Odbor za kontrolu službi bezbednosti na 36. sednici održanoj 21. februara 2020. godine razmatrao je i jednoglasno usvojio Izveštaj Generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane o izvršenom vanrednom nadzoru u Vojnobezbednosnoj agenciji nad zakonitošću primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka. Postupajući po zahtevu Odbora Generalni inspektor službi izvršio je vanredni nadzor u Vojnobezbednosnoj agenciji nad primenom svih postupaka i mera za prikupljanje tajnih podataka i dokaznih radnji, čijom eventualnom primenom bi se moglo doći do sadržaja komunikacije. U postupku vanrednog nadzora Generalni inspektor službi utvrdio je da prema bivšem ministru odbrane gospodinu Draganu Šutanovcu i glavnom uredniku „Nedeljnika“, gospodinu Veljku Laliću, Vojnobezbednosna agencija nije primenjivala posebne postupke i mere kojima bi se mogli prikupiti podaci iz međusobne komunikacije. Prilikom ovog nadzora nije ustanovljena nezakonita primena posebnih postupaka i mera, niti bilo kakva zloupotreba u tom smislu, tj. ustanovljeno je da se mere primenjuju isključivo u skladu sa zakonom i o tome na pravilan način vode evidencije. Imajući u vidu da su se u javnosti pojavile insinuacije u kojima je direktno ministar odbrane Republike Srbije optužen za nezakonito ostvarivanje uvida u elektronske komunikacije određenog medija i bivšeg ministra odbrane, koji je indirektno ukazao i na mogućnost da je ovo delo počinjeno preko Vojnobezbednosne agencije, Odbor za kontrolu službi bezbednosti zahtevao je od Generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima izvrši hitan vanredni nadzor zakonitosti primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka od strane Vojnobezbednosne agencije i da, u najkraćem mogućem roku, svoje nalaze dostavi Odboru za kontrolu službi bezbednosti. Članovi Odbora podsećaju da je u ovom sazivu Odbor za kontrolu službi bezbednosti, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima realizovao 11 nadzornih poseta službama bezbednosti od toga četiri posete Vojnobezbednosnoj agenciji. Od navedene četiri posete Vojnobezbednosnoj agenciji dve su realizovane u Direkciji VBA u Beogradu, jedna u centru VBA u Novom Sadu i jedna u centru VBA u Kraljevu. Tokom nadzornih poseta Vojnobezbednosnoj agenciji članovi Odbora izvršili su nadzor nad zakonitošću primene posebnih mera i postupaka propisanih Zakonom o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, kao i nadzor nad zakonitošću primene ovlašćenja Vojnobezbednosne agencije u sprovođenju posebnih dokaznih radnji propisanih Zakonikom o krivičnom postupku. Članovi Odbora, metodom slučajnog uzorka, ostvarili su neposredan uvid u dokumentaciju u okončanim predmetima i ustanovili da pripadnici Vojnobezbednosne agencije postupaju profesionalno, u skladu sa zakonom propisanim procedurama i da u nadziranim slučajevima nije bilo nepravilnosti.

Odbor za dijasporu i Srbe u regionu je, na sednici održanoj 21. februara, razmatrao Rešavanje pitanja nestalih lica – preduslov pomirenja u regionu. Predsednik Odbora Miodrag Linta istakao je na početku sednice da je Odbor pre šest meseci razgovarao na temu nestalih lica i zaključio da je to pitanje najvažnije humanitarno pitanje, bez čijeg pravednog rešavanja nije moguće govoriti o normalizaciji odnosa, a kamoli pomirenju u regionu Zapadnog Balkana. Linta je dodao da je rešavanje pitanja nestalih lica na prostoru bivše SFRJ u opštem zastoju, odnosno na njegovom rešavanju nema pomaka i za njega nema političke volje, što je islustrovao primerima rešavanja ovog pitanja u BiH, Hrvatskoj i na KiM. On je naveo i da je cilj današnje sednice da se vidi koliko i da li ima napretka po ovom pitanju u prethodnih šeset meseci, nakon čega će se Odbor svojim zaključcima obratiti relevantnim državnim organima. Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović složio se sa konstatacijom da je u ovom trenutku proces traganja za nestalim licima u ozbiljnom zastoju. Govoreći o broju identifikovanih na prostoru Hrvatske, BiH i KiM, Odalović je istakao kao najvažnije otvaranje arhiva, jer ima slučajeva da se identifikuju lica koja nikada nisu bila u evidencijama nestalih. Poseban izazov predstavljaju arhive OEBS i NATO. Odalović je istakao da je ove godine obeleženo 25 godina rada Komisije za nestala lica i da se nada da će o tome biti prilike da govore pred međunarodnim organizacijama. On je dodao da Komisija želi da podigne interesovanje međunarodnih organizacija za srpske žrtve sa ciljem da iz ovog procesa ne izađu i ostave da se ovo pitanje rešava na bilateralnom nivou. On se založio za izradu jedinstvene evidencije srpskih žrtava, i zaključio da što više rezultata u celokupnom radu budemo imali, biće i više uslova za stabilizaciju i vraćanje poverenja. Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije dr Duško Čelić naveo je da Koordinacija okuplja 60 udruženja porodica ubijenih i nestalih sa prostora bivše SFRJ i da se njihovo nezadovoljstvo ogleda u tome što Srbija nema zakon o nestalim licima i ne prepoznaje kategoriju nestalih lica i njihovih porodica. On je istakao da je u dogovoru sa predsednikom Srbije Koordinacija pripremila model zakonskog rešenja o nestalim licima i pravima njihovih porodica i uputili ga predsedniku i Komisiji za nestala lica. Kooridnacija je predložila da se zakonski reše sve pravne praznine u pogledu nestalih i prava njihovih porodica, posebno kada su u pitanju imovinska prava, ali i da reši kapacitet državnih institucija koje se bave ovim pitanjem, istakao je Čelić. Koordinacija traži pravo na pravdu srpskih žrtava, kao i da država učini više na kulturi pamćenja i pokloni ovom pitanju više pažnje u medijima. Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ iz Beograda istakla je da je u njihovom radu najteže objasniti porodicama kako teče proces i zašto traje dugo, a oni žele samo da nađu i sahrane svoje najbliže. Ona je ocenila da se glas srpskih žrtava slabo čuje i slabo se promovišu, kao i da je Udruženje za 22 godine postojanja imalo samo jednu priliku da o srpskih žrtvama govori u američkom Kongresu i nikad više. Slobodanka Koldžić iz Udruženja roditelja i porodica uhapšenih, zarobljenih i nestalih lica istakla je da ovo udruženje insistira na rešavanju slučajeva nestalih u kojima su poznati detalji nestanka, posebno onih slučajeva iz 1991. i 1992. godine na prostoru Hrvatske. Ona je apelovala na državne institucije da u međunarodnoj javnosti i organizacijama insistiraju na rešavanju ovakvih slučajeva i zatražila veću uključenost Vojske u dopuni podataka o nestalim licima i okolnostima nestanka. Nakon rasprave, članovi Odbora jednoglasno su usvojili zaključke koje će uputiti relevantnim državnim institucijama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Blaža Knežević, Mirjana Dragaš, Aleksandar Čotrić, Marjana Maraš, Milimir Vujadinović, Goran Nikolić, Dragan Veljković, doc. dr Ivan Bauer i mr Jadranka Jovanović.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 21. februara, razmotreni su amandmani na Predlog zakona o memorijalnom centru „Staro sajmište“, koji je podnela Vlada i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je podnela narodni poslanik Katarina Rakić. Narodni poslanici su podneli 41 amandman na Predlog zakona o memorijalnom centru „Staro sajmište“, a Odbor je ocenio da tri amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, a za preostale je ocenio da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, podneto je 20 amandmana, za koje je Odbor ocenio da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio i da su dva amandmana, na članove 2. i 5. Predloga zakona, koje je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Živan Đurišić, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, dr Balint Pastor, Petar Petrović, Milena Ćorilić i Jasmina Obradović.

Na sednici Odbora, održanoj 20. februara, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koji je podnelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Članovima Odbora Izveštaj su obrazložile Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i Stana Božović državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U periodu od podnošenja prvog izveštaja za 2019. godinu do danas održane su dve sednice Saveta za prava deteta, odnosno osma i deveta sednica. Na osmoj sednici članovi Saveta informisali su se o realizaciji odluka sa prethodne sednice, potom praćenju prevencije i zabrane maloletničkih brakova, praćenju procedura usvajanja zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta i drugim aktivnostima. Na istoj sednici uspostavljena je i saradnja sa Savetom za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenje krivičnih sankcija prema maloletnicima, sa kojim je razmatrana inicijativa za hitno formiranje posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje, koja se odnosi na Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Članovi Saveta obavešteni su da je država dobila i Godišnji izveštaj o najgorim oblicima dečijeg rada za 2018. godinu koje je objavilo Ministarstvo za rad SAD. Izveštajem je obuhvaćena 131 zemlja, a Srbija je bila jedna od 12 zemalja koja je ocenjena sa značajnim napretkom. Jedna od mera u Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016–2025. godine jeste unapređenje sistema prevencije i podrške s ciljem smanjenja broja maloletnih i prinudnih brakova i maloletnih trudnoća u romskoj zajednici gde je rečeno da ovaj problem mora biti predmet ne samo državnih organa već i nevladinog sektora, međunarodnih institucija, akademskih zajednica i medija. Maloletni brakovi povlače sa sobom i druge probleme kao što su nasilje u porodici, maloletnička trudnoća i druge, pa je ključno prevenirati ovu pojavu. Nacrt zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, prošao je fazu javne rasprave u pet gradova u Srbiji, na kojoj je prisustvovalo 280 učesnika, a Nacrt zakona Vladi će dostaviti nadležno ministarstvo. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja završilo je i Nacrt strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, na inicijativu Saveta za prava deteta. Dokument je usklađen sa Zakonom o planskom sistemu, a strategija će trajati do 2023. godine. Pod tačkom razno, članovi Odbora razmotrili su dopis Poverenika za informacije od javnog značaja i podataka o ličnosti. Sednici je predsedavala predsednica Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Gordana Čomić, Milanka Jevtović Vukojičić, Nataša Mihailović Vacić, Jelena Mijatović, Milija Miletić, dr Danijela Stojadinović, dr Danica Bukvić, Dubravka Filipovski, Milena Ćorilić, Gorica Gajić i Marija Jevđić.

Na sednici, održanoj 19. februara, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za treće tromesečje 2019. godine. Članovima Odbora Izveštaj je obrazložio Jugoslav Milačić, savetnik ministra za evropske integracije. Milačić je istakao da je Vlada bila na nivou uspešnosti od 16 odsto, s obzirom da je od planiranih 31 usvojila 5 propisa, u pogledu utvrđivanja predloga zakona i usvajanja podzakonskih akata, za treće tromesečje 2019. godine. U celini, NPAA je, posmatrajući propise koji su planirani za usvajanje u periodu od početka primene trećeg revidiranog NPAA zaključno sa trećim tromesečjem 2019. godine, ispunjen 49 odsto. U vidu zakona planirano je da Vlada utvrdi, u ovom periodu, jedan predlog zakona, predviđen Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU, tačnije Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji Vlada nije utvrdila za posmatrani period, ali je utvrdila sedam predloga zakona koji su bili planirani za raniji period. Kada je reč o ispunjenju obaveza iz ranijih izveštajnih perioda usvojeno je 13 propisa, a unapred je usvojen i jedan propis planiran za kasniji period. Nakon diskusije sa predstavnicima Ministarstva za evropske integracije članovi Odbora usvojili su Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za treće tromesečje 2019. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora su usvojili Inicijativu Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju Narodne skupštine Republike Srpske o poseti Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije, u periodu od 3. do 6. marta 2020. godine. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Vladimir Đurić, Dragan Šormaz, Olivera Pešić, mr Dejan Radenković, Nada Lazić, Momo Čolaković, Bojan Torbica, Tanja Tomašević Damnjanović i Vera Jovanović.

Finansiranje energetske tranzicije u Republici Srbiji je tema koja je razmotrena na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i na Osmom sastanku Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije, koji su održani zajedno 19. februara. Predsednica Parlamentarnog foruma dr Aleksandra Tomić istakla je da je energetska tranzicija u Srbiji deo energetske tranzicije u celoj Evropi i da se sprovodi po modelu Nemačke, koja prednjači u tom dugotrajnom procesu. Bitna je promena svesti građana Srbije o pojmu energije i njenom značaju za očuvanje životne sredine, navela je Tomić i dodala da se energetska efikasnost treba posmatrati kao novi energetski izvor. Ona je ukazala i da su ovaj Parlamentarni forum i Narodna skupština doprineli da se ove značajne teme otvore u društvu. Predstavnica Ambasade SR Nemačke u Srbiji An-Kristin Piplica ukazala je da je energetska tranzicija najvažnija politička, privredna i društvena tema u Nemačkoj, Srbiji i širom sveta. Nemačka, kao industrijska zemlja, usvojila je klimatski paket kojim je predviđeno da do 2038. godine potpuno prestane sa korišćenjem uglja, a da će 2050. biti već klimatski neutralna, navela je ona. Piplica je istakla i da sada 40 odsto struje Nemačka pokriva iz obnovljivih izvora energije – vetra i sunca, i dodala da su na taj način nastala i nova tržišta sa novim radnim mestima i održivim tehnologijama. Za tranziciju na obnovljive izvore energije i očuvanje životne sredine neophodne su strukturne promene i politička podrška, ali je i svaki pojedinačni građanin obavezan da pruži svoj doprinos, istakla je ona. Direktor Fondacija Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru Norbert Bekman-Dirkes je ukazao da se kroz projekte ova fondacija bavi očuvanjem kvaliteta života i konkretnim politikama, kako bi se došlo do promene svesti i promene svakodnevnih navika ljudi. Direktor Fondacije Hajnrih Bel Simon Ilze naveo je da je energetska tranzicija u pravcu dekarbonizacije i upotrebe obnovljivih izvora energije nadstranačka i interdisciplinarna i ukazao na značajnu ulogu parlamenta za donošenje zakona koji podstiču upotrebu obnovljivih izvora energije. Članovi Odbora i Parlamentarnog foruma, kao i ostali učesnici razmotrili su propise i finansijske mehanizme potrebne za energetsku tranziciju. Međunarodna ekspertkinja Sonja Risteska iz Agora Energivende predstavila je Studiju o upravljanju rizikom, u kojoj je naznačila mehanizme za privlačenje više investicija u upotrebu obnovljivih izvora energije (sunce i vetar) u Srbiji i ostalim zemljama jugoistočne Evrope. Bitno je da se spozna ekonomski potencijal i instrumenti praktičnih politika za energetsku tranziciju, navela je. Iskustva i dobre prakse predstavili su članica Evropskog parlamenta ispred Poslaničke grupe Zeleni Viola fon Kramon-Taubdel i predstavnik Saveznog udruženja nemačke industrije dr Eberhard Fon Rotenberg. Ovom prilikom razgovaralo se i o Izveštaju o napretku Republike Srbije u energetici u 2019. godini, koji je obrazložio direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. U raspravi, koju je moderirala predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Snežana B. Petrović, učestvovala je državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović i predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije Dejan Popović. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Momo Čolaković, dr Aleksandra Tomić, Maja Mačužić Puzić, Zoran Bojanić, Snežana R. Petrović, Nataša St. Jovanović, Ana Čarapić, Dragana Kostić i Snežana Paunović.

Na sednici Odbora, održanoj 18. februara 2020. godine, članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je podnela narodna poslanica Katarina Rakić. Sednici je prisustvovala i Gordana Zorić iz Republičkog geodetskog zavoda. Odbor je jednoglasno prihvatio predloženi zakon u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Vladimir Orlić, Ivana Nikolić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Dragan Jovanović, dr Danijela Stojadinović i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj, 18. februara, članovi Odbora razmotrili su predložene zakone dnevnog reda Dvadeset petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Odbor je ocenio da su Predlog zakona o memorijalnom centru „Staro sajmište“, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Novi Beograd, između kineske Export-Import banke, kao zajmodavca i Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija, kao zajmoprimca i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje se pružaju u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji, koje je podnela Vlada, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Takođe, Odbor je ocenio da u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, s jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica s druge strane, koji je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o potvrđivanju dodatog Protokola 6 o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, koji je podnela Vlada. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je podnela narodna poslanica Katarina Rakić i ocenili da je podneti Predlog u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komleski, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: doc. dr Mihailo Jokić, Vesna Marković, Aleksandra Majkić, dr Dragana Barišić, Neđo Jovanović, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević i Petar Petrović.

Odbor za kulturu i informisanje je, na sednici održanoj 18. februara, razmotrio Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“, koji je podnela Vlada, u načelu. Pomoćnica ministra za kulturu i informisanje Asja Drača Muntean i sekretar Ministarstva Igor Jovičić obrazložili su članovima Odbora predloženi zakon, koji su, nakon kraće rasprave, prihvatili u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Mirko Krlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Hadži Milorad Stošić, prof. dr Marko Atlagić, mr Jadranka Jovanović, Srbislav Filipović, Dragana Kostić, Đorđe Vukadinović, dr Predrag Jelenković, Aleksandar Jugović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i Stanija Kompirović.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici od 18. februara, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac – Novi Beograd, između kineske Export – Import banke, kao zajmodavca i Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija, kao zajmoprimca. Predložene zakone obrazložio je predstavnik predlagača Ana Tripović, v.d. direktora Uprave za javni dug Ministarstva finansija, nakon čega su članovi Odbora prihvatili predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Zoltan Pek, Goran Kovačević, Tanja Tomašević Damnjanović i Srbislav Filipović.

Na sednici Odbora, održanoj 18. februara razmotreni su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje se pružaju u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, s jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, s druge strane i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 6 o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, koje je podnela Vlada. Predloge zakona, u ime Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, obrazložili su Natalija Radoja, Maja Vranić i dr Ivan Marković. Članovi Odbora jednoglasno su usvojili predložene sporazume. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Aleksandra Tomić, Stanislava Janošević, Studenka Stojanović, Jelena Mijatović, Snežana R. Petrović, Zoran Bojanić, Snežana Paunović i Ana Čarapić.

Na sednici održanoj 14. februara, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su jednu inicijativu za posete, prihvatili izveštaje o realizovanim posetama, konstatovali realizovane parlamentarne kontakte na 141. Skupštini IPU i ostale realizovane kontakte, kao i redovne aktivnosti stalnih delegacija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Filipovski, Ljiljana Malušić, Jovan Palalić, Tijana Davidovac, dr Milorad Mijatović, Dragan Šormaz, Dušica Stojković, Maja Mačužić Puzić, Milisav Petronijević i Žika Gojković.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje su, na sednici održanoj 11. februara 2020. godine, obavili razgovor sa kandidatima za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koje je predložio ovlašćeni predlagač nadležni odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine i ovlašćeni predlagač udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara u Republici Srbiji. Članovi Odbora su obavili razgovor sa Slobodanom Cvejićem i Slavišom Grujićem, koje je predložio nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine i sa Biljanom Ratković Njegovan i Višnjom Aranđelović, koje je predložilo udruženje izdavača elektronskih medija i udruženja novinara u Republici Srbiji. Nakon razgovora sa kandidatima, Odbor je Narodnoj skupštini uputio Listu kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, sa predlogom da se razmatra po hitnom postupku, kako bi se omogućio nesmetan rad ovog nezavisnog regulatornog tela. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Mirko Krlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Borisav Kovačević, prof. dr Marko Atlagić, Srbislav Filipović, Nataša Mihailović Vacić, Dragana Kostić, Snežana Paunović, Aleksandar Jugović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i Stanija Kompirović, kao i narodni poslanik Marijan Rističević.

Na sednici, održanoj 10. februara, članovi Odbora utvrdili su listu kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koju je predložio nadležni odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine. Za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koju je predložio nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, predloženi su Slobodan Cvejić i Slaviša Grujić, čiju listu je Odbor za kulturu i informisanje i utvrdio. Odbor je utvrdio i listu kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kao i listu organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača, koje su predložila udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara u Republici Srbiji, a na kojoj se nalaze kandidati Jakša Šćekić, Aleksandar Simić, Biljana Ratković Njegovan i Višnja Aranđelović. Na sednici Odbora, termin za održavanje sastanka organizacija radi utvrđivanja zajedničkog predloga kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koji se bira na predlog udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara u Republici Srbiji, određen je datum 10. februar 2020. godine, sa početkom u 18.00 časova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Mirko Krlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milorad Hadži Stošić, Mladen Lukić, prof. dr Marko Atlagić, Srbislav Filipović, Nikola Savić, Nataša Mihailović Vacić, Dragana Kostić, Đorđe Vukadinović, Stanija Kompirović, Snežana Paunović i prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković. Sednici su prisustvovali i predstavnici odbora Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine.

Na sednici Odbora održanoj 8. februara 2020. godine, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji su podnela 103 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, Predlog zakona o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela narodni poslanik Gordana Čomić, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima, koji su podnela 103 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka i Predlog zakona o izmeni Zakona o lokalnim izborima, koji je podnela narodni poslanik Gordana Čomić. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji su podnela 103 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka podneto je ukupno 25 amandmana, a Odbor je na osnovu člana 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine odbacio tri amandmana, dok su preostali amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela narodni poslanik Gordana Čomić, podneto je ukupno šest amandmana, Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima, koji su podnela 103 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, podneto je ukupno 17 amandmana, od kojih je Odbor na osnovu člana 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine odbacio jedan amandman, dok su ostali amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o lokalnim izborima, koji je podnela narodni poslanik Gordana Čomić, podneto je ukupno šest amandmana, Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao Đorđe Komlenski, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Gordana Čomić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, dr Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 8. februara, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su jednu inicijativu za posete i konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija. Takođe, Odbor je odlučio da se formira PGP sa Tadžikistanom i za njenog predsednika izabrao narodnog poslanika Dragomira Karića. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Dubravka Filipovski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Nemanja Radojević, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Milisav Petronijević, Tijana Davidovac, dr Milorad Mijatović i Ljiljana Malušić.