Hvala. (kašalj, mirisa papir) Života Starčević.

To da li sam ja čitao radove neke moje koleginice ili nisam, eh, je bitno možda, a možda verovatno i nije. Ono što je zaista bitno jeste da ja to operativno radim već mnogo godina. I odlično znam kako funkcioniše taj sistem dualnog obrazovanja, jer, kažem sam jedan, ajde kažem, šraf ili jedna instanca koja takođe učestvuje u, eh, planiranju dubro, eh, dualnog obrazovanja. Ono što vi upravo ovde, eh, tendenciozno potencirate, što je takođe na politizacija, jeste da je dualno obrazovanje van sistema, eh, obrazovanja i vaspitanja, što je krajnje pogrešno i što je tendenciozno i netačno. Eh, jer je dualno obrazovanje sastavni deo našeg jedinstvenog obrazovnog sistema.

I, eh, to što imamo Kancelariju za dualno obrazovanje pozicioniranu je samo, eh, gde je pozicionirana je prosto samo tehničko pitanje, a svakako ne, eh, ne, ovaj, pitanje strateško i ovaj, jednostavno, to što vi govorite o izdvojenosti dualnog obrazovanja je netačno. To je prvo. Drugo, kada ste pomenuli školarine i potrošačku korpu za bolove, vi ste opet, pretpostavljam slučajno, da ste prošle godine, da je prošle su-pun... Univerziteti prošle godine od države, eh, dobili značajna sredstva i značajno povećanje od preko trideset posto za funkcionisanje univerziteta i fakulteta, da su nastavnici, iako prošle godine je bio bojkot nastave i ta nastava je bila izuzetno lošeg kvaliteta iz prostog razloga što se uglavnom odvijala online i svi mi znamo da online nastava ne može nikada biti jednako kvaliteta kao ovaj nastava koja se odvija normalno na fakultetima, na u amfiteatrima, učionicama, laboratorijama i ostalim, znači prostorima na fakultetima. Eh, uprkos svemu i dobili su i povećanje plata i isplaćene su im sve plate i za taj period kada je rad bio jako loš.

Tako da u celoj toj priči, eh, ja pričam ono što su činjenice, a vi politizujete. I to je cela stvar. Ovaj, drugo, ovaj, pomenuli ste, ako se ne varam opet, Fakultet srpskih studija. Ja... Mogu sva...

I to da je, da li je vaš šef poslaničke grupe rekao to što je rekao, uzmite stenogram sa Skupštine. Ja sam odgovarao na te njegove, ovaj, pa onda, ovaj, proverite da li su moji navodi tačni, a tačni su. Eh, to što se vi izdvajate i, eh, ovaj, izdvajate kao, eh, kako bih rekao, kao osoba koja ima svoj integritet u odnosu na svog šefa poslaničke grupe, ovaj, ja to ne vidim u retorici. Jednostavno ustlanite pa kažite, ja se ne slažem s onim što je Radomir Lazović rekao na poslaničkoj skupštini. E, to bi bilo, to bi bilo onako krajnje, eh, autoritativno i pokazalo bi sav vaš i politički i stručni i naučni i na kraju krajeva i ljudski integritet.

Ali vi to naravno nikada nećete uraditi, jer vi ste tu, da kažem, čovek iz senke ili u senci Radomira Lazovića i prosto to će tako biti i ostati i ubuduće. Hvala.

Hvala. Pre nego što dam reč gospodinu Pavičević, dozvolite nekolike rečenice da se upustimo u raspravu. (kašalj) Drago mi je da su neka pitanja ovdje pokrenuta iz područja vaspitanja i obrazovanja za koje eto vi kao članovi odbora smatrate da su bitna. Ona su svakako bitna. Tu je u prvom redu pitanje dualnog obrazovanja.

Tu dosta grešimo, neki da li možda namerno ili nenamjerno, prilikom govora o dualnom obrazovanju. To je samo jedan od oblika obrazovanja u rata. Dakle, on nije jedini, neg jedan od oblika i to je, kašalj, po meni, eto koliko pratim, a trudim se čitavog života da pratim pedagogiju i-i učestvujem čak i u pisanju naučnih radova. Po meni je to najveći domet, eh, danas savremene teorije i prakse. Mi smo i, kad kažem mi, govorim u prvom redu ovdje o nastavnom kadru.

Većina nastavnog kadra opterećeni uvijek postojećim situacijama stvari. Kada su u pitanju inovacije, uvijek većina kolektiva daju otpore. Zašto je traži napor? Ovo govorim kao čovjek koji je čitavog života radio kao, u, eto bavio se pedagoškim stvarima. Svaka inovacija izaziva otpor jer traži napor, traži, je li, ovaj, znanje i tako dalje.

Prema tome,(kašalj), eh, i ovo je tačno što kolega S-Starčević reče, je li, eh, Kancelarija nije izdvojena, ona je pri Vladi, ali dualno obrazovanje u sas-sastavu sistema vaspitanja i obrazovanja u celini.Svakako da će tu još biti inovativnih stvari, ovo što kolega iz Ministarstva (kašalj) horko reče. Dakle, ga bi-- uvek težimo napred, eh, na neki način, eh, eh, inovacije da pratimo, ali s druge strane i one stvari da unapređujemo koje su, da tako kažemo, u zaostatku. I ovde se ne radi da se vrši praksa u kompanijama, nego je, i kompanije su učionica. To je suština. Ja želim da to presiječemo svi kao članovi odbora i većina nastavnog kadra, jer to, to je mjesto izvođenja nastave obrazovanja, ne praktičnog samo rada.

To je, to je novina. Dakle, da ne idemo sad u detalje, trebale, trebalo bi nam mnogo vremena. Eh, eh kolega, ovaj, se zalaže, profesor ovaj Kljabičević, za-- on je čak i podneo zahtjev da se ukine dualno obrazovanje ovako kao na, eh, centralnu ovu našu sednicu Skupštine i tako dalje. Ono nije loše. Da li ono ima slabosti svojih?

Normal-no da svaki proces inovativni, da će u primjeni se pokazati šta treba mijenjati, a šta dopunjavati. To je suština unapređivanja vaspitanja i obrazovanja. Drago mi je da ste ovu politizaciju spomenuli svi. To moramo otvoreno kao odbor da progovorimo jednom i kao prosvjetni radnici. Nikada u istoriji po meni, a trudim se kao istoričar pedagogije, preostaloga da, da dobro pratim od starog veka do danas nikada nije politizacija veća bila nego zadnjih godinu dana, vaspitanja i obrazovanja.

Mi smo imali prosvjetne radnike da su se pretvorili u političare čiste. Većina, čak i u predškolskim ustanovama. Dakle, o-odbori pojedinih stranaka, profesori iz druge države daju savjete svojim studentima na katedrama ovdje u Beogradu i to prenosi televizija. Vidjeli ste i tako dalje. To nikad nije bilo.

Ovi koji govore o komunističkom periodu, ja sam iz tog perioda, la-, moram da kažem da je neistine često govore. Čak je tamo politizacija manja bila nego ova godinu dana. Verujte, nismo dozvoljavali politizaciju. Ona je prisutna i dalje, ovdje, ma-malo manje po univerzitetima, ali je prisutna. Prekjučer gledam, rektor univerziteta jednog poziva su ja ću svoje studente voditi.

Ko si ti, bre? Ti si državni čovek. Ne možeš to da radiš. Reci hvala, neću biti rektor, idem u politiku čistu i nemam nikakvog problema, jer često svoj primjer pokazujem gdje sam vodio katedru dvadeset i nešto godina. Dekan bio demokrata.

Nikada na fakultetu nismo o politici razgovarali, ali smo skupa bili kad je iz Demokratske stranke bio ministar ili pomoćnik, pa smo išli ja, koji sam bio tad radikal zajednički tražiti, unapređivati neke stvari. To je suština. To je suština i tako treba djelovati. Međutim, ovo što se pretvorilo u čistu politiku ili sad politikantstvo, pa pojedini profesori nemaju uslove za napredovanje, pa unaprijed bombarduju ministarstvo, politizuju da bi dobili zvanje. Ja moram to reći, ovo otvoreno, jer to-- ja sam otvoren čovjek i ono što kažem, provjerim stotinu puta.

Kada je u pitanju unaprjeđenje bilo profesora Jove Bakića, na primjer, za vanrednog profesora. On je tri godine ranije psovao državu, predsjednika države i sve moguće da bi mogao proći u vanrednog profesora i on je to priznao. Ja imam izjavu njegovu. I znate šta je rekao o jednome profesoru? Pozdravite mi predsednika odbora, kao od mene, da nije njega, da me nije prozivao, nikada ne bi izabran za vanrednog profesora.

Znate-- Zašto? I kaže: Zato što sam na taj način homogenizovao veće fakultete. I to je tačno, ja njega razumem i to su istine. To su naše članovi odbora istine po fakultetima. Ima sad jednu kolegicu, ne smijem, kaže, da progovorim jer mi ide na, na veće, neće glasat'.

Pa ako imamo usluge, moram, treba da glasa. Kakav je to dekan? To je problem koji nema utjecaj da se glasa ako pojedini kandidat uslove ima bez obzira koje stranke, čak i kakav je čovjek bez obzira. To nema nikakve veze s nego s onim. Protiv tog sam se borio čitavog života i moram vam reći da u ranijem periodu komunističkom bolje je to funkcionisalo, nego sada.

Verujte, kad nitko nije imao uslove, nije imao uslove, kad je imao uslove išao, niko, dekani pogotovo su štitili zakon. Ja ovdje na dekane sam strahovito ljut, to moram da kažem i rektore, oni nisu po meni dorasli većina, čast nekima, nisu dorasli jer oni, oni su odgovorni za primjenu zakona, ali su odgovorni i za politizaciju. Vrlo jasno je Zakon o visokom obrazovanju. Tu nema dileme. Zamislite na televiziji, kaže ja ću svoje studente voditi sad na protest, profesor jedan Beogra-univerziteta u Beogradu.

Pa taj meni ne bi radio, verujte, tri minuta. Da sam ja dekan. Ne bi, bre. Ne možeš to raditi, jer to nije u skladu sa zakonom. Imaš jednu kaznu, drugu, treću, već postepeno i tako dalje, ako se već inati.

Činjenica da jedan deo mora napustiti fakultet. Verujte, ovi koji je neradnički i koji radi protiv interesa države čak javno. To mora. Zašto? Jer reforma koja nam slijedi, ovo vidite reformske, ona će sama njih otjerati.

To vi prijetite- Ne, ne, ne.

Sačuvajte- Da moraju- Pa morat' će, evo, t-taman sam počeo obrašnjavati- Reforma će ih otpuštat'- Evo, niste dobili riječ, samo da vam odgovorim ovdje. Taman sam zapustio ovaj rečenicu ovu, sama će reforma i inovacija otjerati njih, u navodnike ovo otjerati, ukloniti s fakulteta svojim neznanjem i neuleženjem u probleme. To je bilo i u prošlosti, tako tu nema dileme.Ali da, da treba i reći neke stvari. Da, ja ne bih držao pojedine profesore koji nemaju uslov, ne bi, to nije pretnja, to su realnosti, ali ne bi ni koji zakone krše vezano za politizaciju. Pa to, pa, pa koje taj koji bi držao, taj krši zakon i tako dalje.

Dakle, da ne idemo u širinu, ali je dobro da stvari potaknemo, jeli i da se iskristalizuju stvari. Uvek ćete imati jedan dio neradnički, on je protiv inovacija na fakultetima. Ajde da budemo otvoreni, radimo na fakultetima, nekada smo radili čitavog života, neki manje, neki više, ali uvek su ovi bili protivnici unutra, unutar kolektiva i uvek su napadali dekane za nekakve izmišljene stvari da bi sebe profilisali. Ja govorim, to je posebna tema u međuljudskim odnosom, odnosima unutar kolektiva i tako dalje, ali kad je politizacija, još završavam s ovim, ovo ja nisam video u istoriji pedagogije kao zadnju godinu i kad su u pitanju fakulteti srpskih studija, to treba uvesti, to imaju sve zemlje, ne po imenu samo, nego po programskim sadržajima, da mi učimo istoriju od starog veka srpsku, a ne od sedmog veka i još uvek na univerzitetovima, ovdje u svim univerzitetima našim. To je strašno.

To više se ne, na zapadu ne-nouči na fakultetima na istoriji, a to traži poznavanje latinskog jezika. To zna, poznavanje staroslavenskog, gleboljice i ćirilice. Pitajte koliko naših profesora to zna po fakultetima. Pa, na prste ćete ih zbrojiti, jedne ruke i to da ih ima. I to oni otpor pružaju inovacijama, jel.

To je to, izvinite, drago mi je da idemo u probleme i kad izvještaji, ovo, uhm, predstavnici Ministarstva, ovaj, to smo često naglašavali da se problemski malo postavi da vidimo probleme i da ne bih zaboravio jednu rečenicu, izvinite me, da skrenete pažnju u Ministarstvu, uticaj roditelja n-na školu, povezano da li postojeće forme sada organizacione su dobre ili nisu. Na primjer, savjet roditelja, ja smatram da je suvišan, da to nije bilo u doba samoupravljanja. Evo, ja sam tada pedagog bio, dvanaest godina škole i-i, ovaj, tvorac nekih inovacionih stvari vezano za baš te ino-pedagoške stvari, ali to ni tada nije bilo. Prema tome, (kašalj) Savjet roditelja da odlučuje i da o ocenama maltene i vrši pritisak na, na nastavnike i profesore. Imamo školski odbor i tako dalje da, da se razmisli o tome.

Pitanje je kako će to završiti u budućnosti. Hvala, ko se da... Evo izvolite, prof. Pavićević.

Da, i meni je drago što raspravljamo o nekim stvarima, al' mi nije drago što to nema nikakvog efekta. Ono što ovdje hoću da kažem, najpre ovo oko Lazovića, prosto, naši odnosi su naši odnosi. Ono što ja hoću da kažem jeste, on nije rekao to što ste vi rekli da je rekao, a i nije tema ovde. To je prosto nešto što n-ne bi trebalo dalje potezati, a što se tiče toga, uhm, Fakulteta za srpske studije u Nišu i da li je namagadjivo, sve što je srpsko napravite, kako god da se zove, ali ga napravite prema propisima i prema zakonu. I to je ono što je poenta, znači, ovakav način pravljenja fakulteta je isto kao kad bi ja uzeo vašu diplomu i tražio da se zaposlim s vašom diplomom.

Vi uzimate akreditaciju jednog fakulteta i dajete dozvolu za rad drugom fakultetu da radi na osnovu te akreditacije, akreditacije za programe koje je registrovao taj fakultet i sa ljudima koje je registrovao, a od kojih se većina izjasnila da neće raditi na tom fakultetu. I to je tačka. Znači, prosto, zovite ga i za fakultet za sve srpske studije i za kakve god studije, to je, uhm, to je poenta ukoliko... Isto važi i za inostrane fakultete. Niko nije imao ništa protiv inostranih fakulteta, ali da dolaze samo na osnovu odluke Ministarstva, to je ono što je problematično.

Uhmmm, to, tu je, tu je, tu je bio, tu je bio problem. Da li je, uhm, Kancelarija, uhm, za dualno obrazovanje izdvojena ili nije, pa vidimo i ovde, nema je u izvještaju, ne raspravljamo. Da mi, da ja ne pokrenem te teme, ustvari ne bi ni raspravljali o dualnom, dualnom obrazovanju, jer nikada se i ne pomene, pa tako da vidim da je deo sistema kao što vi kažete. Što se tiče uslova za napredovanje, to se tiče posebno koleginice Kleuta i sada kolege Mikića. Nije problem, aa, da neko ne ispunjava uslove za napredovanje, pa da ne bude izabran.

Tu se niko nikad nije bunio, a i u tom smislu, recimo, i vratit ću se na taj slučaj kolege, drugog kolege. Problem je što su menjani i izmišljeni kriterijumi na licu mesta, i to kriterijum koji je primenjen u njenom slučaju već u prvom, sledećem nije, nakon tog. Znači to da Ministarstvo nauke izdaje, uhm, neku vrstu potvrde da je reč, da je monografija naučni rad.

Dobili su odgovor od ministarstva da oni to ne rade, osim u slučajevima instituta, a već sledećoj koleginici kada je bila na Senatu i kada je birana, nije tražena takva potvrda, izabrana je bez takve potvrde. Ako je to nešto što je procedura za koju se vi zalažete, u redu znači, važi za jedne, ne važi za druge, samo da znamo po kom kriterijumu ona važi ili ne važi, a čuli smo i najave nekih kriterijuma ovde. Znači, ov, predsednik Odbora nam kaže da će ono što i predsednik države najavljuje, a to je reforma sistema obrazovanja, značiti i čistku na...

Čistku u sistemu obrazovanja prema kriterijumima, uhm, da li se podržava državna politika ili ne podržava državna politika ili već šta drugo se ovde interpretira kao, uhm, uhm, da je država, ljudi, vi ste tu privremeno, kao što smo svi mi ovde privremeno i niste vi država i nije ono što vi pričate, uhm, uhm, jedino relevantno za javni ili državni interes, a to što najavljujete, uhm, različite, uhm, modele promena koje će ustvari oterati neke ljude iz sistema obrazovanja je nešto što je katastrofa i za državu i za sistem obrazovanja, pa prosto videćemo kada dođe vreme za to, ali samo onda nemojte govoriti da niste to radili. Znači vi sada to, uhm, otvoreno najavljujete kao nešto što je, uhm, jedna vrsta, uhm, promena koju, koju vi želite i uglavnom je personalna u tom smislu, a kakvi su vaša personalna imenovanja, ja sam jedno pomenuo, mogu pomenuti još mnogo, mnogo njih znači, uhm, uključujući naročito ono što imam dosta uvida, to su ove studentske pozicije, uhm, znači studenti koji već desetak i više godina studiraju, koji nemaju nikakve uspehe na fakultetu, pretpostavljam da će oni biti ti koji će voditi reformu sistema obrazovanja jer mnogi od njih već rade unutar sistema obrazovanja, recimo upravnom odboru Zavoda za vrednovanje kvaliteta. Sada vidimo i studentskim odmaralištima, Studentskom centru i, uhm, pri univerzitetu, Skonusu i tako dalje, i u NATA-u, uključujući u prethodni, ne, to jest, mislim da još uvek primaju plate, ali i u Upravnom odboru NATA sedi predstavnica studenata koja to svojim postignućima nikako ne zaslužuje, osim svojom političkom afilijacijom.

Hvala. Samo dve rečenice. Ovo što prethodni govornik, on uvek ima svoje neke vizije i kad se kaže jedno, on govori drugo i tako dalje. Niko nije najavio čistku, nikakvu čistku, nego onaj koji ne radi, koji radi protiv države Srbije ne može raditi u sistemu vaspitanja i obrazovanja. Tačka.

To nema nigdje na svetu i u drugim državama. Prvo, drugo, šta je protiv države, obrazložiću vama ako hoćete posebno. Dakle, to je, uhm, drugo, u državnim školama, većinski u odlučivanju kada je u pitanju savet u školi, vidite kako je u drugim državama, pa valjda bi trebao država da ima, privatni, privatni sektor. E, to je ono što mnogi vole. Ja sam bio taj koji je predlavao, uhm, predlagao u prošlom mandatu već, još i ranije, da u savetima fakulteta i škola država ima većinu u državnim, u privatnim, ne.

To je i logika. Dakle, dakle, to je, to je to. Ali da mi profesor gazi državnu zastavu i da radi na univerzitetu, vidite kod mene nije moglo to nekada u školi. Ja sam dao dvanaest otkaza u jednoj najvećoj školi u bivšoj Jugoslaviji. Ne može, bre.

Zakon je rekao ne može i ne može tolerisati se. To, vi se, izvinite, ne razumijete šta su čistke, to je nivoa deteta, izvinite što tako kažem. Čistke su nešto drugo. To nema nikakve veze, ali ovde se radi o primjeni zakona i radi se o krivičnoj odgovornosti, dakle svakog građanina. Pa nije to valjda u interesu građa, građanina da profesor univerziteta gazi državnu zastavu i briše cipele i taj je uzor nekome.

I taj je po ekranima svaku večer. Pa nađite gde to ima, bre, u kojoj državi na svetu. Predsednica Skupštine i Nataša Jovanović. Nataša Jovanović i predsednica Skupštine. Opet, opet izmišljate, opet te, opet izmišljate.

Samo da vam kažem kolega, a čini mi se da ne znate šta znači zastava. Ja je ni u Skupštini tada ne bi dao koji je kindisao na mene, život bi izgubio u toj skupštini, jer ja znam kao istoričar šta znači pogaziti nečiju zastavu i uzeti nečiju zastavu sa željom da se uništi. Pa makar to bio Srbin. Bilo ko da je. Toliko imam morala kao čovek istoričar i kao čovek i kao patriota.

A što neko briše cipele, e to ne, kod mene taj ne bi radio tri minuta. Ja kažem kod mene. Pa vi nazovite to čistka, nazovite kako god hoćete. Dakle, eto, eto u tom, u tom smislu ja mislim da će to sve doći na svoj, na svoj nivo, pomalo i dolazi, pomalo i dolazi, i da će se svi oni koji ne boju, ne budu pratili inovacije sami očistiti unutar vaspitanja i obrazovanja, to je suština, sami će odstupiti. Neki odstupaju, ja koliko imam informacije, određeni broj je već odstupio jer ne može pratiti inovativne stvari.

Jednostavno neće da radi. Zašto? Jer je došao u vreme kad se u prosvjetu ulazilo sa ulice. Znate kako je za vreme Bakća Jova, evo-Kad njega spominjete, ja sam bio pristal kad se razgovar- dođi kod mene na fakultet, šta ćemo da, pa izmislićemo nešto, kaže. Evo baš na tom fakultetu.

I-i danas su, danas su oni otpor pružaju svakom napretku. Takvi pojedinci, većina prosvetnih radnika, časnih poštenih, vrednih i odgovornih daju napor. Dakle, da ne bi dalje vodili polemiku. Života Starčević.

Hvala predsedavajući. Prosto moram da odgovorim. Što se tiče Fakulteta srpskih studija, evo tu je i državni sekretar rekao, sve je urađeno po važećim propisima od strane važećih tela koja su jedina lasna da ovaj donose takve akte, eh, i da li su se neki izjasnili da neće da rade na Fakultetu srbskih studija ili hoće, to je lični, lična stvar tih ljudi. Znači, na fakultetu će raditi prvo oni koji žele, a drugi uslov je oni koji imaju uslove da rade na toj visokoškolskoj ustanovi, znači ono što propisuju zakoni i propisi. Moj kolega kao Kalimeros stalno se žali nepravda, nepravda, pa brani svoju ideološku prijateljicu Kleut.

Znamo da je tamo veće fakulteta glasalo kako je glasalo da ne ispunjava uslove koje je trebalo da ispunjava, a-a da govorimo o dvostrukim standardima- I o licimerstvu, eh, znači nemoj da me vređaš jer to ne dozvoljavam, sve je ostalo moguće- Ali ja tebi nisam rekao da lažeš.

Izvolite Života.

Znači, znači, eh, ali da, a kad smo već kod toga kod kriterijuma dvostrukih, a šta je, sami ste ovde na ovom odboru u jednom trenutku rekli da ste vi bili u komisiji kada je Saša Bauca, vaš prijatelj, ovaj, to ste, tako ste nešto rekli, ovaj, eh, i o pre, vrlo dobro se sećam, imat tu i stenograma. I sad, ja se slažem, ovde treba otvoriti priču o nepotizmu, o stranačkom nepotizmu i o svemu ostalom, jer tome nije mesto u obrazovnom sistemu, ali ga najviše ima u visokom obrazovanju.