(kašalj) Hvala. Da li će neko od ministarstva? Izvolite, prijavite se. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući. Molim čujte, da l' se čuje? Ono, e.

Kao što sam i naglasio, znači, ovako, erm... Ministarstvo... Prosvete ništa ne radi, ovaj, preko noći, ništa ne prenovo- preko holina, niti ispunjava bilo čije želje, pa da kažemo ni predsednikove, ako to nije svrsishodno za naš sistem i za dobrobit naše dece. Erm, što se tiče ovoga, ove radne grupe koja se sastoji od Zajednice srednjih stručnih škola, ZUO-a, Privredne komore Srbije i Ministarstva prosvete. Znači, mi kao tim pokušavamo samo da otvorimo mogućnost, znači, da po izboru ko bude želeo da vidimo da li postoji interesovanje u budućnosti za jedan takav model i to opet, ne kažem, preko kolena i ne toliko nedelja koliko, ovaj kažem, erm, je švajcarski, austrijski i nemački model, nego jednostavno da povećamo da, da, da vidimo bar upola sa četiri ili pet nedelja, dakle da povećamo boravak u kompanijama, što nikako ne znači da su naši đaci ni vlasništvo kompanija, niti, niti bilo šta, niti su u bilo šta na šta primorani.

Nase je oni i ono za šta se mi borimo i u razgovorima sa svim stranim akterima, čak i sa pomenutom gospođom Ursom. Mi smo jasno stavili do znanja da je prioritet našeg Ministarstva obrazovanja učenik i mi se borimo da oni dobiju obrazovanje i zato ne želimo da smanjimo broj, ovaj, erm, normu obaveznih predmeta u školama u kojima se školuju naši đaci i zato što su naši đaci najbolja kvalifikovana radna snaga, zato što, ovaj, znanje koje ponesu ovaj, erm, iz, erm... Pokazuje u kompanijama u kojima rade da su jako, jako kvalifikovana i stručna radna snaga na svim tržištima svetskim i jako, jako potrebna. Upravo zbog obrazovanja koje nosi ne toliko veština koje su eventualno dobili, nekoje će u nekom trenutku, da kažem, ma pre ili kasnije steći, ali poenta je da za razliku od ovih modela koji su jako stroži, u kojima dete potpisuje ugovor sa kompanijom u kome čak kompanija vodi njegov, dakle radi, čak kompanija izdaje diplome i tako dalje. Znači, mi nismo prepustili nikada nećemo dozvoliti da prepustimo da obrazovanje padne u ruke kompanije da budu, da ni-, da neko tamo bude odgovoran, znači, za, za, za naše učenike i za naše đake i da mu se diplome izdaje Privredna komora ili, erm, ovaj, kompanija ili ne znam ko.

Znači, jako se trudimo da naš sistem, erm, zaštitimo od, da kažemo, takvog uticaja, ovaj, erm, privrede. Znači mi razumemo da, erm, šta su potrebe, ali, ali branimo i svoj, ovaj, pravo da, da učenike obrazujemo najbolje što umemo i znamo, i trudimo se da pronađemo kompromis. Ako roditelji i đaci budu hteli taj kompromis, mi smo spremni da im pružimo kroz ove pilot program koje još nisu krenuli. Privredna komora je definisala pet ili šest profila za koje smatra da je najveće potražnja. Probaćemo, znači, u nekom narednom periodu.

I mi imamo jako puno nedoumica i jako pažljivo gazimo po tom tlu, gledajući da ničija prava ne ugrozimo i, ovaj, da nigde ne pogrešimo i zato to već mesecima radimo, ta radna grupa, i pokušavamo da iznađemo najbolje rešenje, ali kažem opet, to je samo pilot program koji smo, znači, ovaj, erm, ovaj, dogovorili da, da probamo, da vidimo da li uopšte postoji interesovanje ne kompanija, ne, ne da udovoljavamo ne znam kome, nego da vidimo da li uopšte postoji interesovanje kod naših korisnika. To su naši učenici i njihovi roditelji, da li oni uopšte tako nešto žele i da li su spremni na, na, na takav jedan model i da li bi to moglo da uspe. Dakle, ovo je samo jedan, jedan pokušaj da, da vidimo, da proverimo, znači jedno ispitivanje, znači tržišta, tako da ništa nećemo uraditi preko noći i ništa na štetu, ovaj, naših, naših učenika i obrazovanja. Što se tiče, ovaj, visokoškolskih ustanova u Novom Sadu i Nišu, ovde je jasno stavljeno kojem, ovu, su-su u skladu sa, kojim članom Zakona o visokom obrazovanju i odluka, erm...Uhm, Komisija za akreditaciju, izveštaje nacionalnog tela sve je to urađeno, tako da ako vam treba, potrebno više nekih informacija, mogu da ovaj, zatražimo od Sektora za visoko obrazovanje i kolege Jovića da vam dostavi ili da prisustvuje ako je potrebno na sledećoj sednici da vam dodatno pruži ovaj, objašnjenja za vaša pitanja. Hvala lepo.

Hvala, Đorđe Pavićević. Replika.

Pa da, mo-možemo pričati o tome, ali prosto postoji odluka, postoji mišljenje, znači Akreditacione komisije, na osnovu koga je doneta odluka i postoje rešenja Akreditacione komisije. Mali problem sa tim je što su ta rešenja izdata drugome. Nisu izdata onome za koga su namenjena, a onda su preneta na ovo. Prosto, to stoji u izveštaju, to jest stoji u izveštaju da je to rešenje doneto, uhm, tako da tu možemo i sledeći put raspravljati, raspravljati o tome, ali, ja bih onda mole-molio da se i vi uputite u to i da onda možemo da kvalifikovanije pr-razgovaramo. A što se tiče dualnog obrazovanja, vi ste već izmenama zakona omogućili te stvari o kojima govorite da nećete da radite.

I tako da, recimo, ukoliko imamo i ta mišljenja da su ono zanimanja budućnosti zanati, kod nas će to biti ono, uhm, neke veštine koje će biti potrebne nekim kompanijama, jer ako pogledate, ne građanima i ne onima, neće oni koji se obrazuju moći da pružaju te usluge onako kako, kako žele. Ako pogledate, recimo, profile jedinog istraživanja koje je prisutno na sajtu Privredne komore, recimo dvadeset sedam posto tih učenika, znači to je više od četvrtine, znači više od pet hiljada je, su zavarivač na, varila zavarivač. Tako se valjda zove profil. I imate još nekih profila, kažem u tom smislu. Ali ako neko hoće da bude, i to je zanimanje koje će verovatno biti zamenjeno robotikom u neko dogledno, u neko dogledno vreme, imate i nekih profila koji mogu biti na tržištu rada, uhm, dosta konkurentna trenutno su i ova, ali ne smete nekome zarobiti budućnost na osnovu trenutačne potrebe kompanije, a to je ono što radi zakon o dualnom obrazovanju i ne smete nekome uskratiti mogućnost da bude punopravni građanin ove države, informisan i obrazovan, tako da, uhm, učestvuje i radi unutar društvenog i političkog sistema ove države.

Hvala.

Hvala. Ko se dalje javlja za reč?

Ja sam se javio. Ja hoću samo nešto.

Za reč se javio Starčević Života, izvolite.

Hvala predsedavajući, poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici četiri ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici. Ja prosto imam pozitivno mišljenje i podržaću sva ova četiri izveštaja o radu sva četiri ministarstva i ono što mislim da i negde je moj predlog za ubuduće. Dve stvari. Prva je da se malo i sinhronizuju ove informacije o radu ministarstava da budu za isti period za sva četiri ministarstva. To je jedna stvar koja bi bila nama svima, da kažem, poprilično i olakšavajuća i za diskusiju da ne diskutujemo s jedne strane za dvadeset petu, s druge strane za prvo, prvi kvartal dvadeset šest, nego da to nekako u nekom trenutku i možda bi to mogli mi profesore, ovako kao odbor da, da se potrudimo u saradnji sa ministrima da uskladimo.

Ono drugo što ja vidim. Prvo, neka od tih ministarstava su razdvojena. Nekada su bila jedna, jedno ministarstvo, ali u svakom slučaju sva četiri ministarstva imaju toliko zajedničkih tema, imaju toliko zajedničkih, uhm, toliko prostora za neko zajedničko delovanje, da ja prosto negde smatram da je bi trebalo da vas podržimo ili kako god da vas podstaknemo da pojačate tu interesornu saradnju. Svi ste negde manje više vezani za mlade, znači za učenike, za naučne radnike. Odeljenje za, odnosno odeljenje Ministarstva za omladinu vodi i kreira omladinsku politiku.

Ministarstvo sporta takođe je uglavnom vezano za mlade, ne samo za mlade, ne isključivo, ali uglavnom i negde ta vaša pojačana i bolja interesorna saradnja svakako bi doprinela tome da, da država, kako bih vam rekao, mnogo više radi na tom delu naše populacije, na omladini. Negde smo, je država tu se više usmerila sektorski, resorno, a onda imamo niz nekih nevladinih organizacija i tako dalje, koje izbegavajući vaše sektorske stvari, uhm...Er, jako puno, nažalost štetno, er, utiču i rade sa našom omladinom. I imao bih kao i načelni školski upravljagodine više primera za to, i danas se nešto u jednoj školi dešava što, ovaj, ćemo reagovati i tako dalje, ali prosto hoću da kažem da kada ta četiri resora, erm, imaju veću i bolju interesornu saradnju, mnogo će se i bolje i kvalitetnije i svestranije i sadržajnije raditi sa najvažnijim delom, svi su važni jednako, naravno, ali shvatićemo omladina je naša budućnost i ta neka interesovna saradnja će dati mnogo, mnogo više tom delu naše populacije. Ono što bih hteo da se osvrnem jeste da smo imali maločas ponovo jednu, kako bih rekao diskusiju koja je standardna, već smo je čuli više puta, ali ja prosto moram da, da reagujem jer je tendenciozna i krajnje, erm, teži politizaciji svega ovoga. Što nije dobro, jer sva četiri ova resora treba da budu resori u kojima ima najmanje politizacije.

Po-nametnula se tema Fakulteta srpskih studija. Moji prethodni govornik je predstavnik političke grupacije koja, kojoj zaista smeta sve što ima taj nacionalni predznak, i to su pokazali više puta na kraju krajeva. Na poslednjem plenumu (kašalj) sam imao diskusiju sa njegovim šefom poslaničke grupe, jer on je tada izjavio da za sankcije devedesetih nisu krivi oni koji su sankcije uveli, nego su krivi Srbi. A on je tada rekao da za bombardovanje Srbije nisu krivi, nije kriv NATO pakt i devetnaest država NATO pakta, nego su krivi Srbi. Erm, tada je rekao da ni žrtve u Aleksincu, sedamnaest žrtava u Aleksincu, erm, žrtve kod mosta u Surdulici, žrtve u Varvarinu, erm, mala Milica Rakić i svuda širom Srbije, erm, nisu žrtve NATO pakta, nego su žrtve srpske politike.

Eto, sad i Fakultet srpskih studija je problem. Iako je sve urađeno po zakonu, po propisima i od strane važećeg akreditacionog tela, ali kada njemu politički to ne odgovara, to akreditaciono telo nije validno i jer jelte istekao mu je, ako kaže upravni odbor u ne znam januaru, februaru kada je rekao, ne vidim da nisam zapisao, erm, nije validna odluka jer jednostavno to njemu, to njemu kao političaru, a ne kao profesoru Beogradskog univerziteta ne odgovara. A nije pomenuo i ja postavljam prosto pitanje i vama, (kašalj) Ministarstvu prosvete. Nije pomenuo pitanje zašto su školarine, erm, povećane na Beogradskom univerzitetu. Na primer, erm, kakve veze i kakve koristi građani Srbije imaju od ove diskusije da li je dobar fakultet srpskih studija ili nije?

Građani će proceniti sami, mladi, upisaće taj fakultet ili neće upisati. A da li pitanje povećanja školarine u ovom trenutku kada nismo imali ni neku bog zna kakvu inflaciju, kada nije bio neki drastičan rat-rast troškova život i tako dalje. Er, Beogradski univerzitet, pa i njegov fakultet, ovaj, podižu drastično školarine. Zašto? S kojim razlogom?

I da li je to interes građana Srbije da se povećaju školarine? Da li je interes mladih studenata koji treba da upišu ili oni koji su upisali da plaćaju veće školarine? Znači, on se ne bavi ovom diskusijom interesom građana Srbije, nego se bavi isključivo političkom ideologijom koju zastupa. I to je ono što meni najviše smeta u ovim diskusijama na Odboru za obrazovanje, za omladinu, za sport, za nauku, jer ovo nije mesto gde treba politizovati stvari. Erm, prethodni govornik na svakoj sednici diskutuje i napada dualno obrazovanje.

Dualno obrazovanje je itekako prisutno u Nemačkoj, gde su njegovi mentori. Ja znam, ja video svojim očima, njegov šef, ovaj, sa kim razgovara tamo i u Nemačkoj i u Briselu i tako dalje. Što tamo ne koristi tu retoriku vezanu za dualno obrazovanje? I opet pitam da li je taj napad samo čista politizacija ili je briga za mlade? Zašto?

Evo da vas podsetim, pošto zaista jesam, 'ajde da kažem, mogu da budem istoričar novije, erm, novijeg perioda Ministarstva prosvete, jer sam, eto tako uključen u to, erm. Tamo negde dve hiljade, dve hiljadite, pa dve hiljade treće, dve hiljade četvrte, sedme, bili, eh, bilo je naravno, ono što inače i sad postoji, a to je kako bih vam rekao, erm, to je stručno obrazovanje mladih u srednjim školama. Postoji i danas. Ne postoji samo dualno obrazovanje, ali se malo radilo na prilagođavanju obrazovnih profila potrebama tržišta rada. I tada je normalno došlo do toga da imamo dvadeset sedam procenata nezaposlenih u našoj državi.Danas se već dugi niz godina Ministarstvo prosvete bavi procenama potreba tržišta rada ne od godine do godine, ne od meseca do meseca, već godinama unapred, jer Ministarstvo prosvete i svi koji se bave upisnom politikom od škola, znači direktora srednjih škola preko školskih uprava do Ministarstva prosvete, odnosno sektora, bave se anticipacijom potreba tržišta rada za narednih pet.

Naravno, sada toliko brzo se menjaju i ovaj potrebe i tako dalje, da sad već za deset godina teško da bismo mogli da pogodimo, verovatno bismo promašili, jer su to zanimanja za koja mi nemamo ni predstavu da će biti i postojati, ali svakako se anticipira što više može da se, uhm, uhm, školuju oni određeni profili za kojima postoji potreba na tržištu rada. Dualno obrazovanje nije samo obrazovanje učenika, uhm, veštinama, već je negde i priprema za buduće tržište rada. Krajnje je maliciozno negde rekao, pa da li se poslije kao šatro ispravio kad je rekao, uhm, samo da-dakle prodavati učenike. Ko prodaje danas učenike, o čemu pričamo, ali citiram, znači ima, postoji stenogram gde je u jednom trenutku rekao prodavati učenike, pa je onda promenio terminologiju. Ovaj opet politizacija.

Znači da li treba da, uhm, školujemo ekonomiste, ekonomske tehničare, pravne i birotehničare i tako dalje, koj-za koje realno više ne postoji potreba. Ili treba da školujemo one stručne kadrove kojima ćemo obezbediti sutradan posao. Uhm, i gde je tu opet interes tih mladih i građana. Svakako ne u tome što ćemo kritikovati dualno obrazovanje tek da bi ga kritikovali. Svakako da je interes građana u tome da mogu nakon završene,završenog školovanja, bilo da je ono (kašalj) srednje, bilo da je fakultetsko obrazovanje ovaj, jeste da odmah pos toga nađu sebi prostor na slobodnom tržištu rada koje postoji, koje postoji kod nas.

I ja bih, tu brzo ću završiti, predsedavajući, znači, uhm, jednostavno, mislim da je to izlaganje bilo tendenciozno i ne na korist građana, već prosto čista, čista politizacija. Hvala.

Hvala. (kašalj) Profesor doktor Djordje Pavićević, replika izvolite.

Da, pa ja sam navikao već na ovaj redosled govora, pa samo bih samo na nekoliko stvari skrenuo pažnju. Kaže se da i ja politizujem stvari ovde kada govorim o srpskim studijama. Ne znam o čemu je govorio tačno prethodni govornik, ali prostorno, ja bih molio da se obraćam onom što sam ja rekao, ne tamo neko drugi, ja i čisto sumnjam da je to rekao, ja makar nisam čuo u formi u kojoj on to izlaže, a što se tiče politizacije, ja nisam tu komentarisa, ali recimo imate uhm, u izveštaju da je imenovan, da su imenovani predsednici i članovi upravnog odbora ustanove Studentsko odmaralište Beograd. Znači, to je ustanova koja kontroliše najmanje tri studentska odmarališta, ja mislim Palić, Avala i Zlatibor. Uhm, znači, tamo su produženi mandati dvojici, dvojici studenata, Aleksiji Ostojiću i Luku Praviku.

Recimo, Aleksa Ostojić je poznat po tome što se slika iza premijera, uhm, znači što stoji tamo na konferenciji za štampu kada premijer, uhm, kada-kada premijer govori po mnogim drugim stvarima. Ne znam da li je to politizacija ili je politizacija ovo što ja pričam, a što se tiče školarine, ja nisam u pravi, ali šu vam reći jednu stvar, poslednji put kada su povećane školarine, uhm, potrošačka korpa je bila šezdeset šest hiljada, znači danas je sto osam hiljada. Poslednji put minimalna potrošačka korpa je bila trideset četri. Danas je, danas je pedeset šest hiljada, ni približno to isfoti ni približno inflaciji znači više od deset godina, uhm, i to je uvek rađeno u dogovoru student, sa studentima nisu podizane, uhm, nisu podizane školarine. Postignut je prethodnih ne znam koje godine dogovor o načinu podizanja školarine i to je sada ispoštovano i to je, nije nametnuto studentima i nije, i ne radi se onako kako, recimo, vaša vlast to često radi, a što se tiče dualnog i stručnog obrazovanja, mi smo ovde imali tu raspravu, može, mogli ste to pratiti, uhm, ja prosto mislim da je stručno obrazovanje nešto što je veoma važno i da dualno obrazovanje treba vratiti unutar stručnog obrazovanja i organizaciono i programski, a ne držati ga ovako izdvojeno.

I zaista, uhm, sledeći put kada budete o tome govorili, pročitajte radove vaše savetnice i pročitajte ono što vi primenjujete, a podsetiću vas da je dualno obrazovanje krenulo objavom predsednika, uhm, republike na kopaoničkom ekonomskom forumu i nakon posete Švajcarskoj, gde je rekao sada će doći švajcarski stručnjaci da nas nauče.Nešto, eh, nešto o obrazovanju. Eh, tako da o politizaciji kada govorite malo, eh, više vodite računa o tome šta se zaista radi. Nemamo ovde vremena, ali možemo još više govoriti o tome. Eh, znači na koji način se eh, sve politizuje i eh, šta eh, i ko eh, radi, a o tome možda neki drugi put kad budemo imali više vremena.