1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za kulturu i informisanje

Datum sednice: 13.01.2026.

Trajanje sednice: oko 1:36:47 (od 00:00:01 do 01:36:48)

Tema / naziv tačke dnevnog reda: Razmatranje četiri predloga odluka o utvrđivanju muzejskih predmeta za kulturno dobro od izuzetnog značaja:

krunidbene insignije kralja Petra I Karađorđevića, 2) pohvala monahinje Jefimije „Pokrov za mošti kneza Lazara“, 3) votivna kolica, 4) skulptura „Danubius“

Predsedavajući: Nevena Đurić

Broj prisutnih poslanika: 11 (konstatovan kvorum)

Učesnici van poslanika: Danijela Vanušić (v.d. pomoćnika ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju)

Ko je koliko govorio (procena po formuli 95 reči = 1 minut; udeo u ukupnoj raspravi):

Poslanici vladajuće većine: ~71,5%

Poslanici opozicije: ~21,3%

Član vlade/gost: ~7,3%
(Napomena: procena je zasnovana na broju reči u stenogramu i može odstupati od „zidnog“ trajanja sednice.)

Ukratko sa sednice: Iako je dnevni red bio tehnički i usmeren na zaštitu četiri muzejska predmeta, rasprava je već u prvoj tački skrenula u politički sukob oko rada Ministarstva kulture i ministra Nikole Selakovića, kao i oko statusa zgrade Generalštaba (u raspravi označavane i kao „ruševina“). Razmena je uključila optužbe, diskvalifikacije i povišen ton, ali su svi predlozi odluka na kraju usvojeni, a za izvestioca na plenarnoj sednici u sva četiri slučaja predložena je Nevena Đurić.

---

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Nevena Đurić (vladajuća većina) vodila je sednicu, obrazložila proceduralni okvir (sednica sazvana u kraćem roku radi razmatranja predloga), otvorila rasprave po tačkama i sprovela glasanja. Fokus joj je bio na proceduri i ishodu odlučivanja, uključujući i ponavljanje glasanja u prvoj tački „iz tehničkih razloga“.

Danijela Vanušić (gost, Ministarstvo kulture) predstavila je objedinjeno obrazloženje za sva četiri predloga, uz opis porekla i značaja predmeta (insignije Petra I; Jefimijina pohvala kao srednjovekovni tekstilni predmet; votivna kolica iz bronzanog doba; „Danubius“ sa Lepenskog vira). Nastup je bio sadržinski i informativan, bez ulaska u političku polemiku.

Nataša Jovanović (vladajuća većina) snažno je podržala proglašenje kulturnih dobara, ali je već u prvoj tački govor proširila na političke poruke (kultura identiteta, poređenja sa savremenom politikom). U drugoj tački opširno je branila ministra Selakovića i odluke vlasti u vezi sa Generalštabom, uz oštre kvalifikacije na račun opozicije i polemiku sa Vladimirom Pajićem, pa je njen fokus bio mešavina sadržaja (posebno o Jefimijinoj pohvali) i politizacije.

Branko Miljuš (opozicija) otvorio je sukob napadom na predstavnike vlasti i medije, a zatim usmerio govor na tvrdnje o odgovornosti ministra Selakovića u vezi sa kulturnim nasleđem (posebno Generalštab), navodeći da je skandalozno da ministar u takvoj situaciji predstavlja predloge o zaštiti kulturnih dobara. Njegov nastup je bio pretežno politički i optužujući, uz kratko vraćanje na dnevni red.

Nebojša Bakarec (vladajuća većina) insistirao je da se rasprava vrati na dnevni red, uz široku odbranu ministra Selakovića i protivnapad na opoziciju kroz niz političkih optužbi i primera. U drugom delu rasprave detaljno je obrazlagao stav da „ruševina“ ne može biti kulturno dobro i polemisao o Starom savskom mostu; u trećoj tački dodao je i referencu na studiju kojom se, po njegovim navodima, potvrđuje autentičnost dupljajskih kolica. Dominantno je politizovao, uz povremene sadržinske dodatke vezane za tačke dnevnog reda.

Vladimir Đorđević (opozicija, NADA) kratko je pozvao na „kulturno“ držanje dnevnog reda i podržao zaštitu kulturne baštine kao temelja identiteta. Kasnije je dodao pravno-političku ocenu da je Generalštab formalno pod zaštitom, ali „suštinski“ ideološki spomenik komunističke epohe.

Marko Atlagić (vladajuća većina) reagovao je na opozicione kritike ministra Selakovića i ušao u oštru političku polemiku, uz kvalifikacije na račun opozicije i šire teme (nacionalni identitet, obrazovanje, istorija). O samom dnevnom redu govorio je afirmativno, ali je glavni ton bio politički i vrednosno obojen, sa digresijama van tačaka.

Vladimir Pajić (opozicija) podržao je sva četiri predloga, ali je naglasio da su predmeti već muzealizovani i da bi Odbor trebalo više da se bavi ugroženim nepokretnim kulturnim dobrima. Zatim je razvio kritiku Ministarstva kulture i postupanja u vezi sa Generalštabom, odgovornosti saradnika i selektivne zaštite, uz polemiku sa Jovanović i Bakarecom; u trećoj tački tražio je više sredstava za istraživanje votivnih kolica i osporio pojedine navode o muzeologiji. Njegov fokus je kombinovao sadržinske argumente (politike zaštite) i političku kritiku.

Dunja Simonović Bratić (vladajuća većina) uključila se da ospori ideološko svrstavanje kulturnih dobara i da argumentuje da se porušeno treba obnoviti ili zameniti novim rešenjem, uz poruku da kulturne politike različitih epoha čine slojevitu tradiciju. Fokus joj je bio na opštoj argumentaciji i pokušaju „depolemisanja“ ideološkog okvira, ali uz jasnu poziciju u sporu oko Generalštaba.

---

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je prihvatio sva četiri predloga odluka o proglašenju navedenih predmeta za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Za 1. tačku glasanje je ponovljeno iz tehničkih razloga; potom je predlog usvojen sa 10 glasova „za“, bez protiv i uzdržanih, uz 1 poslanika koji nije glasao.

Za 2. tačku predlog je usvojen sa 10 glasova „za“, uz 1 poslanika koji nije glasao.

Za 3. i 4. tačku predlozi su usvojeni „većinom glasova“ (bez preciziranih brojki u završnici).

Za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine u sve četiri tačke određena je Nevena Đurić.

27. sednica Odbora za kulturu i informisanje 13.01.2026

UČESTVUJU U RASRPAVI:
Nevena Đurić, predsednica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Danijela Vanušić, vd. pomoćnika ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju
Nataša Jovanović, članica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Branko Miljuš, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
Nebojša Bakarec, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Vladimir Đorđević, član Odbora, NOVI DSS - POKS (NADA), opozicija.
Marko Atlagić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Vladimir Pajić, zamenik člana Odbora, Pokret slobodnih građana (PSG) – Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA Sandžaka) – Partija za demokratsko delovanje (PDD), opozicija.
Dunja Simonović Bratić, članica Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina.

00:00:01 - Nevena Đurić: Poštovani članovi Odbora otvaram dvadeset sedmu sednicu Odbora za kulturu i informisanje i konstatujem da sednici prisustvuje jedanaest narodnih poslanika i da su ispunjeni uslovi za rad i punovažno odlučivanje. Podsećam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od tri dana, u skladu sa članom sedamdeset i dva stav dva Poslovnika Narodne skupštine, kako bi Odbor mogao da razmotri podnete predloge odluka o proglašenju kulturnih dobara od izuzetnog značaja. Pre nego što počnemo sa radom, podsećam vas da je potrebno da se pridržavamo vremena za raspravu u skladu sa članom sedamdeset pet Poslovnika Narodne skupštine. Za ovu sednicu predložila sam sledeći dnevni red. Prva tačka razmatranje Predloga odluke o utvrđivanju krunidbenih insignija kralja Petra Prvog Karađorđevića za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koje je podnela Vlada.

00:00:42 - Nevena Đurić: Druga, razmatranje Predloga odluke o utvrđivanju pohvale monahinje Jefimije Pokrova za mošti kneza Lazara za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koje je takođe podnela Vlada, Razmatranje Predloga odluke o utvrđivanju votivnih kolica za kulturno dobro od izuzetnog značaja i razmatranje Predloga odluke o utvrđivanju skulpture Danubius za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koje je takođe podnela Vlada. Stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim vas da se izjasnite.

00:01:36 - Nevena Đurić: Zaključujem glasanje i konstatujem da je utvrđen dnevni red dvadeset sedme sednice Odbora za kulturu i informisanje. Prelazimo na rad. Otvaram prvu tačku, aa, dnevnog reda, ali pre prelaska na rad dajem i pozdravljam ovom prilikom Danijelu Vanušić, koja je pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju. Ovom prilikom da dajem reč.

00:02:03 - Danijela Vanušić: Uvažena predsedavajuća, članovi Odbora, narodni poslanici, Vlada Republike Srbije usvojila je nacrt odluke koji je uputila Ministarstvo kulture o utvrđivanju četiri muzejska predmeta za kulturno dobro od izuzetnog značaja i Predlog odluke uputila Narodnoj skupštini na usvajanje. Na osnovu, aa, člana četrdeset osam stav jedan Zakona o kulturnom nasleđu, zatim Člana četrnaest stav dva Zakona o muzejskoj delatnosti i Člana osam stav jedan Zakona o Narodnoj skupštini. Ukoliko dozvoljavate s obzirom da imamo, da nam je tema, da tako kažem nekako zajednička za sve četiri ove tačke, odnosno da se radi o muzejskim predmetima koji poseduju svojstva da budu proglašena za kulturna dobra od izuzetnog značaja, ja bih nekim redom rekla za svaki od njih po nešto objedinjeno, da bude sve četiri tačke nekim redom da ispoštujemo. Evo kao prva tačka dnevnog reda ovde je razmatranje Predloga odluka o utvrđivanju krunidbenih insignija kralja Petra Prvog, aa, Karađorđevića.

00:03:10 - Danijela Vanušić: Inače, krunidbeni insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića, aa, iz, nastale su 1904. godine na osnovu nacrta koji je radio Mihailo Vartović, istaknuti arheolog, kulturni radnik i akademik, a ujedno su i jedinstven, aa, jedinstven komplet kraljevskih rel-rel insignija ili regalija i obuhvataju krunu, žezlo, šar, porfir, odnosno ogrtač i kopču za ogrtač. One su nastale 1904. godine, iste godine kada je kralj Petar Prvi i krunisan u manastiru Žiča, a ujedno to je bila i godina obeležavanja sto godina od podizanja Prvog srpskog ustanka. I simbolično povezujući jedan kontinuitet oslobađanja i stvaranja novovekovne samostalne srpske države.

00:04:03 - Danijela Vanušić: Povezujući taj događaj 904. sama kruna i metalni delovi nastali su, aa, od bronze koja je preuzeta od jedne ručke topa samog K-Karađorđa. Potom su pozlaćeni izrađeni u emailu. Metalni delovi rađeni su u uglednoj pariskoj radionici, dok su delovi koji su izrađeni, aa, od tkanine i od tekstila rađene u uglednoj bečkoj radionici. I ono što je veoma važno jeste da su, kao što sam već rekla, to je jedinstveni primerak jednog, jednog, da kažem, kompleta kraljevskih insignija, s obzirom da, aa, srednjovekovne insignije naših vladara nisu sačuvane da-da do danas, a da, aa, novovekovni vladari srpske države su uglavnom stupali na pe-prestol miropomazanjem.

00:04:51 - Danijela Vanušić: Znači, nije bilo krunisanja i ovo je bilo prvo, da kažemo savremeno krunisanje u srpskoj istoriji vladara za kralja. I s tim u vezi, naravno, ove insignije poseduju sve odlike koje ih klasifikuju da mogu biti utvrđene za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Od 1966. godine insignije se čuvaju u Istorijskom muzeju Srbije. Što se tiče predloga o utvrđivanju pohvale monahinje Jefimije Pokrova za mošti kneza Lazara, ovo je predmet koji se čuva u Muzeju Srpske pravoslavne crkve.

00:05:31 - Danijela Vanušić: Od 1942. godine on se nalazi u Beogradu. Inače, ovo je jedan jedinstveni predmet, tekstilni predmet, koji je nastao u srednjem veku i predstavlja, aa...Moram da kažem jedan jedinstveni primer spoja primenjene umetnosti kao i književnosti, a takođe je i primer srpskog srednjovekovnog ženskog stvaralaštva. Predmeti od tekstila nastalih u periodu kada je ovaj predmet nastao uglavnom da danas nisu sačuvani, ukoliko i postoje neki tragovi uglavnom se ne znaju autori. U ovom slučaju mi znamo da je ovaj predmet izradila Efimija, odnosno monahinja Efimija, a takođe srpska despotica Jelena koja je nakon niza tragičnih događaja u svom privatnom životu, smrti sina i gubitka muža se zamonašila i prešla kod svojih rođaka na dvor, odnosno kod kneza Lazara i knjeginje Milice.

00:06:31 - Danijela Vanušić: Ovo delo samo nastalo je početkom petnaestog veka. Inače, izrađeno je na crvenoj atlas vilji i izrađeno je tehnikom zlato veza. Vezeno je srebrnom pozlaćenom žicom. Sam predmet danas je uramljen, konzerviran i izložen u stalnoj postavci Muzeja Srpske pravoslavne crkve i vodi se izuzetno računa da on bude čuvan u dobrim adekvatnim uslovima. Takođe da bude dostupan javnosti i istovremeno da bude sačuvan za ubuduće.

00:07:00 - Danijela Vanušić: Sve njegove odlike, uključujući i sam književni da kažemo stil ga kvalifikuju za utvrđivanje za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Sledeća dva predmeta to je utvrđivanje votivnih kolica su predmeti koji se čuvaju u Narodnom muzeju Srbije.  Votivna kolica Srbije nastala su u periodu od četrnaestog do trinaestog veka pre nove ere.

00:07:35 - Danijela Vanušić: Inače, pronađena su početkom dvadesetog veka. To je lokalitet arheološki lokalitet Dupljaja. Inače, na teritoriji opštine Bela Crkva otkupljene su za Narodni muzej 1930. Godine pripadaju bronzanom periodu, inače su urađene u keramici i one su jedan od najznačajnijih da kažem i najpoznatijih primera bronzanog doba na prostoru jugoistočne Evrope. Njihove stilske karakteristike, ta umetnička obrada je zaista izuzetna za period u kome nastaju, ali oni takođe imaju i određene simboličke poruke koje sadrže u sebi i na neki način su svedočanstvo i duhovnog ali i društvenog života ljudi toga vremena.

00:08:18 - Danijela Vanušić: Radi se o jednoj antropomorfno i skulpturi u kolicima koje vuku četiri barske patke. Nije do kraja utvrđeno, naučnici nisu pouzdano mogli da utvrde koja je bila njihova krajnja namena zaista, ali je sigurno da su imali neki sakralni karakter, da su možda bile posvećene verovanju bogu, suncu ili prelasku iz ovog života u zagrobni život ili možda plodnosti. U svakom slučaju i po načinu izrade i po tim simboličkim značenjima koje one imaju kao i po tome koliko su jedinstvena za ovaj period i pronađena kod nas, ona su predložena za kulturno dobro od izuzetnog značaja i tu je još jedna skulptura Danubijus koja je pronađena na lokalitetu Lepenski vir. Pretpostavlja se da je nastala u periodu od 6200 do 5900. Godine pre nove ere.

00:09:11 - Danijela Vanušić: To je jedna zrela faza u ovoj kulturi mezolita. Inače, jedinstvene su po tome što postoje i postoji još mezolitskih lokaliteta nastalih u ovom periodu, ali ovakve izrade i dekorativnog ukrašavanja skulptura nije nađeno nigde osim na Lepenskom viru, što ih zaista čini jedinstvenim i s tim u vezi je ovo konkretan primerak predložen je za utvrđivanje za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

00:09:46 - Nevena Đurić: Hvala najlepše gospođo Vanušić. Podsećam Vas da je Vlada Republike Srbije 11. decembra 2025. Godine podnela Narodnoj skupštini predlog odluke o utvrđivanju krunidbenih insignija kralja Petra Prvog Karađorđevića za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Otvaram tačku, da li neko od članova odbora želi reč po ovoj tački dnevnog reda.

00:10:06 - Nevena Đurić: Koleginice Jovanović je Vi po ovoj tački. Po prvoj okej, izvolite reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

00:10:15 - Nataša Jovanović: Hvala Vam puno uvažene kolege, narodni poslanici. Uvažena gospođo Malušić hvala Vam puno na ovom divnom obrazloženju. Ja ću samo kratko jer jednostavno osećam potrebu da se javim pre svega kao neko ko potiče iz Šumadije, a nisam kao uvaženi kolega monarhističkog opredeljenja, ali moji koreni su iz Viševca rodnog mesta vožda Karađorđa, a i svakako je veoma važno to što država Srbija, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo na čelu sa ministrom Selakovićem, neguje sve ono što je obeležje našeg kulturnog i istorijskog identiteta i kao što ste lepo u obrazloženju dali za narodne poslanike uoči ove sednice što se tiče ove tačke dnevnog reda, zaista to je velika stvar, naročito zbog toga što su ove jedine sačuvane kraljevske insignije i zato što je kralj Petar bio i danas jeste u srcima svih nas jedan od omiljenih srpskih vladara i kao vojskovođe i kao kralj i pre svega zbog svog očinskog odnosa prema Srbiji i srpskom narodu. Da ne zaboravimo da je on svoje vojnike sa kojima je u korak išao na stratište Velikog rata nazivao deco moja i da je on bio i kralj i ustavotvorac i izgnanik i pitomac sen sira i neko na koga su zaista Srbi izuzetno ponosni, pa evo i naš uvaženi kolega Lepomir koji je dojen, dojan srpskog umišljaja naravno imao prilike i da glumi u mnogo brojnim predstavama gde se na pozorišnim daskama prikazivao lik kralja Petra Prvog Karađorđevića. A zašto je ovo važno?

00:12:15 - Nataša Jovanović: Ovo je važno i zbog toga što mi uvrštavanjem ovako nečega bitnog u-Evo, srpsko, hm, kulturno nasleđe od najvišeg značaja, od izuzetnog, mi, uhm, zapravo ostavljamo i budućim generacijama, da sve ono eventualno što mi propustimo, a što jeste obeležje onoga što smo mi kao narod zaštite kao kulturno dobro i kao nešto na čemu će da se uče. Evo vi ste ovde malopre rekli, uhm, da je veoma važna ta simbolika na kruni od izlivenog topa iz Prvog srpskog ustanka, tako je, odnosno 1804. godine i tih sto godina, uhm, je takođe u našem narodu bio jedan mukotrpan put, da očuvamo našu ustavnost, da očuvamo našu državnost, a on je zaista bio i želeo je da bude upamćen kao kralj koji je ustavotvorac i kao neko ko je, uhm, govorio, a to zaista jeste istina da primenimo i sada već 2026. godine, uhm, da su, uhm, bez narodne ljubavi slabi prestoli zemaljski. Zašto sam ja kao poslanica Srpske napredne stranke i ove poslaničke grupe veoma ponosna?

00:13:37 - Nataša Jovanović: Pa ponosna zbog toga što mi upravo našom politikom očuvanja kulturnog identiteta se rukovodimo time što je rekao kralj Petar Prvi Karađorđević, po čemu su ga svi zapamtili. Bez ljubavi narodne slabi su prestoli zemaljski. Mi kao političari smo tu da, uhm, svojom brigom prema ljudima, svojim istrajavanjem na tome da stalno brinemo o vitalnim državnim i nacionalnim interesima zaokupljamo pažnju ljudi i da zadobijamo narodnu ljubav. I, uhm, gde god da odem po čitavoj Šumadiji, gde god da odem po čitavoj Srbiji, ja upravo to mogu da vidim da, uhm, prema današnjem predsedniku Republike Srbije, narod iskazuje veliku ljubav. I on je i svoj posao kao takav shvatio, da mora da se bori za narod i da nema ništa od praznih priča, nego da su rezultati ti i sve ono što radimo, uhm, to čime mi pridobijamo i narodnu pažnju i ljubav i učimo buduće generacije kako treba da rade i da opstaju.

00:14:51 - Nataša Jovanović: Ovo su zaista impozantna znamenja, uhm, i nešto što je veoma bitno. Svaki put, verujte mi, odrasla sam, uhm, u, igrajući se kao devojčica u ujakovoj kući ispod Oplenca, koji je tamo živeo, uhm, i uz svog brata koji eto, zove se Đorđe Petrović, zato što su od roda Petrovića, moji po toj liniji iz Viševca. Ali da vam kažem nešto, svaki put kad odemo tamo ili kad bilo koga odvedem, ja uvek imam novo ushićenje kad uđem u zadužbinu kralja Petra. Zato što znam da ulazim na jedno mesto koje je u pravom smislu reči svetlo onoga što smo mi kao srpski narod, kao i naravno sve ono drugo što mi imamo i što se čuva i u našem Narodnom muzeju, što se čuva i u Muzeju Šumadije, u drugim gradovima u Srbiji, kod Nevena u Kruševcu i tako dalje. Ali da znamo da je to naš identitet i da je to ono što mi moramo da predstavimo budućim generacijama i da ih tako učimo da se na tim svetlim primerima i junaštva i herojstva i sve onoga što čuvamo kao država zapravo stasava i da tako rastu buduće generacije.

00:16:09 - Nataša Jovanović: Evo izvinite, molim Vas, možda sam u jednom delu bila malo emotivna, ali kada se priča o ovakvim stvarima, zaista to mora na takav način da se iznese i ja Vam se zahvaljujem što ste me saslušali toliko po ovoj prvoj tački. -Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Branko Miljuš. Izvolite.-

00:16:29 - Branko Miljuš: Dobar dan svima. Ovaj Odbor za kulturu i informisanje je baš umaneran. Od svih ljudi koje smo mogli da dobijemo, od svih režimskih ljudi koje smo mogli da dobijemo, mi smo dobili jednog koji beži od zakona, a Vučić mu avansno obećava pomilovanje jer zna da je kriv, i drugog koji kad god nešto izjavi mora da se izvini sutra ujutru, a inače se krije u sigurnoj kući za silovatelje i ubice. To je ovaj informer, čisto da znate. Znači jedan begunac, a drugi pobegulja.

00:17:03 - Branko Miljuš: Istini za volju, ovaj duet režimskih asova je najbolja slika vlasti u Srbiji, pa ja za gospodina Selakovića i za gospodina Bratinu imam jedan predlog. Pošto čujem da će od svih hrabrijiša misiju Evropske unije koja dolazi sledeće nedelje dočekati kuma raspada procesa izbora članova Saveta REM-a, gospođa Kovač, ja predlažem da oni budu džentlmeni i da budu hrabriji i da joj prave društvo. Da gospodin Selaković objasni kako to Tužilaštvo za organizovani kriminal sprovodi državni udar, da gospodin Bratina pojasni kako to on planira da se obračuna sa opozicijom i neistomišljenicima po Putinovom modelu, a da zajedno objasne ko to tačno sa Zapada finansira i kontroliše obojenu revoluciju, kako oni nazivaju pobunu naroda koju predvode studenti. Bratini naravno pre toga oduzmite, molim Vas, upaljač, jer je on prošli put kad je video zastavu Evropske unije istu spalio. Pre toga mi danas imamo dnevni red i treba da diskutujemo o zaštiti i o potrebi zaštite nesumnjivih kulturnih dobara koje predlaže Vlada Srbije, a koju je Skupštini trebao da predstavi baš ministar Selaković.

00:18:17 - Branko Miljuš: To je isti onaj Selaković koji je optužen.Da je postupao, citiram, "suprotno Ustavu i zakonima, prekoračio svoja ovlašćenja i naneo štetu kulturnom nasleđu". Da pojasnim još jednom, da iako je imao obavezu da štiti kulturna dobra, on je svestan da ne postoje zakonski uslovi, preduzimao radnje- -ciljem da se zgradama Generalštaba u Beogradu ukine svojstvo kulturnog dobra. Svi znamo da je taj postupak u toku. Svi znamo da čak i advokati ministra Selakovića tvrdi da će presuda biti verovatno osuđujuća. I pored svoga svega toga, Selaković je i dalje ministar.

00:18:54 - Branko Miljuš: I pored svega toga, Selaković treba da nam objašnjava kako treba da zaštitimo neka kulturna dobra. I to je skandal nad skandalima. Svaki dobronameran čovek u Srbiji zna da će kulturna dobra biti sigurna kada se ispune tri uslova. Prvi je da se Selaković ne bavi njima, drugi je da se završi postupak protiv ministra Selakovića, i treća je da svi za koje su kulturna dobra stranački plen odgovaraju. Do tada, sa ministrom Selakovićem možemo da razgovaramo o tome zašto Šabačko pozorište koji ima stablo star sto dvadeset godina visi o koncu.

00:19:33 - Branko Miljuš: Šta je bilo sa Bitefom, Festom, sa Niškim filmskim festivalom i zašto ništa od njih nije održano? Zašto je Sajam knjige posle gomile natezanja održan uz nikad manju, uz nikad manju posetu? Hoćemo da razgovaramo, recimo o tome i to smo pokušavali ovde da, uhm, stavimo kao, kao temu. Da li je uopšte normalno da čovek protiv kojeg se vodi postupak zbog prekoračenja ovlašćenja bude i dalje ministar? Dok sve ovo ne bude na dnevnom redu, svaka druga priča je, nažalost, besmislena.

00:20:10 - Nevena Đurić: Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec, izvolite.

00:20:18 - Nebojša Bakarec: Hvala vam, poštovana predsednice Odbora. Ja sam mislio da ćemo danas da razgovaramo ovaj, i gospođa Jovanović je pokušala i uradila to da razgovaramo o ovom dnevnom redu- O kulturnim dobrima. Međutim, mene zaista iznenađuje da potpuno mimo tačke dnevnog reda, evo, pobeže čovek ničim izazvan. Znači da ćemo da razgovaramo o ovome. Čovek je govorio potpuno van dnevnog reda.

00:20:50 - Nebojša Bakarec: 'nači, međutim, skaredno je da gospodin Miljuš, koji je, ne znam, član predsedništva stranke Dragana Đilasa govori o nekakvom kriminalu. Prvo, sramota je da vređa ministra Selakovića koji je nevin. Protiv njega se vodi politički proces. Taj politički proces vodi opoziciono blokadersko tužilaštvo i sudstvo za koje smo videli lepo u ovih godinu, prethodnih godinu dana da postoji. Videli smo kod izbora Visokog saveta tužilaštva kako to funkcioniše.

00:21:23 - Nebojša Bakarec: Koji je odnos snaga od sedamsto šezdeset sudija, otprilike imate njih trista koji rade za strance i korumpirani su rade za blokadere, rade za opoziciju, rade za onoga ko je više plati. E, takvo pravosuđe, taj deo pravosuđa je podigao nekakvu optužnicu koja ne sadrži ništa protiv ministra Selakovića i još troje drugih ljudi, koja nije utemeljena ni na čemu. A ti ljudi su samo hteli da se u Beogradu nešto izgradi i da nešto od ruševina ne može da bude kulturno dobro. To nije u jednoj normalnoj zemlji. Dakle, kao što je neki režim prethodni postavio, dakle i najnormalnije, nikak-nikakav, nikakvo krivično delo ne postoji u celom tom postupku, znači kafkijanski proces.

00:22:11 - Nebojša Bakarec: Dakle, iznenađujuće je da, ovaj, gospodin Miljuš, znate, pominje ovaj to zato što je prvo Dragan Đilas, dok je obavljao tri funkcije direktor, ministar, gradonačelnik, kaže se stekao profit od šesto devetnaest miliona evra. Pazite, dok je obavljao tri državne funkcije. Mislim, u-u nekim zemljama se to zove pljačka, ali ja čak i ovde, iako sam zaštićen, n-neću zato što samo ukazujem na besmisao toga. Drugo, Dragan Đilas u svojoj stranci ima do sada jedno i njegovih saradnika na sve tri funkcije gde je bio, ima jedno šezdeset ljudi koji su od 2013. hapšeni pod optužbama za najteža krivična dela, naj-najčešće za pljačku budžeta Grada Beograda i tako dalje.

00:23:07 - Nebojša Bakarec: Međutim, kasnije se ispostavilo da Dragan Đilas ima nekoliko saradnika protiv, poput onog Milana Dabovića, kojemu je bio nesuđeni šurak, koji je uhapšen na Mostu Brankovom sa, ne znam dva koma četiri kilograma, ovaj, kokaina. E, sad ne znamo za čije je to bilo potrebe, stranačke ili lične ovoga. A nije to jedini slučaj. Imamo slučaj ovoga Milutina Bakića. To mu je bio šef stranačkog odbora u Kuršumliji, pored koga se slikao, koji je uhapšen u doba korone, mislim sa šezdeset kilograma droge koju je pokušao da preveze kamionom, uhm, mislim da li u Crnu Goru ili na Kosovo i Metohiju, nisam siguran, pa je uhapšen.

00:23:52 - Nebojša Bakarec: To je Milutin Bakić. A imamo i onog iz Vršca kriminalca koji je šef njihovog odbora u Vršcu, neki Radovan. Ima još nekoliko imena, koji je kriminalac koji je takođe optuživan za trgovinu drogom, za nasilje u porodici, za posedovanje nelegalnog oružja, za napade na ljude u Vršcu i tako dalje. I takvih, takvih ima. Imate čui, poslednji slučaj, mislim nije poslednji, ali ono što ću sada da pomenem je čuveni onaj Neša Japanac kojeg-Sa kojim se Đilas slikao tamo negde valjda dva'esprve godine ispred tadašnjih prostorija SSP-a u Kralja Milana, gde su bili na sastanku.

00:24:31 - Nebojša Bakarec: A taj čovek, Japanac je poznat po tome što je bio još u onoj prvoj, prvoj verziji ove bele knjige kriminalaca i osuđivan je za niz, ovaj krivičnih dela i tog jednog dana se Đilas ovako nasmejan od uva do uva slikao sa nešom Japancem. Srećni obojica što su se dogovorili na sastanku sve to što su se dogovorili. E to su ljudi vredni Đilasa i onda je skaredno da bilo ko pominje bilo koga drugog, a kad, a da taj drugi nema nikakvu krivicu i da onda čovek sramotno, najsramotnije dođe ovde i strese ovde, ima neki temper tantrum i pobegne. Ne znamo bar da je sačekao da čuje šta imamo da mu kažemo. Eto, toliko hvala vam.

00:25:15 - Nevena Đurić: (pauza) Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladimir Đorđević. Izvolite.

00:25:26 - Vladimir Đorđević: (pauza) Zahvaljujem predsedavajuća. Da, sve je okej. Pa s obzirom da je ovo Odbor za kulturu, smatram da je kulturno da se držimo dnevnog reda i da ne pričamo o ljudima koji nisu ovde. A postoje razne institucije koje trebaju da rade svoj posao, pa ko je kriv ili nije neka odgovara ili šta već. Elem, eh, konačno se Vlada okrenula Srbiji, srpskoj istoriji, tradiciji, veri, državnosti i mi bez rezerve podržavamo zaštitu kulturne baštine kao temelja nacionalnog identiteta.

00:26:02 - Vladimir Đorđević: Hvala.

00:26:04 - Nevena Đurić: Zahvaljujem. Reč ima profesor doktor Marko Atlagić. Izvolite.

00:26:08 - Marko Atlagić: (kašalj) Poštovana predsednice, članovi Odbora, dozvolite nekoliko rečenica da kažem. Mislio sam da ne uzimam reč, ali jednostavno prešutiti ovo što gospodin Miljuš izgovorio nije korektno mm i sa naše i sa njihove strane njegove strane da mu se ne odgovori, ja sa njegove strane eh, mu dajemo primedbu zato što napusti svaki put da se mi razjasnimo. (kašalj) To je čovek eh, koga nikad dnevni red, kako ste videli, nije interesovao, pa ni danas. Uvek mu je meta predsednik države ili neko od ministara ili predsednik Vlade. To ste videli.

00:26:50 - Marko Atlagić: Dakle, to je čovek koji je meni na jednoj sednici prigovorio, pored ostalog, što sam bio svedok u procesu Milošević u obrani, i pitao me da li ću i ovog predsednika da branim. I sad mu ponavljam, voleo bih da ovde da mu u lice kažem da, branio bih svakog za razliku od njega. Ja sam patriota, a on je izdajnik ove države. Vidite, ja imam hrabrosti da ga tužim, on je izdajnik. On je jedan od aktera obojene revolucije, on i njegova stranka u kojoj se nalazi.

00:27:21 - Marko Atlagić: Što se tiče dnevnog reda da ja ne idem (kašalj) jel u-u širinu, dobro je što je ovo na dnevnom redu i pre nekoliko rečenica što ću reći o ovim muzejskim predmetima eh, da kažem, eh, već tri sednice koje smo održali, ovo je treća, stalno se napada ni-Nikola Selaković od strane istog ovog čoveka Miljuša. Dakle, ja ću ponoviti jer sam i prošli put rekao, meni pripada čast, čast što sam imao priliku da upoznam tog čoveka 2008. godine i privilegiju u životu činiti čoveka divnog, vrednog, odgovornog, velikog patrioti, divnih roditelja, divnih predaka, izuzetnog Srbina koji nikoga ne mrzi, a voli svoje. Povezaću sa ovim muzejskim predmetima, je li, oni su izuzetno značajni. Hvala vam.

00:28:30 - Marko Atlagić: Pozdravite i ministra i vama hvala što ste ovo na dnevni red stavili, ovo je naš odnos prema eh, našoj prošlosti. Ovde su predmeti vidite iz (kašalj) mezolita, iz vremena. Pa 'ajde da kažemo istorijski da se izrazim do najnovijih dana, jer u najnoviju istoriju spada, je li početak dvadesetog, dvadesetog veka. Dakle,(kašalj) ja se nadam da ćemo mi u budućnosti ve-već smo usvojili Zakon o predmetima sa posebnim nacionalnim značajem, da ćemo se konačno nakon stopedeset godina, a to radi upravo ova Vlada na čelu eh, sa predsednikom Macitom i na čelu eh, sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, da ćemo se vratiti izučavanju naše nacionalne istorije iz antičkog vremena. Dame i gospodo, mi to ne izučavamo sto godina i posljedice danas žanjemo, posledice neizučavanja iz antičkog vremena, a vrlo dobro znamo imamo mi i eh, naučna udruženja koja se s tim periodom bave.

00:29:40 - Marko Atlagić: Namerno se ta istorija dan danas ne izučava na fakultetima Srbiju u antičkom vremenu, pa bi onda mi gospodi u Zagrebu rekli tačno Ptolomeja citirali kad je Zagreb u njegovo vreme bio srpski grad i kako se zvao, da ne kažem je li o drugim mestima i tako dalje. Namerno se to prećutkuje i upravo opozicija, ne sva, ali deo opozicije na čelu sa ovim Miljušem nesretnim koji iziđe jeli upravo eh, eh je protiv ovih stvari da se stavlja na dnevni red. Njih ništa drugo ne interesuje u ovoj državi nego predsednik države. Zašto? Završiću s tim.Eh, zato što je vredan.

00:30:27 - Marko Atlagić: Zato što je odgovoran. Zato što dan noć radi ne samo dok je predsednik bio, nego oni koji ga znaju iz učeničkih i kasnije studentskih dana i tako dalje. I zato što je š-što je najvažnije, jedan od nas naroda. On je čovek iz naroda. (pauza 2 sec) Što zaustavi svakog čoveka koga poznaje i ne poznaje na ulici ili njega kog poznaje porazgovara, koji je obišao jedini vladar Srbije, najviše mesta u ovoj državi od svih vladara.

00:31:04 - Marko Atlagić: Da vam ja ne nabrajam jer vodim podatke pedantno, kako znate, ja (kašalj) to pripbe-ribilježim vrlo pedantno, je li. Prema tome, obišao je s-- e, najviše mesta, sela i gradova u našoj državi, nego ijedan vladar do sada i živi iza svakog čoveka. I što je on čovek iz naroda. Gospodin Milius na čelu sa blokaderima svojim, nisu ljudi iz naroda, oni su takozvana elita, oni kažu sve elita. Elita može da ništa ne zna, da zapošljavaju sve svoje tamo gde treba, posebno na fakultetu dramskih umetnosti, tu i-i očevi i deca, da ne kažem i tako dalje.

00:31:44 - Marko Atlagić: Dakle, njima se sve dozvoljava, da idu preko ulice mimo pešačkog prelaza. Lako ćete blokadere poznati, evo ih u Beogradu. Pratite, ako ih znate. Nijedan neće na pešački prelaz na zeleno svetlo. Njima može da se (kašalj) da pričaju šta hoće, da psuju, da ruše, da pale, da distuju i tako dalje.

00:32:06 - Marko Atlagić: Ja ne idem u širinu. Hvala vam što ste ove, ovaj predložili muzejske predmete da budu od izuzetnog značaja i izuzetne vrednosti, jer s tim pokazujemo eh, da idemo pravim putem, a to je da ćemo mi našu decu i naše studente je li vaspitavati u pored ostalog u nacionalnom, nacionalnom duhu, dakle u duhu da vole svoju kulturu, svoj narod, da ne mrzi nijedan narod na svetu, dapače, da eh, vole svoj narod toliko koliko poštuju i druge narode. Izvinite hvala.

00:32:56 - Nevena Đurić: Zahvaljujem. (kašalj) Ovim zaključujem raspravu i stavljam na glasanje predlog odluke o utvrđivanju krunidbenih insignija kralja Petra, Petra prvog Karađorđevića za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Molim vas da se izjasnite.

00:33:43 - Nevena Đurić: Zaključujem glasanje i konstatujem da je odbor-

00:33:47 - Nevena Đurić: Dobro ponovićemo. Iz tehničkih razloga stavljamo ponovo ovaj predlog na glasanje. Molim vas da se izjasnite. (kašalj) Zaključujem glasanje i konstatujem da je odbor sa deset glasova za, nije bilo protiv, uzdržanih, nije glasao jedan od ukupno jedanaest narodnih poslanika prihvatio ovaj predlog. Da li neko od članova odbora ima predlog za izvestioca odbora?

00:34:20 - Nevena Đurić: Za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine predlažem Nevenu Đurić. Stavljam ovaj predlog na glasanje. Molim vas da se izjasnite.

00:34:42 - Nevena Đurić: Zaključujem glasanje. Konstatujem da je odbor većinom odredio Nevenu Đurić za izvestioca odbora. Otvaram drugu tačku dnevnog reda. Podsećam Vas da Vlada Republike Srbije četvrtog decembra 2025. godine podnela Narodnoj skupštini predlog odluke o utvrđivanju eh, pohvale monahinje Jefimije Pokrova za moštu kneza Lazara za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

00:35:01 - Nevena Đurić: Otvaram raspravu. Molim Vas samo kolega, prijavite se za reč. Znam samo polako. Reč ima narodni poslanik Vladimir Pajić.

00:35:11 - Vladimir Pajić: Hvala. Amm, ova četiri amm, predloga su dobra i mislim da svako ko eh, poštuje kulturno nasleđe eh, će glasati za ovo. Naravno, uvek je dobro da se, eh, da kulturna dobra dobijaju čvršću zaštitu, sveobuhvatniju zaštitu, bilo da se tu radi o kraljevskim ili nekim drugim predmetima. Ovde je dobro što je to raznoliko i što imamo i-i srednjeg veka i novije istorije. Ali takođe imamo i one značajne delove naše kulture koji su eh, eh iz praistorije.

00:35:53 - Vladimir Pajić: Međutim, ova sva četiri eh, eh predloga se tiču predmeta koji su već ušli u proces muzealizacije koji su odavno muzealizovani, koji se nalaze u okviru zbirki i koji, nadam se, nisu ugroženi. Eh, to što oni dobijaju status eh, kulturnog dobra od izuzetnog značaja jeste dobro, ali mislim da mi kao odbor treba da se posvetimo više onim predmetima i onim objektima koji su eh, ugroženi u ovom trenutku širom Srbije. Ima ih jako puno i to ne treba da krijemo i time treba da se bavimo.Aa, mm, čini mi se da je ovo još jedan pokušaj- Skrivanja od odgovornosti, nažalost za ovako dobre stvari, skrivanja od odgovornosti samog ministra. To kakav će biti rezultat tog procesa, aa, i to zašto je on optužen, ja ne znam. Ja verujem da postoje dokazi da se to istera na čistac.

00:36:55 - Vladimir Pajić: Ono što znam sigurno jeste da je mimo zakona Ministarstvo donelo odluku o ukidanju, aa, sličnog ovakvog ovakve, aa, zaštite za, aa, zgradu Generalštaba. I ako mi je žao zbog toga, mislim da je Ministarstvo kulture nave-- na sebe navuklo veliku ljagu time jer ono to do sada zaista nije radilo. I mislim da je to ovako ili onako sramota za samo Ministarstvo, pa samim tim i za naš Odbor, nažalost. I onda smatram da je bilo odgovorno da ljudi koji su bili savetnici, koji su u trenutku kada su takva dokumenta koje su definitivno, aa, nedovoljna ili protivzakonita, o tome su govorili ljudi iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, mislim da su ti ljudi morali da podnesu ostavke. I tu prvenstveno mislim na vas.

00:37:45 - Vladimir Pajić: I na ljude iz najbližeg okruženja. Zato što, ukoliko politička figura poput Nikole Selakovića ne zna kako se nešto radi, kako se proces vodi, a on sebi može da dopusti da to ne zna, ljudi koji su oko njega ne smeju to da dozvole. Oni moraju da kažu "ovo je protivzakonito, ovo je zakonito" i da se toga drže. Mislim da stoga i vama pada deo odgovornosti, aa, za, aa, ceo problem koji je nastao oko kvalifikacija same zgrade Generalštaba. Ja ću v-vas podsetiti da je više od sto objekata kulturnog nasleđa, kulturnih dobara ili onih koji nemaju taj status, uništeno ili dovedeno do potpunog uništenja u prethodnih deset ili jedanaest godina.

00:38:34 - Vladimir Pajić: Podsetiću vas da smo mi kao Pop-- Slovenih građana podneli preko četrdeset inicijativa za upis, to jest da se, aa, određeni objekti kvalifikuju kao kulturno dobro, da ništa od toga nije, aa, usvojeno od strane Ministarstva, čak ni u razmatranje, a da ne govorim da ništa od tih dokumenata se nije našlo ovde. Pa onda kada hvalite procese utvrđivanja za kulturno dobro, mislim da bi bilo prosto fer da pohvalite i takve inicijative, pa da se i one nađu ovde. Jedna od ih je, nažalost, sada zakasnela, ali možda i može da bude ponovo uzeta u obzir, jeste ona koja se ticala Starog savskog mosta. Interesantno je pored toga da mi ovde dobijamo predloge koji se tiču pokretnog kulturnog nasleđa, a da kao Odbor za ceo ovaj mandat, a mislim velikim delom i za prethodne mandate uopšte nismo raspravljali o nepokretnim kulturnim dobrima. I onda se prepoznaje jedan trend da su nepokretna kulturna dobra, naročito u urbanim centrima, prepreka građevinskoj mafiji, ko-- jer postoji katastarska parcela koja može da bude zauzeta profitom, parama, novcem, sinekurom, koja je uglavnom bliska sa vlasti.

00:39:44 - Vladimir Pajić: Kod ovakvih predmeta to nije problem i onda možemo mi da, aa, mnoge predmete ovde utvrdimo za kulturno dobro od izuzetnog značaja koji, aa, bezbedno ili manje bezbedno, kao što je to slučaj bio sa muzejem primenjene u vreme vašeg mandata, kada je nestao vrlo vredan nakit, a o tome nemamo nikakve informacije, leži u depoima, depoima muzeja. Nemojte da dobacujete, pričam sasvim racionalno i nikog zaista ne napadamo. Mislim da je ovo veliki strukturalni problem i da time treba da se bavimo. Obično se kaže ovde, a mislim da postoji članovi ovog Odbora koji su, aa, koji podržavaju tu tezu, tu jednu fantaziju koja se pokazala potpuno neistinitom, da bečko-berlinska škola uništava kulturno nasleđe Srbije i, aa, iskrivljuje istoriju. A meni se čini da postoji jedna druga škola Vučićevsko vučićevska, koja mnogo više menja našu istoriju i koja mnogo više uništava kulturno nasleđe.

00:40:49 - Vladimir Pajić: Nadam se da ćemo u narednom periodu na ovom dnevnom redu imati jako dobre inicijative koje se tiču zaštite kulturnog nasleđa. Nadam se da će Ministarstvo kulture promeniti odluku i poništiti onaj dokument koji je formalno već ništavan jer je protivzakonit i da se ta situacija raščisti, a onda da sačekamo prosto i proces koji se tiče samog ministra, kada već nije podneo ostavku i osećao tu odgovornost ili njegovi saradnici koji nam ovde govore o kulturnom nasleđu, da, aa, da prosto vidi moj epilog toga. Ja mislim da građani jako dobro vide to i moram da završim samo sa jednom sugestijom da, aa, ukoliko želite da se bavite kulturnim nasleđem, a u njemu sam preko dvadeset godina, aa, mislim da je nedopustivo da sebi dozvolite da kažete da jedna ruševina ne može da bude kulturno dobro. Kulturna dobra Srbije nepokretna ima ih preko dve hiljade i ne znam tačan broj, može se to da se proveri. Ja mogu da garantujem da je, da je pedeset posto tih građevina u nekom obrušenom stanju i da su to ruševine.

00:42:03 - Vladimir Pajić: Pa onda hoćete da mi kažete da mi šezdeset posto crkava koje su kulturna dobra, koja su u stanju arheološke ruševine da treba da im ukinemo status zaštite? Znači, ne znate o čemu pričate i onda vas molim da se suzdržite od nekih paušalnih ocena zato što postoji odgovornost za izgovorenu reč u ovoj sali, zato što time diktirate i o-o--, aa, formirate kulturu u našem društvu.Eh, to je Vaša velika odgovornost kada kažete da je Generalštab ruševina i da ne zaslužuje da bude kulturno dobro. Ja su, ja ću Vas prosto podsetiti i reći Vam da sa strane struke je to na nivou potpune gluposti. Eto, hvala Vam.

00:42:46 - Nevena Đurić: Reč ima narodna poslanica Nataše Jovanović. Izvolite.

00:42:50 - Nataša Jovanović: Hvala Vam uvažena predsednice, uvaženi članovi Odbora. Moram, zaista nisam htela, želela sam, eh, pošto sam se ozbiljno pripremila za ove tačke dnevnog reda da isključivo govorim o njima, kao i što ću se osvrnuti eh, na eh, pohvalu monahinje Jevi-Jefimije srpskom knezu Lazaru, ali moram ovde da dam neki komentar. Najpre, eh, videli smo iz-iz izlaganja ovog poslanika koji je, kako reče kolega Bakarec pobegao, Branka Miljuša da je, eh, ovde, eh, on došao danas kao i prošlog puta, neke njegove druge kolege da se bukvalno iživljavaju nad ministrom Nikolom Selakovićem. To rade ovi tajkunski mediji iz dana u dan, oni sude, oni presuđuju, oni pišu eh, šta treba i kako da stoji u presudi. I to je zaista eh, najpre neodrživo, jer sama ta optužnica je besmislena.

00:43:47 - Nataša Jovanović: Besmislena iz razloga što smo usvajajući poseban zakon eh, pre mesec dana, je l' tako gospođo Gaku, u Narodnoj skupštini Republike Srbije nedvosmisleno utvrdili da taj, kako se pogrešno zove zgrada Generalštaba, jer to nije zapravo bila eh, stvarna grad-zgrada Generalštaba već napravljena u vreme socijalističke Jugoslavije eh, kao eh, zgrada Savezne odbrane SFRJ. Eh, da se valjda do dvore tadašnjem velikanu komunističke države Josipu Brozu, koji nikada tamo nogom nije kročio, ne predstavlja nikakvo kulturno dobro. I zaista je za mene eh, pre svega kao vernicu, a na kraju i kao predstavnika naroda uvredljivo da neko jednu u pravom smislu reči ruševinu, eh, koja to jeste upoređuje sa verskim objektima bilo koje vere u našoj zemlji, za koju država Srbija za sve njih, eh, evo i to je uvažena koleginica iz Ministarstva, to valjda moramo i da znamo kada usvajamo budžet za narednu godinu, uz izdvajamo značajna sredstva, bez obzira da li pripadaju bilo kojoj ne samo pravoslavnoj, već bilo kojoj tradicionalnoj verskoj zajednici u našoj zemlji. I to je jedina istina i pokretač svih tih projekata je eh, u najvećem delu nekih novih, to znam na primeru Kragujevca, to je obnova prvog srpskog teatra, Teatar "Jokim Vujić", upravo ministar Selaković, kome odajem priznanje i za njegovu stručnost i za činjenicu da je prepoznao da u nekim krajevima Srbije gde nije bilo dovoljno aktivizma i od strane lokalnih zajednica, a i na kraju krajeva eh, zbog toga što nisu određene službe i lokalnih samouprava uradile projekte za obnovu tih kulturnih dobara on ušao u to, kao što je obnovljen dom Karađorđa u Rači, kao što se radi projekat za obnavljanje starog zdanja u Aranđelovcu, koje će biti obnovljeno u mandatu, verujem eh, Nikole Selakovića, što su mnogi pre njega pokušavali, pa nisu uspevali. Zato je mmm, eh, ne želim da gubim vreme po ovoj tački dnevnog reda.

00:46:10 - Nataša Jovanović: Eh, to je za nas izglasavanjem zakona kojom se eh, skida eh, ta zaštita te sada ruševine posle NATO agresije devedeset devete godine, eh, kako se, eh, kako oni nazivaju zgrade Generalštaba. Objasnila sam za šta je bila namenjena ta zgrada, eh, to više nije eh, kulturno dobro pod zaštitom države, eh, već prostor koji je jasno definisan zakonom koji je Narodna skupština usvojila i koji je doveo dotle da mi izgubimo eh, potencijalnog investitora, eh i da se tu napravi jedno zaista veliko zdanje, velvetno zdanje sa memorijalnom sobom, sa centrom na sećanje žrtve agresija, a da sada taj novac ode eh, u Albaniju, kao što će otići i na neka druga mesta, jer je rušilačka priroda opozicionih poslanika učinila to da im je bilo važno da pokvare taj projekat i da jednostavno država Srbija ne dobije tu investiciju od eh, eh stranih investitora iz Sjedinjenih Američkih Država. Kada je u pitanju eh, činjenica eh, o tome, odnosno da napravimo pregled ko štiti, a ko ne štiti kulturna dobra, ja moram da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, možda ovde među zaposlenima ima, ne, morao sam sve mlađi ljudi eh, koji su radili ovde i u to vreme da je iz ove zgrade odneto preko trista umetničkih dela eh, izuzetne vrednosti eh, za vreme rušilačkog petog oktobra. I to ko je to uradio? Dakle, bloka Deri, tada su se zvali dosmanlije.

00:48:00 - Nataša Jovanović: To su njihovi naslednici, njihovi izdanci. I ko je vraćao ta ukradena kulturna dobra? Srpska napredna stranka. Naši ministri. Ono što smo mogli i što smo uspeli, pa ja se sećam da je ministarka Gojković eh, govorila da su na onim sajtovima maltene kupujem prodajem ti lopovi postavljali vredna Lubardine i druga dela eh, koja smo mi uspeli da vratimo preko naravno eh, u sadejstvu sa eh, organima unutrašnjih poslova i sa tužilaštvom i tako dalje.

00:48:34 - Nataša Jovanović: I ti ljudi su mnogi od njih procesuirani. Tako izgleda njihova demokratija. Ruši, spali, ukradi, otmi, a baš te briga dalje šta će da bude i sa državom i sa narodom. Eh, toliko o tome. Eh, kada se govori o ovoj drugoj tački dnevnog reda meni je zaista opet da kažem srce puno što je-Vlada Republike Srbije odlučila da ovo proglasi za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

00:49:03 - Nataša Jovanović: 2017. godine sam za potrebe, hm, jednog turističkog medija pisala upravo članak o, hm, Jefiminoj pohvali knezu Lazaru i kako sam ja u tom svom naslovu navela da je to, hm, najlepša pjesma srpske književnosti, hm, iz tog doba, ma ne samo tog, nego i šire, jer sve što je ona prikazala i što je želela da iskaže kroz svoja osećanja i kroz viđenje, hm, situacije srpskog naroda i Srbu uopšte tog doba je opisano u ovoj pohvali koja nije samo obična pohvala. Ja tu moram i ovlašćenog predlagača da dopunim, a verujem da ću imati prilike u plenarnoj dub-a-debati o tome da govorim. Hm, to je zaista, hm, i po stilu, po kompoziciji, hm, po, hm, izraženom osećanju monahinje Jefimije zaista jedno monumentalno delo koje nam prikazuje na koji način je naš narod posle velikog stradanja u Kosovskom boju i gubitka velikog vladara kao knez Lazar strepio, a to upravo svojim osećanjima kroz pohvalu pokazuje monahinja Jefimija za svoju dalju sudbinu. Vi ste lepo rekli period kada je ona pisana, hm, a to je bilo za vreme bitke na Angori u Maloj Aziji, kada su tamo vojevali u toj bitci Lazarevi sinovi Vuk i Stefan kao turski vazali, hm, i ona je, hm, u jednom delu, izražavajući brigu za srpski narod, šta će dalje da bude?

00:50:43 - Nataša Jovanović: Hm, nema kneza Lazara. Hm, desilo se to što se desilo. Oni su tamo rekla, Dođi na pomoć našu gde god da si prizivajući ih da se vrate u svoju otadžbinu i da dalje brinu o Srbima i srpskom narodu. I opet možemo i moramo da povučemo paralelu tog perioda i sada. Hm, i danas i, hm, naše sveštenstvo, a da ne govorimo, hm, na-našem patrijarku i pre svega i mi svi kao Srbi strepimo i brinemo nad sudbinom našeg naroda.

00:51:19 - Nataša Jovanović: Pre svega brinemo za srpski narod na Kosovu i Metohiji. Evo, sada su nedavno bili, bila je uvažena koleginica, hm, Ljubica tamo i Lepomir i mnogi drugi naši istaknuti umetnici da pomognu i da podstaknu i daju podstrek, dakle našem narodu da se bori da pobedi naša srpska lista, da nam to ostane kao zaves šta mi moramo da čuvamo, da su to naše svetinje i da je to naše blago o kome moramo da brinemo. Hm, vidite kako je jedna monahinja tog doba koje, kako ste lepo rekli, bilo, ona je bila ro-rođaka kneginje Milice i koja je sa dvora, dakle, posmatrala sva ta zbivanja i koja je Lazara opisala kao, hm, velikog vladara koga su mnogi drugi vladari izuzetno cenili. Mogla je sve to da vidi živeći tu i da razmišlja o tome šta će da se desi i gledala stradanje, hm, u Kosovskom boju i strepela nad sudbinom naroda. Isto tako i mi danas moramo, drage kolege da strepimo nad onim što čeka dalje Srbiju, a mi danas imamo, hm, predsednika države koji želi stabilnost za ovu zemlju, koji želi mir, koji se brine o srpskom narodu i koji ne želi nikakve potrese ni ovde niti bilo kome.

00:52:44 - Nataša Jovanović: Dakle, i poziva na naše jedinstvo i da budemo odgovorni prema budućim generacijama, kako ne bismo doživljavali neke potrese koje smo imali u novijoj i dalje istoriji i kako bismo mogli da ostavimo stabilnu, razvijenu zemlju i da znamo da je ono što smo sačuvali sigurno za budućnost drugih generacija. Malopre smo govorili o onom Karađorđevom topu i delu koji se nalazi na kruni kralja Petra Prvog Karađorđevića. Pa molim Vas, hm, da li Vi mislite da je u kontekstu i političkih dešavanja i okretanja točka istorije sto godina mnogo? Nije. Mi ovo sad, ja sam, evo toliko-- i Vi ste to ranije voleli da pominjete, ali u nekom drugom negativnom kontekstu.

00:53:29 - Nataša Jovanović: Ali, evo koliko- -decenija ovde- Imam i vreme, gospodine Lepomir, hm, uvažene kolege. Dakle, mi smo svedoci mnogih dešavanja unazad nekoliko decenija i mi na svojim primerima i na onome što se dešavalo izvlačimo i pouke i učimo i trudimo se da budemo bolji. Ali šta je to što mi moramo da uradimo, da ne napravimo neke druge greške? E, to je ono na šta mi pozivamo kao poslanici Srpske napredne stranke i kao najveća državotvorna stranka u istoriji Srbije, ja mislim, od kako je, hm, višestranačaja, hm, n-naročito devedesete godine da svi budu odgovorni prema tome. To oni neće.

00:54:10 - Nataša Jovanović: Profesore džaba Vama i kao pedagog i na odboru kome Vi pred sada-predsedavate i sa govornice Narodne skupštine, to nije njihov cilj. Njihov cilj je da Srbiji bude gore i da imamo situaciju u kojoj dalje nemamo ni ekonomski razvoj, ni napredak, niti bilo šta što se tiče očuvanja kulture, školstva, zdravstva i svega drugog. Zato smatram da je ovo velika stvar i verujem da će mnogi, hm, ne samo poslanici kulture, nego svi ljudi koji drže do onoga što jeste naša tradicija biti presrećni zbog činjenice da ćemo i ovako veliku stvar i opet ponavljam eto, ja sam to skromno nazvala u tom svom autorskom tekstu, hm, najlepšom pjesmom srpske književnosti, a ona to zaista jeste i šire jer izražava sve ono drugo, hm, zadovoljiti ovakvom zaštitom sve ono što je potrebno da se jedno tako vredno delo sačuva. Hvala vam.

00:55:14 - Nevena Đurić: Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec, izvolite.

00:55:17 - Nebojša Bakarec: Hvala vam, poštovana predsednice. Dakle, prvo, očigledno je da poslanici, barem dva poslanika opozicije i ovaj koji je pobegao i ovaj koji je ostao, imaju zadatak da satanizuju Nikolu Selakovića.To će verovatno raditi i sutra kad bude sednica. To vam je jedan od zadataka i jedna od tema. I sutra kad bude, evo i izmene zakona ovih seta o pravosuđu ćemo čuti sve ovaj, neistine, uglavnom. Dakle, da ponovim.

00:55:45 - Nebojša Bakarec: Dakle, ta ruševina na uglu kneza Miloša i Nemanjine, dakle, ta ruševina, ne neke druge ruševine, a i bilo je drugih ruševina koje su uklanjanje modernih, naravno, z-- ne može da opstane na tom mestu, to se više ne zove ni zgrada niti Dobrovićevo delo. Dobrovićevo delo ne postoji, srušili su ga NATO zločinci, inače koje vi podržavate. Vaša stranka se zalaže za ulazak u NATO, kao i veći deo opozicije, mislim. Možda ne stranka Miloša Jovanovića, ali svi ostali se zalažu, dakle. Dakle, ruševina je opasna.

00:56:18 - Nebojša Bakarec: Dakle, prvo ona i kad gledamo ka Slaviji, levi deo je već deo srušen odavno jer je ugrožavao ceo taj srušeni objekat, pa je poduprt taj deo levi i on preti takođe da će da se sruši jer je statički to potpuno neodrživo. Desni, desni deo je sad otkriven, su one reklame su sklonjene, transparenti, pa se vidi da je taj desni deo mnogo opasniji nego ovaj levi zato što nisu poduprte ovaj, celi, cele one ruševine, nego stoji to i može da se sruči i levi i desni deo na ulicu i da poubija ljude. A onda ćete vi da kažete Vučiću kriv si, ubio si ljude što nisi sklonio te ruševine? Pa nije sklonio ruševine zato što vi ne date i zato što vaše pravosuđe kriminalno i vaše sudije i tužioci kriminalci ne daju. A vi kažete, a ne znam, vodi se proces protiv Selakovića zato što je skinuo zaštitu.

00:57:13 - Nebojša Bakarec: Pa, ruševina ta konkretna ne može da ima zaštitu, a ta ruševina nije Generalštab. To je zgrada Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, izgrađena između pedeset pete i šezdeset pete godine, sa ideološkim zahtevom da bude crvene krvave boje i da podseća na Kanjon sutjeske. A ovde zato što je tako Titu se javilo nešto pa je on hteo. Inače, ono što je besmisleno. Znači, inače, zgrada Generalštaba stoji netaknuta u Kneza Miloša 33.

00:57:44 - Nebojša Bakarec: Sazidana je od dvaest četvrte do dvaest osme po projektu Vasilija Baumgartena, one spomenik kulture. Vi to jako dobro znate i to je Generalštab koji niko ne dira. A inače, pošto ste vi pomenuli i onaj Savski most, interesantno je da se vi, cela opozicija u cilju uništavanja Srbije stalno sad ste došli u situaciju da branite dva i dve ideološki ekstremna objekta. Jedan je Hitlerov most izgrađen četrdeset druge za koji ste se i vi zalagali da ostane, nego da ovaj novi most bude tamo pored. E, pa ne može.

00:58:17 - Nebojša Bakarec: Prvo to građevinski ne ide, a drugo ovaj stari most je bio toliko truo za osamdeset godina jer su ga sklopili, trebalo je da bude postavljen na Tisi, imali su tipske most-mostove Nemci, ali je izgrađen na drvenim šipovima. Morao je da bude otklonjen. Vi ste nešto govorili zajedno s Miketićem da ćete da se vežete trajno za taj most. Nisam primetio da ste vezani. Tu ste.

00:58:38 - Nebojša Bakarec: Dobro je što ste tu. E sad, znači to ste branili da ostane Hitlerov most. E, sad branite da ostane Brozov ovaj komunistički objekat koji više i ne postoji. Dakle, to morate ovaj da razjasnite nama. Zašto uvek sve što je na štetu Srbije hoćete da zadržite i borite se?

00:58:54 - Nebojša Bakarec: To je nihilizam inače, zašto se vi ne-- neću da ulazim u ovaj vašu, vašu stranku. Inače, što se tiče tog SSNO-a, znate vaša vlast, čiji ste vi ideološki naslednici, Saša Janković, Građanski savez, jer ste vi Građanski savez dva nula ili možda tri nula. Ti-- taj Građanski savez i cela ta blokaderska vlast koja je vladala 2009, osme i tako dalje je htela takođe da sruši zgradu SSNO i da je da Amerikancima, samo su se Amerikanci opredelili za zgradu Maršalata od četiri koma dva hektara da bi izgradili ambasadu gde su bili vredni objekti ovaj, garde i svega ostalog koji su srušeni nemilosrdno, a to zemljište samo je vredelo po tržišnim uslovima sedamdeset miliona dolara. Vi ste rekli, to jest vaši prethodnici ideološki u Vladi su rekli da će to da prodaju za dvajst osam miliona dolara, a prodali su za trin'est i negde je petn'est miliona ovaj dobilo krilca, nestalo. Dakle, imate jasne izjave tada i jednog od vaših pokrovitelja, to je ovaj Boža Ratkapna advokat koji je tad govorio dve hiljade ovaj devete godine da Bože moj, neće valjda neko da se zalaže da ta ruševina tamo ostane, nego da to ba-- Bože moj kaže dobiju Amerikanci i ko će sad da bude protiv toga.

01:00:21 - Nebojša Bakarec: E samo to nije rel-realizovano. Dakle najnormalnije, što se tiče ruševina u ist-isti slučaj. Znači, imali smo uklanjanje saveznog MUP-a bez problema koji je bio srušen takođe od strane NATO zločinaca tamo na kraju Kneza Miloša ili na početku nije važno. I preko puta tog objekta je stajao jedan još vredniji objekat koji je izgradio arhitekta Ivan Antić, inače bio moj profesor koji je sa-- napravio mnogo, mnoga remek-dela u ovom gradu. Jedno od remek-dela je bio taj ta zgrada MUP-a koja je izgrađena osamdeset treće godine, teško oštećena u bombardovanju devedeset devete.

01:01:03 - Nebojša Bakarec: Nije mora-- mogla da bude obnovljena, pa je srušeno. Dakle, te ruševine su uklonjene i niko nije pravio problem kao što su uklonjene ruševine kažem vam Saveznog MUP-a preko puta. Takvu istu sudbinu čeka i ove ruševine ovde. Ne vidim zašto ste vi za to. Dakle, takva ruševina, kao što ni ove dve ruševine nisu bile pod zaštitom, tako ni ova ruševina ne može da bude pod zaštitom i ne može da bude bili-bilo kakvo krivično delo uklanjanje neke zaštite koja je nekom suludom dve hiljade osme, devete godine pala na pamet da postavi ovaj na ruševini zato što nije imao hrabrosti i drugo, sramota je.Da te ruševine tu stoje dvadeset šest godina i šta god tu bude izgrađeno, ko god tu bude gradio, a gradiće, povećaće vrednost nekretnina u tom kraju doprineće razvoju Beograda i biće izgrađeno nešto velelepno čime će ovaj grad moći da se ponosi.

01:01:55 - Nebojša Bakarec: Hvala vam.

01:01:57 - Nevena Đurić: Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Vladimir Đorđević. Izvolite.

01:02:03 - Vladimir Đorđević: Zahvaljujem. Pa evo istini na volju, treba reći da pravno generalštab jeste spomenik kulture pod zaštitom države, ali s druge strane suštinski to je ideološki spomenik komunističke epohe, građen da slavi njihove mitove i bitke- -i kao takav ne predstavlja vrednost za nacionalni duhovni i istorijski kontinuitet Srbije. Toliko.

01:02:35 - Nevena Đurić: Reč ima Vladimir Pajić, izvolite.

01:02:39 - Vladimir Pajić: Ja moram da, erm, prvo da odgovorim koleginici pored mene. Vi ste, erm, erm, u ovoj Skupštini jako dugo. Maltene ste postali inventar stranaka na vlasti. Jako ste nada-, pa to se tako kaže.

01:02:57 - Vladimir Pajić: Ne dobacuj, ne dobacuj, ne dobacuj, ja tebi nisam.

01:02:58 - Vladimir Pajić: Vi ste dosta nadahnuti.- Vi ste dosta nadahnuti, ali ste dosta za ovu temu neobrazovani. I onda bih voleo prosto da samo zaista da se pripremim. Vaš kolega je pored toga još bezobrazan, nevaspiten i to pokazuje već milion puta. I na to smo, nažalost, navikli. Erm, navlačite raspravu ovde na nekakvu ideološku, erm, podlogu gde je važno šta je komunistički, šta je, erm, kraljevski, šta je demokratski i šta je kad proglašeno za kulturno dobro.

01:03:39 - Vladimir Pajić: Erm, Most, kada govorite o mostu, erm, o, erm, Starom Savskom mostu, most preko kog su.

01:03:39 - Vladimir Pajić: -ljudi prevoženi iz logora da bi bili ubijeni, odakle im je poslednji pogled sezao na Beograd, nikako ne može da bude Hitlerov most. Most koji je oslobodio Miladin Zarić i vojska koja je oslobodila Beograd, a nakon toga i Zemun, a nakon toga skoro celo područje Balkanskog poluostrva ne može da bude Hitlerov most. To je upravo suprotno. Mi smo taj most zauzeli i taj most je naš. Da se vratim na, erm, ovo što pokušavate ovde da uradite.

01:04:06 - Vladimir Pajić: U zaštiti kulturnog nasleđa, generalno, erm, ne postoji ideološka nota. Mi ovde ne govorimo o insignijama kralja Petra, da su one vredne samo zato što smo svi monarhisti. Ne radi se o tome. Radi se o tome da je to značajno za razvoj srpske države i da je važan trenutak u razvoju srpske države. Erm, jer da se bavimo ideološkom raspravom, ja sumnjam da bilo ko ovde u ovoj zgradi zna koje ideološke potke skulptura Danubiosa stara osam hiljada godina, sedam hiljada godina.

01:04:48 - Vladimir Pajić: Koje to ideološka nota na osnovu koju ćete to ceniti kad ste takvi stručnjaci za kulturno nasleđe? Kulturno nasleđe je univerzalna stvar i na bazi univerzalnih kvaliteta se sa njime i radi. Ukoliko ti univerzalni kvaliteti ne postoje ili univerzalne vrednosti, onda se kulturnim nasleđem ne bavite. Jer da je tako, ja verujem da bi pojedini članovi ovde pre samo trideset godina palili džamije u ovoj zemlji samo zato što su to islamske bogomolje. Sada su se preobukli u nekakve demokrate, pa će nama da drže predavanja o kulturnom nasleđu, nadahnuti, erm, licemerni.

01:05:30 - Vladimir Pajić: Nemojte to da radite. Kada govorite o periodu pre 2012. godine, gospodine Bakarec, pa vi ste tada bili na vlasti. Ja nisam. Što vi niste dok ste bili u De-demokratskoj stranci Srbije, što niste pokrenuli obnovu Generalštaba?

01:05:45 - Vladimir Pajić: Što niste pokrenuli da se rekonstruiše, na primer, Narodna biblioteka stara? Što niste pokrenuli da se rekonstruiše ta zgrada MUP-a? Što niste pokrenuli da se ojačaju piloni na Starom Savskom mostu, to jest nosači? Ništa to niste uradili jer ste isto kao i sada tada bili partijski vojnik jedne druge vlasti jednog drugog režima. Ja mogu puna srca, punih usta- -i bez ikakvih problema da kažem da nijedna vlast od '84, '85 godine, pa na ovamo prema kulturnom nasleđu nije imala ispravan odnos, apsolutno nijedna.

01:06:19 - Vladimir Pajić: Zato što je gledala selektivno. Zato što je- -razvijala mitove, zato što je na tim mitovima huškala narod- -da bi prva ratovala, druga prodavala, a treća izgleda ponovo ratovala. Tako da nemojte meni o tome da pričate. Ja na vlasti nisam bio, u kulturnom nasleđu jesam dugo. Imao sam prilike da se bavim ovim, ovim se bavim na bazi struke.

01:06:43 - Vladimir Pajić: Nažalost, zbog vaše destruktivne politike, erm, ljudi kao ja moraju ipak i da sede ovde. Inače bi vi ovde međusobno pevali pesmice političke, erm, bez ikakve brige o kulturnom nasleđu. Pokret slobodnih građana, kao što sam rekao, imao je četrdeset inicijativa- Četrdeset inicijativa za kulturno nasleđe u, er, širom Srbije. Vi nijednu od toga niste uzeli u raz-u razmatranje. Hvala vam.

01:07:12 - Nevena Đurić: Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović. Izvolite.

01:07:15 - Nataša Jovanović: Hvala vam. Uvaženi kolega, Vi ne samo da ste nekulturni, nego ste apsolutno nepripremljeni za ove tačke dnevnog reda i kao prilično isfrusiran mlad čovek koji potencira da je, aa, uhm, jako stručan za ovu oblast, dolazite ovde sa nekim komentarima koji nisu utemeljeni ni u dnevnom redu ni u onome o čemu je već Skupština, aa, raspravljala, a to je skidanje obeležja zaštite sa, kako Vi kažete, zgradi Generalštaba. Objasnili smo vam koja je to zgrada precizno, aa, vam je to i katastarski objasnio kolega Bakarec i ja zaista žal za time što vi nemate skupštinsku većinu, aa, da sprečite, aa, tako izraženu volju građana, ja ne mogu tu nikako da vam pomognem. Vi ste kao politička organizacija pokazali da nemate ni demokratske namere. Vi ste ovde sada došli kao neki uljudan čovek sa tim izraženim reskim tonom, sa ironijom, sa uvredljivim opaskama.

01:08:22 - Nataša Jovanović: Ustvari, vi ste jedno terorističko legu. Vaša organizacija je u pravom smislu reči- U pravom smislu teroristička ta koja pokušava da- Ta vaša organizacija kojoj vi pripadate i sa kojom se ponosite, pa Pokret slobodnih terorista, eto, to ste vi. To ste vi. Pokret slobodnih terori-terorista koji je pokušao da izvede obojenu revoluciju u ovoj zemlji, da uruši ustavni poredak i da ovaj narod dovede u situaciju da godinu dana zbog vaših suludih ideja i vaših ideoloških namera, mada to nije nikakva ideologija, znate, to je jednostavno- Jedan vid anarhizma.

01:09:08 - Nataša Jovanović: Pa ne možete da me prekidate

01:09:09 - Nataša Jovanović: Ne može da me prekine. Evo ja sasvim odgovorno. Ja sam to rekla. Ja sam to rekla i šefu vaše poslaničke grupe u plenarnoj debati. A hoćete stalno to da- (govore u isto vreme) To je utemeljeno vašim delovanjem

01:09:29 - Nataša Jovanović: To je moja politička ocena i to je ono što vi zapravo ste pokušali da uradite u ovoj zemlji. Drugačije ne može. Drugačije ne može. Drugačije ne može da se- Ne može da se kvalifikuje drugačije pokušaj nasilnog svrgavanja legitimno izabranih predstavnika vlasti u ovoj zemlji. Niste uradili?

01:09:50 - Nataša Jovanović: Ma dobro, pa polako. Sutra ćemo da usvojimo zakone nove o tužilaštvu, o sudovima, pa će jednom valjda normalno, pa će valjda jednom tužilaštvo da počne da radi svoj posao normalno i da privodi pravdi sve one koji se naoružavaju, koji tajno dogovaraju takve akcije za rušenje ustavnog poretka i tako dalje. A molim? Ma pustite vi to. Pustite vi to.

01:10:31 - Nataša Jovanović: (upadanje u reč). Meni uopšte ne smeta ja mogu normalno da razgovaram. ??? I tri puta mogu isto da vam ponovim i opet da čujete. Vi ste sve to samo niste osoba sa dobrim namerama.

01:10:48 - Nataša Jovanović: I vi kažete ja, pa ja ne bih sedeo ovde i zaista je velika šteta što takvi predstavnici sede u ovoj skupštini. Vi ste prevarili možda i neke dobronamerne birače koji nisu znali da ćete vi da krenete u takve sulude akcije, znate. I niko normalan u ovoj zemlji, niko ko ima svoju porodicu, niko ko brine za budućnost svoje dece i svojih unučića ne želi da ima nemir u zemlji, ne želi da ima haos na ulicama, ne želi da ne rade fabrike, da se odbijaju investitori i da se radi sve kako bi se ocrnila sopstvena zemlja pred očima čitave svetske javnosti. Vaša je to uloga da li vi to osećate kao veliku čast? Vidim da da, na to ste ponosni.

01:11:32 - Nataša Jovanović: Moja je bila sve vreme svih godina mog političkog bistvovanja da ozbiljno u skladu sa Ustavom i zakonom ove zemlje se borim za očuvanje tih vrednosti, pre svega demokratskih vrednosti ovog sistema, a ponosna sam na činjenicu da je i predsednik države takav i premijer i ministri u Vladi i skupštinska većina koji drže do toga da se poštuju Ustav i zakon. I evo vidite kako smo mi, za razliku od onih koji su bili u vašem vremenu kada su ljudi proterivani, kada su izbacivani sa sednica Skupštine, dali vama mogućnost i divna mlada koleginica, predsednica Odbora, da govorite šta hoćete i koliko hoćete. O svemu ste govorili, a niste o dnevnom redu jer vi za to niste pripremljeni. Hvala vam. Izvinite.

01:12:20 - Nevena Đurić: Zahvaljujem.

01:12:23 - Nevena Đurić: Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.

01:12:26 - Nebojša Bakarec: Hvala vam. Dakle, samo da razjasnimo mislim jer istorija je važna. Dakle, Savski most, dakle ovaj koji je izgradio Hitler, su četr'es', kad je oslobođen Beograd u oktobru četr'es četvrte oslobodili i deminirali pripadnici ruske dunavske flotile, a u njegovom oslobađanju su učestvovale jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Dakle, nikakav učitelj to je penzionisani tada oficir željan pažnje, Miladin Zarić nije mogao da deminira most jer je to složen tehnički posao, složen inžinjerski posao, pa je tako isto deminiranje ozbiljan i složen posao koji je trajao satima, što su Rusi radili i o tome postoje i istorijski i novinski zapisi-Eh, tako da nikakav učitelj iz jedne epizode Otpisanih gde je neki scenarista to napisao bezveze jer to tako mu dunulo i sedamdeset i neke godine rekao da je Miladin Zarić ašovčićem nešto mogao, nije mogao jer tako ne ide deminiranje. Deminiranje je kao i miniranje nauka.

01:13:33 - Nebojša Bakarec: To su uradili ovi Rusi. Što se tiče tih džamija, pa interesantno je da ste to pomenuli. Eh, sa čim, tim ću da završim. Eh, dvijetisučečetvrte sedamnestog marta, eh, sam stanovao u Gospodar Jevremovoj ulici i ne samo da sam stanovao u toj ulici, nego sam bio i predsjednik Izvršnog odbora Opštine Stari grad i kao takav moja dužnost, da bio sam tada u DSSu, moja dužnost kao stanovnika te ulice i kao predsjednika Izvršnog odbora te opštine je bila da budem uz policiju i uz džamiju koju su napali vaši ideološki prethodnici i slični vama ekstremisti koji danas u Hrvatskoj napadaju, eh, Hrv-srpsku pravoslavnu crkvu i žele da joj otmu svu imovinu. I isti takvi teroristi napadaju Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu i Metohiji žele da joj oduzmu sve objekte.

01:14:25 - Nebojša Bakarec: E, neki ekstremisti su sedamnestog marta odlučili da zbog pogroma na Kosovu i Metohiji šiptarskog uzmu da ruše svoj grad i da ruše spomenik kulture koji se zove džamija, to je džamija. Ja sam bio tamo. Bio je i mitropolita Amfilohije i dvadeset ljudi koji su njega štitili. Pa srećom sam i ja bio tamo, pa me nisu tamo ubili raznorazni koji su pozivali da se ubije i Amfilohije mislili su da je to neki hodža rekli su vidi hodža, pijani neki vaši prethodnici. Srećom sam preživeo.

01:15:00 - Nebojša Bakarec: Postoje zapisi o tome medijski da sam bio tamo, da sam branio džamiju zato što, i uvek bih to uradio, ne samo zato što sam tamo stanovao i ne može da dođe banda da ruši moju ulicu i da ruši spomenike kulture, džamije, crkve bilo šta, nego sam bio i predsjednik Izvršnog odbora. A to se vrlo nije dopalo inače toj Demokratskoj stranci Srbije i ceo taj sukob i srušto-to paljenje, u stvari medrese, pre svega te džamije se desilo zbog toga zato što su se vlasti DSS-a i odlazećeg DS-a u MUP-u svađale najsramnije, pa nisu poslali adekvatne jedinice z-da zaštite celu tu ulicu koja je ličila na ratno poprište, pa je zgrada zahvatila od medrese i zgradu na uglu Jevremove i kralja Petra u kojoj je inače stanovao Miroljub Lavus, pa su došli srećom vatrogasci tamo negde kad su oni shvatili vlastodršci da nema zezanja više s tim pa su poslali interventne jedinice i vatrogasci mogu da priđu, pa da ugase požele u celoj ulici. E to, to, to ovaj morate da znate, pa potražite malo na internetu pa ćete to naći apropo džamije hvala vam.

01:16:09 - Nevena Đurić: Zahvaljujem reč ima profesor doktor Marko Atlagić. Izvolite.

01:16:12 - Marko Atlagić: Mhm kratko da ne bi ostali nedorečeni. Poštovana predsednice, nama je prigovoreno (kašalj) da smo mi nešto krivi za Muzej primenjenih umetnosti. Poštovani članovi Odbora treba da znate za vreme bivše vlasti, a to je i ovaj gospodin koji je to rekao pripada bar njegova stranka je pripala, pripadala je bio zatvoren deset godina. Zatvoren je taj muzej savremene umjetnosti. Muze-Narodni muzej je bio deset godina isto zatvoren.

01:16:47 - Marko Atlagić: Jedino je bivši, hajde da kažem gradonačelnik i danas predsednik jedne opozicione stranke, to je onaj sa mašinskim mozgom je jedino njegova firma poslovala tih nekoliko godina, eh ovaj sa Narodnim muzejem izvlačili pare. Prema tome, (kašalj) za vreme Selakovića za godinu dana se više u kulturi napravilo nego bivša vlast za dvanaest godina. Da ne govorimo o 2012. godini da ne govorimo o kinematografiji, šta je učinjeno, uništena totalno, totalno je uništena prostorije, pogotovo to-to svi znamo, kao što je-su i škole i ovaj domovi zdravlja i tako dalje. Dakle, govoriti ja-ne kažem ja to ove podatke, to kaže oposicioni poslanik čini mi se ja se izvinjavam ako grešim da je bio i predsednik stranke ovog kolege koji danas govori, on je rekao, citiram ga 2019.

01:17:46 - Marko Atlagić: "Đilasa ne interesuje kultura, on je kulturu u Beogradu uništio", završen citat. Dakle, kad se govori o tom delu gradnja njih poštovani narodni poslanici uopšte ne interesuje, ni izgradnja bilo čega. To je već rečeno 2009. godine (kašalj) u šestom mesecu je, eh, američki ambasador je dao izjavu kada mu je bivši gradonačelnik rekao, dakle danas je predsednik ovaj sa mašinskim mozgom opozicione stranke, kaže, rekao mi je "Đilas mene razvoj Beograda uopšte ne interesuje nego marketinški", završen citat. Mogu vam danima citate ka-hoćete i sate kad je izrečeno govoriti, prema tome ne-nemojmo baš iznositi ono one stvari koje nisu istinite, je li, a govoriti ovaj nama da smo za kulturu krivi da li je moglo bolje?

01:18:42 - Marko Atlagić: A hvala Bogu da može. Da li smo učinili mnoge stvari? Pa jesmo, povratili smo dostojanstvo ovom narodu, običnom građaninu, ne eliti kojoj pripada Lukaderiji, koji pripada di je eliti tobože eliti, o toj eliti ja neću ništa da kažem. Svaka elita koja smatra sebe za elitu, ona se sama legitimitet sama daje pre ili kasnije kad je u pitanju ova tačka dnevnog reda dve rečenice poštovana predsednice, ovaj izuzetno eh, ovaj, eh, a-amuzejski predmet izuzetno je bitan za period četrnaesti, je li četrnaesti vek.Petnaesti prelazni ce-за taj č-čitavi period, kao što inače (kašalj) je jako bitno da mi (kašalj) nismo u prošlosti, ne sada za vreme ove vlasti ili bivše vlasti, nego stotinu i nešto godina, pridavali muzejskoj delatnosti uopšte važnost, a to dokazuje da mi danas nemamo katedru, katedru za muzeologiju. Mi nemamo na filozofskim fakultetima predmet muzeologije.

01:19:49 - Marko Atlagić: Znate? Imali smo jednu koja je bila magistar i koja je jedina bila u ovoj državi, ali su je uništili, ovde u Beogradu, koja je završila tu, vidi, na prostoru bivše Jugoslavije, gospođa Mijatović i tako dalje. Dakle, jednostavno se išlo, zašto se to radilo? To je sad drugi predmet zato što se, su nestajali predmeti. Oni i danas nestaju.

01:20:11 - Marko Atlagić: Ajde da-da kažem, dakle, oni su nestajali da bi se ponovo išli kupovati i tako dalje. Zato je izuzetno bitna, bitna nam je ova, ne samo struka, nego muzeolozi stručni, a nažalost, tu nemamo ne samo njih, nemamo arhivista, nemamo arhivistike, uopšte je nemamo na katedri za to.

01:20:33 - Nevena Đurić: Zato je srbistika izuzetno bitna- Ne u onom smislu koji neko misli srbistika da se izučava samo srpska istorija ili srpska kultura i tako dalje, ali ne samo ni evropska niti, niti komšijinska, nego i srpska pored ostalog. Pa ne bi imali fakultete jel na svim fa-filozofskim fakultetima na istoriji ne izučava se nijedna rečenica o istoriji Srba u antičko vreme. To je sramota. To Nemci izučavaju, to Englezi, Amerikanci, nema ko da ne izučava taj deo. Izvinite što sam malo, malo opasno.

01:21:03 - Nevena Đurić: Ništa, taman posla- Zahvaljujem. Da li se još neko od prisutnih? Reč ima narodna poslanica Dunja Simonović Bratić. Izvolite.

01:21:11 - Dunja Simonović Bratić: (kašalj) Zahvaljujem predsednice. Ne bih se javljala budući da su ove tačke dnevnog reda vrlo jasne i precizne, a odavno smo otišli od istih. Ali ono što želim da kažem na ovom Odboru za kulturu i informisanje, to je činjenica da, u našoj istoriji su bile mnoge kulturne politike koje su obeležile dato vreme. Jačina neke države i tradicije je u tome da sačuva ono što je dobro, kao i naravno sećanja i ovaj tu kulturu sećanja faktički na sve ono što je bio doprinos i iskorak u odnosu na to vreme kada su te stvari nastajale. Vezivati i zgradu Generalštaba, za koju se na kraju ispostavilo da se, da nije ni trebalo da se ruši zgrada Generalštaba, je l' tako?

01:21:55 - Dunja Simonović Bratić: Vezivati je za ideološku potpu hu je apsolutno besmislena priča po toj liniji, onda ajde da srušimo Novi Beograd, zato što je, to su bile radne akcije, je l' tako? Ko je napravio Novi Beograd? Pa to je ideološki koncept ljudi. Pa šta će nam sad i Novi Beograd? 'nači pa mi u ovoj zgradi imamo skulpturu kralja Tomislava, hrvatskog kralja, jel tako?

01:22:15 - Dunja Simonović Bratić: Pa šta jel smo sad svi manje Srbi što imamo tu skulpturu? Pa i slovenskog nezadovoljstvo. Ali čekajte, 'nači nemojmo da rešavamo babi žabe. Poenta sa ruševinom takozvanog Generalštaba koji nije generalštab je to što je srušeno u NATO agresiji. Nije obnovljeno nijedna vlast ga, uključujući i SPS koji je tada bio nije obnovila, nije ni mogla tada da ga obnovi jer su tada prvenstveno objavljeni neki mostovi, gledali ljudi da prežive i da se spasavaju, a ne da se obnavljaju te ruševine.

01:22:45 - Dunja Simonović Bratić: I naravno da je ideja ako je nešto rušeno da se jednog dana i obnovi. Pa šta sad kad su nas bombali četrdeset prve nije trebalo da se obnovi Beograd? Mislim, trebalo je da ostanu ruševine. 'nači tu-su su prosto besmislene priče. Nemojmo vezivati nešto što je u suštini razvojni deo ovog grada i ono što je moglo da bude dobro za ideološku priču, jer je besmislen koncept odbrane istog na taj način, budući da onda treba da raznesemo pola grada po liniji koja je za monarhiju.

01:23:12 - Dunja Simonović Bratić: Ajde, sad ćemo tamo da čuvamo vaše spomenike. Ovi koji su bili, mislim, to je pa idiotizam politički potpuni. Prema tome, ono što ne valja, ono što ne postoji i ono što je porušeno ili treba napraviti novo ili treba sagraditi nešto bolje. Ovo drugo treba čuvati, jer to je u sklopu naše iste tradicije i u sklopu kulturnih politika koje su da bile bitne za određena vremena. Ali isto tako nemojmo zaboraviti da je u svemu tome učestvovao naš narod sa svih ovih prostora.

01:23:42 - Dunja Simonović Bratić: Hvala.

01:23:45 - Nevena Đurić: Zahvaljujem. Da li se još neko od prisutnih narodnih poslanika javlja za reč? Ovim zaključujem raspravu pošto nema više prijavljenih govornika i stavljam na glasanje Predlog odluke o utvrđivanju pohvale monahinje Jefimije Pokrova za mošti kneza Lazara za kulturno dobro od izuzetnog značaja i molim vas da se izjasnite. Zaključujem glasanje. Konstatujem da je Odbor većinom glasova od deset glasova za, nije glasao samo jedan narodni poslanik od prisutnih jedanaest, prihvatio ovaj predlog.

01:24:17 - Nevena Đurić: Da li neko od članova Odbora ima predlog za izvestioca Odbora?

01:24:21 - Nevena Đurić: Dobro za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine predlažem Nevenu Đurić. Stavljam i ovaj predlog na glasanje. Molim vas da se izjasnite. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor većinom glasova odredio Nevenu Đurić za izvestioca Odbra. Prelazimo na treću tačku dnevnog reda.

01:24:36 - Nevena Đurić: Podsećam Vas da je Vlada Republike Srbije četvrtog decembra 2025. godine podnela Narodnoj skupštini Predlog odluke o utvrđivanju votivnih kolica za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Otvaram raspravu. Da li neko od članova Odbora želi reč? Molim vas da se prijavite.

01:24:52 - Nevena Đurić: Reč ima narodni poslanik Vladimir Pajić. Izvolite.

01:24:56 - Vladimir Pajić: Erm. I dalje o dnevnom redu. Eh, kad su u pitanju votivna kolica ili dupljavska kolica, mislim da je izuzetno važno da nakon utvrđivanja za kulturno dobro od izuzetnog značaja, da se eh, u narednoj budžetskoj godini eh, opredeli više sredstava ili namenskih sredstava za istraživanje ovog predmeta.

01:25:17 - Vladimir Pajić: Eh, i ne samo ovog predmeta, već za šire istraživanje svega onoga što kontekstualno može da dođe u dodir sa o-ovim predmetom. S obzirom na njegov, eh, prvoklasan značaj u svetskoj arheologiji, a čini mi se da tome do sada nije bila posvećena dovoljna pažnja. Mislim da je ovo jedan od najznačajnijih predmeta koje imamo ovde. Eh, postoj-postojalo je dosta glasina da je ovaj, eh, predmet lažan. Da je istraživanje cijelo podmetnuto i mislim da ta, eh, ta priča treba da se razveje i na međunarodnom planu i da mi kao država moramo na tome, eh, mnogo više da radimo.

01:25:56 - Vladimir Pajić: Samo jedna mala, jedan mali komentar vezano za, eh, pređaše izlaganje Univerziteta u Beogradu koji ste pojedini Vi hteli da gasite i kojem pretite nudi studije muzeologije i heritologije kroz Centar za muzeologiju i heritologiju koji deluje pri Filozofskom fakultetu, osnovan je 2010. godine.

01:26:24 - Vladimir Pajić: Znači, mi muzeologiju i heritologiju imamo i Vi biste to, gospodine Atlagiću, trebali da znate, ako ne znate, nemojte o tome da pričate- (istovremeno) I to u kakvoj ceni.- Nemojte o tome da pričate. Ovo, ovde ja sam imao časove muzeologije dve godine kod profesora Bulatovića na Filozofskom fakultetu. O čemu vi pričate? (pauza od tri sekunde) 'naći, malo 'ajte ljudi, da okej, politika je jedno, al' 'ajte kad pričamo o nečemu što je zaista znači, eh, eh, eh, svih nas kad je u pitanju univerzitet, kad je u pitanju, ja ne znam šta su prostorije kinematografije o č-, o kojima pričate. 'nači, da li mislite na Kinoteku ili mislite na nešto drugo, to su potpuno druge, druge kategorije.

01:26:55 - Vladimir Pajić: Tako da 'ajte da se držimo činjenica, da budemo iskreni prema ovome, ja kažem ovo što je podneto je dobro, treba da ga bude više, na svakom našem odboru treba da bude po pet ili šest ovakvih kartona koji dolaze iz službi zaštite da proglašavamo kulturno dobro, da ih imamo više. Imamo ih jako malo u odnosu na druge države, a imamo mnogo više potencijala i mnogo više kulturnog nasleđa koje nije formalno zaštićeno od strane Republike Srbije. Eto, to je moja jedina poruka, a ne da se ovde raspravljamo, eh, kojekakve emocije ima u kom selu i ko, eh, eh je gde mogao da bude ubijen. Hvala.

01:27:35 - Nevena Đurić: Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec, izvolite.

01:27:38 - Nebojša Bakarec: Eh, hvala vam. Znači, naravno, za sve četiri tačke, ovaj, i to su četiri tačke da ljudi znaju koji ovo gledaju dnevno reda za sutrašnju skupštinu. I naravno da pohvaljujem Ministarstvo kulture i Vladu što su ovo predložili. To su neke normalne tačke o kojih uopšte ne bi trebalo da vodimo ovu raspravu od sat i po gde, pre svega predstavnici opozicije nešto napadaju, pominju nešto što je van dnevnog reda. Mi moramo da odgovorimo na to, nego evo samo gospodinu koji je konzervator i završio je, šta ste završili, eh, Fakultet primljenih umetnosti, to je okej.

01:28:15 - Nebojša Bakarec: Dakle, vi se time bavite što se tiče ovih votivnih kolica, jel, to je to. Znači, samo da vam ukažem, evo, eh, mogli bi da pronađete studiju, reći on, 'nači, na engleskom. Dakle, ta studija iz 2023. godine jedan od autora je Beri Moloi je utvrdila apsolutnu autentičnost i jednih i drugih ovih kolica i ovih drugih koje se, koje su oštećene, a koje se nalaze u Vršačkom muzeju i ukazujemo, znači, autori su Beri Moloi, Silvija Amikone, Jugoslav Pendrić, Dragan Jovanović i Jovan Mitrović. Studiju je objavio Cambridge University Press četvrtog decembra 2023.

01:28:53 - Nebojša Bakarec: i naziv te studije je Ear-Early chariots and religion in South East Europe and Aegean during the Bronze Age, Age, eh, Appraisal of the Dupljaja Chariot in context. Znači, tom studijom je dokazano, dakle, da sve ove tvrdnje da je neko proizveo ne znam da je ovaj čovek Nemac koji ih je otkrio tamo u okolini Vršca, da je tu nešto falsifikovano. Ne, ne, ne. O-otkrivena je ovaj, autentičnost svega toga ovom, ovaj studijom. Naravno, ostali su, pošto je to staro tri i po hiljade godina, još uvek nisu svi aspekti upotrebe tih kolica, evo, imaju neki savremeni, ovaj, vrlo posvećeni nastavnici, ali vrlo dobri, koji tvrde da su testirali i kopije tih kolica i da je to ustvari jedna od namena, naravno, to tek treba da se utvrdi, bila da je to bio i merni instrument te kulture tada zato što im je bilo potrebno da uz odgovarajuće pozicioniranje tih kolica otkri-, od-odrede kada je potrebno da naprave žetvu ili setvu.

01:30:03 - Nebojša Bakarec: E, eto toliko hvala vam.

01:30:05 - Nevena Đurić: Zahvaljujem. Da li još neko od č- prisutnih članova Odbora želi reč?

01:30:09 - Nataša Jovanović: Da.

01:30:10 - Nevena Đurić: Reč ima Nataša Jovanović, izvolite.

01:30:12 - Nataša Jovanović: Hvala. Uvažena predsednice. Evo, sad sam morala da se podsetim, pošto smo ovde imali opasku, a vi ćete da me dopunite ako grešim, eh, koliki je to broj kulturnih zaštićenih dobara koje Republika Srbija ima i moram da opet se osvrnem na period od 2012. godine do današnjeg dana i na, eh, ono što je uradila bilo koja vlada u kojoj je bila Srpska napredna stranka koja se time studiozno bavila, kao što ste vi sada došli pred nas sa ovim predlozima. Kada čovek sluša ovako ove pojedine poslanike, eh, opozicionih stranaka koje uzgred budi rečeno ne žele da iznose takve precizne podatke, imate utisak da niko ništa nije radio, da smo mi zemlja koja apsolutno ne neguje kulturu, a moram da vas podsetim, eh, da je Srpska napredna stranka i da su njeni poslanici, eh, u nekoliko navrata eh, odbijali pokušaje, eh, da se takozvana nepriznata država Kosovo, eh, samozvana stavi na listu onih koji, eh, žele da štite kulturna dobra Srba koja se tamo nalaze i koja su zapravo kolevka našeg naroda i naše duhovnosti.A od ukupnog broja, aa, ja sad moram da pogledam ono što je zvанична informacija da bi ušlo u zapisnik.

01:31:49 - Nataša Jovanović: Srbija ima u Centralnom registru. Sada će ući i ovo kada Narodna skupština bude izglasala, 2658 nepokretnog kulturnog dobra, od toga 2277 spomenika kulture, 97 prostorno kulturno istorijskih celina, 209 arheoloških nalazišta i 81 znamenito mesto. U kategorizaciji upisanih nepokretnih kulturnih dobara ima 783, od čega 201 od izuzetnog značaja i 582 od velikog značaja. O svim ovim kulturnim dobrima, primetićete da ih je više hiljada po raznim osnovama, pažnju i tako se i odnosi i tako ih posmatra i tako ih štiti vodi Vlada Republike Srbije, aa, jedinica lokalnih samouprava i u onim prostornim celinama koje to zasebno jesu kao pravni subjekt, ti pravni subjekti gde se oni nalaze, kao što je Geopark Đerdap, nacionalni park, onda od skoro Geopark Đerdap, gde i oni moraju o tome da se staraju, kao što je Lepenski vir, a kao što su i kulturna dobra koja se nalaze na drugim odredištima i drugim kulturno istorijskim prirodnim prostornim celinama, kao što je, recimo Nacionalni park Kopaonik, gde se nalaze takođe i stara arheološka nalazišta, odnosno gde se nalaze i pojedini primerci iz neke naše dalje istorije. Tako da nemojte kolega da govorite da niko ništa nije radio i da država Srbija ne vodi ni o čemu računa.

01:33:39 - Nataša Jovanović: Jednostavno, ja bar znam iz sredine iz koje dolazim, jer mi se trudimo da sve ono što nam je ostavljeno kulturno istorijsko nasleđe i budžetom grada koji imamo i koji pažljivo trošimo koristimo u te svrhe, kao i da kroz razne projekte gde možemo da dobijemo novac to-to uradimo. Potez kneževog arsenala u gradu Kragujevcu je Skupština grada Kragujevca proproglasila kao posebnu istorijsku celinu. Mi ne možemo, pošto je to jedan veliki kompleks, sami da finansiramo jedan takav projekat, niti da tražimo toliki novac od Vlade Republike Srbije, ali ćemo da se trudimo na međunarodnim konkursima kao odgovorna vlast kroz projekat koji radimo, da to obnovimo i da to ostavimo nekim budućim generacijama. Mislim da paušalno ocenjujete rad nevezano za ovu obmanu što se tiče ispinovanja oko ovog optužnog predloga protiv ministra Selakovića. Budite realniji, pogotovo što ste iz te struke kada je u pitanju rad svih ljudi u kulturi koji su predani i ozbiljni i koji to rade zaista sa velikom pažnjom da se sva ova kulturna dobra zaštite.

01:35:01 - Nataša Jovanović: Hvala vam.

01:35:02 - Nevena Đurić: Zahvaljujem. Da li se još neko od prisutnih narodnih poslanika javlja za reč? Ovim zaključujem raspravu. Stavljam na glasanje Predlog odluke o utvrđivanju votivnih kolica za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Molim vas da se izjasnite.

01:35:24 - Nevena Đurić: Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor većinom glasova prihvatio ovaj Predlog. Da li neko od članova Odbora ima predlog za izvestioca Odbora? Za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine predlažem Nevenu Đurić. Stavljam i ovaj predlog na glasanje. Zaključujem glasanje.

01:35:44 - Nevena Đurić: I konstatujem da je Odbor većinom glasova odredio Nevenu Đurić za izvestioca Odbora. Otvaram četvrtu tačku dnevnog reda. Podsećam Vas da je Vlada Republike Srbije 4. decembra 2025. godine podnela Narodnoj skupštini Predlog odluke o utvrđivanju skulpture Danubius za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

01:36:01 - Nevena Đurić: Otvaram raspravu. Da li neko od prisutnih članova Odbora želi reč? Molim Vas da se prijavite. Dobro, pošto na listi prijavljenih nemam, nemam nikog, stavljam na glasanje Predlog odluke o utvrđivanju skulpture Danubius za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Molim vas da se izjasnite.

01:36:28 - Nevena Đurić: Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor većinom glasova prihvatio ovaj Predlog. Da li neko od članova Odbora ima predlog za izvestioca Odbora? Za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine predlažem Nevenu Đurić. Stavljam ovaj predlog na glasanje. Molim Vas da se izjasnite.

01:36:48 - Nevena Đurić: Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor većinom odredio Nevenu Đurić za izvestioca Odbora. Zahvaljujem se svima na današnjem radu i ovim zaključujem dvadeset sedmu sednicu Odbora za kulturu i informisanje.