Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 1. marta 2021. godine, razmotren je u načelu, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2034 (2020) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Infrastruktura u kulturi, koji je podnela Vlada Reublike Srbije. Sednici su prisustvovale, ispred Ministarstva kulture i informisanja Tatjana Bojić Jurić, a u ime Ministarstva finansija Ema Dragulj. Odbor je ocenio da je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2034 (2020) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Infrastruktura u kulturi, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelene Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nevena Veinović, Vojislav Vujić, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, koja je bila zatvorena za javnost, održanoj 25. februara 2021. godine, članovi Odbora za spoljne poslove, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, obavili su razgovor sa novoimenovanim stalnim predstavnikom Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama, u Njujorku, ambasadorom Nemanjom Stevanovićem pre odlaska na diplomatsku dužnost. U nastavku sednice, usvojene su inicijative za posete, redovne aktivnosti stalnih delegacija, izveštaji o realizovanim posetama i realizovani parlamentarni i ostali kontakti. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na Šestoj sednici, održanoj 25. februara 2021. godine, Odbor za kontrolu službi bezbednosti razmatrao je i usvojio izveštaje o radu Bezbednosno-informativne agencije za period do 30. septembra 2020. godine, kao i izveštaje o stanju bezbednosti Republike Srbije za period do 25. oktobra 2020. godine. Izveštajima su obuhvaćene sve najznačajnije aktivnosti Agencije u izveštajnom periodu, koje na sveobuhvatan način pružaju uvid u rad Agencije i omogućavaju potpuno sagledavanje realizovanih aktivnosti i zadataka iz nadležnosti Agencije. Tokom izveštajnog perioda prikupljani su i analizirani podaci o svim pojavama koje su uticale i koje će uticati na bezbednosnu, političku, ekonomsku i zdravstvenu situaciju na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Ocenjeno je da je stanje bezbednosti u Republici Srbiji stabilno i pored kontinuirane izloženosti naše države različitim bezbednosnim rizicima i pretnjama. Direktor Agencije informisao je članove Odbora o aktivnostima koje je Agencija preduzimala u prethodnom periodu na rasvetljavanju određenih slučajeva od značaja za bezbednost Republike Srbije. Članovi Odbora pohvalili su rad Agencije i njenih pripadnika i istakli da i u budućnosti očekuju da pripadnici Agencije požrtvovano i profesionalno obavljaju svoje zadatke i poslove na očuvanju ustavnog poretka zemlja. U izveštajnom periodu Agencija je pored svog angažovanja na zaštiti vitalnih interesa Republike Srbije i suprotstavljanja ključnim rizicima i pretnjama po bezbednost dala i značajan doprinos efikasnom odgovoru države na aktuelnu pandemiju a pri tom uspela da u kompleksnim okolnostima organizuje efikasan proces rada i zaštiti zdravlje i živote svojih pripadnika. Članovi Odbora pozdravili su nastojanja Agencije da u kontinuitetu koordinira aktivnosti sa svim relevantnim državnim institucijama, unapređujući uspostavljenu koordiniranu saradnju sa drugim službama bezbednosti Republike Srbije u cilju funkcionalnog i operativnog povezivanja i realizacije zadataka. Takođe, pozdravljena je i intenzivna saradnja sa drugim državnim organima, kao i kontinuirana međunarodna saradnja sa partnerskim službama. Sednici, koja je bila zatvorena za javnost, predsedavao je mr Igor Bečić, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandar Marković, Slaviša Bulatović, Milimir Vujadinović, Borisav Kovačević, Ilija Životić i Justina Pupin Košćal.

Na prvoj sednici Pododbora, održanoj 25. februara, govorilo se o sojevima korona virusa, dosadašnjim iskustvima zemalja u Evropi i značaju upoznavanja novih sojeva. Na početku sednice prisutnima se obratio predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr Darko Laketić. On je pozdravio prisutne i poželeo im uspeh u radu, izrazivši zadovoljstvo što i parlamentarci mogu da daju doprinos u borbi protiv Korona virusa. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić informisala je prisutne da je Pododboru dostavljen materijal koji se odnosi na pojavu novog soja korona virusa u Velikoj Britaniji, odnosno informacija o generalnoj debati u Gornjem i Donjem domu britanskog Parlamenta, koja je održana 14. i 15. decembra 2020. godine. Ona je naglasila da je tom prilikom poslanicima predočeno da je identifikovan novi soj virusa, koji verovatno izaziva brže širenje virusa u Jugoistočnoj Engleskoj i da se broj zaraženih u Londonu povećava i kod dece školskog uzrasta, ali i među ostalim grupama, zbog čega su uvedene strože mere zaštite od širenja virusa. Zbog svega navedenog predsednica Pododbora je zatražila pojašnjenje o novom soju virusa od virusologa Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Aleksandre Knežević koja je prisustvovala sednici. Dr Aleksandra Knežević upoznala je članove Pododbora sa specifičnostima novog britanskog soja virusa. Ona je istakla da je važno pratiti sve nove sojeve zbog monitoringa efikasnosti vakcina i naglasila da postojeća cepiva daju efekat na britanski soj virusa, dok na afrički i brazilski daju malo niži stepen zaštite. Član Odbora Aleksandra Pavlović Marković interesovala se kako se tumači činjenica da postoji visok stepen zaražavanja i nakon revakcinacije. Dr Aleksandra Knežević je naglasila da vakcine različitom brzinom stvaraju imunitet na virus, te da u postojećem izboru najbrži efekat ima Fajzerova vakcina, koja imunitet stvara nakon 3 nedelje, dok kineska i ruska vakcina imunitet stvaraju dva meseca nakon vakcinacije, ali da one pak daju obuhvatniju i temeljniju zaštitu. Tokom razgovora članovi Pododbora su se interesovali za dalji tok proizvodnje vakcina, specifičnosti novih sojeva virusa i stručne detalje u vezi sa prenošenjem zaraze. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić je postavila pitanje vezano za dalje sprovođenje protivepidemioloskoh mera i efikasnosti vakcinacije. Prof. dr Aleksandra Knežević je odgovorila da se protivepidemijske mere moraju sprovoditi i dalje u punom kapacitetu, a što se efikasnosti vakcina tiče da je efikasnost na visokom nivou. Posebno je naglašen značaj dalje masovne vakcinacije stanovništva. Predsednik Odbora za zdravlje ass.dr sci med dr Darko Laketić je pitao o proceni dalje evolucije virusa u smislu da je kroz istoriju svake epidemije većina virusa imala težnju da poveća virulenciju tj. mogućnost prenošenja bolesti i da smanji patogenost tj. verovatnoću smrti domaćina. Da li se to predviđa i za virus COVID-19. Odgovor profesorke je bio apsolutno potvrdan, ali uz ogradu da je vremenski interval u kome će se to dogoditi nepoznat. Sednicom je predsedavala predsednica Pododbora dr Dragana Barišić, a prisustvovali su sledeći članovi Dragana Branković Minčić, Rajka Matović i prof. dr Aleksandra Pavlović Marković.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su na sednici, održanoj 25. februara, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2034 (2020) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Infrastruktura u kulturi, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je predstavnica Ministarstva finansija Ema Dragulj, nakon čega su članovi Odbora odlučili da predlože Narodnoj skupštini da ga prihvati. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Ana Čarapić, Adrijana Pupovac, Milenka Subić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su zahtev Komisije za zaštitu konkurencije za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme za nova lica. Komisiji je potrebna saglasnost za zasnivanje radnog odnosa sa pet novozaposlenih radi popunjavanja slobodnih radnih mesta. Nakon kratke diskusije, Odbor je doneo Zaključak o davanju saglasnosti Komisiji za zaštitu konkurencije za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme sa novim licima. U nastavku rada, članovi Odbora dali su pozitivno mišljenje prof. dr Žarku Obradoviću, da uz vršenje funkcije narodnog poslanika, može da vrši i funkciju člana Saveta Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, iz reda zaposlenih u nastavi. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr sci. med. Darko Laketić, Željko Tomić, Luka Kebara, Branimir Spasić, Miroslav Kondić, Viktor Jevtović, Dijana Radović, Violeta Ocokoljić, Nebojša Bakarec, Vesna Nedović i Ivana Nikolić.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednicama zatvorenim za javnost održanim 23. februara 2021. godine, razmatrao je i usvojio izveštaje o radu Vojnobezbednosne agencije za period do 30. septembra 2020. godine, kao i izveštaje o radu generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane za 2020. godinu. Članovi Odbora pozitivno su ocenili izveštaje Vojnobezbednosne agencije i konstatovali da je u izveštajnom periodu Agencija uspešno realizovala sve planirane kao i vanredne zadatke. Tokom veoma izazovnog perioda i u specifičnim okolnostima prouzrokovanim pandemijom, VBA je uspela da obezbedi realizaciju svih zadataka bezbednosne i kontraobaveštajne zaštite iz svoje nadležnosti. Pozitivno je ocenjena saradnja VBA sa organima rukovođenja i komandovanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i saradnja sa drugim nadležnim organima u Republici Srbiji i partnerskim službama drugih država, čime je obezbeđeno pravovremeno otkrivanje i procenjivanje indikatora ugrožavanja bezbednosti sistema odbrane i preduzimanje efikasnih mera kontraobaveštajne i bezbednosne zaštite Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Članovi Odbora pozitivno su ocenili angažovanje pripadnika VBA tokom vanrednog stanja i njihovo aktivno učešće u Timu za komandovanje i praćenje angažovanja snaga Vojske Srbije na pružanju podrške civilnim vlastima tokom borbe sa pandemijom. Tokom razmatranja izveštaja generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane, članovi Odbora konstatovali su da se dosadašnja praksa izuzetno dobre saradnje sa generalnim inspektorom pokazala obostrano korisnom, i da je objektivan i nepristrasan rad generalnog inspektora doprineo poboljšanju zakonitosti i pravilnosti rada službi bezbednosti Ministarstva odbrane. Odbor je pozdravio pozitivne ocene o zakonitosti i pravilnosti rada službi bezbednosti Ministarstva odbrane koje je za izveštajni period izneo generalni inspektor i zaključio da službe bezbednosti i ubuduće treba da nastave sa primenom svih eventualnih preporuka generalnog inspektora. Saradnja Odbora i generalnog inspektora nastaviće se i u narednom periodu naročito u pogledu nadzora zakonitosti primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka. Sednici je predsedavao mr Igor Bečić, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandar Marković, Goran Pekarski, Slaviša Bulatović, Milimir Vujadinović, Vladan Zagrađanin, Borisav Kovačević, Ilija Životić i Justina Pupin Košćal.

Na sednici, održanoj 23. februara 2021. godine, članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i Evropske unije o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložio je predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova Zoran Lazarov, koji je naveo da će se Sporazumom uspostaviti pravni okvir, koji će na sveobuhvatan način urediti sve aspekte koordinacije potrebne za sprovođenje akcija Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu koje se mogu odvijati na teritoriji Republike Srbije, kao i buduću saradnju Republike Srbije i Agencije i biće osnova za donošenje operativnih dokumenata o saradnji. Odbor je razmotrio i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, koji je podnela Vlada. Lazarov je naveo da, imajući u vidu da trgovina ljudima predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava, ovim sporazumom urediće se pitanja koja se tiču saradnje strana po pitanju prevencije, identifikacije, zaštite, upućivanja, saradnje u krivičnim i drugim postupcima i potpomognutog dobrovoljnog povratka žrtava trgovine ljudima državljana Strana, a u svrhu unapređenja borbe protiv trgovine ljudima. Članovi Odbora, nakon obrazloženja, usvojili su jednoglasno oba predloga zakona i predložiće Narodnoj skupštini da potvrdi oba navedena sporazuma. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Aleksandar Marković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Vladan Zagrađanin, Uglješa Mrdić, Marijana Krajnović, Ivan Ribać, Srbislav Filipović, Đorđe Todorović, Duško Tarbuk, Milovan Drecun, Justina Košćal Pupin, prof. dr Zoran Dragišić, mr Igor Bečić i Dragan M. Marković.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 23. februara 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je podnela Vlada. Predstavnik Ministarstva pravde Vladimir Vinš naveo je da je utvrđeno da je neophodno izmeniti i dopuniti pojedine odredbe u Zakonu o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je usvojen u februaru 2020. godine i počinje da se primenjuje od 12. marta 2021. godine, kako bi se otklonili problemi koji bi mogli da se pojave u njegovoj primeni. Članovi Odbora su, nakon kraće rasprave, odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog zakona. U nastavku sednice, razmotren je amandman koji je na član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu podneo narodni poslanik Vladimir Đukanović i članovi Odbora su odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati i podneti amandman. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Daniel Đivanović, Vesna Krišanov, Toma Fila, Velibor Milojičić, Sanja Jefić Branković, Đorđe Dabić, Nenad Baroš, doc. dr Mihailo Jokić, Jelena Žarić Kovačević i Dragan M. Marković.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 22. februara 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su u načelu, više predloga zakona koji su uvršteni na dnevni red Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine i to: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu II), koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni („KfW“) i Republike Srbije („Zajmoprimac“) koju predstavlja ministar finansija za projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja - Ozelenjavanje javnog sektora“, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država, koji je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i Evropske unije o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Violeta Ocokoljić i Milena Popović.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 22. februara 2021. godine, razmotreni su Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu II), koji je podnela Vlada. Na sednici je razmatren i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni („KfW“) i Republike Srbije („Zajmoprimac“) koju predstavlja ministar finansija za projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja – Ozelenjavanje javnog sektora“, koji je podnela Vlada. Predloge zakona, članovima Odbora, je u ime Ministarstva finansija obrazložila Ema Dragulj. Odbor je jednoglasno usvojio oba predloga zakona dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Veroljub Arsić, Goran Kovačević, Ana Čarapić, Ana Beloica, dr Muamer Bačevac, Duško Tarbuk, Nikola Jolović, Milenka Subić i Olivera Pešić.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održanoj 22. februara 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su amandman na član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je podneo narodni poslanik Vladimir Đukanović. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da je pomenuti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Violeta Ocokoljić i Milena Popović.

Na sednici, održanoj 19. februara 2021. godine, članovi Odbora za Kosovo i Metohiju razmotrili su Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2020. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Izveštaj je članovima Odbora obrazložio Igor Popović, v.d. pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Popović je iscrpno obrazložio pružanje pomoći Kancelarije u oblasti pravosuđa i imovinsko-pravnih pitanja licima koja žive na prostoru Autonomne pokrajine i interno raseljenim licima, potom u oblasti pravne podrške lokalnim samoupravama na teritoriji Kosova i Metohije, poslova u oblasti privrede, ekonomskog razvoja i infrastrukturnih projekata. Što se tiče pravne pomoći, u izveštajnom periodu, poslato je 330 dopisa, primljeno 140 stranaka sa kojima je obavljena usmena konsultacija i dato je 932 saveta telefonskim i elektronskim putem. Kancelarija je u ovom periodu nastavila da pruža pomoć licima srpske i nealbanske nacionalnosti, protiv kojih se, od strane pravosuđa Privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, vode montirani krivični postupci za navodno počinjena teška krivična dela tokom oružanih sukoba na teritoriji AP Kosovo i Metohija ili za druga krivična dela po optužnicama, koje su konstituisane u cilju vršenja pritiska za iseljavanje preostalog srpskog i nealbanskog stanovništva i sprečavanje povratka raseljenih. Kancelarija je u izveštajnom periodu nastavila sa pružanjem pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi u cilju zaštite crkvene imovine, putem finansiranja rada Pravne službe Eparhije Raško-Prizrenske. Da bi se omogućio kvalitetniji život i stvaranje uslova za dalji opstanak i ostanak u smislu obezbeđivanja bržeg i efikasnijeg načina za podsticanje sektora privrede i stvaranja povoljnijeg okruženja utrošeno je 63.509.641 dinar. Ovim sredstvima nabavljeno je više desetina jedinica opreme, krupne i sitne mehanizacije za poljoprivredna gazdinstva, u više opština obnovljeni su poljoprivredni objekti, a pomognuta je i prolećna i jesenja setva u povratničkim zajednicama. Vlada Republike Srbije je Zaključkom od 13. februara 2020. godine usvojila Program rasporeda i korišćenja finansijskih sredstava radi podrške privrednom i ekonomskom razvoju nealbanskih zajednica kojim su obezbeđena sredstva u iznosu od 137.539.000 dinara, a od kojih je veliki deo od 72.096.231 dinar uloženo u razvoj i izgradnju projekta „Rajska banja“. Kancelarija je pružila pomoć i vodosnabdevanju „Gazivode“, potrebama stanovništva iz tri opštine. Kancelarija je za projekte izgradnje i rekonstrukcije kuća pomogla osam opština na Kosovu i Metohiji, gde je rekonstruisano 29 stambenih objekata, u iznosu od 79.951.409 dinara. U izveštajnom periodu, Kancelarija je kroz četiri realizovana projekta na tri teritorije: Leposavić, Kosovska Mitrovica i Zvečan, rekonstruisala više stambenih zgrada, za čiju je realizaciju izdvojeno 461.032.158 dinara. U nastavku sednice, Popović je obrazložio da su pored budžetom izdvojenih sredstava, u toku godine izdvojena dodatna sredstva, u iznosu od 12.000.000 dinara, za izgradnju PCR laboratorije, u borbi za suzbijanje koronavirusa. Pomoćnik direktora, članovima Odbora podneo je izveštaj i o radu Kancelarije kada su u pitanju poslovi u oblasti povratka i opstanka, planiranja infrastrukturnih projekata, poslova u oblasti upravljanja IPA projektima, međunarodne saradnje, implementacije sporazuma, poslova u zaštiti kulturne baštine, podrške javnim službama, socijalne pomoći i pomoći lokalnim medijima. Popović je govorio i o poglavlju 35, kao i o finansijskim poslovima. Nakon konstruktivne diskusije, članovi Odbora predložili su Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2020. godine. U okviru druge tačke dnevnog reda sednice Miloje Zdravković, pomoćnik direktora iz Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa PIS u Prištini informisao je članove Odbora o stanju u dijalogu Beograda i Prištine. Zdravković je upoznao članove Odbora o stanju i dijalogu Beograda i Prištine, istakavši da su isti bili blokirani od 2018. godine do aprila 2020. godine. Podsetio je na prvi Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji je potpisan 19. aprila 2013. godine, u kojem prvih šest tačaka reguliše formiranje zajednica srpskih opština, pri čemu Priština nijednu od ovih šest tačaka nije ispunila, što i predstavlja osnovni problem u nastavku dijaloga. Govoreći o Poglavlju 35 koje se tiče pregovora Beograda i Prištine i koje je specifično jer sadrži mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine, zaključio je da njegovo otvaranje nije moguće dok se ne postigne potpuna primena prvog Sporazuma o normalizaciji odnosa. Zdravković je ukazao da osim što Priština nije ispunila svoje obaveze iz Sporazuma, dodatno je uticalo na dijalog i uvođenje taksi od strane Prištine na robu iz Srbije u iznosu od 100 odsto, 2018. godine, pa sve do aprila 2020. godine, kada je za specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine izabran Miroslav Lajčak, čijim je imenovanjem ponovo otpočet dijalog Beograda i Prištine. Konstatovao je da je do danas održano 11 rundi pregovora u periodu od juna 2020. godine do kraja 2020. godine u okviru kojih se govorilo o nestalim licima, interno raseljenim licima i ekonomskoj saradnji. Po ovim pitanjima postoji načelna saglasnost, ali da do sada nije postignut nikakav dogovor. Kao problem sa kojim se suočavamo, kako je naveo Zdravković, je da je tokom razgovora sa privremenim institucijama Prištine u Briselu naša strana zahtevala otvaranje arhiva, odnosno dnevnika OVK, koji je inače dostupan njihovim institucijama, pri čemu je prištinska strana demantovala da tako nešto uopšte postoji. Takođe je govorio o imovini i finansijskim potraživanjima i naglasio da Priština insistira na reciprocitetu u tim oblastima. Pod tačkom razno, Odbor je doneo Odluku o izmeni Odluke o obrazovanju Radne grupe, tako da se vrši sledeća izmena: Razrešava se dužnosti člana Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji narodni poslanik Svetozar Andrić, zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju. Takođe, članovi Odbora doneli su Odluku kojom se uređuje način održavanja sednica Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Nebojša Bakarec, Milica Obradović, Nenad Mitrović, Milan Savić, Miloš Terzić, Tamara Pilipović, Aleksandar Mirković, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Đorđe Todorović, Žarko Bogatinović, Zvonimir Stević, Đorđe Kosanić i Danijela Veljović.

Na sednici, održanoj 18. februara 2021. godine, članovi Odbora za spoljne poslove razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država. Predlog zakona obrazložio je predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Bojan Cvetković, koji je naveo da je inicijativu za potpisivanje Sporazuma pokrenula meksička strana sa željom da se učvrsti i nadogradi saradnja u navedenim oblastima. Stupanjem na snagu Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država prestaće da važi Ugovor o kulturnoj razmeni između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Sjedinjenih Meksičkih Država, koji je potpisan 26. marta 1960. godine. Potpisivanjem ovog Sporazuma stvara se novi pravni okvir za realizaciju bilateralne saradnje na savremen način, uz uvažavanje obostranih interesa, realnih potencijala i aktuelnih tendencija u oblasti prosvete, kulture i sporta. Na osnovu ovog Sporazuma mogu se zaključivati periodični programi saradnje koji bi doprineli konkretizaciji saradnje na polju obrazovanja, kulture i sporta i samim tim bi omogućili dalje unapređivanje ukupnih bilateralnih odnosa između dveju zemalja u ovim oblastima. Odbor je, nakon obrazloženja, prihvatio Predlog zakona. Prisutni su, u nastavku sednice, prihvatili poziv za učešće na virtuelnom sastanku na temu „Prevazilaženje raskoraka u podacima o Ciljevima održivog razvoja 16: Alati i pristupi u ubrzavanju prikupljanja podataka i izveštavanju o Ciljevima održivog razvoja 16“, koji će se održati na marginama 52. zasedanja Statističke komisije UN, 18. februara 2021. godine, u zajedničkoj organizaciji Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC), Visokog komesarijata UN za ljudska prava (OHCHR) i Programa UN za razvoj (UNDP), na kojoj će učestvovati narodni poslanik dr Milorad Mijatović. Odbor je prihvatio i poziv za posetu srpskoj zajednici u Hrvatskoj koja živi u Glini i okolnim selima u periodu od 20. do 24 februara 2021. godine. Takođe, članovi Odbora konstatovali su redovne aktivnosti stalnih delegacija, realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Na sednici Odbora, konstatovane su i promene u sastavu poslaničkih grupa prijateljstva sa Azerbejdžanom, Albanijom, Alžirom, Austrijom, Belgijom, Bosnom i Hercegovinom, Velikom Britanijom, Indonezijom, Kanadom, Luksemburgom, Nemačkom, Norveškom, Palestinom, Portugalijom, Turskom, Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskom, Slovenijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Švajcarskom i Švedskom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su u članovi i zamenici članova Odbora: Ana Karadžić, Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Elvira Kovač, dr Milorad Mijatović, Lav-Grigorije Pajkić, Dubravka Filipovski, Đorđe Todorović, Predrag Rajić, Dragan Šormaz, Vesna Marković i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora održanoj 18. februara 2021. godine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmatrali su informaciju o radu Ministarstva rudarstva i energetike za period oktobar-decembar 2020. godine. Informaciju o radu predstavila je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministar rudarstva i energetike, koja je na samom početku izlaganja, ukazala na odličnu saradnju kako sa matičnim odborom tako i sa Narodnom skupštinu u prethodnom periodu. Ministarka Mihajlović, istakla je da ministarstvo nastoji da sprovodi energetsku politiku na tri koloseka. Prvi kolosek se odnosi na normativne aktivnosti, istakavši da se ove godine očekuju promene u oblasti energetske politike Srbije i energetske tranzicije, kroz dopune i izmene zakonskih rešenja. Istakla je da će se pred parlamentom uskoro naći izmene i dopune zakona o energetici, izmene i dopune zakona i rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i dva nova zakona, zakon o energetskoj efikasnosti racionalnoj upotrebi energije i zakon o obnovljivim izvorima energije. Drugi kolosek se odnosi na neophodnost reformisanja najznačajnijih preduzeća: Srbijagas i Elektroprivreda Srbije. Istakla je da se krajem maja ove godine očekuje razdvajanje delatnosti kod oba preduzeća, s tim da će u slučaju sa preduzećem Srbijagas, trebati više vremena. Treći kolosek se odnosi na kapitalne investicije. Istakla je da je veoma bitno napraviti dobar plan korišćenja kapitalnih investicija i dodala da vrednost investicionih programa iznosi oko 10,5 milijardi evra u svim oblastima energetskog i rudarskog sektora. Ono što je najbitnije je da se uspostave prioriteti, kako u energetskom tako i u gasnom sektoru, odnosno utvrditi koji bi investicioni projekti trebalo prvi da se realizuju. Ukazala je i na veoma važnu činjenicu koja se odnosi na to da ne može da se donese više nijedna odluka o bilo kojoj investiciji, restrukturiranju ili usvajanju novog zakona, ukoliko to nije povezano sa zaštitom životne sredine. Prema rečima ministarke, cilj je da Srbija u narednim godinama postane zelena Srbija, da putem korišćenja solarne elektrane, solarnih panela, vetro-elektrana i bio mase se krene u proizvodnju zelene električne energije. Takođe je naglasila da će novim zakonom o obnovljivim izvorima energije biti obuhvaćena novina koja se odnosi na to, da se na svakoj zgradi, firmi, kući, sportskoj i fabričkih hali postave solarni paneli, kako bi se obezbedila sve veća proizvodnja zelene električne energije, a smanjili troškovi plemenite električne energije, koja se dobija iz prljavih izvora energije. Nakon konstruktivne debate, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Informaciju o radu Ministarstva rudarstva i energetike za period oktobar-decembar 2020. godine. U nastavku sednice, direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač započeo je virtuelno predstavljanje Godišnjeg izveštaja Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike. Zbog tehničkih smetnji prezentacija je prekinuta, a sednica će biti nastavljena 10. marta 2021. godine u Narodnoj skupštini. Sednici su prisustvovali, pored ministarke rudarstva i energetike prof. dr Zorane Mihajlović i predstavnici ministarstva, kao i predsednik Agencije za energetiku Republike Srbije Dejan Popović, sa članovima saveta. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Aleksandra Tomić, Dragomir Karić, Branimir Jovanović, Nenad Krstić, Adrijana Pupovac, Vesna Stambolić, Snežana Petrović, Nataša Ljubišić, Zoran Tomić, Ivana Popović, Ana Beloica, Snežana Paunović i Vojislav Vujić.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 18. februara 2021. godine, govorilo se o stanju srpske zajednice u Republici Hrvatskoj, sa posebnim osvrtom na posledice izazvane zemljotresom i značaj pomoći Republike Srbije u saniranju posledica. Predsednika Odbora Milimir Vujadinović rekao je da smo svedoci da se u poslednjim godinama i mesecima naše društvo, ali i društva u svetu, suočava sa prirodnim katastrofama i društvenim i ekonomskim problemima. U prilog tome podsetio je na poplave, zemljotrese, migrantsku krizu, pandemiju i naglasio da se malo koji predsednik države susreo sa takvim teškoćama sa kakvim se susreo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, ali i da je iz svih tih problema Srbija izašla kao pobednik. On je naglasio da je Srbija nesebično pomagala i drugim zemljama, o čemu svedoči doniranje vakcina protiv Korona virusa Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, a vakcinisani su medicinski radnici iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. „Time pokazujemo da smo prave komšije i da ne mislimo samo na sebe kada je najteže. Srbija je bila jedna od najvećih donatora nakon zemljotresa u Hrvatskoj. Pružanjem materijalne i nematerijalne pomoći Srbija dokazuje da se zalaže za politiku solidarnosti i gajenja prijateljskih odnosa“, naglasio je Vujadinović. Prisutnima se obratila članica Hrvatskog sabora i potpredsednica Srpskog Narodnog Veća Dragana Jeckov, koja je istakla da se Baniji koja je razorena ratom, raseljena, obuhvaćena epidemijom i na kraju razorena zemljotresom pruža prilika da se potpuno revitalizuje u najširem smislu i ekonomskom i infrastrukturalnom i socijalnom i demografskom. „Tu najveći deo posla treba uraditi u okvirima Republike Hrvatske, ali ono što se ne sme zaboraviti je činjenica da je prva i najznačajnija pomoć došla iz Republike Srbije, te se javno zahvaljujem predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i svima koji su imali priliku da daju svoj doprinos. Pomoć nije samo materijalne prirode, ona je ispružena ruka srpskoj zajednici u Hrvatskoj“, rekla je Jeckov. Glavni kordinator u akciji Srpskog Narodnog Veća „Banija je naša kuća“ Jelena Nestorović, istakla je da su gubici nakon zemljotresa ogromni, poginulo je mnogo ljudi, a neka sela su sravnjena sa zemljom. „Banija je ostala bez vode, bez puteva, to je posao koji će trajati i nije odgovornost Srbije, ali doprinos Srbije jača Srbe u Hrvatskoj“, istakla je Nestorović. Protojerej Saša Mićović govorio je o žrtvama zemljotresa i koliko je bio razočaran svaki put kada je bio pitan koje nacionalnosti su žrtve. „Zemljotres ne bira ni veru, ni nacionalnost, on razara sve pred sobom. Sve se može popraviti i nadoknaditi, ljudske žrtve su nenadoknadive“, rekao je protojerej. On je naglasio da je Banija ostala pusta, bez ljudi, a nakon zemljotresa Petrinjska parohija je ostala bez ijedne crkve. U ime srpske zajednice iz Republike Hrvatske članovima Odbora obratio se predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić. On je rekao da su meštani Banije po ko zna koji put ostali bez ičega, a Srbija je prva priskočila u pomoć i to ne samo srpskoj zajednici, već svim građanima Hrvatske bez obzira na nacionalnost. „Milion evra pomoći koje je Srbija uputila Vladi Republike Hrvatske namenjeno je svim stradalnicima zemljotresa. Srbija se ponovo pokazala kao lider u regionu, a predsednik Vučić kao neko ko hoće da gradi dobrosusedske odnose“, rekao je Jeremić, naglasivši da je pomoć Srbije kontinuirana i da se u proteklih par godina povećala za 300 odsto. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić istakao je da je neophodna ekonomska osnova da bi jedna država mogla da pokaže solidarnost. „Odgovorna politika Vlade Republike Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića doprinosi tome da Srbija može odgovorno da se ponaša u trenucima kada je susedima potrebna pomoć“, rekao je gradonačelnik. On je naglasio da je potrebno definisati šta je našim sunarodnicima potrebno i održati kontinuitet pružanja podrške i pomoći, čime ćemo pokazati da brinemo jedni o drugima i da smo jedan narod. Okupljenima se obratio i direktor Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu Duško Ćutilo, predstavnik Privredne komore Srbije Đorđe Andrić, članovi Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, Milorad Linta i Sanja Lakić. Na kraju sednice, predsednik Odbora je pročitao molbu direktora Srpske kuće u Podgorici Emila Labudovića, kojoj se i lično pridružio, sa apelom da film „Dara iz Jasenovca“ koji će premijerno biti prikazan 20. februara 2021. godine bude vidljiv i gledaocima Radio televizije Srbije u Crnoj Gori. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Čotrić, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Stefan Srbljanović, Sanja Lakić, Mladen Bošković, Janko Langura, Milan Ilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić, Justina Pupin Košćal i prof. dr Ljubiša Stojmirović.