Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 16. decembra 2020. godine, razmatran je položaj i perspektiva Srba u regionu u kontekstu podrške Republike Srbije i uticaja na položaj srpske zajednice u regionu. Predsednik Odbora Milomir Vujadinović poželeo je dobrodošlicu gostima, rečima da oni zapravo nisu gosti, već prijatelji koji su došli u svoj dom, Dom Narodne skupštine: „Siguran sam da našim sunarodnicima nikada nije bila potrebnija pomoć Republike Srbije nega sad, ali i da nikada nisu mogli više da se oslone na Srbiju nego danas“, rekao je Vujadinović. On je naglasio da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ulaže velike napore da sa svim državnicima u regionu uspostavi i održi dobre odnos, što se preslikava na odnos Matice i Srba u regionu, ali i širom sveta. Predsednik Odbora zahvalio se potpredsedniku Narodne skupštine dr Vladimiru Orliću na prisustvu sednici Odbora, čime se, kako kaže Vujadinović, daje poseban značaj radu tog tela. Potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić zahvalio se na mogućnosti da u svoje i u ime Narodne skupštine poželi dobrodošlicu prisutnima, poručivši im da su došli u svoju kuću. On je dodao da nije postojao uvek na isti način izgrađen osećaj prema institucijama Srbije, niti su te iste institucije uvek pokazivale istu vrstu osećaja sa svoje strane, niti istu vrstu pažnje i želje da se brinu o svojim sunarodnicima. „Od trenutka kada je predsednik Republike postao Aleksandar Vučić ta promena se dogodila i postala očigledna i mnoge od naših sunarodnika iznenadila i obradovala, prema rečima episkopa bihaćko-petrovačkog Sergija, pruživši dokaze trajne ljubavi kroz vrtiće, škole, puteve, hramove kojima se niko nije nadao i kojima su se obradovali svi“, rekao je potpredsednik Orlić. On je naglasio da Srbija ima snage i želje i drži visoko na listi prioriteta potrebu da se o svom narodu stara gde god da on živi. Direktor Srpske kuće u Podgorici Emil Labudović položaj Srba u Crnoj Gori opisao je kroz komentar jednog poslanika, koji je čuo prilikom jedne posete Narodnoj skupštini, a koji je rekao da su danas Srbi koji letuju u Albaniji, sigurniji nego oni koji letuju u Crnoj Gori: „Sa gorčinom moram da priznam da je to istina. Mi smo u Crnoj Gori ugroženi od braće, odnosno od razbraće, koji nas mrze onom iskonskom kainovskom mržnjom“, rekao je Labudović. Labudović je istakao da ono što Srbima najviše nedostaje, čak više i od materijalne pomoći, je podizanje duhovne i kulturne svesti o jedinstvu srpskog naroda. Labudović je rekao da će u Crnoj Gori početkom naredne godine biti izvršen popis stanovništva, te apelovao na Srbiju da preko međunarodnih faktora izvrši pritisak da taj popis bude zakonit. On je iskoristio priliku da izrazi zahvalnost predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću na pomoći da se obezbedi 3,7 miliona evra, za otvaranje Srpske kuće u Podgorici, naglasivši da niko za Crnu Goru i njen narod nije uradio više od predsednika Srbije, još od vremena Kralja Aleksandra. Mlađan Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, istakao je da je odnos Republike Srpske i Srbije uvek bio dobar, ali da je u proteklih sedam godina na dosada najvišem nivou. Naglasio je da pomoć Srbije nikada nije izostala i da je nemerljiva u borbi Republike Srpske za očuvanje nacionalnog identiteta, jezika i kulture. On je govorio i o nizu zajedničkih projekata iz oblasti infrastrukture, kulture i umetnosti, koji u značajnoj meri unapređuju položaj Republike Srpske i istakao važnost dodatnog jačanja ekonomske saradnje. Srđan Jeremić, predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar istakao je da na prostoru Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, koje je tesno povezano sa Republikom Srbijom, danas imamo očuvanu homogenu srpsku zajednicu koja u potpunosti baštini svoju tradiciju, kulturu, veru, običaje, jezik i pismo. Ipak on je ukazao na niz prava, garantovanih Ustavom Republike Hrvatske koja su uskraćena srpskoj nacionalnoj manjini, kao što je pravo na zapošljavanje, upotreba dvojezičnog jezika i pisma, školovanje na srpskom jeziku. Dr Ivan Bošnjak, kopredsedavajući međuvladinih mešovitih komisija za unapređenje položaja manjina, govorio je o dosadašnjim aktivnostima i postignutim rezultatima komisije koje su doprinele položaju manjina u regionu. On je naglasio da Srbija želi i može da pomogne manjinama u okruženju, kao i u ostatku sveta. U nastavku rada usledila je diskusija u kojoj su učestvovali članovi Odbora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milomir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Milan Đurica, Sanja Lakić, Mladen Bošković, Janko Langura, Nataša Ljubišić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić i Justina Pupin Košćal.

Na sednici održanoj 16. decembra 2020. godine, Odbor za Kosovo i Metohiju je razmotrio aktuelnu bezbednosnu situaciju na KiM sa aspekta mogućeg ugrožavanja bezbednosti srpskog naroda, a na osnovu informacija koje su dostavili: Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i Bezbednosno-informativna agencija. Odbor je konstatovao da položaj srpskog naroda na KiM karakteriše fizička, institucionalna, opšta pravna, imovinsko-pravna, ekonomska i zdravstvena nebezbednost. Građanima srpske nacionalnosti nije omogućeno da ostvare punu zaštitu lične i imovinske sigurnosti, kao i potpunu slobodu kretanja i nastanjivanja. Zaštita ljudskih prava i sloboda kretanja je nedovoljna, o čemu svedoči minimalni broj Srba i drugih raseljenih lica koji su se vratili na područje AP KiM, a povratnici su stalno suočeni sa pretnjama i napadima od strane albanskog stanovništva. Tokom 2020. godine na području AP KiM evidentirana su 63 slučaja etnički motivisanih napada na srpsko stanovništvo. Jedan od načina na koji se vrši pritisak na srpsko stanovništvo je insistiranje PIS u Prištini na procesuiranju srpskog i nealbanskog stanovništva zbog navodno izvršenih ratnih zločina, a bez konkretnih dokaza za pomenuta krivična dela. Neadekvatna zaštita osnovnih ljudskih prava pripadnika srpskog naroda od strane međunarodnih bezbednosnih snaga, kosovske policije i ostalih kosovskih institucija, doprinosi etničkom nasilju i zastrašivanju Srba. PIS na KiM ne nameravaju da zaustave napade na bezbednost i imovinu Srba zbog čega se očekuje nastavak ugrožavanja bezbednosti našeg naroda na KiM. Posebnu zabrinutost izazivaju provokacije kojima Priština pokušava da izazove reakciju srpske strane na KiM koja bi rezultirala incidentima, što bi Priština iskoristila za uspostavljanje „suvereniteta“ na celoj teritoriji KiM, odnosno za preuzimanje energetskih resursa na severu. Proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u „oružane“ snage, predstavlja pretnju za bezbednost R. Srbije i srpskog naroda na Kim, pre svega zbog povećanja brojnog stanja i planirane nabavke naoružanja većeg kalibra, razvoja obaveštajne komponente i sajber kapaciteta. Sve agresivnije i značajno pojačano delovanje, tzv. obaveštajne agencije Kosova prema severu Kosova, prvenstveno stvaranja agenturne mreže među Srbima na severu Kosova dodatno ugrožava bezbednost srpskog naroda. Izražena politička kriza na KiM može da utiče na odlaganje dijaloga Beograda i Prištine i formiranje Zajednice srpskih opština. Hapšenja optuženih bivših pripadnika OVK, koji su optuženi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine izazvala su porast nezadovoljstva dela kosovskih Albanaca, što može ugroziti bezbednost Srba. Posebno zabrinjava što se u albanskoj dijaspori skuplja novac radi finansiranja albanskih ekstremističkih grupa sa teritorije KiM i iz Albanije sa ciljem organizacije protesta na KiM i na jugu centralne Srbije zbog postupanja Specijalizovanih sudskih veća. Takvi protesti mogu biti iskorišćeni za napade na srpski narod. Delovanje radikalnog krila vehabijskog pokreta jedna je od najzastupljenijih pretnji na Kosovu i Metohiji. Posebnu opasnost zbog mogućih terorističkih akcija predstavljaju povratnici sa džihad ratišta iz Iraka i Sirije. Odbor je zaključio da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji složena, u dužem periodu nestabilna i konstantno napeta, čemu doprinosi ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti srpskog naroda, visok nivo korupcije i organizovanog kriminala, verski ekstremizam, političke tenzije i širenje virusa korona. Bezbednosna situacija ostaće osetljiva i nepredvidiva. Glavni bezbednosni rizik predstavljaju eventualne jednostrane akcije PIS u Prištini na severu Kosova i Metohije ili u ostalim srpskim sredinama, uperene protiv srpskog naroda.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 16. decembra 2020. godine, članovi Odbora su pod prvom tačkom dnevnog reda razmotrili Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na pomenuti Predlog zakona narodni poslanici podneli su dva amandmana, koji Vlada i Odbor nisu prihvatili. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podnela Vlada, u načelu. Slavica Trifunović, pomoćnik ministra za informisanje i medije, istakla je da se izmena Zakona odnosi na dodatno finansiranje javnih servisa iz Budžeta Republike Srbije. Kako je rečeno na sednici Odbora, mesečna taksa od 255 dinara za dva javna servisa, RTS i RTV, nije dovoljna za nesmetano obavljanje njihovih osnovnih delatnosti. Nakon diskusije, članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona, u načelu. Pod trećom tačkom dnevnog reda, članovi Odbora razmotrili su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, koji je podnela Vlada. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložila je Olga Gekić, pomoćnik ministra za informisanje i medije. Gekić je istakla da će potpisivanje Sporazuma predstavlja pravni osnov za dalje unapređenje odnosa i saradnje u oblasti audiovizuelnog stvaralaštva, s obzirom da će njegovim stupanjem na snagu prestati da važi jugoslovensko-francuski sporazum u oblasti filma, potpisanog 1975. godine, a koji sadrži odredbe koje su u pravnom i tehnološkom smislu prevaziđene. Odbor je nakon diskusije prihvatio Predlog zakona i izglasao predsednicu Odbora za izvestioca na sednici Narodne skupštine. Sednici je predsedavala zamenik predsednika Odbora Snežana Paunović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jovanović, Vuk Mirčetić, mr Jadranka Jovanović, Milica Dačić, Nataša Mihailović-Vacić, prof. dr Marko Atlagić, Lav-Grigorije Pajkić i Ivana Popović.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 16. decembra 2020. godine, razmotreni su Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2019. godinu i Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2019. godinu. Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2019. godinu članovima Odbora obrazložio je Zaštitnik građana Zoran Pašalić. On je istakao da je Izveštajem obuhvaćena opšta ocena poštovanja prava građana za 2019. godinu, preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative zaštitnika građana, kao i ostvarivanje prava posebno ugroženih grupa, dece, LGBT osoba, osoba sa invaliditetom i starih osoba, manjina, te nacionalini mehanizam za prevenciju torture. Izveštaj obrađuje i oblasti građanskih, ekonomsko-imovinskih i socijalnih i kulturnih prava građana. Pašalić je istakao da se tokom 2019. godine Zaštitniku građana obratilo 10.862 građana, primljeno je 3.276 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Tokom 2019. godina Zaštitnik građana je uputio ukupno 934 preporuke organima Uprave, od kojih se najveći proj preporuka, njih 118 odnosi na resor Uprave. Odbor je povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2019. godinu usvojio sledeći Zaključak: Narodna skupština ocenjuje da je Zaštitnik građana svojim Redovnim godišnjim izveštajem za 2019. godinu, kroz celovito predstavljanje aktivnosti Zaštitnika građana u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti, dao opštu ocenu stanja i kvaliteta ostvarivanja i zaštite prava građana pred državnim organima, stanje državne uprave i javnog sektora u celini, ukazujući na neophodne sistemske promene kroz izgradnju i jačanje instucija, u cilju unapređenja vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana. Narodna skupština, polazeći od ocene Zaštitnika građana o položaju građana u odnosu na organe uprave, preporučuje Vladi da nastavi sa kontinuiranim: nadzorom nad radom sudske uprave, javnih izvršitelja i doslednom primenom propisa kojima je regulisano postupanje po pritužbama na njihov rad; unapređivanjem komunikacije sa građanima; nadzorom nad doslednom primenom propisa u svim oblastima; analiziranjem efekata primene zakona, u cilju efikasnog i zakonitog ostvarivanja prava građana i unapređivanja mehanizama za zaštitu njihovih prava. Narodna skupština poziva Vladu da kontinuirano iveštava Narodnu skupštinu o sprovođenju ovih zaključaka. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije". U nastavku rada, Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2019. godinu, obrazložio je generalni sekretar službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka Marinko Radić. On je istakao da se pravo na slobodan pristup infornacijama od javnog značaja u 2019. godini koristilo u velikoj meri, ali da se i dalje u velikom obimu teško ostvarivalo bez intervencije Poverenika. Istakao je da su korisnici ovog prvava najčešće građani, potom udruženja građana, predstavnici medija, organi vlasti, političke stranke, advokati, privredni subjekti i ostali. U Izveštaju se navodi da su podnosiocio zahteva najteže dolazili do informacija u vezi sa trošenjem budžetskih sredstava, javnim nabavkama i drugim raspolaganjem javnih sredstava, evidencijom javne imovine i sl. U 2019. godini podneto je 6.760 predmeta od kojih najveći broj, njih 5.275, čine žalbe koje se odnose na trošenje budžetskih sredstava. Odbor je povodom razmatranja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2019. godinu usvojio sledeći Zaključak: Narodna skupština konstatuje da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2019. godinu ukazao na stanje u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i oblasti zaštite podataka o ličnosti. Narodna skupština podržava Vladu da intenzivira aktivnosti na odgovarajućim normativnim izmenama, posebno izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i u pogledu poboljšanja strateškog okvira u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Narodna skupština poziva Vladu da redovno podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju ovih zaključaka. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije". Odbor je doneo odluku da po hitnom postupku Narodnoj skupštini dostavi usvojene predloge zaključaka. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nevena Veinović, Sanja Lakić, Danijela Veljković, Dejan Kesar, Toma Fila, Đorđe Dabić, Nenad Baroš, Uglješa Marković, Nebojša Pavlović, Maričić Vladica, Jelena Žarić Kovačević i Milica Nikolić.

Na sednici, održanoj 15. decembra 2020. godine, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu. Izveštaj o radu, Odboru, je obrazložio direktor RATEL Dragan Pejović koji je istakao da su aktivnosti Regulatorne agencije u 2019. godini bile usmerene na očuvanje konkurentnog tržišta, poboljšanje uslova za rad operatera na tržištu telekomunikacija i poštanskih usluga, obezbeđivanja većeg stepena zaštite krajnjih korisnika, poboljšanje kvaliteta usluga, kao i unapređenje informacione bezbednosti u Republici Srbiji. Istaknuto je da je dato 12419 pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija, a oduzeto 4455. U toku prethodne godine izdate su i privremene dozvole za korišćenje radio-frekvencija za T-DAB radio-difuznu stanicu, na šest lokacija, čime je nastavljena faza testiranja za uvođenje terestričke digitalne audio radio-difuzije u Srbiji. U 2019. godini zvanično je započeta faza testiranja uvođenja tehnologije 5G, izdavanjem privremenih dozvola za korišćenje frekvencija u opsegu 3400 – 3800 MHz, koji u sadašnjoj fazi razvoja 5G tehnologije predstavlja osnovni opseg. Na sednici je bilo reči i o prihodima ostvarenim na tržištu elektronskih komunikacija Republike Srbije u 2019. godini, koji je iznosio 205,8 milijardi dinara, što je više za 3,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U bruto domaćem proizvodu Srbije prihodi od elektronskih komunikacija su u 2019. godini imali udeo od 3,8 odsto. Nakon predstavljanja Izveštaja i diskusije koja je usledila članovi Odbora usvojili su Izveštaj i izglasali Predlog zaključka koji će predložiti Narodnoj skupštini. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Bojan Torbica, Goran Pekarski, Dejan Kesar, Goran Spasojević, Nikola Vojinović, Milosav Milojević, Nikola Kožović, Maja Grbić, Samir Tandir, Milutin Mrkonjić, Adrijana Pupovac i Zoran Bojanić.

Na sednici održanoj 15. decembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su jednoglasno doneli Odluku o obrazovanju radne grupe za izradu predloga kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Radna grupa će biti u sledećem sastavu: dr Aleksandar Martinović, predsednik radne grupe i članovi radne grupe: Aleksandar Marković, Snežana Paunović, Branimir Jovanović, Radovan Tvrdišić, Elvira Kovač, Selma Kučević i Života Starčević. U nastavku sednice, Odbor je jednoglsno doneo Odluku o visini osnovice za obračun i isplatu plate za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana lica u Službi predsednika Republike i Službi Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; dr Darko Laketić, Dijana Radović, dr Dragana Barišić, Zvonimir Stević, Luka Kebara, Marina Raguš, Veroljub Matić, Adam Šukalo, Marijana Krajnović, Sandra Božić i Ivana Nikolić.

Na Trećoj sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, održanoj 15. decembra 2020. godine, razmotren je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložio je Zoran Lazarov, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za međunarodnu saradnju, evropske poslove i planiranje. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Aleksandar Marković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: mr Igor Bečić, prof. dr Zoran Dragišić, Milovan Drecun, Vladan Zagrađanin, Jasmina Obradović, Duško Tarbuk, Uglješa Mrdić, Marijana Krajnović, Ivan Ribać, Đorđe Todorović, Justina Pupin Košćal, Nataša Mihailović Vacić, Borisav Kovačević i Aleksandar Mirković.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 14. decembra 2020. godine, razmotreni su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koje je podnela Vlada. Nakon rasprave u kojoj su na pitanja članova Odbora odgovarali predstavnici Ministarstva finansija, Odbor je usvojio sve tačke dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Enis Imamović, Dubravka Filipovski, Viktor Jevtović, Ana Miljanić, Stanislava Janošević, Dijana Radović, dr Muamer Bačevac, Milan Radin, Dušica Stojković, Nemanja Joksimović i Ana Pešić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 14. decembra 2020. godine, razmotreni su sledeći predlozi zakona, u načelu: Predlog zakona o digitalnoj imovini, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o fiskalizaciji, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost,koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o tržištu kapitala, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnoj svojini, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS- CoV-2, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada. U ime predlagača zakona, predloge zakona članovima Odbora obrazlagali su ispred ministarstva finansija pomoćnik ministara Filip Šanović, državni sekretar Slavica Savičić, pomoćnik ministar Saša Stevanović, Tatjana Međedović iz Sektora za međunarodnu saradnju, Ana Tripović iz Uprave za javni dug, Željko Radovanović iz Uprave za sprečavanje pranja novca i Ognjen Popović, viši poslovni analitičar. Iz Ministarstva prosvete sednici je prisustvovao pomoćnik ministra za digitalizaciju Saša Stojanović, a iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija pomoćnik ministra Milan Dobrojević. Odbor je usvojio sve predloge zakona dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ana Čarapić, Vojislav Vujić, Ana Beloica, Bratimir Vasiljević, Veroljub Arsić, Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i mr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 14. decembra 2020. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, više predloga zakona koje je podnela Vlada, a koji su uvršteni na dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u Republike Srbije u 2020. godini i to: Predlog zakona o digitalnoj imovini; Predlog zakona o fiskalizaciji; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o tržištu kapitala; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnoj svojini; Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava; Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana; Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Sednici su prisustvovali i predloge zakona obrazlagali predstavnici ministarstva finansija, ministarstva rudarstva i energetike i ministarstva unutrašnjih poslova. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Arpad Fremond, Milenko Jovanov, Miloš Terzić, Violeta Ocoljković, Vesna Nedović i Milena Popović.

Odbor za kulturu i informisanje je, na sednici održanoj 14. decembra 2020. godine, razmotrio, u načelu, Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada. Predlog zakona su obrazložili pomoćnik ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović i državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastruture Zoran Lakićević. Članovi Odbora jednoglasno su usvojili Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, u načelu. U nastavku sednice, Odbor je usvojio odgovor na Predstavku Adria media group na zakonitost rada REM. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Akoš Ujhelji, Snežana Paunović, prof. dr Marko Atlagić, Lav-Grigorije Pajkić, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Nebojša Bakarec, Ljubomir Marić, Justina Pupin Košćal, Milica Dačić i Samira Ćosović.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 10. decembra 2020. godine, članovi Odbora obavili su razgovor sa kandidatima za izbor predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Po obavljenom razgovoru Odbor je utvrdio predlog Odluke za izbor predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i predložio Narodnoj skupštini da za predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki izabere Hanu Hukić, a za člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki izabere Jasminu Milenković. Članovi Odbora utvrdili su većinom glasova Predlog odluke o prestanku mandata predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Predlog odluke o prestanku mandata člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Odbor je razmotrio i Predlog kandidata za člana Fiskalnog saveta i jednoglasno predložio Narodnoj skupštini da prihvati predlog guvernera Narodne banke Srbije, da za člana Fiskalnog saveta izabere dr Bojan Dimitrijevića. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Bratimir Vasiljević, dr Milorad Mijatović, Goran Kovačević, Viktor Jevtović, Sonja Vlahović, Uglješa Marković, Ana Čarapić, Radovan Tvrdišić, Duško Tarbuk, Nikola Jolović, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Na sednici održanoj 10. decembra 2020. godine, članovi Odbora dali su pozitivno mišljenje na zahtev narodnog poslanika Tomislava Jankovića za obavljanje druge javne funkcije. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio predlog predsednika Narodne skupštine za postavljanje šefa Kabineta predsednika Narodne skupštine. Odbor je doneo Rešenje o postavljenju Nikole Nedeljkovića na položaj šefa Kabineta. Odbor je razmotrio i dao pozitivno mišljenje na zahtev narodne poslanice Maje Grbić za obavljanje druge javne funkcije. Sednici Odbora predsedavao je predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Luka Kebara, Branimir Spasić, Marijana Krajnović, Viktor Jevtović, Đorđe Milićević, Uglješa Marković, Adam Šukalo, Veroljub Matić, Branimir Jovanović, Nebojša Bakarec, Sandra Božić i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora, održanoj 9. decembra 2020. godine, razmotren je Predloga odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, koji je podnela Vlada. Odbor je ocenio da je Predlog odluke u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Razmotren je i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2021. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na taj Predlog zakona podneto je ukupno četiri amandmana. Odbor je ocenio da amandman na član 8. sa ispravkom, koji je podnela Poslanička grupa UJEDINjENA DOLINA - SDA SANDžAKA, nije u skladu sa članom 69. Zakona o budžetskom sistemu, dok su amandmani koje je podnela Vlada na član 1, član 3. i član 8. sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović najavio je tehničke ispravke teksta amandmana, koji je podnela Vlada na član 3. Predloga zakona o budžetu za 2021. godinu. U nastavku rada, razmotren je Predlog zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na taj Predlog zakona Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman na član 1. za koji je Odbor ocenio da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Jovan Palalić, Arpad Fremond, Ilija Matejić i Violeta Ocokoljić.

Na sednici, održanoj 9. decembra 2020. godine, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2021. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2021. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneto je četiri amandmana, od kojih je Odbor prihvatio tri amandmana podnetih od strane Vlade Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Bratimir Vasiljević, Goran Kovačević, Veroljub Arsić, Sonja Vlahović, Ana Čarapić, Radovan Tvrdišić, Adrijana Pupovac, Zoran Bojanić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora, održanoj 9. decembra, razmatrano je formiranje Pododbora za omladinu i sport, koji je predložio član Odbora Goran Spasojević i obrazovanje Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju koji je predložila Marina Raguš. U predlogu za formiranje Pododbora za omladinu i sport navodi se da bi zadatak Pododbora bio da razmatra i prati izvršavanje predloga zakona i drugih akata u oblasti sporta i omladine, fizičke kulture. Razmatra plan rada i izveštaje nadležnog ministarstva i drugih državnih organa, organizacija i tela. Razmatra inicijative, peticije, predstavke i predloge iz svog delokruga. Prati Nacionalnu Strategiju razvoja sporta kojom se utvrđuje stanje u oblasti sporta koje postoji u trenutku donošenja Strategije, osnovne principe na kojima se temelji razvoj sporta u Republici Srbiji, kratkoročne, periodične i dugoročne sportsko-razvojne ciljeve i nosioce realizacije tih ciljeva, sadržinu, obim i procenjenu vrednost aktivnosti na realizovanju postavljenih sportsko-razvojnih ciljeva, obaveze i zadatke nosilaca javne vlasti svih nivoa i nosilaca sportskih programa na realizaciji postavljenih sportsko-razvojnih ciljeva. Prati školski i univerzitetski sport i fizičko vaspitanje dece svih uzrasta. Prati rad Nacionalnog saveta za sprečavanje negativnih pojava u sportu, Saveta za sport i bavi se pripremama predloga o tim pitanjima. U predlogu za obrazovanje Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju navodi se da bi zadatak tog Pododbora između ostalog bio razmatranje predloga zakona i drugog opšteg akta i druga pitanja iz oblasti digitalizacije i digitalnih tehnologija, analiziranje adekvatnosti postojećeg zakonskog okvira u svetlu razvoja digitalizacije i digitalnih tehnologija i inicira izmene i dopune zakona koji uređuju ovu oblast i praćenje primene međunarodnih dokumenata iz oblasti digitalizacije i digitalnih tehnologija i rad parlamentarnih odbora za digitalizaciju drugih zemalja . Takođe bi se bavio zaštitom prava na privatnost na internetu, podsticanjem komunikacije korišćenjem digitalnih tehnologija i sredstava elektronske komunikacije (internet, elektronska trgovina, internet edukacija), razmatranjem i podsticati inicijative za razvoj i unapređenje privrednih grana koje se temelje na digitalnim tehnologijama. Pododbor bi se bavio i ispitivanjem i procenjivanjem uticaja procesa digitalizacije na oblasti iz delokruga drugih odbora i obaveštavati matični odbor o značajnim događajima iz oblasti digitalizacije, kao i promovisanjem korišćenja digitalnih tehnologija u radu Narodne skupštine, uključujući i postupak digitalizacije. Odbor je jednoglasno usvojio oba predloga dnevnog reda sednice. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Slobodan Alavanja, Samira Ćosovoć, Nandor Kiš, Goran Spasojević, Milijana Sakić, prof. dr Marko Atlagić, mr Đorđe Kosanić, Milan Radin, Marina Raguš, Milica Dačić, Nataša Jovanović, Miloš Banđur, Vladica Maričić, Bratislav Jugović, prof. dr Žarko Obradović i Nevena Đurić.