Na 11. sednici, održanoj 26. januara, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razmatrali su temu voćarstvo - šansa za razvoj najnerazvijenijih područja. O voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji, strateškim projektima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, subvencijama i investicijama u voćarstvo govorili su državni sekretar Velimir Stanojević i Vesna Radojević iz Sektora za agrarnu politiku, a o situaciji na jugu Srbije, iz ugla savetodavne službe, Dejan Tomić iz Prokuplja. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da se u Srbiji 240.000 ha nalazi pod voćnjacima, a oko 50.000 ha pod vinovom lozom, kao i da se 55 odsto zemljišta pod voćem nalazi u Šumadiji. U 2016.godini Srbija je izvezla voća u iznosu od 473 miliona dolara, a glavni problemi sa kojima se voćari suočavaju jeste starost voćnjaka i preko 20 godina, nedostatak sertifikovanog sadnog materijala, nedostatak najkvalitetnijih sorti voća i loša zaštita od klimatskih promena, kao što su zima, suša i grad. Miletić je pozvao na povećanje subvencija za voćarstvo u marginalizovanim područjima, komasaciju, ali i donošenje pravilnika kako bi, pre svega mali proizvođači, imali šansu za voćarsku proizvodnju. Držani sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević naveo je da je voćarstvo, kao grana poljoprivrede, velika razvojna šansa, ali šansa koja nije dovoljno iskorišćena. U Srbiji se godišnje proizvede 1,5 miliona tona voća, a voćarstvo u izvozu poljoprivrednih proizvoda učestvuje sa 20 odsto. Ministarstvo je s toga prepoznalo glavno strateško pitanje za unapređenje voćarske proizvodnje, a to je reonizacija. On je naveo da je 2013. godine završena reonizacija vinogradarske proizvodnje, a u naredne tri godine na redu je reonizacija voćarske proizvodnje sa ciljem definisanja reona i podreona pogodnih za gajenje određenih voćarskih kultura. Projektom će biti obuhvaćeno 170.000 ha pod voćnjacima sa 18 kultura, a analizu će uraditi poljoprivredni fakulteti i instituti u zemlji. Na osnovu ovakvog strateškog dokumenta određivaće se i davanje podsticajnih sredstava za gajenje određenih kultura na određenom prostoru, sa posebnim akcentom na marginalna područja, naveo je Stanojević. On je podsetio na budžetska sredstva namenjena poljoprivredi, a posebno na subvencije koje se daju za voćarsku proizvodnju i proizvodnju u nerazvijenim područjima. Pododbor je sa pravilnicima i svim vrstama subvencija u voćarstvu detaljnije upoznala Vesna Radojević iz Sektora za agrarnu politiku, a Dejan Tomić iz prokupačke savetodavne službe, sa situacijom u svih pet okruga na jugu Srbije po pitanju proizvodnje oblačinske višnje, šljive i jagodičastog voća, kao što su malina i kupina. U nastavku rada razmenjena su mišljenja o pitanjima kao što su usitnjene parcele, subvencije za mehanizaciju kojom se može raditi u voćnjacima, kupovina kvalitetnog i sertifikovanog sadnog materijala, reonizacija, organska proizvodnja, regresiranje goriva, izvoz i plasman robe na strana tržišta, izvoz svežeg voća, otkup i skladištenje voća i drugo. Nakon rasprave Pododbor je jednoglasno zaključio sledeće: potrebno je obezbediti veći broj savetodavaca za proizvodnju u nerazvijenim područjima, potrebno je nastaviti sa većim subvencijama u nerazvijenim područjima, povećati subvencije za zakup zemljišta u nerazvijenim područjima, potrebno je pojednostaviti procedure za dobijanje dozvola i saglasnosti za kopanje bunara na državnom zemljištu i potrebno je staviti akcenat na proširenje kapaciteta za skladištenje voća, razvoj protivgradne mreže i sistem navodnjavanja. Predsednik Pododbora Milija Miletić obavestio je članove da će se na narednoj sednici govoriti o stočarstvu, odnosno, ovčarstvu, kao šansi za razvoj najnerazvijenijih područja. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi mr Marko Milenković i Dalibor Radičević, kao i narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednici zatvorenoj za javnost, održanoj 24. januara 2017. godine, utvrdio je Plan rada za 2017. godinu. Planom rada Odbora za kontrolu službi bezbednosti predviđeno je održavanje sednica radi razmatranja redovnih izveštaja službi bezbednosti, planirane su nadzorne posete regionalnim centrima svih službi bezbednosti, čime će Odbor u potpunosti primeniti svoja zakonska ovlašćenja u oblasti nadzora i kontrole nad radom službi bezbednosti. Odbor je doneo odluke o vršenju nadzornih poseta radi kontrole rada centara sve tri službe bezbednosti u Novom Sadu. Navedenim odlukama predviđeni su datumi nadzornih poseta, kao i predmeti i ciljevi nadzornih poseta. Članovi Odbora naglasili su potrebu da, u svetlu aktuelnih dešavanja i pretnji terorizmom kao realnim bezbednosnim izazovom, posebnu pažnju, u toku nadzora regionalnih centara službi bezbednosti, treba, pored kontrole zakonitosti rada, posvetiti sagledavanju stanja, tehničke opremljenosti i rešavanju eventualnih problema u radu službi bezbednosti kako bi se unapredila efikasnost njihovog rada. Ocenjeno je da aktuelna bezbednosna situacija u Evropi zahteva povećani stepen angažovanja i saradnje svih državnih struktura i službi bezbednosti. Imajući u vidu da Republika Srbija ima definisan zakonodavni okvir u oblasti bezbednosti i odbrane, članovi Odbora istakli su da aktuelni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje zahtevaju njegovo revidiranje u cilju izmene pojedinih zakonskih rešenja i donošenja podzakonskih akata koji bi omogućili efikasniji rad službi bezbednosti, a sve u cilju povećavanja bezbednosti i sigurnosti građana. Odbor planira održavanje sednica radi razmatranja predloga, peticija i predstavki građana upućenih Narodnoj skupštini Republike Srbije koje se odnose na rad službi bezbednosti, kao i održavanje sednica radi razmatranja predloga zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti službi, po ukazanoj potrebi. Sednici je predsedavao mr Igor Bečić, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi Odbora: Dragan Šormaz, Vladimir Đukanović, Saša Radulović, kao i zamenici članova Odbora: prof. dr Zoran Dragišić i dr Milorad Mijatović.

Na sednici održanoj 23. januara, članovi Odbora razmatrali su Dopunu osnove za zaključivanje Sporazuma o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju razmenom nota, radi davanja saglasnosti za privremenu primenu Sporazuma do njegovog stupanja na snagu. Predstavnice Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković i Mira Marinković Nikolić istakle su da je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju potpisan 2011. godine i predviđa režim dozvola za sve vrste prevoza stvari. Upoznale su članove Odbora da sa Ruskom Federacijom postoji problem koji se odnosi na nedovoljan broj dozvola za prevoz stvari i da je naša strana na sastancima mešovitih komisija upućivala molbe i zahteve Ruskoj Federaciji u cilju liberalizacije prevoza. Nakon održanih sastanaka, Ruska Federacija je prihvatila liberalizaciju tranzitnog prevoza u smislu izmene Sporazuma, što predstavlja prvi korak ka daljoj faznoj liberalizaciji. Nakon rasprave koja je usledila članovi Odbora su jednoglasno dali saglasnost Vladi Republike Srbije za privremenu primenu Dopune osnove za zaključivanje Sporazuma o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju razmenom nota do njegovog stupanja na snagu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Jovica Jevtić, Goran Kovačević, dr Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Ivana Stojiljković, Stefana Miladinović, Sonja Pavlović, Goran Ćirić, Snežana B. Petrović i Jasmina Karanac.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održane 23. januara, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za period avgust-oktobar 2016. godine. Informaciju je članovima Odbora obrazložila Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Božović je navela da je, što se tiče normativnih poslova, usvojena Uredba o dopuni uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim, podzemnim vodama, sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje. U proceduri za pribavljanje mišljenja upućena su četiri nacrta zakona kojima se potvrđuju međunarodne konvencije u oblasti zaštite životne sredine. U izradi pripreme nacrta akata radilo se na šest nacrta zakona, jednoj strategiji i jednom akcionom planu, a u okviru međunarodne saradnje, pripremljen je Predlog platforme sa Predlogom zaključka Vlade za učešće delegacije Vlade Republike Srbije na devetom sastanku Konferencije strana Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa. Na dalje, popunjen je upitnik o sinergiji Bazelske, Roterdamske i Stokhlomske konvencije. U okviru realizacije projekata, konkursa i ugovora, započeti su projekti sa brojnim organizacijama, poput IPA Tvinig Projekta, UNDP-a i brojnim drugim nevladinim organizacijama, a od 20 miliona dinara koji su izdvojeni za projekte nevladinih organizacija, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, zatvorilo je konkursnu proceduru i donelo Odluku za izbor projekata i dodelu finansijskih sredstava za 50 projekata, a ukupno je isplaćeno 19 909 420 dinara za sufinansiranje tih projekata. U toku realizacije projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije jalovina iz topionice u Zajači, realizovano je 75 odsto predviđenih radova. Što se tiče inspekcijskog rada za izveštajni period, Sektor za zaštitu životne sredine izvršio je 1868 inspekcijskih pregleda i izdao 209 rešenja. U navedenom periodu podneto je 47 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 13 prijava za privredni prestup. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Zahtev za dostavljanje mišljenja o primeni odredbi Zakona o upravljanju otpadom, koji je podnela kompanija FCC Eko d.o.o, na koji će dati autentično tumačenje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Branislav Blažić, i članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Radoslav Cokić, Sonja Vlahović, Dragan Jovanović, mr Goran Čabradi, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Ivana Stojiljković, Borisav Kovačević, Jasmina Karanac, Vladimir Petković, Sonja Pavlović, predstavnci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i predstavnici organizacije „Zelena stolica“, mehanizma kroz koji deluju civilna društva.

Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 19. januara, razmatran je uticaj mrazeva na stanje useva i ublažavanje posledica. Dr Novica Mladenov iz Instituta za ratarstvo i povrtrarstvo iz Novog Sada, rekao je da niske temperature koje su dostizale i – 15 stepeni celzijusa u toku januara, neće uticati na stanje useva i ostaviti posledice na setvu. Mladenov je objasnio da su uslovi za kaljenje pšenice bili gotovo idealni i da razloga za brigu nema, jer je pšenica u fazi klijanja otporna na niske temperature, pošto se biljka hrani iz zrna, a najosetljivija je kada počne da se hrani preko korena, ali da i tada biljka može da izdrži mrazeve. „Ako čvor bokorenja biljke, koji se nalazi dva centimetra ispod zemlje, nije ugrožen, biljka je u stanju da se regeneriše i opstane“, istakao je dr Mladenov. Navedeno je i da bi rizik na usev bio veliki jedino kada bi temperatura naglo porasla, i pšenica počela da klija, a potom ponovo naglo opala, što bi dovelo do uništavanja ploda. Što se tiče drugih ratarnih useva, ne treba očekivati većih šteta, sem eventualno kod uljane repice, pošto se vegetativna kupa biljke nalazi na površini zemlje i takvoj biljci ne bi odgovarala rana setva. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredine Željko Radošević, istakao je da je zasađeno 10 do 12 odsto manje pšenice, u odnosu na prošlu godinu, što je posledica kasne žetve, ali da je zasejano preko 500 000 hektara pšenice, i da dovoljno rezervi ima i za izvoz, koji se trenutno ne odvija u punom kapacitetu zbog zaleđenih reka. „Savetodavne stručne službe prate stanje useva i daju savete privrednicima, a izveštaji sa terena stižu na nedeljnom nivou“, istakao je Radošević i dodao da niske temperature neće uticati na useve. Na sednici se govorilo i o stanju na terenu, inspekcijskim službama koji rade na kontroli semena i iskorišćavanju naučnih potencijala koje Republika Srbija ima. Nakon rasprave, članovi su usvojili Zaključak koji glasi da Odbor procenjuje da za sada nema nikakvih opasnosti ni šteta na jesenjim usevima i preporučuje prehranu i negu useva radi postizanja maksimalnih prinosa. Pod tačkom razno članovi Odbora dogovorili su da tema za jednu od narednih sednica bude sklapanje ugovora sa osiguravajućim preduzećima, da se ne vrši delimična, već potpuna naknada šteta po svim merama koje su u sklopu agrarne i ruralne politike Republike Srbije, kao i zaštite pčelarstva u Republici Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora Goran Bogdanović, Žarko Bogatinović, Dragan Jovanović, Veroljub Matić, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Zvonimir Đokić, mr Marko Milenković i Arpad Fremond.

Odbor za spoljne poslove je održao, 18. januara, 13. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj Draganom Momčilovićem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio jednu inicijativu za posetu i izveštaj o realizovanim posetama i konstatovao zabeleške o realizovanim kontaktima. Sednicom je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Na sednici Pododbora, održanoj 18. januara, članovi Pododbora razgovarali su o pčelarstvu kao šansi za razvoj najsiromašnijih opština. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je za nerazvijena područja Srbije pčelarstvo velika šansa za razvoj poljoprivrede i istakao da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine predvidelo, za ovu godinu, 44 odsto veće subvencije za podsticaj razvoja pomenute oblasti u odnosu na 2014. godinu. Izneo je podatak da u Srbiji ima 969 hiljada registrovanih košnica i oko 20 hiljada pčelara, kao i da je prosek proizvodnje po košnici oko 12,5 kilograma meda. Takođe, naveo je da Srbija obiluje medonosnim biljkama, poput bagrema, lipe i livadskog bilja i izneo podatak da se od jednog hektara zasada bagrema dobija tona meda. Miletić je upoznao članove Pododbora da se u Srbiji godišnje proizvede oko 12 hiljada tona meda, od kojih se oko tri hiljade tona izveze van granica naše zemlje. Osim meda, kao primarnog proizvoda, pčele proizvode matični mleč, propolis, vosak i pčelinji otrov koji je veoma bitan u farmaceutskoj oblasti. Miletić je u nastavku sednice izneo probleme sa kojima se suočavaju pčelari, a odnose se, između ostalog, na proizvodnju industrijskog meda, koji se pravi od kukuruza i šećera, problem koji se odnosi na registraciju vozila koja vrše prevoz košnica i neophodnost pošumljavanja medonosnim drvećem. Predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Nenad Terzić naveo je da pčelarska grana ima poseban značaj kada su u pitanju manje razvijena područja i dodao da su Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju definisane odgovarajuće mere koje se odnose na sektor pčelarske proizvodnje, i prvi put je uvedena mera za subvencije po košnici pčela. Kroz bespovratna sredstva i subvencije pčelarima, zalažemo se da ova izuzetno profitabilna grana bude što više zastupljena u Republici Srbiji, naveo je Terzić. Takođe, dodao je da u Srbiji ima sedam subjekata registrovanih za izvoz meda u zemlje Evropske unije. U diskusiji je učestvovao i Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, navodeći da pčelarstvo ima veliku ulogu u poljoprivredi i da naročito može da pomogne nerazvijenim područjima kroz jedan vid samozapošljavanja ljudi. Upoznao je članove Pododbora da je Savez pčelara jedina nacionalna organizacija poljoprivrednika Srbije koja broji 9.648 pčelara i 521.796 košnica i istakao da 6,8 odsto članova udruženja čine žene. U svom izlaganju naveo je aktuelne probleme koje pčelarstvo Srbije ima i čije rešavanje bi značajno unapredilo razvoj pčelarstva. Tokom sednice razgovaralo se o problemima sa kojima se suočavaju pčelari, nakon kojih je Pododbor predložio i usvojio sledeće zaključke: Da se u narednom periodu nastavi sa borbom protiv falsifikovanja meda; U cilju rešavanja problema registracije vozila za prevoz pčela neophodno je organizovati sastanak sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine; Doneti pravilnik o upotrebi pčelinjeg otrova; Pošumljavanje medonosnom šumom; Edukovanje svih pčelara u vezi sa proizvodnjom organskog meda; Donošenje podzakonskog akta kojim bi se regulisao kvalitet satnih osnova na tržištu i Regulisati procedure selidbe pčela i prilagoditi cene uverenja o zdravstvenom stanju pčela. Savez pčelarskih organizacija Srbije izrazio je zahvalnost na sve većem zalaganju državnih institucija i organa u sagledavanju značaja pčelarstva u Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora Dalibor Radičević i mr Marko Milenković.

Na sednici održanoj 17. januara, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti, koje je podnela Vlada, kao i predstavke i predloge građana koji su podneti Odboru. Zoran Milošević, v.d. pomoćnika ministra pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, obrazlažući Predlog, istakao je da će se ovim sporazumom regulisati prava i obaveze svih osiguranika zemalja potpisnica, a ne samo državljana tih zemalja, iz svih oblasti socijalne zaštite. Dosadašnjim sporazumom, kako je istakao, bila je regulisana samo oblast zdravstvene zaštite. Kada je reč o penzionom i invalidskom osiguranju, Milošević je naveo da će se ovim predlogom omogućiti da se stečeni radni staž osiguranika, bez obzira u kojoj je od država potpisnica stečen, sabira i srazmerno tome isplaćuje. Što se zdravstvene zaštite tiče, Milošević je dodao da Sporazum omogućava da svim osiguranicima, osim zaposlenima u DKP ili upućenim licima koji ostaju u nadležnosti države koja ih upućuje, troškove snosi zemlja poslodavac. Članovi Odbora su nakon obrazloženja predstavnika predlagača, većinom glasova usvojili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti. U nastavku sednice, nakon kratke diskusije, Odbor je usvojio Izveštaj Radne grupe o razmotrenim predstavkama i predlozima građana, podnetim od decembra 2016. godine, do dana održavanja ove sednice. Odbor je, većinom glasova, usvojio i predlog da član Odbora Milanka Jevtović Vukojičić bude kandidat Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandra Maletić, prim. dr Branimir Rančić, prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Vesna Nikolić Vukajlović, dr Predrag Jelenković, Gorica Gajić, Marija Janjušević, Tatjana Macura i Aleksandra Majkić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 17. januara 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 29 – Carinska unija. Sednici je predsedavala Aleksandra Tomić, predsednik Odbora.

Na sednici održanoj 12. januara 2017. godine, razmatrane su mogućnosti poboljšanja u oblasti uzgajanja lekovitog bilja, kao šansa za unapređenje nerazvijenih opština. Sednici su prisustvovali Branislav Veljković iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – Odeljenje za ruralni razvoj, kao i predstavnici firmi koje se bave uzgajanjem i preradom lekovitog bilja. Tokom diskusije, Branislav Veljković je istakao da će proizvođači lekovitog bilja moći da koriste podsticaje za unapređenje konkurentnosti, što podrazumeva pomoć Vlade u nabavci opreme i sve što je potrebno za proces proizvodnje, sa učešćem Ministarstva od 40 odsto za sva područja, osim za marginalizovana područja, gde je predviđen podsticaj od 65 odsto. Prisutni su razmatrali i ostale mogućnosti unapređenja i podsticaja razvoja uzgajanja, proizvodnje, prodaje i izvoza proizvoda od lekovitog bilja. Po završetku diskusije, članovi Pododbora su zaključili da je potrebno omogućiti proizvođačima da se pojednostave procedure za prijavu na konkurs za podsticaj, kao i da bi konkurs trebalo da traje godinu dana od februara tekuće, do marta naredne godine. Takođe, prisutni su se složili da u narednom periodu održe zajednički sastanak na jugoistoku Srbije, na kome bi osim članova Pododbora prisustvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi mr Marko Milenković i Dalibor Radičević i narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Na sednici od 11. januara, članovi Odbora za Kosovo i Metohiju informisali su se o aktuelnoj političkoj i bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Policije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije, Bezbednosno-informativne agencije, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju i predstavnici Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama u Prištini, koji su članove Odbora informisali o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, nakon čega je ta informacija detaljno analizirana. Članovi Odbora utvrdili su da je politička situacija na Kosovu i Metohiji relativno stabilna uprkos aktuelnim dešavanjima, ali da je bezbednosna situacija osetljiva, da može da se pogorša i da može doći do incidenata. Takođe, utvrđeno je da je evidentno prisustvo radikalnih islamista na Kosovu i Metohiji i da je visok stepen opasnosti od izvođenja terorističkih akcija. Sednica je bila zatvorena za javnost, na osnovu tačke 21. stav 1. Odluke o postupanju sa tajnim podacima broj 02-2285/14, od 7. jula 2014. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun.

Odbor za kulturu i informisanje doneo je, na sednici održanoj 10. januara, Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač nadležni odbor Narodne skupštine. Članovi Odbora doneli su Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji. Na sednici je doneta i Odluka o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač nacionalni saveti nacionalnih manjina, zajedničkim dogovorom. Na osnovu člana 10. i člana 11. Zakona o elektronskim medijima biće objavljen javni poziv o pokretanju postupka za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije u Službenom glasniku Republike Srbije, dnevnom listu Politika i na internet stranici Narodne skupštine. Ovlašćeni predlagači imaće rok od 15 dana da nadležnim službama dostave predlog dva kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Čobraja, Đorđe Vukadinović, Milorad Hadži Stošić, prof. dr Marko Atlagić, Nataša Mihajlović Vacić, Mirko Krlić, Stanija Kompirović, Jasmina Obradović, Aleksandar Jugović i prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković.

Na sednici Odbora, održanoj 29. decembra 2016. godine, članovi Odbora utvrdili su Predlog odluke o razrešenju Ivana Ćirića dužnosti člana Nacionalnog prosvetnog saveta, izabranog iz reda Saveza pedagoga fizičke kulture Srbije. U nastavku rada, Odbor je utvrdio i Predlog odluke o izboru prof. dr Ranka Keče za člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, na predlog Konferencije univerziteta Srbije. Sednici je predsedavao Muamer Zukorlić, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Marko Atlagić, dr Vladimir Orlić, Marko Parezanović, Miletić Mihajlović, Arpad Fremond, Đorđe Kosanić, dr Žarko Korać, Nikola Savić i Olena Papuga.

Odbor za spoljne poslove održao je danas, 28. decembra 2016. godine 12. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Kubi Danilom Pantovićem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio više inicijativa za posete i izveštaja o realizovanim posetama, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o realizovanim kontaktima, kao i konstatovao promene u sastavu PGP sa Belorusijom i Kazahstanom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici od 28. decembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije 02 Broj: 013-1572/16 od 28. decembra 2016. godine, o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je jednoglasno odlučio da uputi Narodnoj skupštini Izveštaj, u kome se predlaže da Narodna skupština konstatuje potvrđivanje mandata novoizabranom narodnom poslaniku Ivani Dinić, izabranoj sa Izborne liste IVICA DAČIĆ-„Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS)-Dragan Marković Palma“. U nastavku sednice Odbor je doneo Odluku o usmeravanju sredstava iz Fonda solidarnosti Narodne skupštine. Ukupna sredstva koja se nalaze u Fondu solidarnosti iznose 146.840,24 dinara. Jednoglasno je odlučeno da sredstva u iznosu od 73.420,12 dinara budu uplaćena u korist Budžeta fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, kao i da sredstva u iznosu od 73.420,12 dinara budu uplaćena u korist Eparhije raško-prizrenske, Manastir Gračanica, kao pomoć narodnim kuhinjama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Branimir Jovanović, Dušica Stojković, dr sci. med. Darko Laketić, Aleksandar Marković, Petar Petrović, Stefana Miladinović, Aleksandra Đurović, dr Dragana Barišić i dr Vesna Rakonjac.

Na sednici održanoj 28. decembra, Odbor je razmotrio 12 predstavki građana upućenih Odboru. Izvestilac Radne grupe Stefana Miladinović informisala je članove Оdbora da je Radna grupa na sastanku održanom 26. decembra 2016. godine, razmotrila 12 pristiglih podnesaka i odlučila o njihovom daljem postupanju. Članovi Odbora su jednoglasno prihvatili predloge Radne grupe za postupanje o svim podnescima. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Ivan Karić, Dalibor Radičević, dr Vladimir Orlić, Ivana Stojiljković, Stefana Miladinović, Snežana B. Petrović i Jasmina Karanac.