Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici od 15. marta 2021. godine razmotrili Predlog zakona o klimatskim promenama i Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021 do 2025. godine, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora su ocenili da su oba predložena akta u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Ilija Matejić, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Na sednici, održanoj 15. marta 2021. godine, članovi Odbora za zaštitu životne sredine razmotrili su Predlog zakona o klimatskim promenama, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Jelena Tanasković. Ona je istakla da je cilj ovog Predloga zakona smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, usvajanjem i sprovođenjem dokumenata javnih politika. Takođe, cilj ovog Predloga zakona je uspostavljanje sistema kako bi se smanjile emisije GHG na isplativ i ekonomski efikasan način, čime se doprinosi dostizanju naučno neophodnih nivoa emisija GHG kako bi se izbegle opasne promene klime na globalnom nivou i nepovoljni uticaji promene klime. Da bi se ciljevi ovog zakona dostigli potrebno je usvojiti i strategiju niskougljeničnog razvoja, akcioni plan za sprovođenje strategije i program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Nakon obrazloženja, članovi Odbora su odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a priustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Olja Petrović, Marko Mladenović, Samira Ćosović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Nevenka Kostadinova, Jelena Obradović, dr Marko Bogdanović, Aleksandar Jugović, Žarko Bogatinović i Dragan M. Marković.

Na sednici, održane 12. marta članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o klimatskim promenama, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona Odboru je obrazložila pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Sandra Dokić. Kako je navela cilj ovog zakona je uspostavljanje sistema kako bi se smanjile emisije gasova (GHG) sa efektom staklene bašte na isplativ i ekonomski efikasan način, čime se doprinosi dostizanju naučno neophodnih nivoa emisija kako bi se izbegle opasne promene klime na globalnom nivou i nepovoljni uticaji promene klime. Smanjenje gasova i uticaja na klimatske promene blagotvorno će delovati na oblasti zdravlja, privrede, vodoprivrede i zaštite životne sredine uopšte. Stvaranje pravnog osnova za uspostavljanje sistema monitoringa i izveštavanja o emisiji GHG u cilju smanjenja emisija ovih gasova i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u skladu sa potrebama i mogućnostima Republike Srbije, ali i zahtevima Okvirne konvencije UN o promeni klime. Uspostavljanje sistema monitoringa emisije GHG je preduslov za trgovinu emisijama po ulasku u EU, odnosno predložena rešenja neophodna su i od posebnog značaja za formulisanje pregovaračke pozicije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, u kontekstu trgovine emisionim jedinicama. Tokom primene zakona preduzeće se zakonodavne, upravne i upravno-nadzorne, institucionalno-organizacione, tehničko-operativne, ekonomske mere, kao i mere jačanja javne svesti. Nakon obrazloženja i diskusije članovi Odbora usvojili su Predlog zakona, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Andrijana Avramov, Milan Ilić, Samira Ćosović, Dubravka Filipovski, Viktor Jevtović, Ana Miljanić, Stanislava Janošević, Zagorka Aleksić, Ilija Matejić, Milan Radin, Vesna Marković, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za zdravlje i porodicu održanoj 11. marta 2021. godine, članovi Odbora razmatrali su predlog kandidata Odbora za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Imajući u vidu zadatak komisije i potrebu da Komisija što pre počne sa radom, neophodno je da Odbor za zdravlje i porodicu, u najkraćem roku, iz reda članova Odbora, predloži kandidata za člana Komisije i predlog dostavi Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao predlagaču, kako bi Narodna skupština na jednoj od narednih sednica mogla da donese odluku o izboru članova Komisije. Članovi Odbora, većinom glasova, predložili su Narodnoj skupštini da prihvati predlog predsednika Odbora dr sci. med. Darka Laketića da dr Marko Bogdanović bude kandidat Odbora za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. U toku sednice, predsednik Odbora je informisao Odbor da je prema dopisu Ministarstva zdravlja, povodom primene Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, odredio narodnu poslanicu dr Emeše Uri za predstavnika Odbora na onlajn sastanku, koji je održan od 22. do 26. februara tekuće godine. Sednici je predsedavao dr sci. med. Darko Laketić, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragana Branković Minčić, dr Vesna Ivković, Sofija Maksimović, dr Emeše Uri, Đuro Perić, Nataša Ivanović, Svetlana Milijić, Zagorka Aleksić, dr Dragana Barišić, dr Marko Bogdanović, Slađana Nikolić i Nevena Đurić.

Na sednici Odbora, održanoj 10. marta, razmotrena je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je jednoglasno usvoji Odluku o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini, kojom se mandat dodeljuje Jeleni Kocić, sledećem kandidatu sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ-ZA NAŠU DECU. U nastavku rada usvojen je spiska nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a predsedavali su sledeći članovi i zamenici članova dr Darko Laketić, Željko Tomić, Luka Kebara, Adam Šukalo, Nebojša Bakarec, Branimir Spasić, Marijana Krajnović, Nemanja Joksimović i Viktor Jevtović.

Na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, koja je prekinuta 18. februara 2021. godine, članovima Odbora predstavljen je Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike. Godišnji izveštaj je predstavio Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, podsetivši da je Energetska zajednica formirana 2006. godine i da ugovorne strane čine Evropska unija kao celina i osam ugovornih strana iz regiona Jugoistočne Evrope i Crnog mora. Srbija je kao osnivač, postala članica 2006. godine. Naveo je da Sekretarijat EnZ ima obavezu da prati sprovođenje pravnih tekovina EU, da prati stanje u oblasti električne energije, gasa, životne sredine, obnovljive energije, nafte i energetske efikasnosti. Prema rečima Kopača, cilj je privući investicije u proizvodnju električne energije i mreže kako bi se obezbedilo stabilno i stalno snabdevanje energijom, koje je ključno za ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost, kao i uspostavljanje integrisanog tržišta, tako što će se omogućiti prekogranična trgovina energijom. Janez Kopač je istakao da je Srbija na vodećem mestu u regionu u sektoru električne energije i u oblasti naftnih rezervi, ali da poslednjih godina gubi prvo mesto u sektoru gasa i korišćenju obnovljivih izvora energije. Izneo je da proces razdvajanja EMS nije još okončan u skladu sa Trećim energetskim paketom, i izrazio optimizam da će to biti rešeno izmenama zakonskog okvira. Kao veliki problem koji pogađa ceo region, istakao je da su subvencije za proizvodnju električne energije iz uglja i dalje veće od subvencija električne energije iz obnovljivih izvora energije. Govorio je o koeficijentu emisije sumpor dioksida koji je relativno visok i pravi problem u oblasti zaštite životne sredine. S tim u vezi, neophodno je da velike termoelektrane poput Kostolca i Nikole Tesle, termoelektrane Novi Sad i Pančevo imaju ugrađene filtere za odsumporavanje. Neophodno je preći što više na obnovljive izvore energije poput energije sunca, vode, vetra i biomase i izrazio zadovoljstvo što će se pred skupštinom uskoro naći i novi zakon o obnovljivim izvorima energije. Sednici je prisustvovala i ministarka energetike i rudarstva prof. dr Zorana Mihajlović, koja je podsetila članove Odbora i učesnike da će se pred narodnim poslanicima uskoro naći set od četiri zakona koji se odnose na oblast energetike i zaštite životne sredine. Ovi zakoni su pre svega osnova za nove investicije, naročito u obnovljive izvore energije, vetro-parkove i solarne panele. Takođe, dodala je da je od velikog značaja za Srbiju saradnja sa Energetskom zajednicom i sa Agencijom za energetiku. Na sednici je govorio i Dejan Popović, direktor Agencije za energetiku Republike Srbije, koji je tom prilikom istakao da Agencija nema nadležnost za rešavanje pitanja koja im Sekretarijat Energetske zajednice stavlja na teret. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Gojko Palalić, Jasmina Karanac, Tihomir Petković, Adrijana Pupovac, Vesna Stambolić, Snežana Petrović, Miloš Banđur, Nataša Ljubišić, Sonja Vlahović, Nevenka Kostadinova, Ana Beloica, Snežana Paunović, Uglješa Marković, Vojislav Vujić i Mina Kitanović.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na sednici održanoj 9. marta 2021. godine, su razmotrili Predlog kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije, koji je podnela ministar pravde. Predstavnik Ministarstva pravde Vladimir Vinš upoznao je članove Odbora sa raspisivanjem i rezultatima Javnog konkursa za izbor pet članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije, koje je raspisalo Ministastvo pravde, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Odbor je nakon toga, konstatovao da je ministarka pravde Maja Popović, Predlog kandidata za izbor članova Veća utvrdila kao ovlašćeni predlagač i da je dostavila Narodnoj skupštini 18. februara 2021. godine, predlog od 19 kandidata za članove Veća, kao i da je 3. marta 2021. godine, obavestila Narodnu skupštinu da povlači predlog jednog kandidata. Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da razmotri Predlog kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije i donese Odluku o izboru pet članova Veća. U nastavku sednice, članovi Odbora utvrdili su Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Negotinu, Osnovnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Sanja Lakić, Daniel Đivanović, Dubravka Kralj, Vesna Krišanov, Đorđe Komlenski, Sanja Jefić Branković, Nenad Baroš, Nebojša Pavlović, doc. dr Mihailo Jokić i Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, održanoj 9. marta 2021. godine, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje obrazložio je Zoran Lazarov, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, istakavši da je sporazum potpisan u januaru 2020. godine i da ima za cilj obostrano jačanje saradnje u borbi protiv kriminala, terorizma, nezakonite trgovine ljudima i krijumčarenja. Članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje. U nastavku sednice, razmotrene su predstavke građana, koje je Odbor uputio na dalje postupanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Aleksandar Marković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Uglješa Mrdić, Marijana Krajnović, Ivan Ribać, Srbislav Filipović, Đorđe Todorović, Jasmina Obradović, Duško Tarbuk, Milovan Drecun, Justina Pupin Košćal, prof. dr Zoran Dragišić i mr Igor Bečić.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 9. marta 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podneo Žarko Mićin. Odbor je utvrdio, da je podnošenjem ostavke narodnog poslanika Žarka Mićina, izabranog sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – ZA NAŠU DECU, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predložio da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Luka Kebara, Marijana Krajnović, Branimir Spasić, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Veroljub Matić i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 8. marta 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2019. godinu, koji je podnela Vlada. Izveštaj za pomenuti period je predstavio direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović. On je istakao da najveće emitovane količine oksid sumpora, oksid azota i suspendovanih čestica i u 2019. godini potiču iz termoenergetskih postrojenja, hemijske, mineralne i prehrambene industrije. U zoni Srbije i Vojvodine tokom 2019. godine vazduh je, kako se navodi u izveštaju, bio čist ili neznatno zagađen, osim u gradovima: Valjevo, Kraljevo, Zaječar i Subotica gde je bio prekomerno zagađen. U svim aglomeracijama Beograd, Novi Sad, Pančevo, Niš, Bor, Smederevo, Kosjerić i Užice, tokom izveštajne godine, vazduh je takođe bio prekomerno zagađen, a nakon trogodišnje stagnacije u Boru je ponovo zabeležen porast koncentracije sumpor-dioksida, opasnih po zdravlje ljudi. Najviše količine zrna polena breze bile su u Subotici, trava u Kraljevu i ambrozije u Obrenovcu. Govoreći o kvalitetu vode, Radović je rekao, da je prema indikatoru SWQI u periodu 2009-2018. godine, na teritoriji Republike Srbije koji ima rastući trend, poboljšava se kvalitet vode. Razgovaralo se o biodiverzitetu, šumama, lovu i ribolovu i istaknuto da je tokom 2019. godine zaštićeno novih 10.486 ha teritorije Republike Srbije, što je oko 1,4 odsto više nego 2018. godine. Ukupno je zaštićeno 2.633 vrsta biljaka, životinja i gljiva od čega je 1.783 vrsta strogo zaštićeno. Nakon kraće rasprave, predsednik Fokus grupe za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja dr Milorad Mijatović, podneo je inicijativu za održavanje javnog slušanja povodom Svetskog dana voda, 22. marta 2021. godine, na temu: „Prečišćavanje voda i uloga lokalne samouprave u zaštiti životne sredine“. Članovi Odbora usvojili su Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2019. godinu i prihvatili predloženu inicijativu za održavanje javnog slušanja povodom Svetskog dana voda. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Gojko Palalić, Žarko Bogatinović, Marko Bogdanović, Tomislav Janković, Velibor Stanojlović, Vesna Krišanov, Nevenka Kostadinova, Dragan M. Marković, Aljoš Ujhelji, Mina Kitanović i Jasmina Karanac, kao i predstavnici Zelene stolice.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici održanoj 8. marta 2021. godine, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995 i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje, koje je podnela Vlada. Odbor je ocenio da su predloženi zakoni u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Vojislav Vujić, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Uglješa Mrdić, Luka Kebara, Borisav Kovačević, Arpad Fremond, Dijana Radović, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Violeta Ocokoljić i Milena Popović.

Na sednici Odbora, održanoj 5. marta, članovi su razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Blagojević. Ona je navela da je Međunarodni žitarski savet (IGC) međuvladina organizacija čija je svrha pospešivanje međunarodne saradnje u trgovini žitaricama, širenju promovisanja, otvorenosti i korektnosti u sektoru žitarica kao i doprinosu stabilnosti tržišta žitarica i unapređenju svetske bezbednosti u hrani. Ovi ciljevi se traže kroz poboljšanje transparentnosti tržišta kroz razmenu informacija, analiza i konsultacija na tržištu i politike razvoja. Oko 56 država su članice ove organizacije. Tržišni uslovi za žitarice, pirinač i uljarice posmatraju se na dnevnoj bazi, kroz promet dnevnih izveštaja i održavanje internet informacione usluge, a Savet formalno razmenjuje informacije o tržišnim uslovima na sastancima odbora i sednica Saveta. Godišnja IGC Konferencija žitara je javni forum za diskusiju i prilika da se okupe međunarodni kupci i prodavci, predstavnici industrije i kreatori politike na jednom mestu. Tržišne informacije o žitaricama, pirinču i uljaricama dostupne su na javnoj internet stranici i putem pretplate. Konkretno, indeks žitarica i uljarica (GOI) dostupan je svakodnevno putem javne IGC internet stranice, zajedno sa bilansom ponude i potražnje i prognozama za čitav niz zemalja i roba. Detaljni tržišni komentari, analize i statistike IGC pruža putem pretplate na nedeljne ili mesečne izveštaje i usluge prenosa podataka. IGC takođe pruža dnevne kotacije izvoznih cena i izveštaje sa tržišta, zajedno sa pristupom svojim obimnim bazama podataka, vladama članicama. U oktobru 2012. godine, IGC se pridružio Sekretarijatu informacionog sistema poljoprivrednog tržišta (AMIS). Inicijativa je osnovana na zahtev ministara poljoprivrede G20. Obuhvata četiri useva (pšenica, kukuruz, pirinač i soja) i ima za cilj da promoviše transparentnost tržišta hrane i koordinaciju aktivnosti politike kao odgovor na nesigurnost na tržištu. IGC svake godine održava dve redovne sednice Saveta, bilo u Londonu ili, na poziv, u zemljama članicama. Njegove funkcije su nadgledanje sprovođenja Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, raspravljanje o trenutnim i perspektivnim kretanjima na tržištu žitarica, kao i praćenje promena u nacionalnoj politici žitarica i njihovih tržišnih implikacija. Ciljevi ove konvencije su unapređivanje međunarodne saradnje u svim aspektima trgovine žitaricama, naročito ako oni utiču na situaciju po pitanju žitarica koje se koriste za ishranu, promovisanje širenja međunarodne trgovine žitaricama i obezbeđivanje najslobodnije moguće trgovine, uključujući uklanjanje prepreka u trgovini i nepoštenih i diskriminatorskih praksi, u interesu svih članica, naročito članica koje su zemlje u razvoju, te najveći mogući doprinos stabilnosti međunarodnih tržišta žitarica, u interesu svih članica, poboljšanje svetske sigurnosti hrane i doprinos razvoju zemalja čije privrede su u velikoj meri zavisne od komercijalne prodaje žitarica, ali i predviđanje foruma za razmenu informacija i diskusiju o razlozima za zabrinutost članica u vezi sa trgovinom žitaricama. Nakon obrazloženja Odbor je prihvatio Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, koji je podnela Vlada, a za izvestioca na sednici Narodne skupštine izglasao je predsednika Odbora Marijana Rističevića. Pod drugom tačkom dnevnog reda, Odbor je na predlog člana Veroljuba Matića razmotrio eventualne dopune Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. godinu, na član 9, koji se odnose na upravne okruge Mačvanski i Sremski i usvojio Zaključak koji će proslediti resornom ministarstvu. Odbor je razmotrio i urgenciju za isplatu zaostalih podsticaja u poljoprivredi, kao i nesmetanu isplatu dostiglih podsticaja i po tom pitanju usvojio Zaključak. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi u zamenici članova Odbora Momir Stojilković, Jelisaveta Veljković, Olja Petrović, Nenad Filipović, Milija Miletić, Stanislava Janošević, dr Ljubinko Rakonjac, Nikola Kožović, Dijana Radović, Sonja Todorović, Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović i Velibor Stanojlović.

Na sednici, održanoj 4. marta 2021. godine, članovi Odbora za zaštitu životne sredine razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar, decembar 2020. i januar 2021. godine. Informaciju je narodnim poslanicima obrazložila resorna ministarka Irena Vujović koja je istakla da su u ovom periodu usvojeni Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon, kao i Pravilnik o izmenama Pravilnika o Registru hemikalija. Što se tiče akata u proceduri, Vujović je istakla da Ministarstvo radi na pripremi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Nacrta zakona o klimatskim promenama, Nacrta zakona o kontroli opasnosti od velikog udesa koji uključuje opasne supstance, Nacrta zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Nacrta zakona o strateškoj promeni uticaja na životnu sredinu, Nacrta zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini i Nacrta zakona o biocidnim proizvodima. U aktima u proceduri je i više uredbi koje se odnose na saniranje otpada, pročišćenje vazduha, korišćenje zaštićenih dobara i predela izuzetnih odlika, istkla je ministarka. Na sednici je bilo reči i o postignutim rezultatima Sektora za strateško planiranje, projekte, međunarodnu saradnju i evropske integracije, Sektora za upravljanje životnom sredinom, Sektora za zaštitu prirode i klimatske promene, Sektora za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, Sektora za finansisjko upravljanje i kontrolu, Sektora za nadzor i preventivno delovanje u životnoj sredini, kao i Agencije za zaštitu životne sredine. Nakon obrazlaganja i diskusije, koju su poveli narodni poslanici, Odbor je odlučio da prihvati Informaciju o radu Ministarstva i predložili Narodnoj skupštini da je prihvati. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Žarko Bogatinović, Dragana Radinović, Marko Bogdanović, Marko Mladenović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Jelena Obradović, Stanislava Janošević, Akoš Ujhelji i Mina Kitanović i predstavnici mreže Zelena stolica.

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova su na sednici, održanoj 4. marta 2021. godine, obrazovali Pododbor za pitanja Roma. Za predsednika Pododbora izabran je prof. dr Dragoljub Acković, a za članove Sandra Joković, Stefan Srbljanović, Vesna Nedović i Nikola Kožović. Na sednici je obrazovana i Radna grupa za inicijative, peticije, predstavke i predloge, čiji je predsedavajući predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a članovi Jelena Mihailović, Zoltan Pek i prof. dr Dragoljub Acković. U nastavku sednice, članovi Odbora su predložili predsednika Odbora dr Muamera Bačevca za kandidata za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i taj predlog uputili nadležnom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Stjepanović, dr Vesna Ivković, Zoltan Pek, Dragana Branković Minčić, Jelena Mihailović, Stefan Srbljanović, prof. dr Dragoljub Acković, Nikola Kožović, Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandar Jovanović, Dragana Radinović, Nebojša Bakarec, Sandra Joković, Vesna Nedović i Dejan Stošić.

Na sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, održanoj 3. marta 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, koji je podnela Vlada. Predsednica Odbora Katarina Rakić navela je, da je Zakonom o elektronskim komunikacijama, propisano da predsednika, zamenika predsednika i članove Upravnog odbora ove agencije bira i razrešava Narodna skupština, na predlog Vlade, na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Rakić je podsetila članove Odbora da je Narodna skupština 3. marta 2016. godine donela Odluku o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Imajući u vidu da im mandat ističe 3. marta 2021. godine, Rakić je navela da je nadležno Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u propisanom roku raspisalo javni konkurs, a da je Vlada po sprovedenom konkursu utvrdila predlog kandidata za predsednika, zamenika predsednika i članove Upravnog odbora ove agencije. Predlog odluke je članovima Odbora na sednici obrazložio državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miloš Cvetanović, nakon čega su članovi Odbora odlučili da prihvate navedeni Predlog odluke. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Bojan Torbica, Snežana Petrović, Daniel Đivanović, mr Slavenko Unković, Nikola Vojinović, Milosav Milojević, Uglješa Marković, Ana Čarapić, Maja Grbić, Rajka Matović, Veroljub Matić, Adrijana Pupovac i Ivana Nikolić.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su na sednici, održanoj 2. marta 2021. godine, razmotrili Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva. Predlog odluke obrazložio je Ivan Jovičić, zamenik predsednika VSS, nakon čega je Odbor odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog odluke. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Jefić Branković, Dejan Kesar, doc. dr Mihailo Jokić, Dubravka Kralj, Vesna Krišanov, Toma Fila, Đorđe Komlenski, Velibor Milojičić i Jelena Žarić Kovačević.