Na sednici Odbora održanoj 18. februara 2021. godine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmatrali su informaciju o radu Ministarstva rudarstva i energetike za period oktobar-decembar 2020. godine. Informaciju o radu predstavila je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministar rudarstva i energetike, koja je na samom početku izlaganja, ukazala na odličnu saradnju kako sa matičnim odborom tako i sa Narodnom skupštinu u prethodnom periodu. Ministarka Mihajlović, istakla je da ministarstvo nastoji da sprovodi energetsku politiku na tri koloseka. Prvi kolosek se odnosi na normativne aktivnosti, istakavši da se ove godine očekuju promene u oblasti energetske politike Srbije i energetske tranzicije, kroz dopune i izmene zakonskih rešenja. Istakla je da će se pred parlamentom uskoro naći izmene i dopune zakona o energetici, izmene i dopune zakona i rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i dva nova zakona, zakon o energetskoj efikasnosti racionalnoj upotrebi energije i zakon o obnovljivim izvorima energije. Drugi kolosek se odnosi na neophodnost reformisanja najznačajnijih preduzeća: Srbijagas i Elektroprivreda Srbije. Istakla je da se krajem maja ove godine očekuje razdvajanje delatnosti kod oba preduzeća, s tim da će u slučaju sa preduzećem Srbijagas, trebati više vremena. Treći kolosek se odnosi na kapitalne investicije. Istakla je da je veoma bitno napraviti dobar plan korišćenja kapitalnih investicija i dodala da vrednost investicionih programa iznosi oko 10,5 milijardi evra u svim oblastima energetskog i rudarskog sektora. Ono što je najbitnije je da se uspostave prioriteti, kako u energetskom tako i u gasnom sektoru, odnosno utvrditi koji bi investicioni projekti trebalo prvi da se realizuju. Ukazala je i na veoma važnu činjenicu koja se odnosi na to da ne može da se donese više nijedna odluka o bilo kojoj investiciji, restrukturiranju ili usvajanju novog zakona, ukoliko to nije povezano sa zaštitom životne sredine. Prema rečima ministarke, cilj je da Srbija u narednim godinama postane zelena Srbija, da putem korišćenja solarne elektrane, solarnih panela, vetro-elektrana i bio mase se krene u proizvodnju zelene električne energije. Takođe je naglasila da će novim zakonom o obnovljivim izvorima energije biti obuhvaćena novina koja se odnosi na to, da se na svakoj zgradi, firmi, kući, sportskoj i fabričkih hali postave solarni paneli, kako bi se obezbedila sve veća proizvodnja zelene električne energije, a smanjili troškovi plemenite električne energije, koja se dobija iz prljavih izvora energije. Nakon konstruktivne debate, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Informaciju o radu Ministarstva rudarstva i energetike za period oktobar-decembar 2020. godine. U nastavku sednice, direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač započeo je virtuelno predstavljanje Godišnjeg izveštaja Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike. Zbog tehničkih smetnji prezentacija je prekinuta, a sednica će biti nastavljena 10. marta 2021. godine u Narodnoj skupštini. Sednici su prisustvovali, pored ministarke rudarstva i energetike prof. dr Zorane Mihajlović i predstavnici ministarstva, kao i predsednik Agencije za energetiku Republike Srbije Dejan Popović, sa članovima saveta. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Aleksandra Tomić, Dragomir Karić, Branimir Jovanović, Nenad Krstić, Adrijana Pupovac, Vesna Stambolić, Snežana Petrović, Nataša Ljubišić, Zoran Tomić, Ivana Popović, Ana Beloica, Snežana Paunović i Vojislav Vujić.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 17. februara, članovi Odbora odlučivali su o pokretanju postupka za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“. Članovi Odbora jednoglasno su doneli O D L U K U o pokretanju postupka za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“, koja glasi: Pokreće se postupak za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“ (u daljem tekstu: Programski savet RTS-a ). Predsednik Odbora za kulturu i informisanje o pokrenutom postupku za izbor kandidata za članove Programskog saveta RTS-a, obaveštava predsednika Narodne skupštine i generalnog sekretara Narodne skupštine, kao i Upravni odbor Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“. Javni konkurs se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“, dnevnom listu „Politika“ i na internet stranici Narodne skupštine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Zoran Tomić, Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Rozalija Ekres, Nataša Vacić Mihailović, Jovan Kolundžija, Snežana Paunović, prof. dr Marko Atlagić, Lav-Grigorije Pajkić, Milica Obradović, Aleksandar Čotrić i Miloš Terzić.

Na sednici, održanoj 11. februara 2021. godine, članovi Odbora za obrazovanje, nauku tehnološki razvoj i informatičko društvo razmotrili su predlog za organizovanje javnog slušanja na temu: „Digitalizacija u Srbiji – gde smo danas“. Predsednik Odbora je istakao da je nedavno oformljen i Pododbor za informatičko društvo i digitalizaciju čime je pokazana spremnost Odbora za ovu oblast. Pododbor je odmah krenuo i sa aktivnostima i održao sednicu sa istom temom koja se nalazi na dnevnom redu sednice Odbora. Članovi Odbora su, nakon obrazloženja narodne poslanice Marine Raguš, usvojio predlog da javno slušanje bude održano u petak, 26. februara 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: dr Emeše Uri, Svetlana Milijić, Goran Spasojević, Jelena Obradović, Marina Raguš, Milica Dačić, Nataša Jovanović, doc. dr Mihailo Jokić, Bratislav Jugović, Nevena Đurić, Milijana Sakić i Milan Radin.

Na sednici Pododbora, održanoj 11. februara, postignut je dogovor u vezi sa organizacijom javnog slušanja na temu: „Digitalizacija u Srbiji – gde smo danas“. Članovi Pododbora su se saglasili da Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, predloži da javno slušanje na temu „Digitalizacija u Srbiji – gde smo danas“ bude organizovano u petak, 26. februara 2021. godine. Sednici je predsedavala predsednica Pododbora Marina Raguš , a prisustvovali su sledeći članovi: Nevena Đurić, Milan Radin, Vladica Maričić i prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici, održanoj 9. februara 2021. godine, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su Predlog da se 58. sednica Odbora za pravna i politička pitanja Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje održi u Srbiji 13. i 14. oktobra 2021. godine. U nastavku sednice, Odbor je usvojio poziv za učešće na Interparlamentarnoj konferenciji o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj i Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, koja će se održati virtuelno 3. i 4. marta 2021. godine, kao deo portugalskog predsedavanja Savetom Evropske unije. Takođe, članovi Odbora konstatovali su predstojeće redovne aktivnosti stalnih delegacija i usvojili izveštaje o realizovanim posetama. Odbor je konstatovao i realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Na sednici Odbora konstatovana su i promene u sastavu poslaničkih grupa prijateljstva sa Irakom, Kuvajtom, Saudijskom Arabijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Sirijom, Turskom, Velikom Britanijom, Bosnom i Hercegovinom, Belorusijom i Kazahstanom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Stefan Srbljanović, Tihomir Petković, Nataša Mihailović Vacić, Elvira Kovač, Goran Milić, Dubravka Filipovski, Lav-Grigorije Pajkić, Đorđe Milićević, Vesna Ranković, Dragan Šormaz, Vesna Marković i Dušica Stojković.

Na sednici odbora, održanoj 9. februara 2021. godine, razmatrani su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, koje je podnela Vlada. Predloge zakona članovima Odbora obrazložili su pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Zoran Lazarov, a ispred Ministarstva odbrane pukovnik Miroslav Glišić. Odbor je jednoglasno usvojio predloge zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Aleksandar Marković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Mirković, Nataša Ljubišić, Uglješa Mrdić, Ivan Ribać, Srbislav Filipović, Dijana Radović, Jasmina Obradović, Đorđe Todorović, Duško Tarbuk, Milovan Drecun, prof. dr Zoran Dragišić,Justina Pupin Košćal i Dragan M. Marković.

Na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, održanoj 8. februara 2021. godine, razmotren je u načelu Predlog zakona o socijalnoj karti, koji je podnela Vlada. Biljana Zekavica iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navela je da se Predloženim zakonom ide dalje u postizanju efikasnosti sistema socijalne zaštite i pravednijoj raspodeli socijalne pomoći i socijalnih usluga. Cilj je da se budžet, opredeljen za materijalnu podršku i usluge u sistemu socijalne zaštite, koristi racionalnije i da se obezbedi sveobuhvatni uvid u materijalni status korisnika socijalne zaštite. Formiranje registra Socijalna karta će omogućiti bolje usmerenje socijalnih davanja, navela je predstavnica Ministarstva. Ona je dodala da je do sada završena prva faza razvoja registra socijalne karte, koja podrazumeva povezivanje i objedinjavanje podataka koje poseduje nadležno Ministarstvo, a u narednoj fazi predstoji povezivanje sa relevantnim sistemima podataka drugih organa državne uprave i institucija na lokalnom nivou. Članovi Odbora su tokom rasprave naveli važnost usvajanja predloženog sistemskog zakona, kako za zaposlene, tako i za korisnike sistema socijalne zaštite. Posebno je naglašena važnost povezivanja i objedinjavanja podataka sa drugim relevantnim državnim organima i institucijama, u kontekstu digitalizacije javne uprave. Nakon rasprave, članovi Odbora jednoglasno su prihvatili, u načelu, Predlog zakona o socijalnoj karti. U nastavku sednice, obrazovana je Radna grupe za razmatranje predstavki i predloga građana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Radovan Tvrdišić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Josip Broz, dr Emeše Uri, Vesna Knežević, mr Danijela Vujičić, Biljana Jakovljević, prof. dr Dragoljub Acković, Branimir Spasić, Vesna Krišanov, Nenad Krstić, Ana Čarapić, Milanka Jevtović Vukojičić, Vladimir Grahovac, Smilja Tišma, Milenka Subić i Hadži Milorad Stošić.

Na sednici, održanoj 8. februara 2021. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su Predlog zakona o socijalnoj karti, koji je podnela Vlada, u načelu. Nakon diskusije, Odbor je ocenio da je Predlog zakona o socijalnoj karti, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, koje je podnela Vlada, u načelu. Odbor je ocenio da su oba podneta zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su i članovi u zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora, održanoj 4. februara, razmatrana je Informacije o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2020. godine, govorilo se o bezbednost hrane, veterini i zaštiti bilja, o realizaciji subvencija u poljoprivredi, kao i o aktuelnom stanju u lovstvu. Informaciju o radu Ministarstva obrazložio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević. On je članove Odbora upoznao sa donetim zakonima koji će značajno unaprediti zakonodavni okvir u oblasti poljoprivrede, posebno se osvrnuvši na Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji će se veoma brzo naći na javnoj raspravi i da očekuje se da će bati usvojen u prvoj polovini tekuće godine. Državni sekretar je najavio i niz novih zakona koji će, između ostalog, definisati profesionalnog poljoprivrednika i unaprediti poljoprivredu u ruralnom razvoju. Odbor je usvojio je Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2020. godine. Govoreći o bezbednost hrane, veterini i zaštiti bilja, direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara naglasila je da država vrši strog monitoring nad kvalitetom mesa i mesnih proizvoda i da građani nemaju razlog da dovode u sumnju kvalitet mesa koji se nalazi na našem tržištu. Ona je istakla da je 2019. godine inspekcija FVO (Food and Veterinary Office) iz Brisela posmatrala proizvodnju mesa i mleka i da je prvi put dobijen Izveštaj sa neznatnim korektivnim merama, koje se pre svega odnose na insistiranju na obukama ljudskih resursa. Milakara je naglasila da je tokom godine ispitano 4.621 uzoraka mesa i mesnih proizvoda, od kojih je 399 pokazalo manje neusaglašenosti koje ni na koji način ne mogu da utiču na ljudsko zdravlje. Takođe, vrši se nadzor i nad hranom za životinje i zabranjenih supstanci u hrani, kao i na uvoz mesa. Istaknuto je da je potpuno neosnovano sumnjati i u kvalitet bilja čiji su proizvodnja i uvoz takođe pod strogim nadzorom. Odbor je usvojio Zaključak o pitanju bezbednosti hrane, veterine i zaštite bilja koji će biti upućen Narodnoj skupštini. Na sednici je razmotrena realizacija subvencija u poljoprivredi. Predsednik Odbora Marijan Rističević naglasio je da treba uzeti u obzir da postoje dugovanja koja dosežu i do 2018. godine, te da je ova tema veoma značajna. On je u tom svetlu pomenuo i eventualni rebalans budžeta ili opciju da se iz budžetske rezerve isplati određeni iznos na ime dugovanja. Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković, rekao da je tokom 2020. godine zabeležen rast broja zahteva za subvencije i da je tokom te godine isplaćeno oko 137 hiljada zahteva. Odbore je usvojio sledeći Zaključak, koji će biti upućen Narodnoj skupštini: Obezbediti sredstva za isplatu podsticaja u poljoprivredi za docnje iz prethodnih godina. Obezbediti dodatna sredstava za isplatu podsticaja u 2021. godini, da ne bi došlo do nove docnje. Uskladiti podzakonska akta koja garantuju kontinuitet i stabilnost u pravima na isplatu i isplate podsticaja. Probleme cene stoke, svinja, ovaca i poremećaja na tržištu rešavati podsticajem za izvoz i time uravnotežiti cenu na domaćem tržištu, poput nedavnih podsticaja za izvoz junadi i goveda. Tokom rada razgovaralo se i o aktuelnom stanju u lovstvu, odnosno o primedbama koje su se pojavile na konkurs za dodelu lovišta. Odbor je usvojio Zaključak u vezi sa lovstvom i divljači koji će biti upućen Narodnoj skupštini. Na sednici je formiran Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim i najnerazvijenim područjima Republike Srbije-područjima sa otežanim uslovima rada. Za predsednika Pododbora izabran je Milija Miletić, a za članove Žarko Bogatinović, Olja Petrović, Momir Stoilković, Velibor Stanojlović i Hadži Milorad Stošić. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Veroljub Matić, Žarko Bogatinović, Milija Miletić, Stanislava Janošević, Sonja Todorović, Momir Stoilković, Goran Spasojević, Velibor Stanojlović, Olja Petrović, Goran Kovačević, dr Ljubinko Rakonjac, Josip Broz, Dijana Radović, Arpad Fremont, Nikola Kožović i Hadži Milorad Stošić.

Na sednici Odbora održanoj 3. februara, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmatrali su Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2019. godinu. Pomenuti izveštaj predstavio je Nebojša Perić predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, istakavši da je Komisija za zaštitu konkurencije mlado telo osnovano Zakonom o zaštiti konkurencije 2005. godine, kao nezavisna i samostalna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom, a da je prvi savet Komisije formiran u aprilu 2006. godine. Naveo je da je aktuelni savet Komisije izabran na sednici Narodne skupštine 14. novembra 2019. godine. Prema rečima predsednika Komisije, prioriteti u radu Komisije su postupci utvrđivanja povreda konkurencije, postupci ispitivanja koncetracija, sprovođenje određenih sektorskih analiza kao i javno zastupanje politike zaštite konkurencije i njena promocija. Ukazao je da je u izveštajnom periodu zabeležen visok nivo saradnje sa značajnim međunarodnim institucijama, kroz aktivno učešće predstavnika Komisije na svim značajnim skupovima posvećenim politici zaštite konkurencije. Posebno je unapređena razmena iskustava i znanja na regionalnom nivou. Upoznao je članove Odbora sa finansijskim rezultatima Komisije, koja se finansira isključivo iz sopstvenih prihoda, i dodao da je 2019. godine, Komisija ostvarila pozitivan rezultat, prihod u iznosu od oko 266 miliona dinara, od kojih je u budžet Republike Srbije uplaćeno oko 160 milona, a ostatak je izdvojen kao sredstva rezervi. O izveštaju je govorio i član saveta Čedomir Radojičić, koji je tom prilikom upoznao članove sa normativnim aktivnostima Komisije, istakavši da će se uskoro pred Vladom naći tri nove uredbe, koje je Komisija po zahtevu Evropske komisije iz izveštaja o evropskom napretku bila u obavezi da uradi i usaglasi sa ministarstvima. Na kraju sednice obratio se predsednik Odbora Veroljub Arsić i tom prilikom ukazao na veliki značaj rada Komisije za zaštitu konkurencije. Nakon kraće diskusije članovi Odbora su jednoglasno prihvatali Godišnji izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije za 2019. godinu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; dr Aleksandra Tomić, Dragomir Karić, Branimir Jovanović, Tihomir Petković, Adrijana Pupovac, Vesna Stambolić, Janko Langura, Snežana Petrović, Nataša Ljubišić, Zoran Tomić, Ivana Popović, Ana Beloica, Snežana Paunović, Uglješa Marković, Vojislav Vujić i Mina Kitanović.

Na sednici, od 2. februara, članovi Odbora održali su sednicu na temu položaj i perspektive Srba u regionu u kontekstu podrške Republike Srbije i uticaja na položaj srpske zajednice u regionu. Na samom početku sednice, predsednik Odbora Milimir Vujadinović poželeo je dobrodošlicu gostima, rečima da oni zapravo nisu gosti, već prijatelji koji su došli u svoj dom, Dom Narodne skupštine, gospodinu Ivanu Stoilkoviću, predsedniku Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslaniku u Sobranju Republike Severne Makedonije, Gordani Jović-Stojkovski, predsednici Srpske zajednice u Makedoniji, Pavlu Jakoju (Brajoviću), Udruženja srpsko-crnogorske manjine „Morača Rozafa“ iz Skadra, Albanija, Ekremu Duleviću, predsedniku Udruženja Srba „Jedinstvo“, u Fieru, Albanija, Esinu Lekiću, članu Udruženja Srba „Jedinstvo“, u Fieru, Albanija, dr Ivanu Bošnjaku, kopredsedavajućem međuvladinih mešovitih komisija za unapređenje položaja manjina i Dušku Ćutilu, direktoru Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodina. Predsednik je istakao da je ova sednica nastavak prethodne sednice, o položaju srpske zajednice u regionu, samo sa prijateljima iz drugih zemalja. Istakao je da su ciljevi ove dve sednice odgovori na pitanja: šta danas opterećuje srpsku zajednicu u regionu, koliko znači pomoć Republike Srbije i šta je to što bi Odbor mogao da učini da pripomogne zajednici kroz inicijative. Istakao je i da su problemi sa kojima se susreće srpska zajednica u zemljama gde je malobrojnija, kao što su Makedonija, Albanija, Slovenija i Rumunija izraženiji nego u zemljama kao što su Crna Gora, Republika Srpska i Hrvatska. Predsednik Odbora se i ovog puta zahvalio potpredsedniku Narodne skupštine dr Vladimiru Orliću na prisustvu i zamolio ga da se obrati prisutnima. Potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić zahvalio se na ponovnom organizovanju sednice sa visokoprioritetnom temom za samu Srbiju i region. Orlić je istakao da je tema sednice položaj Srba na prostorima na kojima se nalaze vekovima unazad i predstavljaju autohtono stanovništvo, pogotovo kada su u pitanju Albanija, Skadar grad, Severna Makedonija, Severni Banat, koji kako je rekao, ne bi bili ni izgrađeni da nije bilo srpskog stanovništva. Naveo je da Srbi na ovim prostorima neretko moraju da se bore za svoja osnovna prava, što jeste razlog za organizovanje ovakvih vrsta sednica. Dodao i je to da se veoma često govori o desetinama hiljada Srba koji žive na ovim prostorima, a da je zadatak, između ostalog i Narodne skupštine, da se taj broj precizno i utvrdi. „Gde god da nas ima, važno nam je da se taj broj utvrdi, jer samim tim na snazi dobijaju argumenti da se pre svega, naš narod bavi svojom kulturom, svojom istorijom i svojom tradicijom“, naveo je Orlić. Podvukao je i to da je zanemarivano i zataškavano da na pomenutim prostorima Srbi imaju pravo na obrazovanje na sopstvenom jeziku, literaturu, kao i jake veze sa Srpskom maticom. Milimir Vujadinović istako je da danas postoji volja da se položaj Srba u regionu poboljša, što nije uvek bilo, pa su samim tim i problemi nakupljeni, ali da postoji i rezultati, koji još možda nisu vidljivi u okolnim zemljama zbog zatvorenosti sistema u kojima žive. Ivan Stoilković, predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u Sobranju Republike Severne Makedonije istakao je da položaj Srba u Makedoniji u svakom pogledu zavisi od međunarodnog položaja Srbije, kako u ekonomskom tako i političkom pogledu. Kako je rekao Srbija je počela da ekonomski prednjači u regionu, pa je i položaj Srba u Makedoniji počeo da se menja. Rekao je da je to je najveća pomoć koju Srbi u Makedoniji mogu da da dobiju, a s obzirom da se i pozicija Srbija u prethodnih nekoliko godina promenila, počeli su i projekti i otvorio se prostor za dalju saradnju. Kada je reč o svakodnevnim izazovima sa kojima se susreću Srbi u Makedoniji, naveo je za primer pritisak nametanja kolektivne odgovornosti direktno Srbiji. „Da bi opstali u Makedoniji moramo da opstanemo kao politički Srbi“, jer kako je rekao ako se Srbi oslone samo na nevladine organizacije, ostaće bez političkog uticaja u Makedoniji. „To je jedini način za opstanak naših prava u Severnoj Makedoniji, čiji smo i konstitutivni element“, istako je Stoilković. On je objasnio da je političkim delovanjem dobijen Sveti Sava, kao državni praznik Srba u Makedoniji, Agencija za prava zajednica, a podnesen je i predlog zakona koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, a tiče se garantovanja poslaničkog mandata za pripadnike nacionalnih manjina. Stoilković je govorio i o popisu stanovništva koji će biti sproveden u aprilu mesecu, a za koji sumnja da neće biti propisano sproveden, zbog postojanja ogromnog prostora za manipulaciju, jer kako je rekao, ne postoji popisna metodologija, i ne zna se kako će izgledati popisni list. Gordana Jović-Stojkovski je objasnila način organizacije i funkcionisanja Srpske zajednice u Makedoniji i dodala da je ona bila krucijalna za formiranje Demokratske partije Srba u Makedoniji 1991. godine. Dodala je i to da je jedan od elementarnih problema i vlast Albanaca u Makedoniji, koja svaku inicijativu koju Zajednica pokušava da realizuje diskredituje. Pavle Jakoje Brajović govorio je o izuzetno teškom položaju Srba u Albaniji, u kojoj postoji mnogo srpske istorije koju treba očuvati, ali da je nedvosmisleno da se Srbi bore za svoj položaj. Dodao je da se i u Albaniji, kao i u Severnoj Makedoniji manipuliše sa brojem Srba koji tamo žive. O položaju Srba u Albaniji govorio je i Ekrem Duelević, osvrćući se na neuspeli projekat za izgradnju srpske škole. Dr Ivan Bošnjak, kopredsedavajući međuvladinih mešovitih komisija za unapređenje položaja manjina govorio je i postignutim rezultatima u regionu, počev od Makedonije i Albanije, pa do Rumunije i Hrvatske. Duško Ćutilo, direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodina, prisutnima je obrazložio da se Fond od osnivanja, pa do prošle godine bavio isključivo programima podrške izbeglim, prognanim i raseljenim licima iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Hrvatske, ali i Kosova i Metohije. Realizovani su i programi podrške povratničkim sredinama. Od ove godine Fond je počeo da se bavi Srbima koji žive u zemljama u regionu, a cilj je da se Fondom obezbede sredstva za saradnju u oblasti kulture, prosvete, nauke i sporta. U nastavku rada usledila je diskusija u kojoj su učestvovali članovi Odbora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Aleksandar Čotrić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Biljana Jakovljević, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Stefan Srbljanović, Sanja Lakić, Mladen Bošković, Janko Langura, Milan Ilić, Aleksandar Marković, mr Slavenko Unković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić i Justina Pupin Košćal.

Na sednici Odbora, održanoj 2. februara, razmotrena je Informacije o radu Ministarstva zdravlja za period januar-mart 2020. godine i Informacije o radu Ministarstva zdravlja za period april-jun 2020. godine. Informacije o radu članovima Odbora obrazložio je državni sekretar ministarstva zdravlja, prof. dr Ferenc Vicko. On je naglasio je da je infekcija Kovidom značajno uticala na način rada celokupnog zdravstvenog sistema, koji je i pored toga pokazao da je spreman da odgovori iznenadnim situacijama. Vicko se osvrnuo i na teškoće koje je pandemija donela, a pre svega se odrazila na lečenje malignih i kardiovaskularnih pacijenata, jer su svi kapaciteti usmeren ka borbi protiv pandemije. Predsednik Odbora dr Darko Laketić istakao je da lično smatra da je borba protiv Kovida uspešna i da je vrhunac te borbe činjenica da je Republika Srbija na drugom mestu u Evropi po proju vakcinisanih lica, što uliva nadu da bismo vrlo brzo mogli da se vratimo normalnim tokovima života. U nastavku rada predsednik Odbora dr Darko Laketić određen je za predstavnika Odbora u Nacionalni koordinacioni tim za pripremu i sprovođenje imunizacije protiv COVID-19. Na sednici je obrazovan i Pododbora za praćenje epidemiološke situacije zbog prisustva zarazne bolesti COVID-19. Za predsednika Pododbora imenovana je dr Dragana Barišić, a za članove Rajka Matović, prof. dr Aleksandra Pavlović Marković, Dragana Branković Minčić i Sofija Maksimović Tokom rada Odbor je razmotrio predstavke građana i organizacija i usvojio predlog Radne grupe za predstavke građana, o daljem postupanju po njima. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora dr Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Vesna Ivković, Dragana Minčić Branković, dr Emeše Uri, Sofija Maksimović, Nataša Ivanović, Borisav Kovačević, dr Dragana Barišić, Rajka Matović, prof. dr Aleksandra Marković Pavlović, dr Marko Bogdanović, Slađana Nikolić, Milica Nikolić i Nevena Đurić.

Na sednici Odbora održanoj 1. februara, članovi Odbora razmatrali su: Odlučivanje o upućivanju Predloga da Narodna skupština, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine, donese po hitnom postupku Predlog autentičnog tumačenja člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, broj 88/17,73/18,27/18-dr. zakon. 67/19 i 6/20-dr zakon), koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odlučivanje o upućivanju Predloga da Narodna skupština, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine, donese po hitnom postupku Predlog autentičnog tumačenja člana 2. stav 1. tačke 3. Zakona o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, broj 35/19 i 88/19), koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Članovi Odbora jednoglasno su predložili Narodnoj skupštini da se Predlog autentičnog tumačenja člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju i Predlog autentičnog tumačenja člana 2. stav 1. tačke 3. Zakona o sprečavanju korupcije, razmatraju po hitnom postupku, jer je razlog za donošenje hitnog postupka opravdan, odnosno, ima za cilj sprečavanje štetnih posledica do kojih mogu da dovedu nedoumice u primeni navedene odredbe. Sednicom je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Vojislav Vujić, Vuk Mirčetić, Milenko Jovanov, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Violeta Ocokoljić, Dubravka Kralj, Borisav Kovačević i Arpad Fremond.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 28. januara 2021. godine, razmatran je zahtev Komisije za kontrolu državne pomoći za davanje saglasnosti za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima i dodatno radno angažovanje . Odbor je dao saglasnost Komisiji za kontrolu državne pomoći za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme za 22 nova lica. Razmatran je i zahteva Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za davanje saglasnosti za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima. Odbor je dao saglasnost za angažovanje 23 lica na neodređeno vreme. U nastavku sednice, Odbor je dao pozitivno mišljenje za obavljanje druge funkcije narodnoj poslanici Katarini Rakić, zamenicima generalnog sekretara Narodne skupštine Srđanu Smiljaniću i Branku Marinkovića i narodnim poslanicima Uglješi Mrdiću i mr Jadranki Jovanović. Na sednici je utvrđen i spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr sci. med. Darko Laketić, Željko Tomić, Luka Kebara, Branimir Spasić, Marijana Krajinović, Sanja Jefić Branković, dr Dragana Barišić, Dijana Radović, Violeta Ocokoljić, Sandra Božić, Šaip Kamberi i Ivana Nikolić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici, održanoj 28. januara 2021. godine, razmotrili Predlog za donošenje autentičnog tumačenja člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, koji je podneo narodni poslanik dr Vladimir Orlić i Predlog za donošenje autentičnog tumačenja člana 2. stav 1. tačke 3. Zakona o sprečavanju korupcije, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Odbor je ocenio da je Predlog narodnog poslanika Orlića za donošenje autentičnog tumačenja opravdan i odlučio da dostavi Narodnoj skupštini Predlog autentičnog tumačenja člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, u predloženom tekstu, koji je podneo narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Odbor je ocenio i da je predlog narodnog poslanika Martinovića za donošenje autentičnog tumačenja opravdan i odlučio da dostavi Narodnoj skupštini Predlog za donošenje autentičnog tumačenja člana 2. stav 1. tačke 3. Zakona o sprečavanju korupcije, u predloženom tekstu, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Sednici je predsedavala narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Marko Mladenović, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, dr Balint Pastor, Toma Fila, Mina Kitanović, Jovan Palalić, Vesna Ranković i Ilija Matejić.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednici zatvorenoj za javnost, održanoj 27. januara 2021. godine, razmatrao je i usvojio izveštaje o radu Vojnoobaveštajne agencije koji obuhvataju period od 1. oktobra 2019. do 30. septembra 2020. godine. Članovi Odbora pozitivno su ocenili izveštaje Vojnoobaveštajne agencije ukazujući da na sveobuhvatan i celovit način pružaju uvid u rad i ostvarene rezultate Vojnoobaveštajne agencije u izveštajnom periodu. Konstatovano je da je Vojnoobaveštajna agencija u izveštajnom periodu sve zadatke iz svoje nadležnosti vršila u skladu sa važećim pozitivno-pravnim propisima, u interesu zaštite bezbednosti Republike Srbije i svih njenih građana. Vojnoobaveštajna agencija je u izveštajnom periodu po oceni članova Odbora pravovremeno izveštavala o globalnim i regionalnim izazovima, rizicima i pretnjama i informisala nadležne korisnike o drugim pojavama značajnim za bezbednost Republike Srbije. Takođe, članovi Odbora pružili su punu podršku daljem koordiniranom i usklađenom radu službi bezbednosti na planu zaštite nacionalnih interesa i sprovođenja bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije. Odbor je pozitivno ocenio nastojanje Vojnoobaveštajne agencije da kontinuirano unapređuje bilateralnu i multilateralnu saradnju sa partnerskim službama i u uslovima pandemije, čime je omogućena efikasnija provera podataka i informacija, a što je doprinelo većoj pouzdanosti procena i jačanju poverenja i saradnje među agencijama, kao i afirmisanju međunarodne pozicije Republike Srbije u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i nelegalnih migracija. Takođe, prepoznajući značajnu ulogu koju imaju izaslanstva odbrane, kao organizacione jedinice Vojnoobaveštajne agencije, članovi Odbora izrazili su jedinstven stav da se pruži puna podrška za otvaranje novih izaslanstva odbrane u skladu sa spoljnopolitičkim interesima Republike Srbije. Sednici je predsedavao mr Igor Bečić, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandar Marković, Goran Pekarski, Slaviša Bulatović, Milimir Vujadinović, Vladan Zagrađanin, Borisav Kovačević, Jasmina Obradović i Duško Tarbuk.