Hvala. Dobro, pa prvo izražavam zaista zadovoljstvo što smo napokon, odnosno u trećoj godini rada stavili izveštaj Ministarstva na dnevni red. To je nešto što nas zakon obavezuje. To je taj član dva dva devet koji govori o tromesečnom, čak ja mislim da to i previše često. Možda bi ove rasprave trebalo imati šest meseci.
Naravno, drago mi je što je prof. Karlić tu, ali morali bi jedanput bar godišnje da vidimo i ministra zdravlja i zbog toga što to zakon obavezuje, a i na neki način to bi bio njegov gest poštovanja ovog tela. Tako eto to možda prenesete ministru da bi voleli da ga vidimo bar jedanput godišnje uz svo poštovanje i lepu saradnju sa profesorkom Karlić i zaista poene neke primedbe. Što se tiče samog izveštaja, malo vremena je bilo za razmatranje. Ja u suštini nisam zadovoljan ovim izveštajima.
Oni su manje više copy paste, nisu sistematizovani i ono što mi nedostaje to je analiza. Tu ima puno podataka, cifri i tako dalje navedenih, ali iz toga teško čovek može da izvuče analizu problema, mogućih ishoda, mogućih izlaza iz svega toga. Znači, nedostaje jedan analitički pristup tom izveštaju, to nedostaje. Samo bih rekao, recimo, neke primedbe ili neke opaske ili neke opservacije ići, a ići ću hronološkim redom kako su iznete u izveštajima. Lekovi, da, vidim da postoji povećanje lekova dvadeset šest posto, četrdeset pet posto i tako dalje.
A činjenica da smo u oktobru, mesecu prošle godine čuli predsednika države, pros, ovaj, gospodina Vučića, koji je rekao da cene lekova treba smanjiti, sniziti i da je obećao da će imati sastanak sa farmaceutskim kućama, pa da će čak uvesti generiku iz Indije, što zaista nemam ništa protiv. Indusi imaju odlične fabrike tako da to nije problem. Da li takav sastanak održan u međuvremenu sa farmaceutskim kućama po pitanju sniženja cena lekova, što je obećano u oktobru mesecu prošle godine? Pitanje zapošljavanja lekara je veliki problem i taj problem proističe već daleko od problema specijalizacije, neodobravanja specijalizacije od dve hiljade četvrte do две hiljade četrnaeste godine, pa dve hiljade trinaeste godine je done ta odluka koja je po meni krajnje nesrećna. To je odluka o zabrani zapošljavanja radi popunjavanja slobodnih radnih mesta u ustanovama od javnog značaja, tako da su nama ruke bile vezane, to jest zdravstvenom sistemu da primaju Faktički, stadion smo isti uskora kao drugi budžetski primaoci, što je na neki način uticalo na kadrovsku politiku.
Dve hiljade trinaeste godine ja sam kao predsjednik Zdravstvenog saveta imao sednicu Zdravstvenog saveta, gde smo mi doneli odluku, to jest stav da je ta odluka pogrešna, gde smo naveli sedam negativnih stvari koje je ta odluka i zaista vreme je pokazalo da ta odluka donosi velike probleme. Ono je u međuvremenu korigovano sedamdeset, trideset posto i tako dalje. Međutim, nije dobro da se administrativnom merom reguliše kadrovska politika u zdravstvenom sistemu. On je prvo i neporediv sa drugim sistemima, zahteva planiranje blagovremeno, blagovremeno stvaranje novih kadrova. Tako da vas molim zaista da Ministarstvo zdravlja jedanput razmotri to pitanje, da se ta odluka, krajnje vreme dve hiljade trinaeste godine, sad već trinaest godina prošlo je ta odluka i dalje važi.
Neprihvatljivo je za mene i sada, a pogotovo još i ranije je to bilo. Međutim, nije bilo reakcije na to, na taj stav Zdravstvenog saveta Srbije Mislim da politika prijema nije dobra sa prosečnom ocenom samo, ja kao profesor imam pravo da to kažem. Mislim da ćemo potpuno obesmisliti prosečnu ocenu, to jest prosek i na taj s-kao vukove diplome što su obesmišljeni i tako dalje. Kriterijumi za prijem oz- su mnogo složeniji, pogotovu lekara. Na kraju, svi to znate šta sve lekar mora da poseduje, bar u početku, ne samo prosečnu ocenu, jeste ona bitna, al govori o radnim navikama na kraju krajeva, ali moraju i drugi kvaliteti da se i da se ljudi primaju na određeno vreme da se provjeri, pogotovo u hirurškim granama, da li je ta osoba za te oblasti Znači, moramo da promenimo malo kadrovsku politiku.
Lepo je to što se prima masovno. Mislim da je tako primljeno hiljadu skoro devetsto lekara na taj način kroz prosečnu ocenu. N-nije najbolje rešenje. Jeste ovako za narod lepa prilika i situacija, ali nije dobro kao kadrovska politika, nije dobro. Šta još?
Vidim da su imenovani, tu vidim tu idemo u prim... V.d. direktori, dvanaest v.d. direktora imenovano, a nijedan nije izabran. Ta politika v.d.
direktora je pogrešna politika. Ja to već govorim o tome godinama. Nikako ta politika, plus zakon to zabranjuje ljudi moji. Šest meseci gotovo, sve posle toga je protivzakonito. Nemojmo da kršimo zakon, plus politika v.d.
direktora nije kvalitetna politika direktora. Ono što mi moramo da radimo je to da bude izbor direktora, da ti direktori podnose plan i program rada, da se o tome izjašnjava i neko stručno telo unutar te zdravstvene ustanove o tome. Ajmo da malo uozbiljimo, stručno da uozbiljimo prijem, to jest izbor direktora i nemojmo da kršimo zakon, a kršimo ga već godinama. Ne može generalni direktor Kliničkog centra da bude godinama ved-u v.d. statusa, mislim Pitanje je da li njegove odluke što su zakonske, da li nekako možemo da dovedemo u pitanje njegove potpise i tako dalje.
Tako da vas molim da o tome razmislite i da u tom pravcu nekako da vidimo da li možda nađemo neko najbolje rešenje. Fantastično hitan odgovor Republike Srbije na Kovid devetnaest projekat, odličan projekat. Odlično što je dato zaista za tu laboratoriju trećeg stepena bezbednosti, to Srbija nije imala i to je odlično što je uređeno. E sad, ono što ja hoću da pitam to je, vidim da je sedamdeset miliona evra dato za toAko je to tako sedamnaest miliona evra dato po kvadraturi, to je sedamnaest i po hiljada e-eura po kvadratnom metru te ustanove. Ceo, prva faza Kliničkog centra Kragujevac za koju se planira je šezdeset pet miliona evra, ovde sedamdeset miliona evra.
Znači, voleo bih da u ovim izveštajima ipak mi vidimo te neke, bar neke osnovne, kako je to potrošeno. Sedamnaest miliona evra, to je kredit. Znači moramo kao Odbor za zdravlje da znamo kako se troše krediti. Postoji drugi kredit koji je dat za kovid, to je sto osamdeset miliona evra. U izveštajima to uopšte ne vidim, izveštaj o tome kako je sto osamdeset miliona evra potrošeno za kovid kao prva pomoć, da se snađemo i tako dalje.
Znači mi kao odbor moramo da znamo, ne zbog toga što ja sumnjam u to, ali mi moramo da znamo kako se pare troše. Znači to su ogromni novci, tu su krediti na kraju krajeva koje moramo vraćati. Program presađivanja ljudskih organa. Vi znate da taj član dvadeset tri je bio sporan. Ustavni sud je to vratio pre pet godina.
Zaista je nedopustivo da pet godina mi nismo u stanju da taj član dvadeset i tri usaglasimo sa primedbama Ustavnog suda. Tim više što vidim zaista da su mnoge nevladine organizacije, gde su zaista mnogi pravnici dali neka rešenja koja su po meni krajnje prihvatljiva kad je u pitanju transplantacija organa i pravo pojedinca da on odlučuje o svom organu, a ne to pravo da se da nekome drugome, porodici koja možda bude u svađi, u raznim odnosima i tako dalje. Nemojte, pošto radio sam te transplantacije pet, šest, sedam godina i znam da tu postoje problemi, ali ova rešenja koja predlažu udruženja pacijenata, to je dvadeset nevladinih organizacija je dalo jedinstveni predlog, ajmo to da ispoštujemo, da razgovaramo sa njima, da taj predlog ispoštujemo da bi to bilo efikasnije Takođe nije mi jasno u izveštaju zašto su različiti brojevi transplantacija organa, recimo sedam bubrega, četiri srca, svega jedna jetra. Šta se to desilo pobogu. Ako je jedan donor, zašto jedna jetra četiri srca?
Nemoguće je baš da-da toliko je jetara, jetara koja je zaista veoma zahvalna organu za transplantaciju i zbog rezerve i zbog regeneracije koju ima krajnje, ali samo jedna jetra, a četiri srca, sedam bubrega u redu to su. Dakle, znači to morate da-da objasnite. Lepo je što je ta naša delegacija išla u Španiju i to zaista vidim, dakle oni imaju najveći broj donora, devedeset na milion stanovnika. Mi imamo samo šest zarez dva, Hrvatska trideset sedam ako se ne varam. Sve u svemu, to je lepo što je išlo, ja vidim smo jedan lep izveštaj od tri strane, možda je preopširan, ali u redu, i taj zaključak te španske koleginice je sasvim u redu.
Ona kaže da su, da je zakonska regulativa veoma bitna za transplantacioni program. To je prvi zaključak koji su naši stručnjaci doneli iz Španije. To je u redu Nije mi jasno šta se dešava sa Kragujevcem, Kliničkim centrom u Kragujevcu. On zaista dva miliona stanovnika pokriva, veoma bitan klinički centar. Stalno u izveštajima stoji da je odobreno građen, da je data građevinska dozvola i na tome se sve završava.
To se samo ponavlja, ponavlja i ponavlja. Kad kreće Kragujevac, a isto mi je žao jer on stojao dve, početkom dve hiljade neke godine je počeo da se priča o Kragujevcu. Nikako taj Kragujevac da krene klinički centar zaista je veoma bitan. Hm, recimo meni bi interesovalo zašto četiri miliona recimo evra je potrošeno u saradnji sa Finskim institutom za javno zdravlje. To je nadzor nad zaraznim bolestima i tamo u programu vidim da je bilo da se i mikrobiološke laboratorije.
U izveštaju, pošto je taj projekat završen, vidim da nema mikrobioloških laboratorija. Znači, voleo bih u tim izveštajima da bar u kratkim crtama vidimo šta je urađeno, šta je dobijeno od toga. Znači to da vidimo, eto to je veoma bitno Imate program za efikasniji zdravstveni sistem, odlično dvanaest miliona evra, to su ogromne pare, ali zaista u izveštaju ne vidim šta je urađeno po tom pitanju. Program prekogranične saradnje, spre, vidim spre svega sa Rumunijom i tako dalje. Odlično je, ali ne vidim šta je urađeno.
Uf, i ovo što je, recimo i Marina pričala, to je spodnji nadzor. Ja sam imao tu nesreću da budem dosta često u tim spodnjim nadzorima. Dvajs četiri je za jedan tromesečje uređeno, al' ja bih voleo da vidim šta su problemi. Ti nad, mi pišemo izveštaje, to se piše u izveštaju, čak sa predlozima šta promeniti. Ja ću sebi voleo da vidim u tom izveštaju šta su ljudi primetili koji su glavni problemi da bi rešili te probleme.
Verovatno se neki problemi ponavljaju. Ja vam mogu odmah sada reći koji su to problemi, ali u ovom trenutku mislim da to nije smisleno. Kontrola putnika u međunarodnom saobraćaju. Tri meseca, verovali ili ne, napravili su milion sto devedeset osam nula četrdeset sedam pregleda putnika znači mli-milion i skoro dvesta hiljada putnika je pregledano za tri meseca na granici. Pa da li je to realno Mislim taj podatak je krajnje, krajnje diskutabilan i kažu da svi su, nije bilo potrebe za zdravstvenim nadzorom nad tim ljudima.
Mislim, nemojmo da stavljamo neke brojke koje ne piju vodu, koje zaista vređaju našu inteligenciju da mirnih dvesta hiljada ljudi bude pregledano na granici za, za tri meseca. Izvršeno je hed u četristotdevedeset šest inspekcijskih nadzora protiv, povodom pušenja, Zakona o pušenju. Svega tri prekršajne pri-prijave su napisane, to je nula zarez dva posto pregledanih. I to je nešto što ne odgovara. A kad uđete u bilo koji restoran, kafanu, videćete da, da se krše to.
Čak se pitam šta je sa ovim zakonom? Evo, postavljam pitanje šta je sa zakonom koji je prethodna ministarka zaista, Prosvka Gruičić, pokušavala da uvede. To je da se promeni član pet, da se neke stvari promene u članu pet i da se to zauzda pitanje nepušenja, jer zaista, koliko vidim, devetnaest hiljada i osamsto ljudi godišnje umre zbog pušenja, ne samo zbog karcinoma pluća, nego sve ono što donosi duvan. To su veliki, čak koliko, dvest-trideset osam milijardi dinara se potroši na-to i tako dalje. Ajmo da vidimo da vratimo to pitanje tog zakona Da li je on skinut sa dnevnog reda ili je on i dalje aktuelanDa li hoćemo da se priključimo svetu, kako slutim u zapadnoj Evropi, da ne može da se pu-pušti u zatvorenim prostorima bez izuzetka. To je jedno pitanje
