjda suština našeg delovanja ovde, a ne da se na štetu njih ustvari ovde pokušava punjenje budžeta, kao što se punjenje deš-budžeta konstantno radi na štetu građana i kroz akcize na električnu energiju i kroz akcize na gorivo i tako dalje i tako dalje. Hvala puno.

01:29:29 - Veroljub Arsić: Kolega Stankoviću.Gospo-ja nešto moram da vam kažem, pustio sam vas da ispričate to što ste hteli. Samo izvinite. Ja sam narodni poslanik koga su birali građani Srbije i nikom, nikom živom na ovom svetu neću da dozvolim da ponižava narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer tako ponižava građane Republike Srbije koji su glasali. To što vi ponižavate vaše birače, vaš je problem. Da meni iz Bundestaga dođe iz Partije Zelenih i da se meša u isključivo unutrašnja pitanja Republike Srbije i da vi to pozdravljate, je poniženje onih koji su glasali za vas.

01:30:20 - Veroljub Arsić: Pa kad to budete jednom u vašoj glavi razumeli, onda ćete imati ispravan odnos i prema njima, jer smo im poželeli dobrodošlicu, jer smo došli da razgovaramo o saradnji dve zemlje Nemačke i Srbije, a ne da slušamo njihove packe iz njihovog političkog, političke ange-agende njihove političke partija, a ne Bundestaga. Ponižavajte se vi, samo nemojte u Skupštini. Idite tamo, pa se ponižavajte. Izvolite, gospodine Mitroviću.

01:30:49 - Peđa Mitrović: Mnogo ste ljuti, gospodine Arsiću. Nema potrebe za tim, ovaj, ali vam je OK kada vam Milorad Dodik i Cico Marjanović iz Republike Srpske me-prekraju ovo-izbornu volju Beograđana. To vam je OK. Tu nemate problem, je l' tako?

01:31:02 - Veroljub Arsić: U vašu korist kad se to dešava, je li- Kolega Mitroviću, da vas podsetim malo.

01:31:11 - Veroljub Arsić: Taj kolega-mogu da prekinem, mogu da prekinem- Ne možete, prekinuo je.

01:31:14 - Veroljub Arsić: Kolega Nikeziću- Zašto ste me prekinuli?

01:31:15 - Veroljub Arsić: Zato što nije prvo pričao o temi dnevnog reda.

01:31:19 - Veroljub Arsić: (zvukovi u pozadini) O čemu ste mi prekinuli?

01:31:23 - Dušan Nikezić: Odgovorio sam- O agendi Zelene stranke- (glazba u pozadini) Pustite čoveka da završi. Dali ste mu vreme, pustite da završi.

01:31:27 - Veroljub Arsić: Gospodine Nikeziću, izričem vam opomenu.

01:31:30 - Veroljub Arsić: Pa dobro, izričite opomenu koliko hoćete- Izričem vam drugu opomenu. Izričem vam drugu opomenu.

01:31:34 - Veroljub Arsić: Super.

01:31:35 - Dušan Nikezić: Vratite vreme kolegi- Izričem vam drugu opomenu. E, dobro.

01:31:38 - Dušan Nikezić: Sad vratite vreme kolegi.

01:31:40 - Veroljub Arsić: Izričem vam treću opomenu. Oduzimanje reči. Tako to ide kada vi sebi date za pravo koje nemate.

01:31:51 - Veroljub Arsić: A- I to možete da zloupotrebljavate u svom korist.

01:31:55 - Veroljub Arsić: (smijeh) Pa vi ste ga ovde- Po Poslovniku.

01:31:56 - Veroljub Arsić: A kako po Poslovniku?

01:31:57 - Veroljub Arsić: Po Poslovniku.

01:31:58 - Dušan Nikezić: Niste se pozvali na Poslovnik, a pričate ovdje, oduzimate reč i pričate o agendi Zelenih iz Bundestaga i onda se pozivate na dnevni red. Pa kako vas nije sramota?

01:32:08 - Veroljub Arsić: Jeste završili?

01:32:09 - Veroljub Arsić: Nisam završio i neću završiti dok mi ne vratite reč.

01:32:11 - Dušan Nikezić: Vratit ćemo reč. A ko ste vi? A ko ste vi da to određujete?

01:32:15 - Dušan Nikezić: Pa zato što nemate to ovlašćenje!

01:32:17 - Veroljub Arsić: Imam.

01:32:18 - Veroljub Arsić: Nemate.

01:32:18 - Veroljub Arsić: Pa pogledajte u Poslovniku.

01:32:21 - Dušan Nikezić: Pogledao sam u Poslovniku- Pa pogledajte u Poslovniku.

01:32:43 - Veroljub Arsić: U Poslovniku piše- Član sedam Poslovnika- U Poslovniku piše, u Poslovniku piše, u Poslovniku, u Poslovniku piše da je govornik dužan da poštuje tačku dnevnog reda o kojoj se raspravlja- (glazba u pozadini) Ne možete ovako da se ponašate, razmislite- Prekinuo sam ko, prekinuo sam, prekinuo sam- I onda ću- Prekinuo sam kolegu Mitrovića zato što je pričao van tačke dnevnog reda.

01:32:54 - Veroljub Arsić: Hteo sam da ga upozorim- Da to radi- Vi ste sami sebe upozorili. Prekršili ste time Poslovnik. Ne možete tako da se ponašate. Ili ćete se ponašati jednako prema svima, uključujući sebe, ili nemojte više da vodite sednicu.

01:33:05 - Veroljub Arsić: Kolega Nikeziću, ja sam pustio kolegu...

01:33:09 - Dušan Nikezić: Niste! Prekinuli ste ga uz prizemljenje.

01:33:11 - Veroljub Arsić: Ko je o-ko je-o.. Jel ste mi dozvolili da vam kažem nešto?

01:33:16 - Veroljub Arsić: Gospodine Arsić, ajde mirno- Gospodin Stamenković će pričati šta god je hteo. Ja sam samo dao komentar na njegovu diskusiju- Koja je isto bila, koja je isto bila u tački dnevnog reda, koliko i njegova. Znači, imamo isti tretman on i ja, kao što imate i vi, kao što ima i gospodin Mitrović.

01:33:47 - Veroljub Arsić: Samo sam hteo da mu kažem da nije pitanje o glasanju građana Srbije koji imaju dvojno državljanstvo sa Bosnom i Hercegovinom na osnovu zakona koji ste vi doneli- I za koji ja smatram lično da je dobar- Prenosite ga- I nije vam bilo i nije vam smetalo kada je isti taj Milorad Dodik 2012. godine glasao za Borisa Tadića.

01:33:56 - Veroljub Arsić: Da, i prekradio- I tad je prekrajao izbornu volju ili nije?

01:33:59 - Peđa Mitrović: Mogu li ja da rečem nešto?

01:33:59 - Veroljub Arsić: Izvolite.

01:34:01 - Peđa Mitrović: Moram prvo da vam odgovorim. Dakle, iskoristiću pravo koje vi ste dali sebi. Dakle, eh, svi građani Republike, svi državljani Republike Srbije imaju pravo da glasuju na nacionalnim izborima, na predsedničkim i parlamentarnim. Na lokalnim izborima nemaju pravo, verovali ili ne, zato što ne žive u Republici Srbiji, k-a, a ne samo, to je kao kad bih ja glasao na lokalnim izborima u Subotici. Kako da glasam u Subotici kad ne živim u Subotici?

01:34:21 - Peđa Mitrović: E tako, ili ne žive u Beogradu, a glasali su na izborima u Beogradu. E, to je suštinske ra-razlika i zato je došlo do prekrajanja izb-izborne volje Beograđana jer ti ljudi ne žive, čoveče, u Beogradu. Oni imaju, bre, svoje funkcije u Republici Srpskoj. E, al' da se vratimo na podatke, što je mnogo važnije. Dakle, pošto govorimo o koridoru deset, da vi imate podatke o tome kako je pala promet zbog blokade, ja bih vas pozvao još jedanput da proverite te podatke, jer n-nešto generalno statistika ne pokazuje da došlo do neke značajne promene zbog blokada, ali ono što hoću takođe da vas uputim, a to je da pogledate i kako će izgledaju evropske brzine železnice, da li obilaze Srbiju, pa pogledajte, eh, studije koje su radili naši ljudi u Srbiji, pa vam govore da Via Karpatia će odvući značajan deo eh, eh, robnog transporta kroz Srbiju zato što nismo deo Evropske unije, zato što imamo problem sa visokim cenama goriva, i tako dalje, i tako dalje.

01:35:11 - Peđa Mitrović: Ono što je suština, ekonomska politika se vodi na osnovu podataka, ne na osnovu otkucaja sopstvene duše i naših želja. Tako da vas zaista molim da ubuduće kada imamo raspravu u parlamentu, ipak se držimo činjenica, ne izmišljene statistike, ne izmišljenih događaja i ne naših lepih želja. Hvala vam.

01:35:31 - Veroljub Arsić: Koleginice Milić, izvolite.

01:35:34 - Svetlana Milijić: Zahvaljujem predsedniče Odbora. Pričamo o nekim činjenicama. Ja bih iznela zaista činjenice.Činjenica je da od 1980. godine pa do 2012. godine nije izgrađen ni jedan kilometar pruge.

01:35:52 - Svetlana Milijić: Jeste rekonstruisano trideset jedan kilometar, ali zato karta poskupela trideset posto, ali zato od 2012. do 2025. godine izgrađeno je oko sto osamdeset kilometara, uhm, brzih pruga i rekonstruisano preko sedamsto pedeset. To su činjenice. Isto tako su činjenice da, uhm, je izgrađeno preko četri-, petsto pedeset kilometara novih autoputeva od 2012.

01:36:25 - Svetlana Milijić: do 2025. godine. I imamo u planu još. Isto tako je činjenica da su u periodu od 2009. do 2010.

01:36:35 - Svetlana Milijić: godine tada vladajuća, uhm, partija na čelu sa Borisom Tadićem, uhm, uzeli kredit od pedeset milijardi evra za izgradnju dve bolnice. Te bolnice do dana današnjeg nismo videli, a nismo videli ni da su vratili tih pedeset milijardi, pedeset milijarde dinara, pardon. Isto tako je činjenica da Aleksandar Vučić je izgradio i umrežio Srbiju, što autoputevima, što brzim saobraćajnicama, što je dovelo do priliva direktnih stranih investicija, a samim tim i povećanje broja radnih mesta. Isto je tako činjenica da je bivši vladajući režim otpustio četristo pedeset hiljada ljudi i da je stopa nezaposlenosti u njihovo vreme, znači krajem 2011. godine, iznosila trideset tri posto, a da je sada osam i po posto.

01:37:35 - Svetlana Milijić: E, to su činjenice i, uhm, u svakom slučaju mislim da o-ovaj odlazak kolege, uhm, podrazumeva to da, pošto je on bio savetnik u njihovo vreme u ministarstvu, da prosto sve ove činjenice koje sam izložila ja možda malo bole zato što su mogli, a nisu. A zašto nisu, to treba pitati njih. Hvala.

01:38:07 - Veroljub Arsić: (zvuk u pozadini) Trideset sekundi.

01:38:08 - Peđa Mitrović: Kol'ko?

01:38:10 - Veroljub Arsić: Trideset sekundi.

01:38:10 - Veroljub Arsić: Gospodine Mitroviću imate još samo tri sekunde.

01:38:14 - Svetlana Milijić: Trideset.

01:38:14 - Veroljub Arsić: Trideset, ja se izvinjavam, izvolite.

01:38:16 - Peđa Mitrović: (rock glazba u pozadini) Može da vrati debatu, jel može onak' debatu o ekonomskim problemima vaš-vaše vlasti. Meni to uopšte nije problem i rado bih učestvovao u tome, da je ceo svet spavao, a vi nešto radili pa da kažete da ste nešto postigli, al' ceo svet je otišao daleko ispred nas. Dakle, dok ste vi gradili puteve, svet je gradio dva puta više puteva, zapošljavao dva puta više ljudi, dva puta brže rastao i na svete zemlje Višegradske grupe na koje treba da se ugledamo. Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska. Dakle, ljudi, 'nači poredite se sa tim zemljama i videćete u kom se zaostatku.

01:38:44 - Peđa Mitrović: Hvala.

01:38:44 - Veroljub Arsić: Bravo. (zvuk u pozadini) Šta pokušavam da... (pauza od četiri sekunde) Čuli smo kritike na predložene zakone. Možda neko napreduje brže od Srbije u Evropi, mada neki pokazatelji govore upravo suprotno. Samo bih da podsetim da sve te zemlje koje su nabrajane dosad imaju deset puta, tačno deset puta veći pristup evropskim fondovima nego Srbija.

01:39:20 - Veroljub Arsić: Pristup evropskim fondovima često znači besplatan novac, novac koji nikad ne morate da vratite, zato što ste ga dobijali iz fondova Evropske unije da bi učinili svoju privredu i infrastrukturu kompatibilnom sa vodećim zemljama Evropske unije. Mi moramo svoj razvoj da finansiramo sami, što i radimo i ne samo da i pored toga što nemamo deset puta više besplatnog novca, nismo njima dozvolili da odmaknu, nego čak i neke zemlje koje su bile nabrojane po mnogim ekonomskim pokazateljima su stižane. To da raščistimo. Sada da se osvrnem na spominjani Zakon o deviznom poslovanju. Ne vidim kakva to prepreka može da bude Zakon o deviznom poslovanju za tržište hartija od vrednosti.

01:40:13 - Veroljub Arsić: Nama je cilj da mi razvijamo tržište hartija od vrednosti domaći i da domaći privrednici dolaze do određenih instrumenata, a ne da razvijamo sa našim deviznim sredstvima, tržište hartija od vrednosti u inostranstvu. Naš Zakon o deviznom poslovanju jeste restriktivan, ali ima i razloga zašto. Sećam se jako dobro 2011. godine bio je krajnje liberalan. Ne znam zašto.

01:40:52 - Veroljub Arsić: Bar zbog tog liberalnog zakona izgubili smo skoro jedanaest milijard-eh, sa jedanaest milijardi evra deviznih rezervi ispali smo na pet, a kurs evra je otišao sa sedamdeset osam dinara na sto devetnaest osamdeset. Zato što novac koji je bio avansiran za uvoz robe i usluga nije morao da se vrati u Srbiju pod uslovom da ni robe i usluga nikad nisu uvezeni. Isto tako, ako izvezete neku robu devizna sredstva niste bili u obavezi da unesete u Srbiju po tom zakonu, niti da uvezete robu za količinu koje je izvezena roba, što je izazvalo inflaciju i pad kursa dinara. I u suštini taj zakon iz 2011. godine spasio je krivice mnoge špekulante.Koji su to radili pre nego što je ta liberalna mera bila doneta.

01:41:52 - Veroljub Arsić: Иначе би многи од њих и дан данас били у затворима, што је доказ само да се у том периоду закони нису доносили у складу са интересима, пре свега државе, привреде и њених грађана, него да би се аболирали криминалци који су чинили тешка кривична дела по питању девизног пословања. То нарочито да подсетим да је највећа страна инвестиција у то време била продаја Максија Делезу, а новац је завршио, колико је мени познато на Кипру, а не у Србији. Ал' сте то уредно књижили као директну страну инвестицију. Браво, мајстори, браво мајстори! Идемо даље.

01:42:40 - Veroljub Arsić: Оде онај чувени саветник из династије Цвес Мекона, који је саветуо Мирка Цветковића. И сад, нешто ћу да вам прочитам. У сваком случају и даље остаје чињеница да возачи точе гориво најскупље у региону. Цена бензина отприлике онолика колика је била када је барел нафте коштао сто четрдесет седам долара, иако она сада стаје упола мање. Горива је од почетка године поскупело три пута за око пет динара у просеку, а томе је допринело подизање акциза које у цени бензина сто десет динара учествује са четиредесет четири заре седам динара, док на ПДВ одлази шеснаест зарез осамдесет један динар.

01:43:24 - Veroljub Arsić: Тако испада да је учешће фискалних захвата ни у цени овог дериватата чак педесет и пет процената. Знате из ког је периода чланак? Једанаести фебруар 2010. Они који сад причају како ће да смање цене акциза својим амандманима, то нису радили, него су повећавали цене акциза кад су били на власти. Само показује колики су лажови, ништа више.

01:43:57 - Veroljub Arsić: Али баштини те ту политику, јер да не баштини те не бисте били у тој политичкој опцији. Само је друго сад питање, за тада и онако високе акцизе, шта смо ми добили као грађани и као држава? Смо добили неки пут? Нисмо. Неку пругу?

01:44:15 - Veroljub Arsić: Нисмо. Неку болницу? Нисмо. Неку школу? Нисмо.

01:44:19 - Veroljub Arsić: Неку фабрику? Нисмо. Па гдје нестаде толико новац? Да није оних шесто двадесет милиона еура лидера, тадашњег градоначелника Ђиласа. Када почнемо да причамо о тим стварима, спомиње се електрична енергија.

01:44:49 - Veroljub Arsić: Па, извините господо, јесте направили неки електроенергетски систем за дванаест година док сте били на власти? Јесте направили неку термоелектрану. Нисте ни једну. Четрдесет година је Србија чекала на један нови блок једне термоелектране. Радници су радили за триста еура плате у руднику, јер површински копови јесту, јесте облик рудника.

01:45:18 - Veroljub Arsić: Сада раде за преко хиљаду и петсто. Па, морам да поставим питање јесу они зарадили своје плате, ако имамо уредно снабдевање електричном енергијом или не. И поред свих повећања ми још увијек имамо једну од најјефтинијих електричних енергија у Европи. Мани те привреда, она учествује на берзи, купује на берзи електричну енергију. Спомињете овде путарине.

01:45:54 - Veroljub Arsić: Да ли је то могуће да не путујете, па не знате колике су у другим државама путарине? Ево прођите кроз Хрватску. Знам да тамо волите да идете на летовање. Обожавате да се брчкате са онима који су убијали припаднике народа коме припадате. Ја не идем.

01:46:15 - Veroljub Arsić: Идете, си идите. Не. Сви ви. Па морате да питате председника Овамбих у вашој одласке. Господине, немојте да ми добацујете, а ја вама кажем да с-је моја нога последњи пут укрочила на тло данашње Хрватске 1992.

01:46:33 - Veroljub Arsić: (питање из публике) Е. Само кажем, пошто волите да идете тамо на море, плаћате путарину, која је два или три пута већа него наша. И то вам не смета, да развијате туризам у Хрватској. Немам ништа против, то је ваша ствар. Ваше питање морала, патриотизма, ваше питање емпатије према грађанима Србије, према припадницима српског народа који су протеривани из Хрватске, то је ваша ствар.

01:47:07 - Veroljub Arsić: Нећу у то да улазим. Само кажем, да је наша цена путарине прилично уједначена са другим земљама у региону, не рачунајући Хрватску, по овом систему наплате путарине. А то су питања затворених аутопутева, у смислу не затворенih, него сваки излаз се плаћа кроз наплатну рампу. Изволите, крените од Суботице до Прешева, мање ће вас коштати него од Солуна до Атине, а иста је километража.

01:47:49 - Veroljub Arsić: (kašalj) Negde oko pedeset i dva, tri evra je od Soluna do Atine. To znam zato što ne idem u Hrvatsku na more. Druga stvar je. (pauza) A, jel mi želimo da imamo autoputeve koji su funkcionalni i koji su pre svega bezbedni. I ako vi pričate stalno da nešto nije u redu, ti autoputevi se koriste i ostaće građanima i državi Srbiji, za razliku od onih koji to kritikuju i napadaju, zato što su od Srbije oni pravili crnu rupu.

01:48:26 - Veroljub Arsić: Ne u Evropi, nego među građanima Srbije, kad je petsto pedeset hiljada ljudi izgubilo posao, kad je najveće dostignuće bio jedan most na Adi koji je plaćen, ja mislim da je to najskuplji kilometar mosta na svetu. Najskupljji. Mislim da je osnovna cena negde oko četristo pedeset miliona evra jednog kilometra mosta. Jednog kilometra mosta! Pričate o tome kako.

01:49:02 - Veroljub Arsić: Evo, ja ću da vam dam jedan primer. Jedino što je u mom, rekao sam to na sednici Odbora za finansije, jedino što je u mom okrugu urađeno u Braničevskom upravnom okrugu od saobraćajne infrastrukture bila je rekonstrukcija tri kilometra jednog puta od sela Bratinac do sela Beranje kroz stig. Rekonstrukcija je tačno trajala godinu dana, tri kilometara ne pravljenja novog puta, nego ro-rekonstrukcije postojećeg. A pošto je investitor bila Evropska o-banka za obnovu i razvoj, toliko ste bili pošteni da su vas naterali da tri puta podižete asfalt zato što noseći sloj nije bio u skladu sa projektnom dokumentacijom. Danas kroz taj stig ide brza saobraćajnica od požarevačke naplatne rampe do Golupca, negde oko šezdeset kilometara i biće napravljena za četiri godine, novi put za četiri godine, za razliku od vaša tri kilometra za jednu godinu.

01:50:09 - Veroljub Arsić: E, to je razlika između one Srbije i ove danas. I svi ovi zakoni su usmereni u to da Srbija ima ambijent u kome njena privreda može da radi, njeni građani da žive, da se zapošljavaju i ostanu ovde, a ne da budu jeftina radna snaga po zemljama zapadne Evrope, u šta ste ih pretvarali dok ste bili na vlasti. Gospodine Kostov, izvolite.

01:50:47 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem- Pravo na repliku, Nebojša Đilas.

01:50:50 - Veroljub Arsić: Šta?

01:50:51 - Veroljub Arsić: Repliku, čoveče.

01:50:52 - Veroljub Arsić: Jeste li vi predsednik poslaničke grupe?

01:50:56 - Veroljub Arsić: (pauza) Predsednik poslaničke grupe nije član Odbora.

01:51:02 - Risto Kostov: (pauza) Mogu? Poštovani gospodine Arsiću, uvažene koleginice i kolege, ovaj, predstavnici ministarstava. Ja sam Risto Kostov od PUPS Solidarnost i pravda, partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije. Eh, kao nekada-nekadašnji strastveni pušač, i da nisam ostavio cigarete, ja bih s-rekao veliko hvala za povećanje akciza i u svakom slučaju i, i sada kao nepušač, ovaj, podržavam to povećanje i mislim da će uticati na zdravlje ljudi, eh, i na pušače i na nepušače. I, gospodine Arsić, ja vas molim, pošto je ovde bilo reči o jučerašnjoj sednici, vrlo kratko ću reći, da podsetim i upoznam one koji nisu bili na toj sednici, susretu, ustvari, Grupe prijateljstva sa Nemačkom, da je to proteklo u preispitivanju dostojanstva poslanika koji su.

01:52:02 - Risto Kostov: Neki su me jako iznenadili, jer je bilo reč o bitnim stvarima državnosti, o nacionalnim interesima Srbije, a da niko nije, ovaj, reagovao. Ja sam postavio dva pitanja, pošto sam video da se po-situacija postaje zategnuta. Jedno pitanje je bilo onako relaksirajuće, pa sam pitao gospodina Mijatovića da li je neki rođak, eh, ovome Peđi Mijatoviću. A drugo pitanje je bio velo-veoma ozbiljno. Pitao sam kada će Nemačka da promeni svoju retoriku i da ne govori dve strane kada je reč o Srbiji, odnosno o takozvanoj državi Kosovu i Metohiji i da upozori, ovaj, Kurtija, odnosno te nezavisne, te privremene, privremene, ovaj, eh, vlasti u Prištini da sprovedu, eh, svoju obavezu da osnuju zajednicu, eh, srpskih opština.

01:53:02 - Risto Kostov: I bio sam, eh, izuzetno možda za neke grub, ali sam bio izuzetno konkretan u jednoj u, u tom drugom delu pitanja- Završite to, ja vas molim. Pa sam pitao, da li ćete vi, gospodo iz Bundestaga, podržati kada bi se dogodilo da se Bavarska odvoji od Nemačke? Da li ćete podržati Berlin ili ćete Nihem podržavati?

01:53:28 - Veroljub Arsić: Kao što sad podržavate- Kolega Risto, ja Vas molim to ima zapisano u stenogramima, nije tema.

01:53:31 - Risto Kostov: Ne, ali neko nije čuo ovde, tako da.

01:53:36 - Veroljub Arsić: Ne, samo želim da kažem na to pitanje- Zahvaljujem.

01:53:36 - Risto Kostov: Ni niko, niko nije odgovorio, niti podržao. Evo, ja vas gledam u oči i glasim, niste vi to podržali iz opozicije?

01:53:46 - Veroljub Arsić: Eto, to sam hteo da vam kažem.- Zahvaljujem, zahvaljujem.

01:53:48 - Nikola Radosavljević: To zamjerite, ali sam malo opteretjen time pošto je to moj deo posla. Ne postoji sintagma skuplja cijena goriva ili gorivo je skuplje ili cena je veća ili niže.

01:54:01 - Veroljub Arsić: E, samo kolega Radosavljević, izvolite.

01:54:04 - Peđa Mitrović: Može poslovnik poslovnik. Taj broj je 107 jer se u nas član 107. Povreda dostojanstva je.

01:54:12 - Nikola Radosavljević: Samo dozvolite kolega da završim. Mislim da, dobio sam riječ prije nego što ste vi pomenuli bilo kakav poslovnik. Pa znam, ali ajde izvinite, ali ja, ja stvarno ovaj ne bih želio da javnost i građani Republike Srbije na osnovu nekih navoda, a prije svega navoda nekih medija, već možete i da pretpostavite kojih medija i gdje se kolege narodni poslanici iz opozicije očigledno jedino informišu. Jer one i oni druge informacije i nemaju. Pa tačno jeste.

01:54:53 - Nikola Radosavljević: Dobro ste priznali da dobro ste priznali da vam je to jedini vid informacije i da vam je to jedino gdje se vi informišete da ne gledate u realnosti činjenicu, nego gledate ono što netko piše, a to što netko piše, piše protiv Republike Srbije i na osnovu toga je vaše izlaganje i na osnovu toga su vaše laži, pa je jedna od tih laži i ovo što ste izjavili i što ste rekli da je Srbija crna rupa na mapi brzih pruga. To je jedna velika laž. Zašto? Evo dozvolite, ha ne radi se ni o kakvom izostavljanju Srbije, već je to neka mapa koja prikazuje isključivo i gdje se odnosi isključivo na zemlje koje su već članice Evropske unije. I zbog javnosti Republike.

01:55:42 - Nikola Radosavljević: Zbog građana Republike Srbije želim da podvučem i kažem koridor koji prolazi kroz Srbiju je deo evropskog koridora i to je jedina istina. I ponovit ću koridor koji prolazi kroz Srbiju je deo evropskog koridora i to je jedina istina. Zahvaljujem.

01:56:08 - Veroljub Arsić: Se dostojanstvo Narodne skupštine i nema potrebe da pričamo kogde letuje. Ja ću vam reći odmah ja letujem u udarnoj vlasti svake godine i u Catsovu, to je Crna Gora, bratska republika i mogu vam reći meni je tamo jako lepo, ali vaši milijarderi i milioneri letuju na jahtama po Hrvatskoj- Izričem vam opomenu zbog zloupotrebe poslovnika, ali ne u okviru povrede Poslovnika.- A pa pani to traži?- Gospodin Krstiću, izvolite.

01:56:40 - Nenad Krstić: Poštovani predsjedaviće, dame i gospodo, malo smo rasplinuli raspravu. Imamo veliki broj, set zakona što se tiče finansija i to je usklađivanje da bi naša privreda mogla što bolje da radi i da se razvija i u suštini su svi zakoni na mestu da bismo napravili bolji ambijent za privredu. Ali gospodine Arsiću, moram nešto da vas pitam, verovatno ste ili zaboravili ili kao činjenica vam trenutno nije bila na pameti. Kolege su iz Niša. Oni su verovatno putovali koridorom deset bez tunela i bez završene Grdovičke klisure, a za to je narod Srbije dao već novac.

01:57:20 - Nenad Krstić: Pa nisam mogao da ne kažem jer su kritike na na zaduživanje, a svo vreme Srbija ima kreditni rejting. Zaduživanje u njihovo vreme i MMF i svi kreditni činioci su pobegli iz zemlje, kao što su i oni morali danas ovu sednicu da napuste. Da ne dužim jer nisu bili valjani da čuju činjenice šta su radili u njihovo vreme. Hvala.

01:57:53 - Veroljub Arsić: Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama od prve do dvadeset druge. Prelazimo na glasanje izjašnjavanjem o svakoj tački dnevnog reda pojedinačno.

01:58:08 - Veroljub Arsić: Izvinite samo da se odjave kolege koje nisu nisu- Molim službu da to uradi. (pauza do 10 sek) Idemo izjašnjavanje o prvoj tački. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati prijedlog Zakona o nacionalnom spoljnotrgovinskom jedno šalterskom sistemu koji je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo. (pauza do 10 sek) Zaključujem glasanje.

01:58:57 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset od deset prisutnih. Te konstatujem da je Odbor jednoglasno prihvatio ovaj prijedlog Zakona u načelu. (pauza do 5 sek) Hm. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati prijedlog Zakona o porezu na emisije gasova sa efektnom staklene bašte koje je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo.

01:59:37 - Veroljub Arsić: (pauza do 6 sek) Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset od deset prisutnih, te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predlaže Narodnoj skupštini da prihvati ovaj prijedlog zakona u načelu. Prelazimo na treću tačku.Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati predlog Zakona o porezu na uvoz ujedinjenja intenzivnih proizvoda koje je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje.

02:00:08 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset od prisutnih deset te konstatujem da Odbor jednoglasno odlučuje da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj predlog zakona u načelu. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o tržištu kapitala, koji je podneo Vlada u načelu. (pauza) Izključujem glasanje. (pauza) Za je glasalo deset od deset, te konstatujem, da je Odbor odlučio da predložen Narodnoj skupštini da prihvati ovaj jednoglasno odluči da ovaj predloži Narodna skupština prihvati ovaj predlog zakona u načelu. Prelazimo na izjašnjavanje o tački pet.

02:00:59 - Veroljub Arsić: Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost koji je podneo Vlada u načelu. (pauza) Zaključujem glasanje. Konstatujem da je Odbor, za je glasalo deset, protiv nema, uzdržanih nemate, konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predložen Narodnoj skupštini da prihvati ovaj predlog zakona u načelu. Prelazimo na tačku šest. Odbor predlaže Narodna skupština da prihvati predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koje je podneo Vlada u načelu.

02:01:33 - Veroljub Arsić: Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset od prisutnih deset te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predložen Narodnoj skupštini da prihvati ovaj zakon u načelu. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo.

02:02:02 - Veroljub Arsić: (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržanih nema, od deset te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predložen Narodna skupština prihvati ovaj predlog zakona u načelu. Eh, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje.

02:02:31 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset, od prisutnih deset, te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj predlog zakona u načelu. Prelazimo na izjašnjavanje o devetoj tački. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje.

02:03:02 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržanih nemate, konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj predlog zakona u načelu. Tačka deset. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim otpremnicima, koji je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje.

02:03:25 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset, od deset te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj predlog zakona u načelu. Imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije podnela dva amandmana na ovaj predlog zakona, i to na član šest i sedam, predlažem da u skladu sa članom sto pedeset pet stav treći Poslovnika Narodne skupštine, Odro-Odbor predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog zakona u načelu, ali sa amandmanima Vlade. Molim da se izjasnimo o amandmanu Vlade na član šest Predloga zakona. (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, od deset, te konstatujem da je Odbor jednoglasno prihvatio ovaj amandman.

02:04:07 - Veroljub Arsić: Molim da se izjasnimo o amandmanu Vlade na član sedam Predloga zakona. (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, od deset i konstatujem da je Odbor jednoglasno prihvatio ovaj amandman. Prelazimo na tačku jedanaest. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je podnela Vlada u načelu.

02:04:36 - Veroljub Arsić: (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv nemaju, uzdržanih nema, te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona u načelu. Tačka dvanaesta. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama dopune Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo.

02:05:05 - Veroljub Arsić: (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, od deset, te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona u načelu. Tačka trinaest. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo.

02:05:31 - Veroljub Arsić: (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, od deset te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona u načelu. Tačka četrnaest. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o naknada za korišćenje javnih dobara, koji je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo.

02:05:53 - Veroljub Arsić: (pauza)Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset od deset, te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnu skupština prihvati ovaj Predlog zakona u načelu. Tačka petnaest, Odbor predlaže Narodnu skupštinu da prihvati Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene n-nepokretnosti koje je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje.

02:06:30 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset od deset te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona u načelu. Tačka šesnaest, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o faktoringu koji je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset od deset te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona u načelu.

02:07:04 - Veroljub Arsić: Tačka sedamnaest, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o akcizama koje je podnela Vlada u načelu. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset od deset, te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona u načelu. Tačka osamnaest, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koje je podnela Vlada. Molim da se izjasnimo.

02:07:44 - Veroljub Arsić: Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset od deset te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona. Tačka devetnaest, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj koje je podnela Vlada. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset od deset, te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona.

02:08:23 - Veroljub Arsić: Tačka dvadeset, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2009 ADD1, erm, koji je podnela Univerzitetska, er, dečija klinika Tiršova dva koje je podnela Vlada. Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset od deset te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona. Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri, faza druga između Evropske investicione banke i Republike Srbije, koje je podnela Vlada.

02:09:09 - Veroljub Arsić: Molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset od ukupno deset te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona. Tačka dvadeset druga, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđenju Ugovora o kreditnom aranžmanu broj nula nula dva nula nula dva dva jedan osam osam koji je podnela Vlada. Molim da se izjasnimo.

02:09:45 - Veroljub Arsić: Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset od prisutnih deset te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona. Izvestilac Odbora na sednici Narodne skupštine za sve tačke dnevnog reda biće predsednik Odbora. Ovime smo iscrpili dnevni red. Zahvaljujem se svima na današnjem radu i zaključujem sednicu.
Snimak sednice