1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za zdravlje i porodicu
Datum sednice: 25.11.2025.
Trajanje sednice: približno 1 sat i 21 minut (00:00:03–01:21:21)
Tema / tačka dnevnog reda:

Razmatranje Predloga zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja e-Bolovanje – poslodavac (u načelu)

Razno

Predsedavajući: Muamer Bačevac

Broj prisutnih poslanika: devet članova Odbora na početku 

Učesnici van poslanika:

Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i e-upravu

Ivana Stašević-Karličić, državni sekretar Ministarstva zdravlja

Predstavnici RFZO i drugih službi (pomenuti u uvodu sednice)

---

Koliko je ko govorio

(Procena urađena prema pravilu 95 reči = 1 minut; obuhvaćena je samo sadržinska rasprava, bez tehničkih pauza i proceduralnih segmenata.)

Poslanici vladajuće većine: ≈ 28% vremena
(Bačevac, Macura, Laketić, Uri)

Poslanici opozicije: ≈ 47% vremena
(Rakić, Mijatović, Delić, Spirić)

Članovi Vlade / gosti: ≈ 25% vremena
(Jovanović, Stašević-Karličić)

(Napomena: sve procene zasnovane isključivo na transkriptu; podložne odstupanjima.)

---

Ukratko sa sednice – LEAD

Sednica je bila sadržinski intenzivna i povremeno vrlo napeta. Vlada je detaljno predstavila predlog zakona o uvođenju sistema e-Bolovanje, naglašavajući digitalizaciju, smanjenje administracije i sprečavanje zloupotreba. Poslanici opozicije izneli su oštre primedbe, pre svega na oblast zaštite podataka o ličnosti i na ulogu Kancelarije za IT, koju vide kao neovlašćenog rukovaoca zdravstvenim podacima. Rasprava je u više navrata bila zahuktana, uz česta proceduralna upozorenja predsedavajućeg. Zakon je na kraju usvojen većinom glasova. U tački „razno“ opozicija je otvorila pitanja budžeta za zdravstvo, treće smene u domovima zdravlja i finansiranja retkih bolesti, što je izazvalo novu raspravu, ali bez donošenja odluka.

---

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

(navedeni hronološkim tokom, svako u odvojenom odlomku)

Mihailo Jovanović (gost, direktor Kancelarije za IT i e-upravu)

Predstavio je zakon kao najveći i najsloženiji digitalizacijski projekat u javnoj upravi. Naglasio je: potpuno ukidanje papirne dokumentacije, olakšanje za poslodavce i RFZO, brže isplate bolovanja, smanjenje zloupotreba, smanjenje administrativnih troškova privredi i sigurniju razmenu podataka. Više puta je istakao da poslodavci neće imati uvid u dijagnozu, a da Kancelarija za IT ima tehničku ulogu i ne pristupa medicinskim podacima. Odbacio je bojazni da se narušava privatnost i najavio edukacije za poslodavce.

Ivana Stašević-Karličić (državni sekretar, Ministarstvo zdravlja)

Naglasila je da digitalizacija već funkcioniše kroz e-recept i e-karton i da je e-bolovanje logičan nastavak. Istakla je koristi: ukidanje papira, praćenje u realnom vremenu, smanjenje zloupotreba, rasterećenje pacijenata i poslodavaca. Više puta je ponovila da zakonski okvir o medicinskoj dokumentaciji ostaje isti, da poslodavci ne vide dijagnozu i da se ne menja sadržina podataka, već samo način njihove razmene. Potvrdila je da postoje obavezne kategorije „rukovalac“ i „obrađivač“, ali bez pristupa medicinskim podacima van zdravstvenog sistema.

Snežana Rakić (opozicija)

Podržala je uvođenje e-bolovanja, ali postavila praktično pitanje šta se dešava sa postojeće papirnom medicinskom dokumentacijom i da li će i dalje postojati dupli sistemi. U završnici sednice navela lično iskustvo iz ranijih digitalizacija (e-matične knjige) uz stav da digitalizacija donosi korist i da je sistem bolji od papirnog.

Marina Mijatović (opozicija, Zeleno-levi front – NDMBGD)

Najviše kritična učesnica. Izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog navodnog „kolapsa zaštite podataka“. Smatra da Kancelarija za IT nema osnov da rukuje zdravstvenim podacima i da predlog zakona nije dovoljno precizan, ostavlja prostor za zloupotrebe i narušava prava pacijenata. Posebno je kritikovala nedostatak procene uticaja na zaštitu podataka i mogućnost pristupa poslodavaca odlukama lekarskih komisija. U tački „razno“ otvorila šire teme: treća smena u domovima zdravlja, retke bolesti, stanje budžeta za zdravstvo, dostupnost lekova, i optužila vlast da zanemaruje pacijente i zdravstvene radnike.

Dragan Delić (opozicija)

Pridružio se bojaznima o zaštiti podataka i naveo iskustvo iz prakse: informacije često „cure“. Zamerio je naziv „e-Bolovanje – poslodavac“, jer smatra da poslodavac nije centralan akter. Istakao je da su ključni ciljevi: olakšanje za pacijente, smanjenje administracije, kvalitetniji statistički uvidi i racionalizacija troškova. Upozorio je da uspeh sistema zavisi od digitalne infrastrukture, obučenosti lekara i spremnosti poslodavaca. U tački „razno“ predložio da se Odbor ubuduće sastaje pre razmatranja budžeta i da radi planski.

Nada Macura (vladajuća većina)

Snažno podržala zakon; pozvala se na iskustvo sa e-receptima i e-kartonom. Smatra da digitalizacija unapređuje sistem, ali da je ključna edukacija lekara i rešavanje tehničkih pitanja kod poslodavaca. Najavila da će glasati za zakon.

Darko Laketić (vladajuća većina)

Pozvao se na ranije zakone iz oblasti prava pacijenata i dokumentacije, uz ocenu da su potpuno usklađeni i bezbedni. Smatra da novi sistem poboljšava neposrednu komunikaciju između izabranog lekara, RFZO-a i poslodavca, smanjuje kašnjenja isplata i sprečava zloupotrebe. Podržao je digitalizaciju kao civilizacijski standard.

Emeše Uri (vladajuća većina)

Govoreći iz pozicije izabranog lekara, snažno podržala digitalizaciju kao olakšanje primarnoj praksi, gde se veliki deo vremena troši na administraciju. Navela da je elektronski sistem bezbedniji jer bilježi ko je pristupio podacima. U tački „razno“ objasnila da u mnogim manjim sredinama izabrani lekari već godinama rade noćne smene, pa je uvođenje treće smene pre svega izazov za velike gradove.

Jelena Spirić (opozicija)

U tački „razno“ žestoko kritikovala Odbor i Vladu: pitanje treće smene u domovima zdravlja, stanje zdravstvenog sistema, liste čekanja, transplantacije, odlazak lekara, finansiranje retkih bolesti i neobrađene predstavke građana. Navela da Odbor ne reaguje na probleme i da vlast zanemaruje pacijente. Upozorila na budžet za 2026. i smatra da Odbor nije ispunio svoju nadzornu funkciju.

---

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Predlog zakona o razmeni podataka i uvođenju sistema e-Bolovanje – poslodavac je usvojen:
12 glasova ZA, 1 protiv, 1 uzdržan.

Rasprava u tački „razno“ otvorila je brojna pitanja (budžet za zdravstvo, finansiranje retkih bolesti, treća smena u domovima zdravlja), ali bez donošenja odluka.

Predsedavajući je najavio da će se u istoj nedelji održati nova sednica o pojedinostima zakona i razmatranju informacija o radu Ministarstva zdravlja.

---

 

4. sednica Odbora za zdravlje i porodicu_25.11.2025.

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Muamer Bačevac, predsednik Odbora, Socijaldemokratska partija Srbije, vladajuća većina
Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu
Ivana Stašević-Karličić, državni sekretar Ministarstva zdravlja
Snežana Rakić, članica Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
Marina Mijatović, članica Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija.
Dragan Delić, član Odbora, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija.
Nada Macura, članica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Darko Laketić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Emeše Uri, članica Odbora, Savez vojvođanskih Mađara, vladajuća većina.
Jelena Spirić, članica Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.

00:00:03 - Muamer Bačevac: Dobro jutro svim članovima Odbora. Dobro jutro našim gostima. Otvaram četvrtu sednicu Odbora za zdravlje i porodicu. Današnjoj sjednici prisustvuju u ime predlagača Zakona Ministarstvo finansija Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Aleksandar Nelki, viši savjetnik Kancelarije, i Jelena Bojović, direktor Centra za četvrtu industrijsku revoluciju. Ispred Ministarstva zdravlja tu je profesorica doktorica Ivana Stašević-Karličić, državni sekretar, Lidija Bašić, viši savjetnik, i Nikolo Radoman, samostalni savjetnik.

00:00:44 - Muamer Bačevac: Republički fond za zdravstveno osiguranje, Vesna Latinović, pomoćnik direktora Sektora za zdravstveno osiguranje. Konstatujem da na ovoj sednici je prisutno, koliko je li sad?, devet članova odbora i da je, saglasno članu 80 Poslovnika Narodne skupštine, postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Dnevni red je predložen u sazivu. Da li neko od članova odbora ima predlog za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda? Stavljam onda na glasanje predloženi dnevni red.

00:01:22 - Muamer Bačevac: Ko je za? Da li ima neko- Znači deset je za. Hoćete da sačekamo, da sačekam u slobod-- u-u-uđite u sistem pa ćemo sačekati. Jeste? Sačekaćemo.

00:03:01 - Muamer Bačevac: (šaputica u pozadini) Može li? Može. Dobro.

00:03:16 - Muamer Bačevac: Dobro. Sa jedanaest za, konstatujem da smo usvojili, protiv i uzdržanih nije bilo, konstatujem da smo usvojili današnji dnevni red. Dnevni red pod jedan razmatranje Predloga zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaviještenja u slučaju postupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja e-Bolovanja – poslodavac, koji je podnela Vlada u načelu, i tačka dva, razno. Prije nego što pređemo na rad prema utvrđenom dnevnom redu, izjašnjavamo se o zapisniku. Dostavljen vam je zapisnik treće sednice Odbora koja je održana 12.

00:03:54 - Muamer Bačevac: juna dvadeset pete godine. Da li ima primedbi? Ako nema, stavljam na glasanje ovaj za-zapisnik. Ko je za? (pauza) Ko je protiv ili uzdržan?

00:04:12 - Muamer Bačevac: Dobro, zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor sa deset glasova za i jednim uzdržanim usvojilo zapisnik treće sednice Odbora. Prva tačka je razmatranje Predloga zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaviještenja u slučaju postupanja privremenoj sprečenosti za rad korišćenja softverskog rešenja e-Bolovanje – poslodavac, koji je podnijela Vlada u načelu. Vlada je podnela Narodnoj skupštini ovaj predlog sedmog novembra. Otvaram pretres i dajem riječ predstavniku predlagača zakona. Izvolite.

00:05:47 - Mihailo Jovanović: Evo ga. Hvala. Poštovani, poštovane članice i članovi skupštinskog Odbora.

00:06:01 - Mihailo Jovanović: Obraćam se kao direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu priEh, koja je predlagač Zakona o razmeni podataka dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečnosti za rad korišćenjem softverskog rešenja eBolovanje poslodavac, ali ovom prilikom želim da istaknem i da objasnim, na kraju krajeva, zašto je-- se kancelarija pre-pojavljuje kao tehnički predlagač da je na predlogu ovog zakona, ali i na izradi celokupnog softverskog rešenja koje se tiče elektronskog bolovanja, učestvovao jedan veliki tim, koji predvodi Ministarstvo zdravlja, Republički fond zdravstvenog osiguranja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede i Ministarstvo rada, a da je Kancelarija za IT upravu kao posebna organizacija koja ima pravo u skladu sa Zakonom o ministarstvima da predlaže zakone i koja se najviše bavi digitalizacijom u dogovoru sa navedenim ministarstvima izabrano da bude tehnički predlagač zakona. Ovim putem želim da vas upoznam sa značajem i prednostima zakonske regulative koja uvodi sistem eBolovanje poslodavac, jer ovaj sistem predstavlja značajan korak ka modernizaciji i unapređenju načina na koji se razmenjuju dokumenti i podaci i obračunavaju bolovanja i primenom i implementacijom ovog zakona će se značajno olakšati, eh, administracija privredi, povećati efikasnost rada Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Naravno, pod broj jedan pomoći će se građanima, odnosno pacijentima, ali će se sigurno i smanjiti neki od aktualnih problema sa zloupotrebljavanjem bolovanja. Naime, trenutna praksa, kako je to sada uobičajeno i propisano, oslanja se na potpunosti na papirnu dokumentaciju i ličnu dos-dostavu, što u prevodu znači da bolesni pacijenti, dakle naši građani, često oni mole i svoju rodbinu i prijatelje da po više puta odlaze do izabranog lekara, da uzimaju dokumentaciju potrebnu za ostvarivanje prava tokom bolovanja i da tu dokumentaciju nose do svojih poslodavaca. Takođe, dos-dostavljanje dokumentacije Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja od strane poslodavaca je do sada bilo u potpunosti u papirnom obliku, što je veliko administrativno preterećenje i za poslodavce i za Republički fond zdravstvenog osiguranja.

00:08:35 - Mihailo Jovanović: I to je posljedično zbog velike obrade papira dovodilo i do kašnjenja u isplatama zarada. Takođe, procenjeno je da su administrativni troškovi za privredu, zato što su sve ovo radili u papirima, eh, negde između sedamsto pedeset miliona dinara i-i milijardu i osamsto miliona dinara godišnje. Dodatno, svesni smo da imamo jednu pojavu koju možemo zvati lažna bolje-bolovanja, koja predstavlja ozbiljan problem eh, koji smo trebali da rešimo, pošto to utiče na smanjenje priliva stranih investicija. Ovaj sistem, koji mogu iz ličnog iskustva da vam kažem, je jedan od najsloženijih, ako ne i najsloženiji sistem digitalizacije u javnoj upravi Republike Srbije, povezuje s jedne strane poslodavce, izabrane lekare i Republički fond zdravstvenog osiguranja. Ovaj sistem, ukoliko Narodna skupština usvoji zakon i mi ga implementiramo, omogućava bržu i pouzdanu razmenu podataka između svih učesnika u ovom velikom procesu, u potpunosti eliminiše papirnu dokumentaciju, što dodatno omogućava da se smanje greške i zloupotreba i da se olakša pristup podacima i procedurama za poslodavce i zaposlene, čime se štedi i vreme i resursi.

00:09:59 - Mihailo Jovanović: Takođe, ovaj sistem omogućava poslodavcima da podnose elektronskim putem prigovore na ocenu izabranog lekara, da prate status svojih prigovora, ali i da traže ponovno veštačenje. Takođe, sistem eBolovanja omogućava elektronsko podnošenje zahteva za obračun naknade zarade, odnosno zahrtavu, za-zahteva za refundaciju i omogućava Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja da obrađuje elektronski podatke i zahteve i dostavlja odluke elektronskim putem. Procena je da eh, godišnje samo tih zahteva prema Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, dakle da imamo tih bolovanja preko trideset dana, ima oko sto pedeset hiljada. Pa zamislite papirne dokumente koji prate te zahteve prema Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja. Sve to prevodimo u elektronsku formu.

00:10:54 - Mihailo Jovanović: Eh, prema ovom zakonu svi poslodavci će biti obavezni da koriste elektronske podvrte i izveštaje, prate status svojih zahteva i žalbe putem sistema, a s druge strane, zakonski okvir u potpunosti predviđa, i to želim da istaknem kao neko ko se bavi digitalizacijom, zaštitu podataka i zaštitu privatnosti građana, odnosno pace-pacijenata, čime se garantuje sigurnost informacija o zaposlenima. Takođe, u predlogu ovog zakona stoji da će poslodavci morati da se registruju do prvog januara dvadeset šeste godine, tako da mogu da vas obavestim da ukoliko prođe zakon, eh, timovi predvođeni Ministarstvom zdravlja i Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja i Kancelarije za IT je-upravu, već uveliko spremaju ovaj sistem i da smo spremni, dakle, u kratkom roku, već od prvog januara, da svim poslodavcima omogućimo preko portala elektronske u-uprave uvid u elektronske doznake, odnosno izveštaje. Jedini izuzetak ostavljamo za preduzetnike koji zapošljavaju druga lica koja su u obavezi da eh, primenjuju ovaj zakon od prvog januara dvadeset sedme godine.Erm, razmena podataka, dakle potvrda i doznaka, biće obavezna, a s naše strane obezbeđena od prvog januara dvadeset šeste godine, dok će podnošenje zahteva za obračun i prigovore biti prime-primenjeno od prvog aprila dvadeset šeste godine. Želim da istaknem i to, dakle, koji su, koje su koristi koje ovaj sistem, erm, obezbeđuje i za zdravstveni sistem i za zaposlene i za poslodavce. Kada su u pitanju koristi za zdravstveni sistem, smanjujemo administrativni posao i eliminišemo duple unose i greške usled ručnog unošenja podataka o bolovanjima.

00:12:52 - Mihailo Jovanović: Automatizujemo generisanje doznaka na kraju meseca, kao i u slučaju ozdravljenja pacijenata ili njegovog nedolaska na pregled. Olakšava se praćenje detalja bolovanja kroz informacioni sistem i izradu statističkih izveštaja za Ministarstvo zdravlja. Postoji direktna informatička veza sa komisijama Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja i olakšana razmena podataka i medicinske dokumentacije. Kada su u pitanju koristi za zaposlene, odnosno pacijente, zaposleni ne moraju uživo, dakle lično, da nose, da budu kuriri koji idu od šaltera do šaltera, da nose svoje potvrde i doznake o bolovanju. Ede, erm...

00:13:34 - Mihailo Jovanović: Eliminisan je odlazak na dodatne kontrole zbog zatvaranja bolovanja u slučaju ozdravljenja i prikazivanje dijagnoze na potvrdi na zahtev zaposlenog je omogućeno. I tu moram da istaknem, dakle, da poslodavac ne vidi tu dijagnozu. Ona je vidljiva samo izabranom lekaru i pacijentu. Što se tiče koristi za poslodavca, omogućen je ažuriran prijem i pregleda podataka o otvorenim i zatvorenim bolovanjima zaposlenih, efikasno radno planiranje za poslodavce u skladu s dostupnim kadrovima, jer poslodavac istog trenutka kada je otvoreno bolovanje ima tu informaciju da je neko od njegovih zaposlenih otvorio bolovanje. Povezivanje poslodavca sa sistemom Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za slanje zahteva za obračun naknada zarada i prijem obračuna od strane RFZO-a i iniciranje prigovora na ocenu prvostepene lekarske komisije i zahteva za ponovnu ocenu, odnosno preštačenje bolovanja.

00:14:31 - Mihailo Jovanović: Na kraju želim i to da istaknem da je ovo prilika da reformišemo na način na koji se upravlja bolovanjima, smanjujemo administrativne prepreke i stvaramo efikasnije radno okruženje za sve zaposlene u Srbiji. Predlažem članovima odbora da usvoje predlog zakona i još jednom ze-želim da se zahvalim svim kolegama koje su učestvovale i u izradi predloga zakona, ali i u izradi ovog, kako sam rekao, najvećeg sistema digitalizacije, kolegama iz Ministarstva zdravlja, kolegama iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja i Ministarstvu finansija, koje je preuzelo na sebe da predloži zakon, Ministarstvo privrede i Ministarstvu rada. Hvala vam puno.

00:15:15 - Muamer Bačevac: Hvala vam. Dajem reč sada državnom sekretaru Ministarstva zdravlja. Molim te.

00:15:21 - Ivana Stašević-Karličić: Hvala poštovani predsedniče. (pauza do 7 sek) Aha. Hvala, erm, gospodine predsedniče. Erm, članovi i članice skupštinskog odbora, narodni poslanici, cenjene koleginice i kolege. U ime Ministarstva zdravlja ću kratko nakon ovako opsežne, erm, opsežnog objašnjenja direktora, erm, Kancelarije za IT.

00:16:11 - Ivana Stašević-Karličić: Zaista nema mesta da ja nešto dužim, ali evo ukratko kažem o razlozima za donošenje ovog zakona koji će koristiti da našim građanima, zdravstvenom sistemu i privredi Republike Srbije donese neke dobrobiti, odnosno da olakša neke procedure. Digitalizacija, erm, zdravstvenih usluga predstavlja jedan od strateških ciljeva Vlade Republike Srbije. U prethodnim godinama, erm, znate da smo uveli više elektronskih servisa. Poznat je e-recept još iz 2017. E-karton kreće od prvog januara i evo, e-bolovanje koje, erm, je krenulo kao pilot projekat još u maju mesecu ove godine trenutno pokriva Beograd, do kraja godine, erm, cela Srbija.

00:17:05 - Ivana Stašević-Karličić: Dakle, u pitanju je samo vreme koje je potrebno za integraciju svih vendora sa lokalnim informacionim sistemima i sistemima e-bolovanja. Erm... Svi ovi servisi koje smo do sada uveli su značajno unapredili dostupnost, transparentnost i efikasnost zdravstvenog sistema. Erm, usvajanjem ovog zakona želimo da nastavimo taj proces, da uvedemo modernu, sigurnu i jednostavnu proceduru evidencije i verifikacije privremene sprečenosti za rad. Prvi cilj ovog zakona je potpuno ukidanje papirnih potvrda o bolovanju i prelazak na jedinstvenu elektronsku evidenciju.

00:17:49 - Ivana Stašević-Karličić: To znači da će svaki podatak o otvaranju, produženju i zatvaranju bolovanja biti vidljiv u realnom vremenu i da će komunikacija između izabranog lekara, poslodavca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje biti automatska i transparentna. Drugi cilj je sprečavanje zloupotreba i povećanje kontrole opravdanosti-(dih) Bolovanja. Elektronski sistem omogućava praćenje obrazaca, bržu reakciju i sigurnost da se pravo na bolovanje koristi prema medicinskim indikacijama, a ne kao sredstvo za izbegavanje radnih obaveza. Treći cilj je rasterećenje građana i poslodavca. Građani više neće morati da nose potvrde overe dokumentaciju o poslodavcu.

00:18:31 - Ivana Stašević-Karličić: Izabrani lekar će sve uneti u sistem, a poslodavac će podatke videti odmah. Time se smanjuju administrativni troškovi privrede, oslobađa vreme zaposlenih i povećava produktivnost. Ovaj zakon donosi i dodatne benefite za zdravstveni sistem, od standardizacije procedura preko jednostavnije kontrole od strane lekarskih komisija do bržeg i preciznijeg statističkog praćenja bolesti i odsustava. Ministarstvo zdravlja je prilikom izrade zakona vodilo računa ne samo o zaštiti podataka o ličnosti, već i o usklađenosti pre svega sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ne zaboravimo da je proces digitalizacije apsolutno nije promenio ništa u zakonskoj regulativi.

00:19:16 - Ivana Stašević-Karličić: Sve je isto kao do sada, samo je procedura eh, procedura drugačija, brža, transparentnija i kažem, može se pratiti u realnom vremenu. Uvođenje e-bolovanja je važan korak kako u pravcu modernizacije koju sam upravo opisala i rasterećenja građana i lekara, tako i povećanja pravne sigurnosti građana. Uverena sam da će primena ovog zakona doprineti efikasnijem, pravednijim i transparentnijim sistemu zdravstvene zaštite, kao i stvaranju preduslova za nove digitalne servise koji nas očekuju. Stoga vas pozivam da glasate za ovaj zakon i da i u budućnosti radimo na poboljšanju istog, a takođe i na unapređenju zdravstvenog sistema. Hvala.

00:20:08 - Muamer Bačevac: Zahvaljujem. Sada dajem reč članovima odbora. Ko se javlja za riječ?

00:20:30 - Muamer Bačevac: (žamor u pozadini) Evo, Mijatović Marina, samo nek se javi profesorka

00:22:31 - Muamer Bačevac: (žamor u pozadini) Mada. Je l' mogu ja da dam reč koleginici dok vam to ne srede? Je l' gotovo? E može, izvolite profesorka.

00:22:40 - Snežana Rakić: Ja sam samo htela... Vrlo pozdravljamo ovo što će da se desi sa e-bolovanjima. Međutim, imam samo jedno pitanje. Šta biva s papirnom dokumentacijom? Ne odnosi se samo znači na e-bolovanja, nego na kompletnu dokumentaciju koja se tiče vođenja u bolnicama, raznih registara, da ne bude da mora da bude i papirna, a i ova e-dokumentacija.

00:23:05 - Snežana Rakić: Ja znam da konkretno mi u bolnicama dan-danas, pa evo i u privatnoj bolnici, sve mora da ide kroz duple protokole da se ne pravi dupli posao. Znači, ovo je samo pitanje praktično šta biva, da li će biti potreban i neki papirni dokaz ili ćemo moći samo na osnovu znači elektronske forme da komuniciramo sa pacijentom i ostalo?

00:23:28 - Muamer Bačevac: Možete odmah.

00:23:41 - Ivana Stašević-Karličić: (žamor u pozadini) OK, poštovana profesorka, hvala na pitanju. Zaista eh, praktično pitanje za sve nas zdravstvene radnike- pre svega s obzirom da smo stalno u tom poslu. Naravno, zakonska regulativa ostaje na snazi. Eh...Eh, sadržina dokumenta je ono na šta nas zakon obavezuje i to Zakon o medicinskoj dokumentaciji i evidencijama. Eh, da li su one u papirnoj formi ili digitalizovane apsolutno je nebitno.

00:24:10 - Ivana Stašević-Karličić: Ono, eh, što se tiče čuvanja, eh, neke papirne dokumentacije, eh, ostaje na snazi do daljnjeg. Eh, to su neka vremena koja nam daju, eh, vreme za koje čuvamo medicinsku dokumentaciju, ali ono što je isto benefit ovog sistema, znači nije nam neophodna papirna dokumentacija za nošenje. Ako ona postoji, ona će se čuvati u skladu sa zakonom koji to predviđa i koji to reguliše, ali nije neophodna da se nosi, čuva, distribuira (kašalj) i tako dalje. Ali ono što postoji mora da se čuva u skladu sa zakonom.

00:24:52 - Muamer Bačevac: Dobro. Hvala vam. Dajem reč Mijatović Marini. Izvolite, koleginice.

00:25:01 - Marina Mijatović: Možda je ovo, ovaj svuhalio- Dobro. Okej. Ne znam da l' se čujem. Eh, ja sam detaljno pročitala ovaj zakon, pa mi nije jasno zašto za korišćenje jedne platforme je potreban zakon, umesto da donesemo neki podzakonski akt ili prosto da se već u skladu sa postojećim zakonima regulišu na prvom mestu prava pacijenata i prava osiguranika. Za mene je, eh, ov-ovako kako je, kakva je sadržina ovog propisa, meni ovo predstavlja jedan kolaps zaštite podataka, ali posebno osetljivih podataka, zato što vi dajete mogućnost da neko obrađuje i bude rukovodilac veoma osetljivih podataka koja po zakonu, a to je ova kancelarija koju ste predvideli, uopšte nema ta ovlašćenja.

00:25:48 - Marina Mijatović: Vi ste sve vreme, dok ste obrazlagali sada ovaj zakon, rekli da je ovo u interesu zdravstvenog sistema, odnosno Ministarstva zdravlja, zdravstvenih ustanova i poslodavaca. Nijednog trenutka niste rekli koliko se ugra-ugrožavaju podat-naši podaci. Zašto neka kancelarija koja je van zdravstvenog sistema ima pravo da obrađuje i rukovodi našim zdravstvenim podacima? Dakle, ja mogu da se složim da je to Republički fond za zdravstveno osiguranje, da postoji komunikacija između zdravstvenih ustanova i Republičkog fonda koji već odlučuje i finansira, dakle u određenom periodu finansira odsustvo sa, sa rada, ali mi nije jasno zbog čega se uvodi neka, neka treća ustanova koja po zakonu, evo sad mogu i da kažem, dakle Kancelarija za informat-informacione tehnologije i elektronsku upravu, dakle, nigde se ne pominje da je ona nadležna niti za radna prava, niti za medicinu, niti uopšte za zdravstveni, zdravstveni sektor. Dakle, vi ovde sto posto ugrožavate naša prava, odnosno prava, prava paci-pacijenata.

00:26:58 - Marina Mijatović: Kažete da se postiže transparentnost. Kako možemo da govorimo o transparentnosti, ako govorimo o zaštiti podataka o ličnosti? U odnosu na koga transparentnost? Pa nama zdravstveni sistem u onim osnovnim postavkama nije transparentan. Dakle, kad hoćete da uđete na sajt Doma zdravlja ili neke bolnice ili kliničkog centra, pa vi ne možete da nađete apsolutno nijedan podatak.

00:27:20 - Marina Mijatović: Obratite se Batutu. Isto tako ne možete čak ni zahtevom za pristup informacijama da dobijete neke podatke za koje se očekuje da te ustanove vode podatke. A onda sada ovde pričamo o transparentnosti. Dakle, to je veliki problem u odnosu na koga transparentnost? Ne, ne treba da bude transparentnost.

00:27:37 - Marina Mijatović: Ovde treba da postoji ova platforma, ali ne na ovaj način na koji je predviđeno, na koji je predviđenom, eh, ovim, ovim zakonom. Dakle, ja s-mi smo kao Zeleno-levi front po-podnećemo i podneli smo eh, eh, a brojne amandmane, odnosno ja bih potpuno brisala sve ove članove, jer apsolutno treba potpuno da se izmene. Dakle, ne vidim stvarno nikakav, nikakav smisao. Vi kažete poslodavac neće moći da vidi medicinsku dokumentaciju, a postoje članovi gde kažete da će poslodavac moći da vidi odluku, eh, komisije, dakle lekarske komisije prvostepene i drugostepene. Pa u toj odluci Komisije je jasno da piše i dijagnoza i lečenje i postoji neko obrazloženje.

00:28:22 - Marina Mijatović: Dakle, vi niste ovde ni napisali, eh, koju vrstu dokumenata, koje vrste podataka. Apsolutno ne postoji nikakva preciznost, nego ste dali jednu širinu tako da ovo može u praksi, a znam kako se primenjuju zakoni, dakle, uvek se tumače negativno u odnosu na pacijente. Dakle, vi ste ovde dali jednu širinu da može da se zloupotrebljavaju ta prava, da se tumače tako da ne postoji apsolutno, apsolutno nikakva, nikakva zaštita. Možda je ovo u interesu kompanija. Vi ste ovde i rekli da postoje neka lažna bolovanja, ali to se ne postiže.

00:28:56 - Marina Mijatović: Dakle, ta, to svrha tih lažnih bola, odnosno eliminacija tih lažnih bola ne postiže se na ovaj način tako što ćete vi u stvari da ugrožavate, ugrožavate naša prava, eh, i naše me-medicinske podatke. Jedino ja mogu da kažem da će ti podaci biti transparentni, da će biti transparentni poslodavcu. Dakle, apsolutno moraju da se izmene brojni članovi, tako da mi ćemo podneti amandmane i svakako ako zakon ostane ovako kako ste ga predložili, mi svakako nećemo glasati za ovaj zakon.

00:29:27 - Muamer Bačevac: Zahvaljujem. Ja bih prvo saslušao sve članove Odbora, pa ćemo onda dati, dati reč...

00:29:35 - Ivana Stašević-Karličić: Ja mislim da je bolje ovako jer ćemo izgubiti nit, pošto- Hajde izvolite, izvolite.

00:29:36 - Ivana Stašević-Karličić: Ovo, o čemu on govori, poslanica Marina. Zaista važno pitanje i razumem njenu zabrinutost, eh, ali možda se nismo dobro razumeli. Prvo, predlagač nije Ministarstvo zdravlja. Mi smo samo bili, eh, članovi radne grupe koji su vodili računa baš o ovim stvarima o kojima vi govorite, odnosno o, eh, zaštiti interesa pre svega pacijenata i zdravstvenog sistema. Eh, ono što moram da vam kažem, IT kancelarija, koncept IT kancelarije apsolutno ne dozvoljava, eh...Istoj, uvid u bilo kakve zdravstvene podatke.

00:30:14 - Ivana Stašević-Karličić: Nijedan zdravstveni podatak neće napustiti zdravstveni sistem. A i ti kancelarija je samo isporučilac informacije.

00:30:23 - Muamer Bačevac: A kako je obrađivač rukovodac, kako može...

00:30:25 - Ivana Stašević-Karličić: To ćemo samo dopustite da završim, da. Dakle, već sam u uvodu rekla da Zakon o zdravstvenom osiguranju i sva ostala zakonska regulativa koja se odnosi i na lične podatke i na medicinsku dokumentaciju, odnosno čitav status i sve što se tiče medicinske dokumentacije apsolutno se neće menjati ovim zakonom i sve ostaje isto. Dakle, sve procedure ostaju iste. Sve što je do sada moglo biti vidljivo od ličnih podataka biće i od sada, samo je u digitalizovanom formatu. Vi znate da ni u odluci koju Komisija donosi ili u potvrdi lekara koji vam daje potvrdu o spreči privremenoj sprečenosti za rad, kao ni o takozvanim doznakama, nema dijagnoze, niti je može videti poslodavac niti ko drugi.

00:31:23 - Ivana Stašević-Karličić: Kao i do sada, tako će biti i od sada. Dakle, to nije ni na koji način narušeno. Po zakonu baš koji se bavi zaštitom podataka kategorija rukovodac i obrađivač mora da postoji, a šta će, čime će operisati rukovodac i obrađivač je drugo pitanje. Apsolutno znači razumem vašu zabrinutost u pravu ste sve što ste pitali, ali vam pojašnjavam da se apsolutno ništa neće promeniti u odnosu na bezbednost podataka, a kad se tiče, vi ste govorili o transparentnosti, kad se tiče transparentnosti, to ne znači da će neko imati uvid u vaše zdravstvene podatke. Govori se o transparentnosti procedure, odnosno da li će procedura biti jasna, brza, da neće više biti kašnjenja sa isplatama i slično, sve će brže cirkulisati i procedura će u samom sistemu biti vidljiva ili recimo transparentnost u smislu da unutar zdravstvenog sistema unutar tih lokalnih informacionih sistema mi možemo imati bukvalno registar bolovanja, odnosno znaćemo u realnom vremenu koliko imamo bolovanja i tako dalje.

00:32:43 - Ivana Stašević-Karličić: Razumete. Na to se odnosi transparentnost, a ne na virenje u nečiju medicinsku dokumentaciju. Ti podaci, kao i do sada u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka i svim ostalim zakonima koji regulišu zdravstvenu zaštitu, ostaju potpuno intaktna i ista. Dakle, IT kancelarija je isporučilaće informacije apsolutno nema uvidnju i ja bih sada dala i njima reč da dopune ovu vašu, ovo vaše dobro pitanje koje se tiče zabrinutosti za javnost podataka.

00:33:17 - Muamer Bačevac: Izvolite.

00:33:20 - Mihailo Jovanović: Hvala vam puno. Evo i ja želim da poštovana Marina odgovorim na ovo vaše pitanje. Naime, uloga Kancelarije za IT je upravo je to da ona obezbedi digitalnu platformu i razmenu podataka. Dakle, ovde imamo informacioni sistem koji, s jedne strane treba da poveže oko sto pedeset domova zdravlja gde se nalaze izabrani lekari, ali treba da poveže i više od tri stotine ili četristo hiljada poslodavaca koje imamo u Republici Srbiji i na kraju treba da poveže Republički fond zdravstvenog osiguranja. Podsetiću vas da je Kancelarija za IT i je upravo osnovana pre osam godina upravo s tim ciljem da omogući digitalnu transformaciju i digitalizaciju javne uprave u Republici Srbiji i da naš zadatak jeste to da sa IT strane, informatičke strane, stručne strane u smislu IT tehnologije budemo platforma i podrška svim ministarstvima u njihovoj digitalnoj transformaciji.

00:34:20 - Mihailo Jovanović: I kao što je i državna sekretarka rekla i-i-i o-odličan vam razlog, a to je mi nismo želeli da menjamo zakon o zdravstvenom sistemu i o-ostale matične zakone koji propisuju radi ministarstava, bolnica, Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja i namerno smo išli sa posebnim zakonom koji je zapravo, aj da ga zovemo tako tehnički zakon koji treba da omogući umrežavanje svih u ovom veoma složenom i komplikovanom procesu. I kao što sam i rekao u uvodnom izlaganju, poslodavci neće imati pristup dijagnozi koja je vezana za zaposlenog i-i odnosno građana pacijenta. To može da se desi samo ukoliko taj zaposleni želi to da se desi i svi podaci vezano za istoriju bolesti, dakle taj elektronski karton ostaje u zdravstvenom sistemu i jedino pod kontrolom Ministarstva zdravlja, tako da u tom smislu nema bojazni koju ste izneli i pozivam članove Odbora da glasaju za Predlog zakona. Hvala vam.

00:35:34 - Muamer Bačevac: Hvala vam. Dajem sada reč, riječ profesoru Deliću. Izvolite.

00:35:47 - Dragan Delić: Ja razumem koleginicu Marinu Mijatović i ja kao lekar se pridružujem toj bojazni, objektivnoj bojazni, jer mi radimo u zemlji Srbiji, gde informacije zaista često cure i ka osobama i licima koja nisu kompetentna za to. Ono recimo što mene posebno interesuje da li u ovoj izradi ovog zakona učestvovala struka, to jest da li su učestvovali specijalisti socijalne medicine koji su familarni sa ovakvim problemom, recimo iz Batuta i tako dalje.

00:36:19 - Dragan Delić: Uhm, ono što, hm, tako da ja neću govoriti o tome što je Marina govorila. Ja bih samo rekao da meni smeta naziv ovog softvera. To je e-Bolovanje povlaka poslodavac. Poslodavac je samo jedna karika u e-Bolovanju, čak ne smatram da je i najbitnija kad je u pitanju e-Bolovanje. Na taj način mi pridamo značaj poslodavcu i ono, na neki način afirmišem ono što se priča u javnosti da je maltene ovaj zakon namenjen da bi se lažna bolovanja redukovala.

00:36:50 - Dragan Delić: Mislim da je to pogrešna postavka, da je to netačno u suštini i kontraproduktivno i ne treba zaista da stoji u e-Bolovanju poslodavac. Uhm, po meni najbitnije je da naši bolesnici dobiju soli. To je suština svih zakona da bolesnicima olakšamo život, da to vreme koje oni troše uzalud za neke stvari koje su administrativnog tipa zaista im se uštedi. Drugo, ono što je veoma bitno, to je da se administrativni taj posao opterećenja zdravstvenih radnika što je moguće više smanji. Meni je zapanjio podatak ovde iznet, a to je da je Bato dao podatak da trideset posto radnog vremena lekar potroši na dosadašnjem radu na doznakama, to znači jedna trećina radnog vremena na doznakama.

00:37:38 - Dragan Delić: Zaista i nemam taj utisak. Ono što razgovaram sa lekarima nemaju ni oni taj utisak da se baš toliko vremena troši na na doznake, jedna trećina radnog vremena. Ali sigurno će, suština ovoga je da se to nešto promeni, da se to redukuje sa, da li sa trideset posto ili sa recimo deset posto, što je možda po meni realnije, to je drugo pitanje. Uopšte neki podaci koji stoje u javnosti dosta su diskutabilni. Uhm, sigurno treba da se smanje administrativni troškovi, već ste to lepo rekli, da je procena da je to iznad sedamsto pedeset miliona dinara godišnje, pa do jedan zarez osam milijardi, što su ogromne pare i to ima svoje opravdanje.

00:38:18 - Dragan Delić: Četvrto, ono o čemu se ne govori, a to je da su to podaci koji mogu da se iskoriste za analizu, kako od strane Republičkog fonda, tako i od strane zdravstvenog sistema. Znači, to će biti podaci koji će lako moć-moći da se dođe do njih, naravno zakonskim putem i da se iz toga izvuku neki zaključci kad su u pitanju bolovanja. I tek na petom mestu bi stavio korist koju imaju poslodavci. Na kraju u ovim podacima stoji da je samo pet koma devet posto radnika, to jest, uff, to jest zaposlenih tokom godinu dana koristilo bolovanje, pet zarez devet posto u proseku jedanaest do trinaest dana. To za mene nije neki podatak koji bi bio vrišteći, koji bi upozoravao da radnici, to jest zaposleni, a to je oko dva miliona i dvesta hiljada ljudi, enormno, neselektivno, lažno koriste to bolovanje.

00:39:11 - Dragan Delić: Moja klinička praksa, mi nismo u tercijalnom nivou mogli da napišemo bolovanje, ali mogli smo da savetujemo. Meni su bolesnici više govorili da hoće da rade kad su bolesni, što je za mene uvijek bilo zabrinjavajuće, zbog toga što im se trideset pet posto koliko znam smanjuje od ličnog dohvoka, tako da znam da su i bolesni ljudi dolazili na posao da rade šireći recimo gripozno stanje na ostale zaposlene. Znači više mi je to bio problem nego lažna bolovanja. Sve u svemu, znači treba istaći da je ovo pre svega usmereno na jednu kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, efikasniju zaštitu bolesnika i da se iz toga mogu izvući neki zaključci, a tek na kraju da se uvede neki možda malo veći red u tom bolovanju. Ono što mene brine, ali ja to zaista u ovom trenutku ne mogu da sagledam, nisam iz te branše, niti imam to iskustvo.

00:40:05 - Dragan Delić: To je implementacija e-Bolovanja. Svetsko iskustvo govori da u razvijenim evropskim zemljama e-Bolovanje uspešno je samo ako postoji snažna jedinstvena digitalna zdravstvena infrastruktura, odnosno platforma. Znači ako postoji takvo nešto, onda je din- U zemljama recimo poput Estonije, Finske, Nemačke, e-Bolovanje funkcioniše jer predstavlja samo jedan modul šireg, integrisanog digitalnog zdravstvenog ekosistema. U državama sa nedovoljno razvijenim informacionim sistemima, to smo mi naravno, implementacija e-Bolovanja često dovodi do većeg administrativnog opterećenja lekara, tehničkih problema, odlaganja obrade i povećanog nezadovoljstva svih učesnika u sistemu. I da ne dužim, to je jedan ceo laborant koji imam ispred sebe.

00:40:54 - Dragan Delić: Ali da bi ovaj sistem uspeo sigurno treba da se obezbedi ta jedinstveni državni digitalni zdravstvena platforma ili kako hoćete infrastruktura, da lekari budu obučeni kao medicinsko osoblje i da tehnički spremni poslodavci budu da bi tako nešto mogli da prihvate. Da li mi to imamo u ovom trenutku? Da li Helian, da li ovi svi programi koje već mi radimo su pokazali da je to baš tako lako? Nisam siguran, ali to može biti problem i tu treba zaista posebno obratiti pažnju kad počne ovaj zakon da se primenjuje, jer ja verujem da će on biti izglasan pored svih naših amandmana, on će biti izglasan ovako kako i jeste, ali implementacija možda bude problem u našoj sredini. Razgovarajući sa podivnim lekarima koji su čak nešto imali neke treninge, ima tu dosta nekih nejasnih stvari, šta sa starim bolovanjima, kako njih u ovom trenutku tretirati i tako dalje.

00:41:48 - Dragan Delić: Eto na to treba obratiti pažnju. Hvala.

00:41:51 - Muamer Bačevac: Zahvaljujem. Dajem reč primarijusi doktorki Nadi Macuri.

00:42:01 - Nada Macura: Ja sa velikim poštovanjem pozdravljam sve prisutne, posebno gospodina Mihaila, pošto znam njegov rad dugo godina i da pratim i apsolutno sam za to. Preživeli smo karton. Preživeli smo e-recept. Pacijenti su edukovani. E sada digitalizaciju, naravno, treba kao modernizaciju i zdravstvenog sistema i uopšte elektronskog sistema.

00:42:27 - Nada Macura: Ono što bih rekla pozitivno, naravno, i potpuno se slažem, ali smatram da će biti potrebno od svakog lekara, bilo da je on lekar opšte prakse ili specijalista da bude edukovan. Ne znam koliko je to, ovaj, urađeno i koliko će se stići do prvog do primene. Do prvog januara dvadeset i šeste godine. Zatim medicinska oprema, odnosno ne medicinska nego elektronska oprema. Da li postoji kod poslodavaca zastarelost sistema i da li će biti i dalje sa poslodavcima?

00:43:07 - Nada Macura: Naravno, morate isto raditi. Možda će oni zahtevati papirni sistem rada. Mislim da su to neka pitanja koja su kao ovaj problem istaknuti. Inače, apsolutno i dalje podržavam uvođenje elektronskih sistema u sve. Apsolutno ne samo ovde u primeni e-bolovanja, nego i dalja digitalizaciju koja podrazumeva spajanje svih medicinskih ustanova u jedan elektronski sistem.

00:43:44 - Nada Macura: Eto, to je moje pitanje i moja saglasnost apsolutno ja ću glasati za ovaj zakon.

00:43:50 - Muamer Bačevac: Hvala vam. Dajem sada reč doktoru docentu Darku Laketića.

00:43:59 - Darko Laketić: Ja se zahvaljujem. Pre svega, želim da kažem da sve ovo što smo čuli danas su pre svega neke neke činjenice s jedne strane, ali i opravdan bojazan vezano za funkcionisanje sistema nakon donošenja ovog zakona. Ono što želim da vam kažem jeste da sam i sam učestvovao u donošenju Zakona o zaštiti prava pacijenata tamnih godina i mogu reći da od tog trenutka od tog donošenja Zakona desila se revolucija u zaštiti prava samih pacijenata. Ono što je takođe značajno jeste da smo nakon toga u jednom dugom i dugom nizu godina donosili zdravstvene zakone koji su u potpunosti kompatibilni s tim zakonom. Dakle, svaki zakon zdravstveni koji je donešen u ovoj Narodnoj skupštini je morao biti usklađen sa zakonom ranijim koji smo doneli Zakonom o zaštiti prava pacijenata.

00:45:03 - Darko Laketić: Ovde bi se posebno osvrnuo na jedan zakon koji smo po kome smo diskutovali. Dakle, pre nekoliko godina to je zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji u zdravstvu koji takođe tangira ovu oblast. Podsetio bih vas takođe da smo mi već uveli elektronski karton i elektronski recept i da nije bilo nikakvih niti zloupotreba, niti neželjenih efekata tih zakona u smislu bilo kakvih podataka, dakle iznošenja bilo kakvih podataka o bilo kom pacijentu. Stoga mislim da ovaj zakon koji sam pročitao, odnosno predlog zakona koji sam pročitao je takođe apsolutno usklađen sa ranijim zakonskim aktima i da mesta za oprez uvek ima, ali pre svega lično smatram da nema opasnosti da će doći do bilo kakvih neželjenih stvari povodom toga. Ono što bih takođe naznačio kao veoma značajno jeste taj član tri ovog predloga zakona koji jasno definiše razmenu zdravstvene dokumentacije i dokumentacije koja se tiče pre svega bolovanja.

00:46:16 - Darko Laketić: Dakle, podataka o pacijentima između direktnih učesnika u svemu tome, to je izabrani lekar RFZO kao drugi akter i poslodavac kao treći akter. To je suštinska stvar po meni. Zašto? Pa zato što dolazi do neposredne komunikacije između aktera o kojima koje tangira ta problematika. Dakle, ta neposredna komunikacija je, složićete se, neophodna.

00:46:41 - Darko Laketić: Zašto? Pa zato što smo dosada imali papirne formulare zato što smo imali kašnjenja u isplati zarada. Govorimo o zaradama koje se isplaćuju, pre svega povodom otvaranja različitih bolovanja različitih, dakle različitog tipa, odnosno vremenskog trajanja i na taj način smo imali definitivno nezadovoljnog pacijenta, odnosno korisnika zdravstvenih usluga. Na ovaj način, u ovoj neposrednoj komunikaciji, praktično od tog trenutka kada izabrani lekar unese dijagnozu i napravi tu da kažem elektronsku doznaku, RFZO i poslodavac će već imati u sistemu i tu neće biti nikakvih nedoumica i tu neće biti nikakvog prostora za lažna bolovanja, za ne znam šta. Za, na žalost, sve ono što smo imali u dosadašnjem periodu, tako da mislim da trebamo da uđemo u ovaj proces i sam rad kancelarije koji posebno pohvaljujem.

00:47:45 - Darko Laketić: Govorim o uvođenju elektronskih dokumenata, izdavanja elektronskih dokumenata online, govorim, govorim o svemu onome što je pre svega u jednoj savremenoj civilizaciji normalno i neophodno. Apsolutno pozdravljam jednostavno to.Eh, moramo da idemo da pratimo savremene tokove. Jednostavno, moramo da koristimo i benefite eh, napretka civilizacije. Slažem se da ima i nekih drugih efekata, ali ono što je lepo korisno po građane po pacijente apsolutno treba iskoristiti i na ovaj način implementirati u zdravstveni sistem. Eto, toliko od mene, hvala vam.

00:48:26 - Muamer Bačevac: Hvala. Dajem sada reč doktorki Uri Emeša.

00:48:34 - Emeše Uri: Ja kao neko koji eh, delom radnog vremena radim i kao izabrani lekar, prvo bih se zahvalila i pozdravila svakako ovu inicijativu da ste eh, doneli Predlog zakona o e-bolovanju. Eh on, kao što ste i-i iz Ministarstva rekli, da eh, treba voditi računa o zaštiti podataka, ali kao neko ko je direktno radio u papir, eh 'nači sa papirnom formom eh, izdavanja bolovanja, mislim da je ovo mnogo bolje, jer eh, definitivno se negde stavlja eh, odnosno naglašava se značaj izabranih lekara napokon, eh, koji inače štite eh, kasu i Republičkog fonda. Izdavanjem e-recepta mi zapravo svojim potpisom, dal je to elektronski potpis ili pečat ili kako god, eh, zapravo dajemo ček eh, odnosno pare pacijentu da bi dobio lek. Isto tako, mi sada čuvamo ili dajemo mogućnost pacijentu da koristi bolovanje, i 'nači samo izabrani lekari koji su najmanji u celom zdravstvenom sistemu, najmanje nagrađivani, najmanje eh, važni, najmanje poštovani, nažalost u celom sistemu. Znači, svi nam dolaze sa izveštajima raznih specijalnosti koji savetuju eh, ehm, bolovanje raznih dužina, čak nekoliko i više specijalnosti sa više lekova sa polipragmazijom.

00:50:06 - Emeše Uri: A mi smo ti koji skučeni u vremenu, eh, odlučujemo da li ćemo ovaj skuplji lek, da li ćemo ovaj jeftiniji, da li ćemo možda jedan lek umesto dva leka. Isto tako odlučujemo negde i svojim potpisom i odgovaramo za dužinu bolovanja. Eh, na ovaj način, eh iz iskustva, eto kolegama da potvrdim, iz iskustva, eh, elektronski karton koji postoji u većini eh, domova zdravlja najvećim delom Heliant, jer mi radimo u Heliantu, su eh, dobri, promptniji, znači oni prate sva, eh sve promene koje se dešavaju u e-kartonu, tako da će verovatno i ovo vrlo brzo biti nama omogućeno prikladno i eh, jednostavno rukovanje ovim eh, alatom. To će nama biti alat da brže odradimo svu onu papirologiju koju smo dosad radili za bolovanje. Što se tiče procenata, ja nisam sigurna da li je to trećina, odnosno ne procenata, nego vremena da li je baš trećina radnog vremena potrošeno na bolovanja.

00:51:08 - Emeše Uri: Možda zvuči previše, ali ako tu eh, eh pogledate, 'nači, ajde da uzmemo ono po zakonu trijest šest pacijenata, deset procenata je tri i po pacijenata, sigurno da imamo deset procenata, ja verujem i dvadeset procenata pacijenata koji nam se obraćaju zbog raznih bolovanja, da li produžavamo, da li otvaramo, zatvaramo, šaljemo na komisiju za brdo papira koje smo dobili od raznih specijalnosti, od privatnika, od državnih specijalnosti, koje mi moramo da sagledamo, da uvrstimo, da napišemo, da pošaljemo, da potvrdimo, da potpišemo i da tako omogućimo tim pacijentima eh, to njihovo eh, e pravo na bolovanje. I zbog toga, ako će to ići nama lakše, a verovatno kao što i e-recepti nama o-o-olakšavaju proces rada. Bili smo skeptični, eto mi iz prakse, i bojazni i plašili smo se gde je to negde u oblaku? Šta se dešava sa tim našim receptima i bude nekad i problema i to moramo da kažemo, ali evo ja- Iz mog ličnog iskustva i koleginice sigurno koje rade na primaru mogu da potvrde da sistem radi- I da smo mi tu negde na nivou savremenih zemalja koji i-itekako puno para potroše možda na sve eh, te elektronske eh, e portale, već kako li se zovu ti, ti eh, e noseći eh, e elementi funkcija, tako da što se nas tiče u eh, konkretnom poslu izdavanja recepata mi svakako pozdravljamo i nadamo se da našim radom mi svakako gledamo, mi smo odgovorni na primaru. 'nači sitni mali lekari početnici po malim selima smo mi odgovorni i za čuvanje eh, dijagnoza i za čuvanje podataka o pacijentima i za omogućavanje izdavanja e-bolovanja.

00:53:00 - Emeše Uri: Što se tiče eh, tajnosti, to znate da ovaj elektronski sistem omogućava, ja to iz iskustva znam, znači da se tačno može proveriti ko je ušao da pogleda moju dijagnozu, da l' sam išla kod ginekologa, da l' je neki kolega išao kod urologa, da l' je operisan, da l', šta god. Znači ono što se unosi, eh, vidi se ko je ula-ulazio na taj elektronski sistem, ostavlja svoj trag tako da ne daj Bože, kod zloupotrebe tačno se može videti ko je bio krivac, tako da s te strane i to funkcioniše. Sigurno treba tu negde da se, da se naviknemo na novine, ali mi iz prakse svakako pozdravljamo. I hvala. I glasaćemo za to.

00:53:41 - Muamer Bačevac: (smeh) Pa svi smo mi ovde malo stariji lekari eh, iz srednjih godina radili k'o lekari opšte prakse. Morali smo- Po dve godine da radimo. I jeste zametan posao.

00:53:50 - Muamer Bačevac: Dobro dajem dalje reč, eh, ponovo Mijatović Marini. Izvolite.

00:53:55 - Marina Mijatović: Ja samo imam jedno pitanje, malo pre sam zaboravila, zašto nije urađena procena uticaja na zaštitu podataka prema članu pedeset četri Zakona o zaštiti podataka o ličnosti? Ovo sada što ste vi rekli, eh, da se vidi ko ulazi, to jeste problem. Ne sme da se dozvoli da neko uđe u moje podatke. Ja pouzdano znam da naši podaci u zdravstvenom sistemu nisu zaključeni iz razloga što sam osam godina bila članica Saveta za zdravlje u Beogradu i znam tačno koji podaci su mogli da budu dostupni nekim lekarima koji uopšte nisu lekari određenog pacijenta. Dakle, to nikakva tajna nije.

00:54:33 - Marina Mijatović: Dakle, ako mi znamo da sistem već sada ne funkcioniše, a vi obećavate sa ovakvim zakonom da će naši podaci biti zaštićeni, apsolutno moje nepoverenje, znači, nema ni-ne, ne može da bude eliminisano na osnovu ovoga što ste vi sada, eh, što ste vi sada rekli. Dakle, eh, naši podaci su trenutno dostupni, a očigledno mi možemo da vidimo samo kad neko napravi neki prekršaj, dakle povredi zakon, on zna da ne sme da uđe, ali mu je ipak dostupno da uđe i ja ću videti da je neko ušao u moje medicinske podatke, pa će on biti sankcionisan. Dakle, vi znate da je to moguće i ništa do sada niste uradili da ti podaci budu, budu apsolutno zašti- I zbog toga verovatno niste ni uradili ovu procenu jer ja nigde ne vidim u ovom obrazloženju da, da ste, da, da ste pomenuli procenu. Takođe, u ovom obrazloženju kažete da u praksi se dešava da pacijent propusti medicinsku kontrolu ili prekine lečenje jer mora da se usredsredi na pri-pribavljanje dokumenata. Apsolutno ne razumem šta ste hteli da kažete kako neko mora da propusti kontrolu da bi pribavio neki papir, jer je papir medicinski i on znači mora da ode na neku kontrolu da bi dobio, da bi dobio po-taj papir.

00:55:47 - Marina Mijatović: Pacijent kaže više ne mora da zakazuje poseban pregled radi zatvaranja bolovanja, ali lekar ima uvid u sve neophodne podatke i može sve da zaključi u jednom kontaktu. I ovo je potpuno nejasno obrazloženje. Kako lekar može da ima uvid u tačno koju dokumentaciju ako je ona elektronska, a što se tiče elektronske dokumentacije, mi znamo da se danas vodi i elektronska i papirna dokumentacija. Dakle, nije tačno da smo prešli na digitalizaciju. Da li je Zeleno-levi front za digitalizaciju?

00:56:18 - Marina Mijatović: Naravno da da. Da li smatramo da, da to unapređuje sistem? Ta, smatramo da da, ali ovakvim zakonom na štetu pacijenata i ovo-ovoliki osnov da se krše naša prava, da se, dakle, da se povređuju prava pacijenata, ne možemo da prihvatimo. Eh, takođe, eh, samo da, samo da pri- da. Eh, kolega je rekao da je došlo do robo-de, do revolucije u zaštiti prava pacijenata.

00:56:45 - Marina Mijatović: Ne znam kakva je revolucija kad je Srbija poslednja zemlja u Evropi koja je usvojila Zakon o pravima pacijenata. Mi uvek kaskamo u svemu i apsolutno nismo, nismo prvi. Što se tiče curenja podataka, iz medija znamo da su građani koji su se javili da ukažu na neke druge propuste nekog drugog sistema, ne zdravstvenog, da i-su uvek bili kažnjeni tako što su njihovi zdravstveni podaci bili plasirani u medijima. Ko to plasira? U skladu sa tim, ko je odgovoran za obradu ovih podataka?

00:57:15 - Marina Mijatović: Ovde isto ne možemo da zaključimo. Ako nije kancelarija, ko je odgovoran za obradu medicinskih podataka pacijenata, odnosno korisnika, korisnika, eh, korisnika ovu-ovog sistema? Ja n-ja iz ovog Zakona ne mogu da zaključim. Nismo dobili odgovor na, na ta pitanja. Dakle, ako, ako neki podaci procure, ako procure poslodavcu ili neko iz kancelarije, ko snosi odgovornost za to?

00:57:42 - Marina Mijatović: Dakle, ako, ako je kancelarija rukovodilac i obrađivač podataka, ako je doktor obrađivač podataka, ako je RFZO obrađivač podataka- Ko snosi odgovornost? Apsolutno iz vašeg obrazloženja ništa se ne vidi i smatram da ovaj zakon jedino nije u interesu pacijenata.

00:57:59 - Snežana Rakić: Jel mogu ja nešto da kažem, izvinite.

00:58:01 - Muamer Bačevac: Možete, naravno, samo se prijavite.

00:58:06 - Muamer Bačevac: Ja sam dao reč, ovaj, javila se, izvinite, profesorka. Javila se pre vas Uri Emeši, ovaj, a vi se javite, prijavite za reč. E, a javili ste se sad, izvolite Uri.

00:58:21 - Emeše Uri: Mada nisam nadležna, ali opet iskustveno možda mogu da odgovorim na neke nedoumice. Znači, odgovorni su izabrani lekari. Znači, za svaki podatak koji ide prema e-bolovanju, prema, pre, znači sad pričamo o bolovanju, su odgovorni eh, izabrani lekari. Eh, što se tiče eh, zaštite podataka i zaključivanja, to pitanje imamo i mi koji radimo kao izabrani lekari i ja se nadam ako RISIS, ako se dobro sećam, takav je bio skra-skraćenica elektronskog sistema koji će preuzeti, znači integrisani ere-elektronski sistem medicinske dokumentacije, ona će biti zaključana baš eh, izričito, znači, samo izabrani lekar će biti taj koji, koji može da, da ima uvida u, eh, praktično sve elemente pacijentovog lečenja, znači za sve dijagnoze, ostali lekari, tipa ginekolog samo svoj deo i specijalisti samo ono što im, što će im biti dopušteno. Eh, tako to i u svetu funkcioniše.

00:59:25 - Emeše Uri: Znači, porodični lekar je taj koji vodi pacijenta, koji brine o njemu, koji drži negde, eh ovaj, i kontrolu nad troškovima, ali eh, negde i eh njih i sistem mnogo više ceni nego kod nas izabrane lekare. Ja to moram ovako reći.

00:59:44 - Muamer Bačevac: Zahvaljujem.

00:59:46 - Muamer Bačevac: Hah, još ću zamoliti profesoricu Rakić da ovaj nam kaže svoju sugestiju i time završavamo raspravu ovaj, i onda ćete samo sekundu, izvinite. I onda ćemo morati da glasamo zato što nam počinje sednica. Izvolite.

01:00:01 - Snežana Rakić: Ja samo dva osvrta. Znači- Ono što je važno i što hoću da vam kažem, ja sam lično učestvovala u implementaciji onih e krštenica i svega ostaloga. Isto je bilo tada povika na to, ali kao što znate, do dana današnjeg nijedan taj eh, da kažemo podatak što se tiče rođenja dece nije procurio. I sad vi u bolnici možete da dobijete krštenicu i to je apsolutno neverovatan pomak bio u to vreme. Bilo je vrlo teško.

01:00:28 - Snežana Rakić: Ovo je sada, da kažemo jedan logičan nastavak svega toga. Ako iko može da vidi te podatke, sad pričam da bi Marina razumela, u bolnici kad radite, evo sad dolazim iz bolnice, vi kad otkucate nešto, vi to ne možete da promenite. Znači, niti to može da se promeni, niti da se prepravljaju podaci niti bilo šta. Znači siguran je taj bolnički sistem. Navest ću vam samo još jedan podatak kad su curili podaci iz mog sadašnjeg sistema iz Medi grupa.

01:00:54 - Snežana Rakić: Svojevremeno je to bio problem pa su, pa je to promijenjeno. Mi se nalazimo pred erom, to se u svetu već sad uvodi, personalizovane digitalne medicine, što znači da će svako imati svoje podatke na nekom cloudu i gde će ti podaci biti zaštićeni. Nećete više imati ni direktnu komunikaciju sa doktorom, nego ćete konstru-ovaj, preko toga eh, komunicirati. Ono što hoću da kažem moramo da prihvatimo ovako. Bolje bilo kakvo i ovakvo rešenje, nego da ga nema, nego da radimo sa papirima, da se pišu izmišljena bolovanja, da to ipak može nekako na nekom uputu da se reši.

01:01:33 - Snežana Rakić: Znači, eh, ovaj sistem će da radi dodatnu kontrolu i to je neophodno, ali da se digitalizuje mora. Bez toga ne možemo da idemo napred.

01:01:47 - Muamer Bačevac: Dobro, ja zaključujem raspravu i- I ja sam se javila ponovo sad- Pa nemate vremena više.

01:01:50 - Marina Mijatović: Alo izvinjavam se jako- Ne možete da- Ja ne mogu stvarno da pustim odnosno da mi ne date reč.

01:01:53 - Muamer Bačevac: Ne mogu-mogu da vam ne dam reč ako ste iskoristili svoje reči.

01:01:59 - Muamer Bačevac: Da postoje krivična dela i prijave da je promenjen- Sad čekajte, sa-sad čekajte, daću vam minut.

01:02:03 - Marina Mijatović: A zato što se radi protiv pacijenata, meni to nije jasno.

01:02:06 - Muamer Bačevac: Ne radi se uopšte ništa protiv pacijenata i da-da vas zamolim, moramo da budemo parlamentarni.

01:02:14 - Marina Mijatović: Javila sam, ali nije tačno da ne može. Postoji krivična prijava.

01:02:18 - Snežana Rakić: (govore u isto vreme) Onda tužite bolnicu. Tužite bolnicu.

01:02:33 - Ivana Stašević-Karličić: Ja dođem ujutru u svoju ordinaciju. Meni stoji računar i elektronski sistem sa svim podacima o svih pacijenata koji su ušli u tu bolnicu u Sada, odnosno u NPKD. Da li vi stvarno mislite da neko ne može da uđe u to?

01:02:50 - Marina Mijatović: Ali ne sme da uđe..

01:02:53 - Ivana Stašević-Karličić: Kako obezbedite sistem u koji niko nikada ne može da uđe?

01:02:57 - Muamer Bačevac: Izvinite ne možemo ovako, ovako ne možemo. Izvinite, prelazimo na glasanje.

01:03:06 - Muamer Bačevac: Izvinite, ne možemo ovako da raspravljamo.

01:03:10 - Marina Mijatović: Nisam dobila odgovor zašto nije urađena provjera.

01:03:13 - Muamer Bačevac: Izvolite, ovaj, evo daćemo da-da završimo, znači raspravu sa vašim zaključcima.

01:03:19 - Marina Mijatović: Ovako stavili ste četrdeset minuta za raspravu. To si stvarno ne verujem.

01:03:24 - Muamer Bačevac: Vi ste iskoristili vaši deset minuta. Toliko imate zakonski pravo po Poslovniku. Dobili ste sva prava koje svi pojedinačno poslanici ovde- Nismo mi ostavili nego Pos-poslovnik i nemojte da zloupotrebljavate. Izvinite. Izvinite, moraju da postoje neka pravila, ne možemo, ne možemo da-da radimo stiski.

01:03:45 - Muamer Bačevac: Vi ste izneli svoje političke stavove, imali ste dovoljno vremena da iskritikujete.

01:03:53 - Muamer Bačevac: Ja se vama izvinjavam. U redu, dobili ste, dobili ste odgovore od lekara, od na primer, lekara koji je iz primarne prakse, koje-koji vam je, koji je mnogo bliže i kojem je mnogo bliže ta tema nego vama. Ja vam se ja ovaj, ja, ja bih zamolio da date, da date završnu konstataciju i odgovore na ova pitanja i provazimo na glasanje.

01:04:12 - Mihailo Jovanović: Evo probaću da dam odgovore na sva pitanja svih kolega članova odbora koji su postavljali. Dakle, prvo želim da istaknem da je u pripremi Predloga ovog zakona su rađene intenzivne javne rasprave, otvorene javne rasprave i tu su bile četiri javne rasprave u Privrednoj komori zajedno s poslodavcima u kancelariji za IT upravu, gde sam lično prisustvovao i gde na svakoj javnoj raspravi je bilo između pedeset i sto učesnika, tako da odgovor z-za profesore Devića, imali smo intenzivne razmenu ovaj mišljenja i da smo uključili sve ono što smo mislili da je dobro u ovu verziju zakona. Što se tiče digitalizacije, setite se do pre deset godina matične knjige su bile u papirnim formama, pa smo razmišljali da li će digitalizacija tih matičnih knjiga, kao što je profesorka Delić rekla, Katić, pardon, uticati na bezbednost ili razmene, razmena podataka. Eh, verujte, bezbedniji su podaci u elektronskim formama nego u papirnim formama. U papirnoj formi uvek možete doći i nemamo nikakav trag da li je neko pristupio toj papirnoj formi i pročitao vaše podatke.

01:05:20 - Mihailo Jovanović: U digitalnim sistemima uvek imamo trag da li je neko pristupao i ko je pristupao podacima.

01:05:26 - Mihailo Jovanović: Što se tiče edukacije za zdravstveni sistem, ništa se eh, lekarima neće promeniti. Oni rade u svojim eh m, lokalnim informacionim sistemima. Njima ništa ne menjamo. Samo tu elektronsku informaciju prosleđujemo poslodavcima. Najveća edukacija je upravo za poslodavce.

01:05:43 - Mihailo Jovanović: Oni imaju novi sistem i spremamo se sa serijom velikih edukacija i video materijala koje ćemo tokom decembra da pripremimo za sve poslodavce. Oni će moći ovom sistemu da pristupe sa najobičnijeg računara, odnosno mobilnog telefona, tako da ne verujemo da će biti prepreke u korišćenju informacionog sistema. Procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti je gotova i ona će biti objavljena kada bude zakon donet u Skupštini, a pre primene samog zakona eh, o eBolovanju. Eto, toliko pošto znam da žurimo, hteo sam da dam informaciju.

01:06:27 - Muamer Bačevac: Zaključujem pretres o ovom predlogu zakona i stavljam na glasanje Predlog zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja eBolovanje koje je podnela Vlada u načelu. Ko je za? Ko je protiv? Ko je uzdržan? Zaključujem glasanje i konstatujem da je za dvanaest, da smo usvojili Predlog zakona sa za dvanaest, protiv jednog i uzdržanim jednim.

01:07:00 - Muamer Bačevac: Glasalo je četrnaest. Izvinite, imamo još jednu tačku dnevnog reda, razno. Morate se malo da, da, da strpite. Sad su poslanička pitanja, stići ćemo svima. Znači, druga tačka je razno.

01:07:12 - Muamer Bačevac: Ja se zahvaljujem gostima, vi možete ovaj... Obaveštavam vas da nam predstoji sednica o pojedinostima u ovom Predlogu zakona, znači u ovoj nedelji, kao i razmatranje informacija o radu Ministarstva zdravlja, gde ćete vi ponovo biti naši gosti i razmatranje pristiglih prestavki. Da li još neko želi? Vi ste koleginice, izvolite.

01:07:39 - Jelena Spirić: Iskreno, ja sam stvarno u šoku da je vama bitnije zvonce ono koje smo čuli iz ove glavne prostorije gde za sada narodni

01:07:44 - Muamer Bačevac: Koleginice da vas zamolim- Da ako imate da pitate nešto konkretno- I da radimo nešto bez nekih ovaj.

01:07:46 - Muamer Bačevac: Mislim nema smisla. Evo, dao sam vam reč, hajde da pričamo o temama.

01:07:49 - Jelena Spirić: Dali ste mi reč, ovo je moje pravo po poslovniku- Na tački rasprave.

01:07:59 - Jelena Spirić: Dobro u redu. Iskreno, evo nastavljam. Očekivala sam eh, da odbor, da će pre svega mnogima od vas, imajući u vidu da je dosta lekara, da će biti i naredba o uvođenju treće smene u domovima zdravlja. Eto, to je pitanje i ako se već- I ne protivite njenom uvođenju, onda bar vi da uzmete da inicirate izmenu odluke o radnom vremenu zdravstvenih ustanova u kome se tačno i jasno u članu tri navodi da ej, da domovi zdravlja radnim danima rade od sedam do dvadeset časova, a vikendom od nula osam do osamnaest časova. I čini mi se da je jedna od koleginica ovde rekla da radi u domu zdravlja i malopre je navodila to da su joj problem eh, od-oduzima pisanje bolovanja, a ovde ni reči nismo čuli o tome što će ljudi raditi i treću smenu, tako da mi do sada nismo imali ni jedan jedini obelodanjeni ra-pisani dokument koji je donelo Ministarstvo zdravlja ili Vlada.

01:08:58 - Jelena Spirić: I onda nekako je logično da se pita šta radi ovaj odbor. Imajući u vidu, ponovo kažem da su nemi, evo na kraju krajeva- Šta radi državna sekretarka koja je malopre bila ovde, a nije ni spomenula ovu naredbu. Tako da vidimo da ovde ovaj odbor na kraju krajeva i poslanici ne rade u odbrani propisa i zakona, ponovo kažem zato što ste svi ovde nemi na naredbu koja je čisto populistička i videćemo do sada barem bez ikakvog efekta i koja će dodatno urušiti zdravstveni sistem kako ga ocenjuje većina građana, a na kraju krajeva i lekari. I ovaj odbor ovde ne samo da ne doprinosi eh, zakonima i propisima, nego ne doprinosite ni položaju svojih kolega. Većina vas ovde su lekari, jer ih već malo ima, a vi ne radite ništa da njihov odlazak sprečite.

01:09:53 - Jelena Spirić: I očigledno da vi ovde lekari nećete raditi u toj trećoj smeni i nećete raditi kao smenski rad da biste dobili, znači, a ne kao dežurstvo u zakonsku, znači tu neku uvećanu zaradu od dvadeset i šest posto, već radite i lekari u domovima zdravlja koji će primati duplo veći broj pacijenata u dnevnim smenama zato što će na ovaj način se povlačiti medicinski kadar. I vi svi to znate. I ponovo kažem ostajete nemi za to što lekara već mnogo malo ima i što odlaze. I ovde u opisu u definiciji ovog odbora jasno stoji da se bavi organizacijom zdravstvene delatnosti, prometom lekova i uslovima za presađivanje organa. A šta mi ovde imamo kao rezultat i čime se mi ovde bavimo?

01:10:48 - Jelena Spirić: Znači, i sami znate da su domovi zdravlja u blokadi, da ljudi i dalje čekaju na operacije i kuka i kolena, da čekaju na magnete, da jedu s plaćine po bolnicama i da smo trenutno kao i svih ovih prethodnih godina poslednji u Evropi po transplantaciji organa. I ne samo to, nego zadnjih godinu dana nemo gledate na to što se smenjuju profesori, što se smenjuju vrhunski stručnjaci i što se otpuštaju samo zato što ne žele da budu pripadnici vladajuće stranke, da te stručnjake evo pre par dana, juče čini mi se da smo imali slučaj da kažnjavate i degradirate lekare koji samo odaju poštu poginulima u Novom Sadu koji je vaš režim i vaša vlast ubila.

01:11:42 - Muamer Bačevac: Zahvaljujem.

01:11:43 - Jelena Spirić: Ne, ne, ne nisam završila.

01:11:51 - Muamer Bačevac: Imate li vi nešto konkretno pod razlog da predložite ili ovaj optužujete- lekare za- Molim vas- to što hoće da rade?

01:11:53 - Jelena Spirić: Ovo je tačka "razno". Evo pitanje

01:11:54 - Muamer Bačevac: Jeste tačka "razno", ali ne s vršne. Tačka "razno" ne služi- Da vi ovde izlažete vaše političke pamflete i vaše političke... Ako imate konkretno nešto da predložite, izvolite. Do sad ni iste. Nemojte da me prekinjete.

01:12:11 - Muamer Bačevac: Do sad ste optuživali lekare da neće da zaštite svoje kolege, lekare koje ovde seduru. To nije istina. To nije istina.

01:12:18 - Jelena Spirić: Dobro. Pitanje svima vama.

01:12:20 - Muamer Bačevac: Apsolutno nije. Pitanje i s tim ćemo završiti.

01:12:21 - Jelena Spirić: U kom, kom aktu, u kom aktu je definisana treća smena u domovima zdravlja? Eto, to je moje pitanje. Onda također pitanje šta je ovaj odbor radio od aprila, eh, od se- da, da, da od aprila 2024. godine do maja 2025. kada je tek formirana radna grupa za predstavke pacijenata i udruženja.

01:12:49 - Jelena Spirić: Zašto je dopis Nacionalne organizacije za retke bolesti koji je primljen septembra 2024. godine, obrađen juna 2025. godine. nakon godinu i po dana. Evo, odgovorite mi i zašto je taj dopis NORPSA bio odbačen?

01:13:08 - Jelena Spirić: Zato što su tražili dodatna sredstva za 2024. godinu? I naravno da je odbačen zato što je 2025. I zašto niste? Zašto niste uvećali sredstva koja su tražila još 2022.

01:13:24 - Jelena Spirić: godine zato što im je bilo potrebno četrnaest zarez dve milijarde. Opredelili ste im i prošle godine i ove samo deset zarez dve milijarde. Ova vlast, samo trenutak, ova vlast je obećala da će do 2027. godine sredstva za lečenje retkih bo-osti, to jest budžet da će biti uvećan za dvadeset i tri zarez šest milijardi. Šta je sa tim?

01:13:54 - Muamer Bačevac: U redu je koleginice imaće te plenum, pa postavite Ministarstvu zdravlja- Zašto niko ovde- Ja ne znam zašto vi zloupotrebljavate ovu, ovu tačku "razno".

01:14:05 - Jelena Spirić: Molim vas poštujte mi vreme, pa pustite mi svakako da pričam-

01:14:16 - Muamer Bačevac: Ne možete tako vi, vi znate čemu služi tačka "razno". Ne služi da vi ovde iznosite političke tirade, nego da nešto pitate ili predložite korisno

01:14:22 - Jelena Spirić: Evo pitanje. Zašto je, evo, zašto nisu isplaćene jednokratne pomoći

01:14:25 - Muamer Bačevac: Pa jel time se bavi Odbor? Isplaćuje jednokratne od- je li?

01:14:41 - Jelena Spirić: Zašto niko ovde nije- Zašto niko nije obra-odbranio pacijente od retkih bolesti? Zato što im je prošle godine to isplaćivano, a ove godine ne. A najavljeno je i obećano je. Zašto niko nije skočio? Vi sami znate da se najviše leče deca.

01:14:46 - Muamer Bačevac: Gde da skočimo?

01:14:46 - Jelena Spirić: Pa jednostavno da pitate i da mi ovde razgovaramo o tome šta možemo uraditi za pacijente koji su mahom deca. Zašto oni nisu u ovoj godini primili jednokratne pomoći? Evo, u sklopu ovog Odbora, trebalo je ovde, pa mis-l-vi, na kraju krajeva, bilo je rečeno, eh pro-eh gospodin Delić je dostavio eh predlog nove zdravstvene politike. Predao je pre dve godine. Na prošlom ovde sastanku bilo je reči da će septembra meseca ovde biti pozvani ljudi iz RFZO-a i da će se o tome pričati.

01:15:20 - Jelena Spirić: Toga nema. Evo dalje pitanje isto. Da li znamo šta je RFZO odlučio i da li je uopšte to uzeo u razmatranje? To je zaključak o inicijativi građana za sistemska rešenja terapije i znači niko to nije spomenuo. Znači da li će biti opredeljene sredstva za stavljanje na pozitivnu listu lekova za lečenje srca i embolije pluća, jer koštaju preko tri hiljade dinara i penzioneri i socijalno ugroženi ne mogu da se leče.

01:15:52 - Jelena Spirić: (zvukovi iz salone) Eto, to su pitanja. Danas na dnevnom redu je budžet za 2026. godinu. Odbor za zdravstvo nije pričao ni jednu jedinu reč, nije izrekao koliko se troši za zdravstvo i to je neverovatno- Neverovatno da mi danas ovde ne pričamo o tome, da ne pričamo šta je bilo sa obećanjem da će za retke bolesti biti ubr-uh uloženo dvadeset tri zarez šest, još dvadeset i tri zarez šest milijardi. Šta je sa tim?

01:16:24 - Jelena Spirić: Evo postavljam konkretna pitanja. Dajte mi bar jedan odgovor.

01:16:42 - Jelena Spirić: Vidim da ste svi počeli da se pakujete, da siđete dole na sednicu, dok ovaj Odbor i dalje radi- Nama je bitno, sve je isto osim vas- Mi upravo danas počinjemo, mi upravo danas počinjemo raspravu o- Pitala sam pitanja konkretno Odboru za zdravstvo.

01:16:44 - Muamer Bačevac: Mi upravo danas počinjemo raspravu o budžetu- Tako da vi možete u plenarnom zasedanju apsolutno pitati Ministarstvo finansija koje je kreiralo budžet, sva pitanja i sve nedoumice koje imate.

01:17:05 - Jelena Spirić: Dobro, a šta je sa obećanjem da će septembra meseca biti ovde- Izvolite- Poslati ljudi iz RFZO-a?

01:17:07 - Muamer Bačevac: Emeše,  izvolite dalje.

01:17:09 - Emeše Uri: Ja ću samo ovaj napomenuti da eh Beograd nije Srbija. (kašalj) Znači, (kašalj) ako gledamo celu državu, sto pedeset eh tri, tačno ne znam, možda sam pogrešila u brojci, znači sto šezdeset domova zdravlja, od toga Beograd ima pet, eh Niš eh i Kragujevac i Novi Sad imaju zavode za hitnu medicinsku pomoć. Domovi zdravlja rade, kao što ste rekli, od osam do, od sedam do osam sati uveče. Ostali mali domovi zdravlja rade non-stop.Mi imamo u Somboru dom zdravlja u sklopu Doma zdravlja je hitna medicinska pomoć. U manjim domovima zdravlja tipa Bačka Topola izabrani lekari od vajkada rade i noću zato što nema organizovane posebne jedinice hitne pomoći i mora da se radi u noćnoj smeni i takav je njihov status.

01:18:02 - Emeše Uri: Tako da je ovo manje novina za nas na periferiji, veća novina za Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. - Profesore Delić, izvolite. Pitajte ono u Leskovcu kako rade. Oni imaju hitnu pomoć, imaju službu hitne pomoći i tako je, ali u manjim sredinama, ja sam vam tako i odgovorila. Znači, mi imamo službu hitne pen-medicijske pomoći koja radi non-stop, ali u manjim sredinama tipa Bačka Topola vi onda apropo toga nađite još neko manje mesto u Srbiji.

01:18:32 - Emeše Uri: Oni nemaju organizovanu službu i opšte medi, znači lekari opšte medicine učestvuju u noćnom radu od vajkada jer nekako mora da se obezbedi, evo koleginica možda potvrdi ovo.

01:18:47 - Muamer Bačevac: Da damo, da damo reč, da damo reč, da vas zamolim. Ako imamo neke konkretne predloge da, izvolite, naravno. Nije problem nikakav.

01:18:55 - Dragan Delić: Zaista smatram veoma bitnimm. Morao je odbor da se sastane pre razmatranja budžeta, pogotovo o zdravstvu. Ja sam zaista mislio da ćemo da se okupimo dva sata, da će doći iz fonda, iz ministarstva da kao ne politički protivnici, nego kao ljudi koji dobro misle da nešto promene u zdravstvenom sistemu, da na tom odboru raspravljamo o sva pitanja po pitanju finansija. Nemoguće je u plenarnoj sednici sve to razmotriti. Znači ja zaista predlažem da kad su takva bitna pitanja da se odbor sastane pre toga.

01:19:27 - Dragan Delić: To je moj predlog. Eh, takođe ja bi voleo da recimo imamo neki plan i program rada. Ovde je koleginica nabacila puno pitanja. Zašto ne bismo neka pitanja i mi otvorili, pa i hitne službe što ka, traži, recimo ovaj Mery udruženje i tako da. Znači dajte da, nemojte imate percepciju da smo mi politički protivnici, nego imajte percepciju da smo mi lekari koji hoćemo da pomognemo zdravstvenom sistemu Srbije i našim bolesnicima.

01:19:54 - Dragan Delić: Pođite od te premise. Zaboravimo ko je u kojoj stranci. Zato vas ja molim kao najstariji ovde na kraju krajeva, da otvorimo neka pitanja koja jesu značajna za zdravstveni sistem. Budžet jeste bio značajan. Eto, to je moja opaska, predlog, primedba, plan i tako dalje.

01:20:10 - Dragan Delić: Hvala.

01:20:10 - Muamer Bačevac: Hvala, hvala vam. Hvala vam. Marina, hoćete?

01:20:15 - Marina Mijatović: Mogu samo za budžet sam htela da dodam. Smatram da jeste naša dužnost kao Odbora za zdravlje da razmotrimo budžet i da vidimo da li nešto treba da se poboljša. Ja se potpuno moram složiti za, za retke bolesti, da se nije eh, dodao ni jedan jedini dinar, a znamo da su lekovi skuplji, da su sredstva eh, skuplja ove godine, što znači da će manje pacijenata moći uopšte da dobije eh, zdravstvenu zaštitu, odnosno priliku da se leči, a možda priliku i da dobije, da dobije dijagnostiku adekvatnu koja ne može da se pruži ni-ni u Republici Srbiji. Dakle, mi smo tu morali da reagujemo i da vidimo u čemu je problem da ove godine na ovoj liniji nije dodat ni jedan jedini, jedini dinar. Ja sam sigurna da će mnogi pacijenti ostati uskraćeni baš zbog toga što, što su lekovi skuplji.

01:21:05 - Marina Mijatović: A da ne pominjem to da imamo inovativne lekove koje treba uvoditi, koji su skuplji od onih koji su starije generacije, tako da apsolutno smatram da jeste naš posao, da se mi nađemo ranije, da razmotrimo budžet i da damo neke predloge da se, da se nešto promeni u budžetu.

01:21:21 - Muamer Bačevac: Zahvaljujem, zaključujem četvrtu sednicu Odbora i zahvaljujem se svima na radu.

Snimak sednice